Ove palačinke su zapravo tanki hlepčići bez kvasca. Skoro isti se prave u Indiji, gde ih zovu paratha. Glavna ideja je da se dobije testo koje je lisnato i to zahvaljujući načinu na koji se savija i kombinuje sa masnoćom. U neku ruku podseća na burek, a ako bi išli još dalje, na lisnato testo. Inače ja obožavam da se na ovaj način igram sa testom, da ga razvlačim i savijam, ima u tome nešto neverovatno privlačno. Još kad se testu doda luk, posebno mladi, mora da od toga ispadne nešto vrlo ukusno. Moj mladi luk ovih dana dostiže “tačku bez povratka”, kada mu peruške više nisu prave i ponosne, nego su sparušene i bez lepe zelene boje. Tako da je u ovim kineskim palačinkama doživeo svoju “labudovu pesmu”.
A palačinke ili hlepčići su vrlo ukusni, zahvaljujući mladom luku, fino se listaju i mogu da posluže kao odlično predjelo. Umesto ovog sosa možete slobodno da koristite sos na bazi jogurta. U tom slučaju kineske palačinke mogu da se služe i za doručak.
Ukoliko volite ovakva peciva koja se peku u tiganju, pogledajte i ove recepte za:
7-8 komada mladog luka, iseckanog na tanke kolutove
250ml maslinovog ili običnog ulja
za sos:
3 kašike sosa od soje
1 kašika sirćeta od pirinča (jabukovo sirće ili sirće od belog vina)
1/4 kašičica susamovog ulja
1 kašičica šećera
priprema:
Najpre dodajte soli brašnu pa sve pomešajte sa toplom vodom dok ne brašno ne apsorbuje svu tesčnost. Zatim prebacite testo na radnu površinu i počnite da ga mesite oko 5 minuta dok ne dobijete ujednačeno testo. Pošto je testo lepljivo pospite radnu površinu sa malo brašna. Prebacite testo u nauljenu posudu, pokrijte ga i neka tako odmara oko 30 minuta.
U međuvremenu napravite sos tako što ćete pomešati sos od soje, sirće od pirinča, ulje od susama i šećer.
Podelite testo na 8 delova i svaki deo oblikujte u loptu. Pokrijte lopte i neka odmaraju još oko 15 minuta.
Zagrejte tiganj, najbolje tučani, dok pravite prvu palačinku. Uzmite jednu loptu i oklagijom razvijte testo u krug prečnika oko 25cm. Pređite preko testa uljem, koristite kuhinjsku četkicu, a zatim po testu rasporedite 1/8 ukupne količine iseckanog mladog luka. Zatim zarolajte testo kao štrudlu, a zatim dobijenu rolnu urolajte u spiralu. Rukama rastegnite spiralno testo pa ga razvucite oklagijom.
Ponovo pređite uljem preko testa i onda ga položite na zagrejani tiganj, strana sa uljem na dole. Pecite palačinku dok se ne zarumeni (jačina vatre 4/10). Pre nego što ćete je prevrnuti premažite je uljem. Kad je palačinka ispečena izvadite je iz tiganja. Dok se palačinka peče napravite sledeću palačinku, i tim redom.
Kad ste ispekli palačinke isecite ih na četvrtine i služite uz sos.
Sigurno ste pomislili čitajući naslov – sa ovim sastojcima skonsi ne mogu da ispadnu loše. I u pravu ste, ne samo zbog sastojaka, ovi skonsi imaju poseban kvalitet, tako su divno prhki i hrskavi, i tako se lepo tope u ustima. Vrlo su bogatog ukusa, imaju taj prolećni vajb, mladi luk iz moje bašte morao je da završi u jednom ovakvom pecivu, i kao takvi su idealni za piknik.
Pravila sam dosta raznih skonsa, uglavnom slatkih (skonsi sa borovnicama i limunom, sa brusnicama i belom čokoladom, sa malinama i bademima, sa bobičastim voćem, sa šljivama i orasima), ali i slani su podjednako interesantni. Hrskava slanina i mak skonsima daju hrskavost, a čedar sir i mladi luk posebnu aromu.
Iako se skonsi jednostavno i brzo prave, i spremala sam ih toliko puta, uvek nešto novo otkrijem o njima varirajući sastojke kao i njihovu količinu. Recimo ako smanjite količinu tečnosti dobićete suvlje testo koje pecivu daju finu slojevitost i prhkost. Obično koristim naš jogurt, ali moram da priznam da slatka (neutralna) pavlaka daje skonsima jedan posebna kvalitet.
Slani skonsi sa hrskavom slaninom, sirom, mladim lukom i makom
Ovi skonsi se prave na isti način kao američke pogačice iliti biscuits. Pogledate ovaj video da bi se lakše snašli sa njihovim pravljenjem.
sastojci za 9 većih komada:
400g oštrog brašna (za hleb)
1/2 kašičice soli
2 kašičice praška za pecivo
2 kašike nesamlevenog maka
80g hladnog putera, iseckanog na kocke
100g iseckane slanine, ispečene ili ispržene
120g čedar sira ili kačkavalja, iseckanog na kockice
1-2 mlada luka, iseckana
300 – 400ml slatke (neutralne) pavlake – može i jogurt
priprema:
Najpre ispecite ili ispržite iseckanu slaninu. Kad postane hrskava, izvadite je iz tiganja i stavite na salvetu da se mast ocedi. Slanina mora da se potpuno ohladi. U međuvremenu iseckajte sir i mladi luk.
Zagrejte rernu na 220C (425F). Pripremite plitki pleh i onda ga obložite papirom za pečenje.
Brašnu dodajte soli, prašak za pecivo i mak i sve promešajte. U to utrljajte prstima hladan puter iseckan na kocke u brašno, možete da koristite viljušku ili alatku za to. Zatim umešajte iseckan sir. Tome na kraju dodajte slatku (neutralnu) pavlaku ili jogurt. Ako želite prhkije skonse dodajte 320ml slatke pavlake, ako hoćete lakše da rukujete testom dodajte 400ml.
Rukama preklopite testo 5 puta, kao pismo, i dok to činite dodajte slaninu i luk iz tri puta, da bi ravnomerno rasporedili sastojke.
Na kraju, oblikujte testo u kvadrat i oštrim nožem isecite na 9 manjih kvadrata. Pređite prekog svakog komada slatkom pavlakom. Stavite u zamrzivač na 5 minuta i onda stavite u zagrejanu rernu da se peče, oko 20 minuta.
Kada su skonsi ispečeni malo ih ohladite i služite uz jogurt ili čaj.
Šta da vam kažem, jedva sam sačuvala ovih četiri komada mafina, koje možete da vidite na slikama, toliko su slasni i neodoljivi. Pravila sam ih par puta otkakao sam ih videla u nekom kuvaru, i zaista su posebni, nisu to tek neki mafini, ovi imaju vrlo bogat i kompleksan ukus. I svaki put kad ih probamo, prokomentarišemo, “baš su dobri”.
A probala sam mnogo vrsta mafina, i već sam ih se pomalo zasitila, nije lako naći nešto novo i interesantno, i zato su me ovi mafini oduševili. Nazvala sam ih mramorni jer se sastoje od testa u dve boje, sa čokoladom i bez. Banane daju finu sočnost i lepo se slažu sa čokoladom. Umesto espresa koristite Nes kafu, ali nemojte da je ne stavite, jer kafa daje mafinima naročit ukus. Kao što vidite, vrlo su atraktivnog izgleda, postoji mali trik kako dobijete zanimljive šare na vrhu mafina.
Inače smo ove mafine spremali ćerka i ja i za njeni školski projekat. Pravili smo zapravo video kako se prave mafini u pola mere, jer ovih dana uče deljenje razlomaka iz matematike. Verovatno ste primetili da se ovde koriste za recepte posebne šolje kao mere, zovu ih cups, i idealne za savlađivanje razlomaka.
150g čokolade (ukoliko je tamna dodajte još šećera)
1 1/2 kašike espresa ili Nes kafe
280g brašna
1/2 kašičice soli
1 kašičica praška za pecivo
1 kašičica cimeta
150g šećera
3 krupnije zrele banane, izgnječene
2 jajeta, umućena
120ml ulja
100ml jogurta
1 kašičica ekstrakta vanile
priprema:
Najpre otopite čokoladu na pari, pa joj dodajte espreso ili Nes kafu, i ostavite je da se malo prohladi.
Zagrejte rernu na 175C (350F) i pripremite pleh za mafine. Ja sam koristila pleh koji se ne lepi, ukoliko nemate takav pleh podmažite ga uljem ili testo stavite u papirnate korpice.
U jednoj posudi pomešajte brašno, so, prašak za pecivo, cimet i šećer. U drugoj, većoj posudi, izgnječite banane, dodajte umućena jaja, ulje, jogurt i ekstrakt vanile. Tome dodajte smesu sa brašnom i sve promešajte. Oko 330g ove smese stavite u posudu sa otopljenom čokoladom i sve dobro promešajte.
Žutu smesu rasporedite po plehu za mafine i u svaki otvor kašikom napravite malo udubljenje. U to ćete staviti čokoladnu, tamnu, smesu. Na kraju čačkalicom počnite da kružite po testu dok ne dobijete efekat kao na slikama. Stavite mafine da se peku 25-30 minuta. Kad su gotovi izvadite ih iz pleha i malo ih ohladite pre služenja.
Ukoliko ste ljubitelj peciva od lisnatog testa, a mrzi vas da ga spremate tri dana, onda je za vas brzo lisnato testo pravo rešenje. Veoma podseća na pravo lisnato testo, pravi se od istih sastojaka, lista se, topi u ustima i nedoljivo miriše na puter. Vrlo se jednostavno sprema, ima malo posla oko razvijanja testa, ali traži mnogo manje strpljenja od pripreme pravog lisnatog testa. Ovo testo možete da koristite za pripremu raznih stvari, ali meni su kiflice prvi izbor. Posebno ako su punjene mojim omiljenim brzim džemom od borovnica. Inače, kiflice možete da punite bilo kojim džemom, pa i čokoladom.
Stvari koje možete da spremate sa ovim testom, kojeg još zovu rough puff ili blitz puff pastry, je poduži:
Ako pak volite kuhinjske izazove onda ovde pogledajte recept za kroasane od lisnatog peciva.
Kiflice sa brzim lisnatim testom
Pošto nije lako rečima opisati ceo proces rada, najbolje je da prostudirate slike na kraju recepta, ili pogledajte moj novi video.
sastojci:
250g prosejanog brašna
1/2 kašičice soli
2 kašike šećera u prahu
200g putera, tek izvađenog iz frižidera, iseckanog na manje kocke
60ml ledeno hladne vode
umućeno jaje za premaz
šećer u prahu za služenje
priprema:
Prosejanom brašnom dodajte so i šećer u prahu, i sve dobro promešajte. Hladan puter isecite na kocke i rukama utrljajte u brašno, kao kad pravite skonse, ali gledajte da ostanu veći komadi putera, da smesa ne bude sipkava, jer ćete tako dobiti slojevito pecivo.
Zatim postepeno dodajte ledenu hladnu vodu dok mešate smesu. Kad ste dobili koliko toliko ujednačenu smesu prebacite je na radnu površinu, oblikujte u pravougaonik, obložite plastičnom folijom i držite u frižideru 30 minuta da se ohladi.
Zatim ohlađeno testo stavite na radnu površinu koju ste posuli brašnom i razvijajte testo uz pomoć oklagije. Testo će izgledati prošarano puterom, kao mramor. Ukoliko naiđete na lepljivi komad putera, samo ga pospite sa malo brašna i nastavite sa razvlačenjem. Kad dobijete pravougaonik dimenzija 15 puta 45 cm, preklopite ga kao pismo na tri dela, pri tome kuhinjskom četkom odstranite višak brašna sa testa. To bi bilo prvo savijanje testa.
Zatim rotirajte testo za 90 stepeni i počnite ponovo da ga razvijate, po široj strani. Ponovite sve isto još tri puta, kad ste dobili pravougaonik sa željenim dimenzijama, presavijte ga na tri dela, opet rotirajte za 90 stepeni pa onda razvijajte i tim redom.
Kad ste testo četiri puta presavili, obložite ga plastičnom folijom i stavite u frižider na 20 minuta.
Zatim razvijte testo još jednom, zatim ga isecite na 8 trouglova uz pomoć noža ili alatke za sečenje pice.
Punite testo džemom ili čokoladom.
Poređajte testo po plitkom plehu kojeg ste obložili papirom za pečenje.
Na kraju premažite testo umućenim jajetom i stavite pleh u zamrzivač ili frižider na 10-15 minuta pre nego što će otići u rernu.
Za to vreme zagrejte rernu na 200C (400). Pecite kiflice u zagrejanoj rerni, na srednjoj rešteki, oko 25 minuta. Kada korica postane tamno zlatna znači da su kiflice gotove.
Pre služenja ih pospitea šećerom u prahu i uživajte u njima najbolje uz kafu.
Nekada je dovoljno vrlo malo, samo testo sa maslinovim uljem, masline i ruzmarin pa da napravite nešto vrlo ukusno, što će vam ulepšati dan, i čemu ćete često vraćati. Ovi štapići su nastali tako što sam išla u goste, pa da ne idem praznih ruku spremila sam ih mojim prijateljicama koje su postile. Iako sam radila sa ograničenim sastojcima, bila sam vrlo zadovoljna rezultatom.
Veliki sam ljubitelj štapića, grisina, breadsticks, iliti izduženih hlepčića, kako bih ih ja nazvala. Meni se štapići dopadaju kada su spolja hrskavi, a unutra ipak malo mekani. E, takvi su ovi! Imate već na blogu uvrnute štapiće sa raznim posipima, kao i fokaču sa maslinama i ruzmarinom, ovo je nešto između. Ako volite kombinaciju maslina sa začinskim biljem pogledajte i ove grčke zemičke.
ne bi bilo loše da znate:
možete belom brašnu da dodate integralno, ili recimo ražano bražno, to će testu dati kompleksniji ukus
dužina štapića zavisi od toga koliko vam je pleh veliki tj. rerna
kalamata masline su najbolji izbor kada su crne masline u pitanju
umesto ruzmarina možete da koristite timijan (majčinu dušicu)
ovi štapići su super hrana za žurke i razna okupljanja, nije loše da ih služite i kao predjelo, najbolje uz neki sos na bazi jogurta ili kisele pavlake.
I na kraju proveli smo prijatno popodne nas tri prijateljice, petoro dece i dva kučeta, uživajući napolju u sunčanom danu i buđenju proleća. I ovi štapići sa maslinama i ruzmarinom su pridodali raspoloženju.
Posni štapići sa maslinama i ruzmarinom
sastojci:
500g brašna
1 1/2 kašičice soli
320 ml tople vode
2 1/4 kašičice suvog kvasca
1 kašičica šećera
80-100ml maslinovog ulja ( uvek ekstra devičansko)
80g crnih maslina bez koštica, najbolje kalamata, iseckanih, i oceđenih
1/2 kašike iseckanog ruzmarina
priprema:
U jednoj posudi pomešajte toplu vodu, šećer i suvi kvasac. Sačekajte da kvasac nabubri.
U drugoj većoj posudi pomešajte brašno i so. Tome dodajte smesu sa kvascem kojoj ste dodali maslinovo ulje. Mesite testo ručno ili uz pomoć miksera dok ne dobijete ujednačeno testo, oko 15 minuta. Na kraju umešajte iseckane masline i ruzmarin. Nauljite testo, stavite u posudu, pokrijte i sačekjate oko 1 sat da testo nadođe.
Izvadite testo i stavite ga na radnu površinu. Podelite ga na dve polovine. Svaku polovinu razvucite oklagijom u oblik pravougaonika. Dimenzije zavise od veličine vašeg pleha, ali neka bude 45 x 30 cm. Nožem, ili najbolje alatkom za sečenje pice, isecite testo na tanke trake oko 10-15cm dugačke. Svaku traku uvrnite i stavite na plitki pleh koji ste obložili papirom za pečenje. Ostavite malo prostora između testa jer će tokom pečenja da nadođe.
Zagrejte rernu na 200C (400F).
Pre nego što ode u rernu stavite testo na zagrejani šporet da ponovo nadođe oko 15 minuta.
Pecite štapiće na srednjoj pregradi oko 12-15 minuta, to zavisi od veličine štapića, a i od rada rerne. Zato je najbolje da budete pored rerne i proveravate kako se štapići peku.
Dok se jedni peku oblikujte drugu turu štapića, sačekajte da i oni malo nadođu a zatim ih pecite.
Odjednom sam dubila ogromnu želju za buhtlama. Nisam ih jela odavno, kod nas nema da se kupe u pekarama, čak se ne sećam da sam ih ikada spremala. Pre nego što sam počela da ih pravim danima sam zamišljala buhtle, u mojoj vizija one su bile nešto najmekše, kao da su od pamuka pravljene a ne od testa, da ne pominjem prijatno iznenađenje koje čeka kad se otvore i kad iz njih izađe džem. Prvi pokušaj pravljenja je bio ništa posebno, pa zatim drugi, opet daleko od moje vizije, i tako sam počela da pravim buhtle svaki drugi dan dok nisam dobila onakve kakve sam baš zamišljala. Bio je to trijumf vredan napornog rada. I promišljanja na kraju. Setila sam se jednog trenutka ovog izrazito mekanog japanskog hleba – Hokaido, i trika sa kojim se postiže izdašnost testa. Testu sam dodala neku vrstu startera, ništa drugo nego roux, i stvarno je odradio posao.
Dobro spremljene buhtle su zaista vrlo posebno pecivo. Kad počnete da ih vadite, i mirišete, pa ih otvarate, i na kraju zagrizete, nema veće sreće.
Sutradan ih pre služenja samo zagrejete u onoj toster rerni, i dalje su super. Takve sam ih poslužila prijateljici Amerikanki, bila je oduševljena, jela i ih je i slikala, i tim redom. Uništila sam joj plan za dijetu.
Buhtle, ili originalno buchteln, je pecivo koje je popularno širom Centralne Evrope, odakle je došlo u naše krajeve. Originalno se puni pekmezom od šljiva i služi uz krem od vanile.
možete buhtle da punite bilo kojim džemom ali meni je džem od šipaka najlepši. Ja sam neke punila sa Nutelom, zbog sina, ali to nije to.
dodatak strugane korice limuna i pomorandže se pokazao odličnim, to buhtalama daje mnogo lep miris i ukus. Možete da dodate testu i ekstrakt od vanile.
imajte na umu da testo ne treba da bude gusto već ređe, ja sam koristila brašno za hleb, u njemu ima više glutena, i treba mu više tečnosti nego za obično brašno. Možda ćete morati da korigujete količinu tečnosti prema brašnu koje koristite.
dok budete mesili testo gledajte da ne dodajte brašno, testo ionako ima masti u sebi pa se neće puno lepiti.
nije loše da pogledate ovaj moj video, koji ću uskoro da objavim, kako se prave buhtle, da bi videli kako da rukujete sa testom.
Najizdašnije i najukusnije buhtle
sastojci
za starter (Tangzhong):
30g brašna
30ml vode
30ml mleka
za testo:
150ml toplog mleka
2 1/4 kašičice instant suvog kvasca
420g brašna
1 kašičica soli
100ml otopljenog putera
1 jaje, na sobnoj temperaturi
Izrendana korica 1 limuna
Izrendana korica 1 pomorandže
12 kašika džema od šipka, ili Nutele, za punjenje
Jaje za premaz
Šećer u prahu za posip
priprema:
Najpre napravite starter – u šerpici pomešajte 30ml vode, 30ml mleka i 30g brašna, zagrejte smesu dok se ne zgusne, a zatim je ostavite da se ohladi.
U jednoj posudi toplom mleku dodajte kvasac i šećer, i sačekajte da kvasac proradi.
U većoj posudi pomešajte brašno i so.
Smesi sa kvascom dodajte jaje, otopljeni puter i istruganu koricu limuna i pomorandže, i sve dobro promešajte.
Tu smesu dodajte brašnu, kao i starter, pomešajte sve i počnite da mesite testo, oko 15 minuta.
Zatim testo nauljite i pokrijte i čekajte da nadođe duplo, oko 1 sat.
Nadošlo testo podelite na 12 delova, i svaki komad oblikujte u loptu.
Zatim svaku loptu rukama razvucite u krug, i po sredini stavite oko 1 kašiku džema. Zatim pažljivo zatvorite testo.
Napunjene lopte stavite u posudu za pečenje koju ste namazali uljem ili puterom. Pokrijte testo i sačekajte oko 45 minuta da ponovo nadođe.
Zagrejte rernu na 180C (355F). Pre odlaska u rernu premažite buhtle umućenim jajetom. Stavite buhtele da se peku 30-35 minuta.
Kad su ispečene ostavite ih malo da se ohlade a zatim pospite šećerom u prahu. Služite ih dok su još tople, uz čaj ili mleko.
Tokom boravka u Srbiji, tačnije na selu, moja ćerka se zaljubila u uštipke, one tradicionalne. Toliko su joj se svideli da smo morali da tražimo restorane koje ih prave. I, naravno, kada smo došli kući, morala sam da ih spremim. Iako obožavam uštipke sa povrćem (indijske, grčke, sa kukuruzom), ne sećam se da sam ranije pravila tradicionalne, sa kvascem. I moram da vam kažem da ima nešto vrlo privlačno u prženom testu, baš mu je teško odoleti.
Restoran Konstantin, Kraljevo
Ovo je lepa prilika da napravim omaž mom selu u kojem sam letos boravila, posle mnogo godina.
Moje selo, u kojem sam nekada provodila nezaboravna leta, se zove Kaona. Nalazi se u Dragačevu, tačno na sredini puta koji povezuje Guču sa Kraljevom. Izgleda kao tipično srpsko selo, idilično i pitomo, na brdovitom terenu gde se smenjuju livade i šume, baš kao što zamišljate selo o kojem peva Miroslav Ilić. Po povratku iz sela, uz put, svratili smo u Mrčajevce na doručak. Pokušavala sam deci da objasnim da je odatle Miroslav Ilić, popularni pevač narodne muzike, naravno, njima to ništa nije značilo.
Ali meni je puno značilo, jer kad čujem njegove pesme u momentu se nađem u vremeplovu… 80-te godine prošlog veka, brat i ja u poseti babi i dedi u Kaoni, doručak je u njihovoj maloj kuhinji, baba nam kutlačom sipa sveže, tek uvrelo mleko, iz velike šerpe koja se nalazi na Smederevcu, dok u pozadini svira onaj ogromni radio aparat Miroslavljevu ili neku sličnu muziku. Kad čujem frulice i dan danas doživim veliki emotivni naboj.
Realno, nije se puno toga promenilo od vremena našeg detinjstva, ipak nije isto, i znala sam da će mi neke stvari biti bolne. U to vreme sam čitala knjigu Proleća Ivana Galeba, što je dodatno pojačalo taj osećaj melanholije zbog prolaznosti života.
Prvo što mi je teško palo je to što je sve nekako obraslo šumom i travom, više nisam mogla da doprem do nekih puteljaka, recimo livade na kojoj je rasla nežna trava prošarana divljim karanfilima. Bilo je kasno leto tako da nismo mogli da nađemo divlje jagode, o kojima sam pričala deci, a šuma je bila neprohodna pa nismo mogli da beremo pečurke. Nisam mogla da dođem ni do spomenika krajputaša koji se nalazio na nekoj prečici u komšijskom voćnjaku. Ipak, poneli smo dron sa sobom, pa smo ipak mogli da snimamo krajolik, od kojeg zaista zastaje dah. Morala sam da napravim video od snimljenog materijala, u pozadini Miroslav peva Devojka iz grada.
Moji roditelji su iskoristili koronu da u selu sagrade vikendicu. Raskrčili su okolno žbunje tako da je kuća dobila savršen pogled. Kad pogledate ka zapadu vidite načičkane vrhove planina, jedan od njih je Zlatibor. Na severnoj strani je velika dolina gde se nalazi Guča, a iznad nje se uzdiže planina Ovčar, malo istočnije vidi se Jelica. Tu je i ograđena livada u kojoj po ceo dan ovce pasu, ne mogu da vam opišem koliko je umirujuće posmatrati ih kako u grupi idu čas na jednu čas na drugu stranu. Uz ogradu rastu divlje kupine. Kad ujutru ustanete, prvo što uradite je da izađete napolje i uživate u vidiku, pratite pogledom ovce i jedete kupine. Noću smo sa decom posmatrali široko nebo načičakno zvezdama, nešto što retko imamo priliku da radimo.
A bilo mi je tako lepo u selu, bio je to čarobni svet, moj Amarcord. I sama pomisao da skoro više niko nije živ iz tog vremena, da će pasti u zaborav sav taj svet, koji u meni i dalje živi, dovodila me je do očaja. Ako ništa ono bar o njemu mogu da pišem na mom blogu.
Još uvek se svima sećam imena, svako je u selu imao neku svoju ulogu i bio je bitan, puno ljudi je bilo povezano rođačkim vezama, svi su se dobro poznavali, to je bila jedno vrlo povezana zajednica uglavnom starijih ljudi, jer već u ono vreme slabo je omladine ostajalo u selima. Međusobno posećivanje je bilo veoma često, i počelo bi sabajle. U krevetu sam, odlučila sam da ne izlazim iz kreveta taj dan jer sam dobila žulj, i slušam razgovor koji dopire iz kuhinje. Uživam u tim razgovorima jer su vrlo zanimljivi, tačno svi imaju talenat za pripovedanje, umeju od svega da naprave interesantnu priču, ima u njima dosta teatralnosti, vrcavosti i dobrog humora. Samo kad pomislim na gradsku introverntnu omladinu koja me okružuje sa skoro nepostojećim social skills. To jutro deda je rano otišao u Kraljevo da mi kupi crvene sandale i neke bele soknice koje su tada bile u modi, da nekako uteši unuku zbog žulja.
Uveče bi takođe dolazili ljudi. Nismo gledali televiziju, jer smo imali neki jedva funkcionalni televizor sa čuvenim stabilizatorom, ali se zato slušao radio, pogotovo utorkom veče kada se puštala emisija Veselo veče. Ipak, komunikacija je bila najveći izvor zabave. Doduše, kada bi Boža, vremešni neženja sa besprekorno ošišanim čekinjastim brkovima, i sa Drinom bez filtera u ruci, u svom uglu na tronošcu, počeo da priča o događajima iz Drugog svetskog rata u kojima je učestvovao, počela bi da pada atmosfera, baba bi u nekom trenutku zaspala na stolici.
Bilo je još neženja u selu koji su nas redovno posećivali, podrazumevalo se da ih baba svaki put nahrani i napoji (rakijom naravno), mislim da su svi tako radili, uopšte dosta su brinuli jedni o drugima, tako je to u malim zajednicama. Jedan od tih samaca je bio i Sreten, brat mog pradede. Kako je u detinjstvu izgubio čulo sluha, bilo ga je veoma teško razumeti, uz to je bio veoma temperamentan. Deca iz grada su ga se dosta plašila, krila su se od njega, ali nama je on bio veoma zabavan i voleli smo njegovo društvo. Jednom tako on nama predloži da nas odvede u njegovu kuću, što je bio vrlo neobičan gest, i mi dobijemo dozvolu. Tako sam otkrila da je moj rođak neka vrsta hoardera, što bi Amerikanci rekli, jer je on sve živeo sakupljao u svojoj kući, ali nije da nije bilo reda u toj njegovoj strasti. Još se nisam oporavila od tog šoka kad me zadesio sledeći. Požalim se ja njemu da me boli stomak i on nas odvede kod baba Stanojle, za koju nisam znala da poseduje posebne moći. Stavi mi ona nešto u pupak, obmota zavojem, izbaja, i gle čuda, prestao da me boli stomak.
Buba Mara
Jedna od retkih osoba iz tog vremena koja je još uvek živa je Buba Mara, tako sam je zvala kad sam bila mala. Bilo je tako lepo čuti njen melodičan dobro poznat glas. Sećam se kako sam često išla kod njih i kako sam se plašila njihovog gusana koji me je stalno čekao kod avlije. Buba Mara i ja smo prepričavale stare dogodovštine, prisećale se babe i dede i njenog muža, kojih odavno više nema. Njena ćerka, Vesna, je moja kuma. Krštena sam kao beba u lokalnoj crkvi. Često me je vodala sa sobom dok je bila devojka pa sam imala priliku da upoznam seosku omladinu. Svi ti ljudi su bili tako dobri prema meni, otuda ne čudi što i danas volim ljude iako to izgleda danas nije u modi.
Žao mi je što moja deca nemaju tu šansu da provode vreme u jednoj takvoj zajednici, okruženi životinjama i divnom nezagađenom priorodom. Doduše, možda će njima tako izgledati odlasci u Srbiju, ipak naši boravci u selu su bili zaista posebni. Iako su se deda i baba bavili poljoprivredom nisu živeli samo od nje, deda je radio u rudniku, pa su mogli da nam posvete dosta pažnje. Dozvoljavali su nam svašta da radimo, tu sam naučila dosta stvari, volela sam babi da pomažem u domaćinstvu, i da gledam kako ona mesi hleb, pravi sir i kajmak i čisti kokošku spremajući je za pečenje. Ne, nisam nasledila ljubav za kuvanje od svoje babe Dostane, jer ona nije baš bila zainteresovana za to, ali svejedno, bila je vrlo zabavana i dobro raspoložena. Deda Radoje je bio veoma nežan prema svima nama, voleo je da se glasno smeje, bio je vedre prirode, često bih ga čula kako peva dok pešači. Bio je poseban po tome što bi nam uvek kupovao gomilu slatkiša svaki put kad bi otišao do prodavnice, za mene je to bio dokaz da je bio najbolji deda na svetu.
Jedina sam bila koja je posedovala malecke vile za plašćenje sena, koje je deda naručio da se naprave specijalno za mene. Volela sam sve te seoske poslove, vrlo sam bila ponosna kako sam sama mogla da vodim kravu na ispašu. Kad smo kod krava, to su moje omiljene životinje. I danas kad ih vidim na nekoj američkoj farmi sva se uzbudim. Volim njihov miris, “cvet” između rogova, krupne teget oči. Svako veče deda bi otišao u štalu da je očisti i da nahrani krave, i kada bi izašao, tada sam ja ostajala sa kravama i potom im pravila nezaboravne koncerte na kojima sam igrala, pevala i recitovala. Krave su me samo bledo gledale, trepćući svojim dugim belim trepavicama.
Nema lepšeg osećaja nego kada te ujutru baba i deda probude da ti kažu da se Baljuša otelila, i ti trkom ideš ka štali da vidiš tele, a ono maleno leži u slami dok ga majka liže po celom telu. Dedina sestra je imala veliku farmu na kojoj je držala stotine teladi, i ne mogu da vam opišem osećaj kad vidite toliko prelepih životinja na jednom mestu.
Crkva sv. Jovana u kojoj sam krštena
Naša sreća bi bila bezgranična kada bi druga deca iz grada došla u posetu svojim babama i dedama, jer nam je nedostajalo druženje sa našim vršnjacima. Ipak i u trenucima dosade uvek smo nešto radili da ispunimo sebi vreme. Recimo, jednog dana sam vežbala izvedbu salta, i posle njih stotinjak sutradan mi je bilo baš muka. Ili, sam u sali postavljala sto, kao da nam dolaze gosti na slavu. Kupali smo mačiće, igrali fudbal, pravili ljuljašku, jurili kokoške, tražili nova gnezda gde su nosile jaja, istraživali špajz, brali dud, posmatrali prasiće u voćnjaku koje je njihova majka ljubomorno čuvala, i svašta još.
Uvek je bilo nekih događanja u selu, jednog dana došao je putujući fotograf, što je izazvalo dosta uzbuđenja. Uzeo je jednu dedinu i babinu fotografiju, iz mlađih dana, spojio ih je na slici, retuširao, uramio i onda je ta fotografija završila na zidu sale, najsvečanije sobe u u kući.
Zatim tu su bili seoski sabori, glavni društveni iventi, koje su obilazili i mladi i stari. Baba bi se za tu priliku čak našminkala, obukla jednu od mnogih svilenih košulja koje joj je deda kupovao, i onda bi se uputili u centar sela gde nas je čekala uobičajna atmosfera.
Bilo je i tužnih događaja. Sećam se sahrane jedne mlađe osobe, bila je u invalidskim kolicima i zvala se Ljubinka, nikada je nisam upoznala niti sam bila na njenoj sahrani. Događaj je bio tragičan sam po sebi, ali u isto vreme veličanstven, svi su potrudili u selu da je isprate na najbolji mogući način. Toliko je taj događaj ostavilo utisak na mene da ga se još i danas sećam.
I pre nego što sam letos posetila selo pokušavala sam da na internetu pronađem neke interesantne stvari za obilazak, bez puno sreće. Na kraju smo se muž i ja šetali po prirodi bez plana, išli smo putićima kojima nikada ranije nisam išla, čak smo uspeli da se izgubimo iako smo imali GPS na telefonu. Ah, ti krajolici kroz koje smo prolazili, u jednom trenutku smo na nekoj livadi, već u sledećem u šumi, prelazimo potok, pa smo na obronku na kome raste majčina dušica i sve miriše na nju, zatim smo okruženi malinjacima, a onda puca pogled na dolinu i čak čujemo zvukove truba koje dopiru iz Guče, u kojoj je baš tih dana bio Sabor.
Imala sam sreću da vidim dosta lepe prirode u raznim zemljama, i čak da je zabeležim na fotografijama, ali ovo je bilo nešto posebno, tako blisko, intimno i autentično. U jednom trenutku nailazimo na napušteno domaćinstvo, a njih nema malo, nažalost, i sve je obraslo rastinjem, baš kao u bajci Trnova ružica. Vidi se po dekoraciji kuća da je tu nekad živela dobrostojeća porodica. U jednom trenutku primećujem nešto u tremu novije kuće, i potpuno iznenađena pred sobom vidim mural sa scenom berbe šljiva i pripremom rakije, nešto po čemu je ovaj kraj poznat, nastao 80-ih godina prošlog veka, i tu doživim potpuni meltdown.
Ta slika je na neki način obeležila moj poslednji boravak u selu. Shvatila sam da su ljudi ti koju daju meru prirodi. Bez njih priroda ne može biti ni dovoljno uzbudljiva a ni lepa.
Tradicionalni uštipci
sastojci:
400ml mlakog mleka
2 1/4 kašičice instant suvog kvasca
1 kašičica šećera
500g oštrog brašna
2 jaja, na sobnoj temperaturi
1 1/2 kašičica soli
za služenje: džem ili kajmak
priprema:
U mlako mleko umešajte suvi kvasac i šećer i ostavite kvasac da nabubri.
U to umešajte umućena jaja. Tu smesu ćete dodati brašnu koji ste pomešali sa solju.
Mešajte sve, najbolje varjačom, dok ne dobijete ujednačeno retko testo. Pokrijte ga na kraju i sačekajte 30-45 minuta da ono nadođe.
Zagrejte oko 4-5 prsta ulja u šerpi na srednje jakoj vatri. Uzmite dve kašike, pre nego što ćete njima izvaditi testo umočite ih u zagrejano ulje. Jednom kašikom zahvatite testo, a drugom testo skinite sa prve kašike.
Pržite testo sa obe strane dok ne dobije boju kao na slikama.
Pošto su uštipci isprženi izvadite ih iz šerpe i stavite na salvetu da se ulje ocedi.
Uštipke služite dok su još topli, uz džem ili kajmak.
Krofnice sa sajderom se razlikuju od klasičnih američkih krofni, jer se peku u rerni, a i testo im je bez kvasca. Tekstura im je zato posve drugačija, vrlo mekana i rastresita. Ipak, mirisi i ukusi, koji dolazi od začina, čine ove krofnice tako neodoljivim – to je taj magični miris i ukus jeseni koji objedinjuje jabuke, cimet, oraščić, karanfilić i vanilu. Možete zamisliti koja je to radost kada odete na farmu, pa sebe častite ovim krofnicama uz topli i začinjeni sajder.
O sajderu, nefiltriranom jabukovom soku, sam već dosta pisala na blogu, to je jedna od stvari koje smo odmah usvojili po dolasku u Ameriku. Obožavam ga, i kako krene jesen, uvek ga imam u frižideru. Ovde možete da vidite kako da ga sami napravite, i kako da ga skuvate i začinite.
Što se mešavine začina tiče, pomešajte cimet, oraščić i karanfilić prema svom ukusu. Ja inače koristim jesenju mešavinu začina za kolače, koju sama pravim, pogledajte recept u mom Američkom kuvaru, strana 188.
Za klasični oblik krofni sa rupom, ukoliko imate odgovarajući pleh, možete da koristite istu ovu smesu.
Miholjsko leto na plaži
Bila sam pre par dana na produženom vikendu u Virginia Beach-u. Mislim da je to bio prvi put da sam boravila na plaži u jesen, a da to nisu Karibi. I mnogo mi se svidelo. Kao da još uvek mogu da čujem nemirne talase okeana, gotovo hipnotišuće, iako mnogo više volim more. A sa devetog sprata hotela okean izgleda zastrašujuće veliko, kao da mu nema kraja. Dok na Mediteranu kopno se stalno negde širi, ulazi u vodu, pravi ostrva i poluostrva, ili dominira svojom visinom, na obali okena voda je ta koja je glavna. Ona svuda nalazi svoj put u kopno, kroz brojne zalive i kanale, a i jaka je i neukrotiva, takve talase ne možete da vidite na moru.
Ipak, i pored svega, nekako je bilo lepo posmatrati okean tih par dana. Nisam mogla da odvojim oči od njega. Čak i noću, kada je vetar baš duvao, kroz malčice otvorena vrata posmatrala sam ga u mraku, i zvuk talasa mi je veoma prijao. Vreme je bilo takvo kao da će svaki čas početi kiša da pada, ali jedva da je bilo. Iako je sezona prošla, i dalje je bilo gostiju, i u ne tako malom broju. Oni hrabriji su čak ulazili u vodu i plivali. Uglavnom su se šetali po board walk-u, stazi uz plažu, ili odlazili u restorane.
Virginia Beach se jedva malo razlikuje od popularnih izletišta na Istočnoj obali kao što su Ocean City ili Atlantic City. U ovom poslednjem smo boravili jedne zime, istim povodom, moj sin je učestvovao na nekom fudbalskom turniru. Uz samu plažu se nalazi pojas visokih zgrada u kojima su uglavnom smešteni hoteli. Iza njih, na kopnu, i nema baš puno toga da se vidi, osim ako nema kanala okruženih lepim kućama i brodićima. Ipak, ova gradska plaža je manja, i više se vodi računa o njoj. Već se primećuje razlika u temperaturi i vegetaciji, jer je ova obala par sati južno.
Kad idemo na okean, najbliža plaža nam je 3 sata vožnje, mi najviše volimo da odemo u parkove gde je na plaži zabranjena bilo kakava gradnja. Tu je moguće videti peščane dine, zanimljivo rastinje, morske životinje, čak smo letos uspeli da vidimo delfine i pelikane. Sve je nekako divlje i opuštajuće iako na plaži može da bude jako puno ljudi.
Na putu do Virginia Beach-a, zastali smo da posetimo jedno fantastično mesto, Williamsburg, moram da vam pišem o njemu uskoro. I to mi je bilo dovoljno da budem zahvalna na ovom putu. Ipak, neobjašnjivo umirenje i zadovoljstvo koje sam osetila pored okeana mi je zapravo obeležilo ovo putovanje. Možda je razlog za to i posebno lepo doba godine – Miholjsko leto.
Američke krofnice sa sajderom
Sastojci za oko 30 krofnica:
300ml sajdera – to je nefiltrirani sok od jabuka, ovde pogledajte kako sami da ga napravite
1 kašika smese začina za kolače (cimet, oraščić, karanfilić)
250g brašna
3/4 kašičice praška za pecivo
1 kašičica sode bikarbone
1/4 kašičice soli
1 kašika smese začina za kolače (cimet, oraščić, karanfilić)
1 jaje
120ml jogurta
1 kašičica ekstrakta vanile
100g šećera
40g putera, otopljenog
Posip:
60g putera, otopljenog
120g šećera
1 kašičica cimeta
Priprema:
Najpre kuvajte sajder sa jednom kašikom mešavine začina oko 20 minuta, dok se on ne redukuje na nekih 150ml.
Zagrejte rernu na 175C (350F). Pripremite kalup za mini mafine, namažite udubljenja otopljenim puterom.
U jednoj posudi pomešajte brašno, prašak za pecivo, sodu bikarbonu, so i mešavinu začina.
U drugoj posudi pomešajte umućeno jaje, šećer, ekstrakt vanile, 150ml redukovanog sajdera, otopljeni puter i jogurt.
Ovu tečnu smesu pomešajte sa smesom sa brašnom. Nemojte previše da je mešate da ne proradi gluten uz brašna.
Sipajte smesu u udubljenja kalupa, ali ne skroz do vrha, već 2/3. Pre nego što ćete staviti pleh u rernu, udarite ga o radnu površinu par puta da se smesa lepo rasporedi.
Pecite krofnice 10 – 12 minuta. Kad su gotove izvadite ih iz kalupa, pa stavite novu turu.
Krofnice, dok su još tople, uvaljajte u otopljeni puter pa u šećer koji ste dobro pomešali sa cimetom.
Da li možete da zamislite lepše pecivo u ovo doba godine – izdašno i slojevito testo sa mirisom cimeta u koje su umetnuti sočni komadi šljive, tamne čokolade i hrskavi orasi. Pitaćete se kako je moguće da ranije niste pomislili da napravite ovakve skonse sa šljivama.
Obavestila sam skoro mog muža da sam se poželela žive muzike, na šta mi je on rekao da Guns n’ Roses dolaze u grad, pa možemo na njihov koncert. Što da ne, sigurno će biti zanimljivo iskustvo. Iskreno, nisam ih nešto slušala kada su bili u svom prajmu, više sam volela grandž, ali ko je uopšte mogao da izbegne njihovu muziku, i da ne zna većinu njihovih stvari. Sada pak iz današnje perspektive sva muzika iz prve polovine 90-ih mi izgleda kao vrhunska. Da ne bude zabune, ja volim da otkrivam i čujem nešto novo, ali mora da bude originalno i vredno, nije lako slušati stalno jednu te istu staru muziku, ali današnja popularna muzika je očajna.
Onda pomislim, skoro isto godina je prošlo od te čuvene 1991. godine do danas kao od pojave Bitlsa pa do te iste godine, ništa drugo mi nije preostalo nego da priznam da je rok mrtav.
Ali izgledao je vrlo živ u skoro punoj koncertnoj hali sa veoma uzbuđenom publikom, i još uvek energičnim članovima benda, iako već vremešnim. Ostarilo se, a vala nisu se ni previše čuvali, i ne samo oni već i publika koja je došla da ih gleda. Ono što je bilo posebno interesantno je to što je puno ljudi došlo porodično na koncert, bilo je i onih sa vrlo malom decom. Volim kad vidim ljude kada pevaju iz sveg glasa, bez blama, kada ih nosi muzika, konačno da se malo opuste posle toliko vremena.
Nažalost, otišli smo sa koncerta pre kraja, zbog dece koja su sutra morala u školu, koncert je trajao duže od tri sata. Potpuno smo bili impresionirani energijom benda, trebalo je odsvirati i odpevati trideset pesama u njihovim godinama, a i Baltimor je bio na samom kraju američke turneje.
Ono po čemu je ova američka turneja bila posebna je to što je bend nastupao sa tri glavna i originalna člana, ponovo su bila na okupu, ko zna kada će se tako nešto desiti sledeći put. Sleš je i dalje moćan na sceni, odsvirao je fantastično jednu bluz numeru. Eksel se dosta fizički promenio, čak se i smirio, još uvek fura one njegovo njihanje iz kuka. Daf se nekako najbolje fizički drži, otpevao je sam jednu pesmu Igija Popa.
Pre neki dan su objavili novu stvar, i svidela mi se, stara škola, slušala sam je ko zna koliko puta, na koncertu su je premijerno izveli. Stvarno sam počela da ih mnogo više cenim.
Iako i dalje pomalo patim što kada sam odrastala nije bilo prilike da budem na koncertu nijedne prave velike zvezde, pošto smo bili odsečeni od sveta, ipak, i u ovom zrelom dobu, posle mnogo godina, vredelo je posetiti koncert Gansa.
Zagrejte rernu na 200C (400F). Obložite plitki pleh papirom za pečenje.
U velikoj vangli pomešajte brašno, prašak za pecivo, cimet i so.
Tome dodajte iseckani hladni puter, i prstima, viljuškom, ili posebnom alatkom umešajte puter u brašno.
U to dodajte umućena jaja i jogurt i velikom kašikom sve to pomešajte, dok ne dobijete koliko-toliku ujednačenu smesu.
U to umešajte 2/3 oraha.
Izvadite testo i stavite ga na radnu površinu koju ste posuli brašnom. Rukama razvucite testo u pravougaonik pa ga presavijte kao pismo, pa ponovo razvucite, i onda počnite da na testo nanosite oko 1/4 šljiva i čokolade, ponovo presavijte, i to ponovite još 3 puta. Sačuvajte malo šljiva i čokolade zajedno sa orasima koje ćete staviti na površinu skonsa, ali i ne morate.
Na kraju oblikujte testo u krug i onda nožem isecite na 12 komada kao na slici. Razvucite komade testa po plehu i stavite da se peku. Pecite skonse sa šljivama 20-24 minuta.
Služite pecivo kad se malo prohladi. Može i uz šećer u prahu, ali mislim da su dovoljno slatki.
Kad sam ugledala ovaj hleb, dobila sam odmah želju da ga pravim. Znala sam da će mi se dopasti, uz to htela sam da naučim trik kako da dobijem njegov lepi oblik. Morala sam da na blogu zabeležim ovaj recept, preuzet odavde, jer ću mu se vraćati, pogotovo što nameravam da ga sledeći put filujem sa nešto drugačijim sastojcima, koji takođe podsećaju na Mediteran, recimo sa maslinama, origanom i ruzmarinom.
Kao što ćete videti veoma se jednostavno pravi, ako imate mikser za testo još bolje. Samo treba da sačekate neko vreme da testo naraste, angažovanje je minimalno. A dobićete vrlo zanimljiv hleb, koji možete da poslužite svojim gostima kao predjelo uz neko lepo vino.
Ako niste neki poseban ljubitelj sušenog paradajza, probajte da ispečete čeri paradajz u rerni (pogledajte recept kako da to učinite) i njega koristite u ovom hlebu.
Mediteranski hleb (Pane Bianco)
Sastojci:
2 kašičice instant suvog kvasca
80ml tople vode
120ml toplog mleka
1 kašičica šećera
1 jaje
390g brašna (najbolje oštrog za hleb)
1 1/4 kašičice soli
3 kašike maslinovog ulja
Za punjenje:
80g sušenog paradajza, natopljenog u maslinovom ulju, iseckanog na manje komade
100g izrenadnog sira (mocarela, parmezan, azađo)
3-4 čena belog luka, sitno iseckanog
2 šake svežeg bosiljka, iseckanog
Priprema:
Najpre u jednoj posudi pomešajte toplu vodu i mleko, tome dodajte šećer i kvasac, i ostavite ga da proradi.
U drugoj posudi pomešajte brašno i so.
Smesi sa kvascem dodajte umućeno jaje i to dodajte brašnu. Mešajte sve rukom ili mikserom za testo dok ne dobijete glatko i mekano testo. Tokom mešanja dodajte testu maslinovo ulje. Testo stavite u nauljenu posudu, pokrijte je i sačekajte oko 1 sat da se udvostruči.
Nadošlo testo razvucite rukom u oblik pravougaonika dugog 40-50 cm. Zatim po testu ravnomerno rasporedite sir, iseckan sušeni paradajz, beli luk i bosiljak. Zatim zarolajte testo.
Rolnu postavite na plitak pleh kojeg ste obložili papirom za pečenje tako da je šav okrenut na dole. Makazama zasecite testo uzdužno, dubine oko 2 cm, ali ne do samih ivica rolne.
Zatim krajeve rolne povucite tako da dobijete slovo S.
Na kraju krajeve zavucite na dole nebili dobili oblik osmice. Pokrijte testo plastičnom folijom i sačekajte oko 40-60 minuta da naraste.
Zagrejte rernu na 175 (350F).
Pecite hleb oko 40 minuta, pred kraj pečenja pokrijte hleb aluminijumskom folijom.
