Grčka, Italijanska kuhinja, Jelo za 30 minuta, Morski plodovi, Party food, Predjelo, Škampi

Škampi, gambori, kozice

December 28, 2014 22 Comments

Gambori, ili morski račići, su verovatno najzastupljeniji morski plodovi u Americi, a to važi i za druge delove sveta. Razlog za to jeste fini ukus sočnog i glatkog mesa, kao i to što se vrlo lako i brzo spremaju. Takođe, pošto im je meso prilično neutralnog ukusa mogu da se kombinuju sa raznim sastojcima. Iako ih relativno često koristim, moram da priznam da druge krupnije rakove, krabe i jastoge, više volim, ali su i skuplji.

Razlika između škampa, gambora i kozica

Dugo sam imala nedoumicu, a nisam jedina, kako napraviti razliku između škampa, gambora i kozica, možda je razlog za to što je ovde skoro nemoguće naći škampe, a i tako ponekad zovu gambore. Takođe, problem je i što se koriste različita imena za jednu te istu stvar, recimo Amerikanci koriste izraz shrimp, a Britanci prawn. Posle sam shvatila da se škampi druga vrsta račića, mnogo krupnija od gambora i sa izraženim kleštima. I dosta skuplja. Njih možete da vidite na poslednjoj fotografiji. Zovu ih još langoustine.

Kozice su još jedan naziv za gambore.

gambori

Vrste gambora

Gambori se razlikuju po boji, uglavnom su sivi, ali mogu da budu i crvenkaste boje. U Americi se vrednuju prema veličini, oni colossal i jumbo su znatno skuplji od onih small. Prodaju se često obrađeni na pari, prepoznaćete ih po crvenoj boji, pa i to zbunjuje ljude.

Sveži ili zamrznuti?

Iako su u mnogim delovima sveta dostupni, u zemljama koje nemaju morsku obalu nejčešće se prodaju zamrznuti. Nije isto sveže i zamrznuto, ali sigurno nije ni nepremostiva razlika. Zapravo veruje se da gambori koji se zamrznu sve sa ljušturom, odmah po ulovu, ne gube ništa od svog kvaliteta u odnosu na sveže. U to slučaju najbolje je da ih odmrznete u hladnoj vodi. Koristite ono šta imate. Ja se sećam vremena kad niste mogli uopšte da nađete račiće u Beogradu.

Čak i ako se neki gambori prodaju kao sveži u prodavnici ne mora da znači da nisu pre toga bili zamrznuti. Moram da kažem da sam imala prilike da probam gambore istog dana ulovljene i moram da potvrdim da nema boljih.

Sa ljušturom ili bez?

Ljuštura kod gambora doprinosi ukusu, od nje čak možete da napravite temeljac. Ja ih tako isljučivo kupujem. Nažalost, retko ih spremam sa ljušturom, iako su tako ukusniji, jer je mojoj deci teško da ih čiste dok ih jedu. Većini ljudi je problem i to što se u tom slučaju ne uklanja crevo na leđima, koje inače nije štetno, ali kod ljudi izaziva averziju.

Čišćenje gambora

Na ovom videu pogledajte kako da očistite gambore.

Popularna jela sa gamborima

Gambori su prisutni u brojnim popularnim jelima. Nekima su maslinovo ulje i beli luk zakon, neki još dodaju belo vino i paradajz pa dobiju Škampe na buzaru, Italijani to pomešaju sa pastom i onda to zovu Gambori u marinara sosu, neki pak vole da ubace puno začina, kao u čuvenom jelu američkog Juga, Shrimp & Grits i Gambo. Super su za roštiljanje, samo ih marinirane nataknete na prutiće i očas posla su gotovi. Gambori se koriste i u popularnom američkom jelu Džambalaja i u španskoj Paelji, i tajlandskim jelima Pad thai i Čorbi sa kokosovim mlekom.

Džambalaja, recept pogledajte u Američkom kuvaru, strana 98.

Gambori su neizostavni u čuvenom francuskom morskom specijalitetu Bujubes, a sa njima se pravi fantastično grčko jelo – Gambori saganaki.

Osnovni recept za pripremu gambora

Ovo je recept koji najčešće koristim kada pravim gambore. Obično koristim oko pola kilograma po ručku. Očistim ih tako što rukama uklonim glavu, ekstremitete i krljušt, često ostavim rep. Onda oštrim nožem zasečem leđa celom dužinom, i uklonim crevo. Ukoliko dublje zasečete dobićete butterfly shrimp, koji izgledaju lepše. Zagrejem maslinovo ulje u tučanom tiganju i zatim polovinu račića stavim da se prže, lepo ih rasporedim u jednom sloju. Dodam malo soli i bibera.

Gamborima je potrebno malo vremena da se skuvaju, čim poprime crvenu boju sa donje strane, i meso postane belo, to može da traje minut-dva, odmah ih okrenite, i to najbolje hvataljkama. Ponovo dodajte so i biber. Kad se i druga strana zacrveni, i unutra meso postane belo, izvadite gambore, i zatim iscedite limun po njima. Ponovite isto sa drugom turom. Možete na kraju da dodate puter i da ga otopite. Na kraju sav sok iz tiganja izručite preko račića.

Ja ih često služim uz kus-kus ili pirinač, i tu se obično nađe zelena salata.

Veoma je važno reći da ukoliko preterate sa prženjem dobićete meso loše teksture, ono treba da bude sočno i čvrsto.

Škampi u senf sosu sa krupnim kus-kusom i rukolom

Na isti način možete da napravite cele račiće, sa glavom i ljušturom. Jedino što se čiste tokom konzumacije, i što izgledaju lepše i veće, mada u pitanju je ista količina mesa.

Škampi, gambori, kozice, račići

Da, baš sam pričala sa mužem o tome kako kad smo mi letovali na crnogorskom ili hrvatskom primorju nije baš bilo lako naći škampe, a i ako ih je bilo u ponudi restorana onda su bili preskupi. Ne znam, možda je to moje iščašeno sećanje, ali stičem utisak da su ovde račući dosta dostupniji nego na jadranskom primorju. Inače gambori se baš puno koriste u azijskim kuhinjama, nigde ne mogu da nađem toliko različitih vrsta svežih račića kao u azijskim marketima. Tamo pronalazim i osušene račiće, ali se nikad nisam usudila da ih probam. Pored morskih račića postoje i oni iz slatkovodnih voda. Ovde ih zovu Crayfish ili Crawfish. Probala sam ih, i ne razlikuju se puno od gambora.

Shrimp-vegetable scewer-1 — Ražnjići sa gamborima i povrćem

Gambori u sosu od kokosa sa povrćem

Da razrešim dilemu, ovako izgledaju škampi, na slici ispod, ono što sam ja nazivala škampi su gambori. Misterija je odgonetnuta na jednoj rimskoj pijaci.

Američka kuhinja, Čokolada, Dezerti

Kako da napravite čokoladu sa raznim ukusima

December 24, 2014 4 Comments

Nastavljam sa predlozima za nastupajuće praznike. Sledi predlog # 2.

Ovo je nešto što me oduševljava, nešto što već danima “krckam” uz jutarnju kafu. Ideja nije moja, moža lako da se nađe na Pinterestu, ali odabir sastojaka jeste, mada svi već znamo šta super ide uz čokoladu.

Veoma se jednostavno pravi, međutim ono što mene puno privlači jeste osećaj da mogu sama sebi da napravim čokoladu. Mada nisam bukvalno pravila čokoladu, samo sam je spojila sa mojim omiljenim sastojcima, i stvarno je super ispalo. Takođe, javile su mi se nove ideje, recimo da sledeći put dodama rum ili ukus peperminta, možda ljutu tucanu papriku ili čak slaninicu. Viđala sam te kombinacije, u boljim prodavnicama ima da se nađu te hipsterske čokoladice, onako kreativno upakovane.

Recept je vrlo jednostavan. Otopite čokoladu na pari, ja sam koristila uglavnom gorku. Za ovu tablu na slici trebalo mi je oko 400g čokolade. Izručite je na papir za pečenje u tankom sloju, a zatim pospite sastojcima (bademi, lešnici, suve šljive i ostalo voće, istucane pepermint bombone, itd.). Moram da kažem da je meni omiljena kombinacija sa ušećerenom korom pomorandže, a počela sam opasno da se ložim i na pepermint bombone.

Možete otopljenu čokoladu da stavite u manje provougaone kalupe, dobićete čokoladu u lepim pravilnim oblicima.

Čokoladu ohladite u zamrzivaču. Posle je polomite na manje komade i čuvajte u frižideru.

Ovo može da bude i sjajan homemade praznični poklon. To mi je i bila ideja kada sam pravila ovu čokoladu, ali pošto smo danima svi bolesni u kući bolje da to ne delim sa drugima.

Srećan Božić svima koji ga sutra slave!

Američka kuhinja, Dezerti, Torte

Izvrnuta torta sa ananasom (Upside-Down Pineapple Cake)

December 21, 2014 6 Comments

Dok dve hiljade četrnaesta sitno broji do svog kraja potrudiću se da vam ovih dana dam par ideja za novogodišnju gozbu. Ideja vodilja je – kako se budete hranili tog poslednjeg dana u godini takva će vam biti cela naredna godina. Šalim se!

Izabrala sam da to budu stvari jednostavne za pravljenje, a da deluju posebno, nešto što se ne konzumira svaki dan. Izvrnuta torta sa ananasom mi je prva pala na pamet. Dosta je jednostavna za pravljenje, testo je isto kao ono što se koristi za voćne kolače, već sam ga ranije koristila za Kolač od kajsija, ali zato gornji sloj deluje vrlo raskošno. Da znate da možete tortu prekriti šlagom, mada meni je žao da narušim njen već dovoljno lep izgled.

Sastojci:

1 konzerva ananasa, najbolje da ima što manje šećera u sirupu, ukoliko ga ima puno, vi smanjite količinu šećera

100g tamnog šećera

7 maraskino trešanja, ukoliko ih imate

190g brašna

Prstohvat soli

1 kašičica praška za pecivo

115g putera, na sobnoj temperaturi

200g belog šećera

1 kašičica ekstrakta vanile

4 jaja

1 šolja jogurta

Zatvoreni okrugli pleh prečnika 23cm.

Priprema:

Iscedite kolutove ananasa, najbolje da ih stavite na cediljku. Trebaće vam 7 komada.

Zagrejte rernu na 190C. Postavite pregradu tačno na sredini rerne.

Obložite pleh papirom za pečenje. Dno pleha ravnomerno pokrijte tamnim šećerom. Preko njega stavite kolutove ananasa. U rupe ananasa stavite maraskino trešnje.

U jednoj posudi prosejte brašno i dodajte mu so i prašak za pecivo.

U drugoj posudi mikserom mutite puter na sobnoj temperaturi i beli šećer. Kad budete dobili ujednačenu kremastu smesu počnite da dodajete ekstrakt vanile i jaje po jaje. Dodajte jogurt. Na kraju drvenom varjačom umešajte brašno.

Ovu smesu, koja će biti gusta, izručite u pleh sa ananasom i stavite sve u rernu koju ste predhodno zagrejali da se peče oko 45-50 minuta. Probajte da ubodom čačkalce utvrdite da li je testo dovoljno pečeno. Ono će takođe da nadođe i da dobije tamniju koricu. Izvadite pleh iz rerne i ostavite tortu oko 10 minuta da se prohladi. Torta će malo da se skupi za to vreme, uklonite papir sa ivice pleha. Preklopite pleh tanjirom u kome ćete servirati tortu i onda sve to izvrnite. Malo će da curi sirup od voća i istopljenog tamnog šećera. Sačekajte da se torta ohladi a onda je služite uz umućenu slatku pavlaku.

Američka kuhinja, Doručak, Hleb i peciva

Američke pogačice (Biscuits)

December 11, 2014 17 Comments

Ne znam kako drugi ali ja kad se nađem u nekoj kriznoj situaciji naravno počnem da paničim, mada se trudim da izgledam kul, i to traje neko vreme, a onda pomislim na to da me tamo negde čeka šolja tople kafe i mirisno pecivo, ili neka druga ukusna hrana, i u tom trenutku doživim neobjašnjivo smirenje. E, posle toga, počnem opasno da se nerviram, više nisam uplašena već ljuta, jer jedva čekam da se sve što pre završi, i da odem da pojedem nešto lepo. Dobar zalogaj vraća veru u život, on rađa optimizam i nadu da će ipak sve biti u redu.

Kad sam nedavno dobila lošu vest od drugarice koja dolazi da me poseti istog dana, nisam znala šta da joj kažem, kako da je utešim, samo sam joj poslala poruku da spremam čili za večeru i pitala sam je da li ona to voli da jede. Mislila sam, za mene bi to bila najveća podrška, a pošto je i ona veliki gruman umeće to da ceni. Kako drugačiji da joj pokažem da life is good, bez obzira na sve, i da život ipak nastavlja da ide svojim tokom.

Ovi biskviti, ili pogačice, čini mi se, da bi svakome vratili veru u život, toliko su dobri. Liče na naše pogačice, pogotovo one što su se nekada prodavala po dve u kesici u prodavnicama, ali su manje i mirišu na puter. Možete da ih spremate sa raznim sastojcima, prvo mi pada na pamet koziji sir i vlašac, ili sa voćem. Iskreno ja ih uvek pravim bez ičega a onda ih jedem sa raznim stvarima, pavlakom, puterom, džemom, na prvoj slici biskviti su sa pilećom salatom.

Jako su jednostavni za pravljenje, a i malo vremena vam treba, tako da su idealni za doručak, mada u svakoj prilici mogu da zablistaju. U Americi se često služe u boljim restoranima pre jela, sa puterom.

Američki biskviti se prave sa nečim što ovde zovu buttermilk, nema ga u Srbiji, veruje se da on daje poseban šmek i teksturu testu. Meni je dugo trebalo da ukapiram da je odlična zamena za njega naš jogurt. To je to, nema bitne razlike u ukusu.

Za dobar biskvit su važne dve stvari, mora dosta da se nadigne, i da bude slojevit. To se postiže velikom količinom praška za pecivo, i presavijanjem testa. Da, jako je važno da testo bude hladno, i da ga previše ne razvlačite i mesite rukama.

Probala sam mnogo recepata, ovaj je konačan, i njega više ne menjam.

pogačice sa sirom — Pogačice sa čedar sirom, baš kao iz Whole Foods-a

Sastojci za 24-28 komada:

520g (4 šolje) brašna + za razvijanje testa

5 kašičica praška za pecivo

1/2 kašičice sode bikarbone

1 1/2 kašičica soli

115g hladnog putera

475ml (2 šolje) jogurta ili buttermilk-a (ako to nemate, kiselo mleko, kisela pavlaka pa i slatka pavlaka mogu da odrade posao)

Priprema:

Zagrejte rernu na 205C (400F). Obložite veliki tanki pleh papirom za pečenje.

U većoj vangli promešajte brašno sa praškom za pecivo, sodom bikarbonom i dodajte soli.

Dodajte smesi sa brašnom hladan puter iseckan na manje kocke. Rukama mešajte brašno i puter, ne previše dugo, da se puter ne bi zagrejao. Samo da znate da je sasvim ok da ostanu grmuljice putera. Na kraju dodajte hladan jogurt ili buttermilk, i velikom metalnom kašikom ga umešajte u brašno. Kad testo počne da se odvaja od vangle tokom mešanja, ne treba da bude glatko i dobro umešano, testo prebacite na radnu površinu koju ste posuli brašnom.

Probajte da testo rukama razvučete u oblik pravougaonika, zatim poklopite prvo jednu pa drugu kraću stranu da biste dobili oblik pisma. Onda ponovo rukama razvucite testo i ponovite presavijanje, i tako 5-6 puta ukupno. Time ćete dobiti lepe slojeve svojstvene lisnatom testu. Spremite se da tokom razvlačenja redovno testo posipate brašnom da se ne bi lepilo za površinu.

Kad razvučete testo u oblik pravougaonika, poslednji put, debljine oko 2-3cm, uzmite kalup prečnika 5-6cm, i njima pravite kružne oblike, ubadajte ne “testerišite” testo. Ostatke ponovo spojite, razvucite i kalupom oblikujte dok celo testo ne potrošite.

Testo stavite na pleh, možete da ih pečete odvojeno, ali i sastavljene, i na srdnjoj pregradi ih pecite oko 18-20 minuta dok ne dobiju po površini tamniju boju, kao na fotografijama.

Služite odmah. Možete da ih premažete otopljenim puterom, to se ovde ćesto radi. Ako ih čuvate u zatvorenoj posudi biće dobri i sutradan. Mada, čini mi se kad ih tako starije stavite u toster dobijate savršen ukus i teksturu.

Na blogu Kuhinjske priče pogledajte moj recept za Američke biskvite sa kozijim sirom i zatarom.

Pogledajte ovde moj video kako da napravite američke pogačice.

Začini, Začini i začinsko bilje

Sve što se želeli da znate o začinima, I deo

December 4, 2014 22 Comments

Nisam još uspela da napišem ni prvu rečenicu a znam i osećam da će ovo da bude jedan veoma dug članak. Kako i ne bi kad ću da pišem o začinima. Već mi je u glavi hiljadu ideja koje ne smem nikako da izostavim. Pa da krenem. Jednog kišnog dana izvukla sam svoje začine iz police, rasporedila ih po ploči na kojoj slikam hranu, i krenula sam da ih fotografišem. Vreme je da se na mom blogu konačno pojavi članak o začinima, razmišljala sam. Znala sam da će da mi čitav aranžman napravi dosta glavobolje. Najpre mi je pala kamera, puno vremena me je oduzelo čišćenje daske, i nikako nisam mogla da se otarasim žute boje kurkame. I taman kada sam završila sa slikanjem, i vratila začine na policu, ukapirala sam da sam neke zaboravila da slikam. Drugi put.

Na samom početku trebalo bi da odmah ustanovimo razliku između začinskog bilja i začina. Začinsko bilje su razne aromatične travke koje mogu da se koriste i sveže i osušene, uglavnom lišće, stablo i cveće. Već sam ranije pisala o njima i taj tekst možete pogledati ovde.

Začini su osušeni plodovi, semenke, koren, ili čak kora sa drveta (cimet). Mogu da se samelju a mogu da budu u celom komadu. Ova podela je prilično opšta, ima mnogo izuzetaka, recimo korijander, čiji listovi spadaju u začinsko bilje, a plod u začine, i čak su veoma različitog ukusa. Bilo je tu dosta nedoumica ali ja sam tu klasifikaciju napravila prema nekoj svojoj logici u spravljanju jela. Ta logika mi recimo kaže da lovorov list stavim u kategoriju začina a ne začinsko bilja, mada tako ne izleda na prvi poled.

Pošto nisam mogla sve začine da slikam na jednom mestu ja sam ih podelila na one koje se koriste uz slatka i ona uz slana jela, mada i tu ima dosta izuzetaka.

U proučavanju začina dosta mi je pomogla knjiga Herbes&Spices, autorke Jill Norman, ta knjiga je moja velika preporuka za sve ljubitelje začina. Veoma su detaljno opisani začini, ima čak i recepata, i to sve je propraćeno divnim fotografijama.

Istorija začina

Priča o začinima je vrlo duga i uzbudljiva. Mi uvek razmišljamo kako je interesovanje za začine počelo od skora, ali u stvari ono traje jako dugo. Meni je fascinatno kako se tako davno trgovalo njima, kako su bili strogo kontrolisane teritorije na kojima su rasli, čak su i ratovi izbijali zbog njih. Recimo cimet se originalno proizvodio na Cejlonu, i čitavih 200 godina njegova distribucija tj. trgovina je bila strogo kontrolisana, najpre od strane Portugalaca, pa Holanđana, i na kraju Engleza. Tek se kasnije njegovo uzgajanje prenelo i na druge teritorije.

Začini su bili veoma popularni za trgovinu u davno doba jer su bili laki, nisu zauzimali puno prostora na brodovima, i nisu se kvarili. I tome treba dodati monopol na tržištu koji je trgovcima donosio ogromnu zaradu.

Meni je zanimljivo kako su začini putovali sa jednog kraja sveta na drugi, i kako su se lako primili u novoj sredini. Zahvaljujući portugalskim trgovcima ljute papričice su se pojavile u Indiji, a došle su iz Amerike, i sad je nemoguće zamisliti njihovu kuhinju bez tog sastojka.

Takođe, ništa manje nije interesantan način na koji se neki začini dobijaju. Čini mi se dobijanje vanilinih štapića izgleda kao najmukotrpniji posao na svetu, dobijaju od jedne vrste orhideja, ili uvijanje kore cimeta u štapiće, ili branje tučkova šafrana.

Začini u našoj kuhinji

Negde sam naišla na misao da je za nedostatak upotrebe začina u našoj novijoj kuhinji kriva pre svega Vegeta. Iskreno nisam baš sigurna u to. Ukoliko konsultujete Patin Veliki narodni kuvar saznaćete da se začini nisu previše koristili ni pre pojave Vegete u našim domovima. Ako mene pitate mislim da za to postoje dva glavna razloga. Prvi je geografske prirode, kod nas ne uspevaju egzotični začini, što znači da smo morali da ih nabavljamo iz udaljenih krajeva sveta, a to ne košta malo, a opet svi znamo da naša zemlja nikad nije imala dovoljno dobrostojeću populaciju da bi višak novca odlazio na takav luksuz kao što su začini.

Ipak, nije da se u našoj kuhinji ne koriste začini. Pored naravno soli i crnog bibera, koristi se slatka i ljuta mlevena paprika, zatim lovorov list, kim i mak, cimet, karanfilić, oraščić… i vanilin šećer:) I tu se negde završava lista. Dakle, prilično opravdano u našoj kuhinji nema prevelike upotrebe začina, ali šta je sa začinskim biljem, kako objasniti odsustvo biljčica, često samoniklih, u našim jelima. Te biljčice su od francuske kuhinje napravile broj jedan kuhinju u svetu, ok, nije samo zbog toga, ali one su neizostavan deo njihove hrane. E, to mi nije jasno! Znate i sami da sam ja njihov veliki ljubitelj, gotovo da nema jela na mom blogu u koje ih ne stavljam.

Čuvanje

Ukoliko se začini čuvaju na odovarajući način mogu da traju dugo. Čuvajte ih u staklenoj teglici, dobro zatvorenoj, na polici, udaljenoj od direktne svetlosti.

Ono što je najvažnije je da zapamtite da kada koristite samleven začin njegova aroma se brzo gubi. Dakle, kupujte začine u zrnu, ako je to moguće, i onda ih pre upotrebe istucajte u avanu ili sameljite u mlinu.

Kupovina

Za one koji žive u Americi ili Kanadi najbolji i najjeftiniji način da nabavite začine jeste da odete u latino, bliskoistočne ili bilo koje druge emigrantske radnje. Lanac H-mart je takođe odlično mesto da nađete jeftine, retke i kvalitetne začine. Recimo, poslednji put sam tamo našla zvezdasti anis za 3 dolara, i to količinu od 200g.

Kumin (Cumin)

Izgledom dosta podseća na kim, ali mu je ukus dosta drugačiji. Iz nekog razloga se uopšte ne koristi na našim prostorima. Uvek ga kupujte u zrnu, pa pre upotrebe ga sameljite u avanu, tako ćete mu sačuvati aromu. Ja ga najviše koristim kad pravim meksičku hranu, bez njega ne mogu da zamislim Čili.

Poreklo: Potiče iz doline reke Nila, ali vremenom se svuda raširio.

Ukus i miris: Pomalo opor i ljutkast, sa citrusnom aromom, osvežavajućeg mirisa.

Priprema: Koristi se osušeno seme.

Upotreba: Neizostavan je sastojak u kariju, garam masali i kajunskom začinu. Dobro se slaže sa pasuljem, kupusom, slatkim i kiselim, krompirom, plavim patlidžanom, pirinčem, piletinom i jagnjetinom.

Kuhinje u kojima se najviše koristi: meksička, marokanska, bliskoistočna i indijska.

Pronađite na blogu: Marokanski dip od boba, Gvakamole, Fahitas, Pakora sa spanaćem, Pirinač na persijski način,

Kari (Curry powder)

Kari začin je mešavina raznih začina. Da znate da postoji i kari biljka, čiji se listovi koriste u kuvanju. Skoro sam je koristila, ima lepo lišće za dekoraciju jela. Razna jela u koje ide ovaj začin se takođe zovu kari.

Poreklo: Indija.

Ukus i miris: Mešavina raznih ukusa i aroma. Može da bude veoma ili blago ljut.

Priprema: Obično se pravi od mešavine sledećih začina: korijander, kumin, kurkuma, fenugrik, kari lišće i sušena ljuta paprika. Mada mu se dodaje i biber, đumbir, seme komorača, cimet, oraščić, kardamon, karanfilić i drugi začini. Gotovo je uvek žut, mada može da bude i crven, zbog turmerika. Prodaje se u finom prahu ili grubo samleven.

Inače kari začin su smislili Englezi, želeći da objedine začine koju se koriste u indijskoj kuhinji i tako ih prodaju u Engleskoj. U Indiji se ovaj začin priprema malo pre nego što se samo jelo sprema, tako se ne gubi na aromi.

Upotreba: Koristi se za spremanje čorbi, raznih variva, piletine, morskih plodova i raznog povrća. Daje jelu ljutinu, toplu notu i lepu boju.

Kuhinje u kojima se najviše koristi: indijska, karibska i tajlandska.

Pronađite na blogu: Čorba od celera i jabuka sa karijem, Jagnjetina na indijski način, Kari od bundeve.

Biber

Neću previše da pišem o ovom začinu jer ga skoro svi koriste. Samo ću da vam preporučim da obavezno nabavite mali mlin za biber i da kupujete začin u zrnu. Sa mlinom možete da podešavate koliko krupno ga meljete, i verujte za neka jela to puno znači, osim toga ukus je bolji i intezivniji. Pored slanih jela biber se koristi i u medenjacima i kuvanom vinu.

Poreklo: Indija, mada se sada uzgaja i u drugim delovima sveta. Indija je i dalje mesto odakle dolazi najkvalitetniji biber.

Ukus i miris: Svima nam je poznat.

Priprema: Plod se suši, mada se koriste i sveži marinirani plodovi. Boja bibera zavisi i od faze kada je plod ubran, crni biber je od zrelog ploda. Beli biber nastaje tako što mu se skine gornja tamna opna. Zato beli biber ima manje arome od crnog.

Upotreba: Celo zrno se koristi za pravljenje supe, podvarka, krupno mleven za pripremu mesa, preliva za salate, paste, u prahu za soseve.

Kuhinje u kojima se najviše koristi: Svuda se dosta koristi.

Pronađite na blogu: Džindžerbred keksi, (cela zrna) Podvarak sa ćuretinom.

Garam masala

Poreklo: Indija.

Ukus i miris: Ljutkast ukus sa toplom notom.

Priprema: Mešavina sledećih začina: crni i beli biber, lovorov list, kardamon, muskatni oraščić, cimet i karanfilić.

Upotreba: Koristi se za pripremu piletine i drugog mesa. Takođe, koristi se u pripremi jela sa pasuljem i sočivom.

Kuhinje u kojima se najviše koristi: Severnoindijska.

Pronađite na blogu: Daal.

Lovorov list (Bay leaves)

Stari poznanik u domaćoj kuhinji. Koristi se i sveže i osušeno lišće. Ovde je naglasak na suvom, koje dosta brzo izgubi aromu, tako da ga kupujte često u manjim količinama.

Poreklo: Istočni Mediteran.

Ukus i miris: Ima karakterističan miris, vrlo jak, tako da 1-2 lista su sasvim dovoljna za jedno jelo.

Priprema: Osušeno lišće.

Upotreba: Pošto mu treba dosta vremena da pusti aromu često se koristi u spravljanju paprikaša, čorbi i raznih variva koje se dugo kuvaju. Neizostavni su u čorbama sa pečurkama, pasuljem, sočivom, paradajzom, sjajno ide sa kiselim kupusom, a i koristi se u jelima sa mesom i ribom. Takođe, koristi se u pravljenju turšije.

Kuhinje u kojima se najviše koristi: Dosta je rasprostranjena njegova upotreba.

Pronađite na blogu: Čorba od pečuraka, Pasta e Fagioli, Podvarak sa ćuretinom, Juneći gulaš.

Šafran (Saffron)

Znate li koliko cvetova šafrana je potrebno da bi se dobilo 1kg ovog začina – oko 160 000. Zvuči neverovatno, zar ne? Zato je i najskuplji začni na svetu. Srećom, ne treba vam puno za spravljanje jela. Ovaj začin čine crveni tučkovi cveta šafrana iliti krokusa. Obično se prodaju u malom pakovanju, tek nekoliko crvenih končića, mada može da bude i samleven. Ti končići se stave u toplu vodu, tu oni puste boju, pa se dodaju jelu. Da ne bude zabune, nije sve do boje, šafran ima i izuzetnu aromu. Recimo, Milanski rižoto ne može da bude tako dobrog ukusa ako recimo stavite umesto šafrana kurkumu, aroma je drugačija, iako je boja slična. Zbog njegove skupocenosti često se “uvaljuju” začini slične crvene boje kao što su kadifa ili šafranika.

Poreklo: Mediteran i Severna Azija.

Ukus i miris: Ukus je vrlo delikatan, prodoran i topao, a miris cvetan i mošusan.

Priprema: Začin se pravi od tučkova šafrana koji se suše. Što je šafran crveniji to je kvalitetniji. Najbolji dolaze iz Kašmira, Irana, Italije i Grčke.

Upotreba: Koristi se i zbog svoje raskošne boje kao i zbog neponovljivog ukusa. Dobro se slaže sa piletinom, zečetinom, ribom i morskim plodovima, pirinčem, tikvama, šparglama, a koristi se i u pripremi peciva.

Kuhinje u kojima se najviše koristi: Šafran je posebno popularan u iranskoj kuhinji, koristi se i francuskom ribljem paprikašu, Bujabes, u čuvenoj španskoj Paelji, a i u Švedskoj prave pecivo od šafrana posvećeno sv. Luciji.

Pronađite na blogu: Rižoto Milaneze, Pirinač na persijski način, Bujubes, Paelja.

Kurkuma (Turmeric)

Moram da priznam da ne koristim previše ovaj začin, samo za indijska jela kao što su čorba i varivo od sočiva. Boja i aroma su mu veoma intezivni tako da pazite koliku količinu koristite. Isto važi i za svežu kurkumu.

Poreklo: Indija.

Ukus i miris: Po ukusu podseća na đumbir, ima gorčinu i kiselost, kao i toplinu, i vrlo je kompleksnog i intezivnog mirisa.

Priprema: Osušeni koren se melje.

Upotreba: Pošto je jedan od najjeftinijih začina veoma je popularan. Neizostavan je sastojak u kariju. Koristi se za paprikaše, čorbe i razna variva. U Evropi se koristi za pripremu senfa, zbog boje.

Kuhinje u kojima se najviše koristi: Širom Azije i u Severnoj Africi.

Pronađite na blogu: Daal, Indijsko slatko-ljuti mini patlidžan, Indijska čorba od sočiva.

Susam (Sesame seeds)

Najčešće je svetle boje, mada može da budu braon i crne boje. Pun je masti, zato se od njega prave ulja kao i popularna pasta – tahini. Susamovo ulje je veoma popularno u kuhinji Dalekog Istoka.

Ima jedan začin koji jako podseća na crni susam, zovu ga crni kim, čurekot (Nigella Sativa), koristi se često u pravljenju bliskoistočnih hlebova. Ukus mu je mnogo oštriji i intezivniji od susama. Samo da znate da postoji razlika. Meni se on čak više dopada od susama.

Poreklo: Bliski Istok.

Ukus i miris: Nemaju izražen miris, ali im je ukus specifičan. Tamni susam ima intezivniji i oporiji ukus.

Priprema: Koristi se samo seme ili se od njega pravi tahini i ulje.

Upotreba: Pored toga što se često koristi u pravljenju hleba i peciva, susam se koristi u pravljanju alve. U Aziji se koristi za pravljenje raznih slatkiša. Ulje od susama je veoma popularno u kineskoj, japanskoj i koreanskoj kuhinji. Prepečen susam ima po mom mišljenju lepšu aromu i rado ga koristim kao dodatak salatama.

Kuhinje u kojima se najviše koristi: Bliskoistočna i dalekoistočna.

Pronađite na blogu: Za’atar, Kinesko kiselo-ljuta čorba (tamno susamovo ulje), Baba ganuš, Dip od tahinija (tahini, pasta od susama), Vijetnamska supa Pho (susamovo ulje), Bok čoj (crni susam).

Slačica (Mustard seeds)

Okruglo zrno koje je obično žućkaste boje, ali može da bude braon i crno. Mislim da je najvažnije reći da se od ovog začina pravi senf. Kod nas se koristi u spravljanju marinade za kisele krastavace. Jednom sam otkrila senf od celog zrna slačice sa malo viskija, i otada to koristim umesto klasičnog senfa. Na slici sa začinima pored slačice u zrnu možete da vidite kako izgleda ona u prahu, greškom sam napisala da je to đumbir.

Poreklo: Južna Evropa, Indija (braon slačica).

Ukus i miris: Identičan senfu od koga se pravi. Ljutina i gorčina zavise od vrste.

Priprema: Osušena zrna se melju ili koriste cela. Mogu da budu različitih boja i ukusa.

Upotreba: Koristi se u Evropi pre svega za pravljenje senfa, a u Indiji za razna variva, i obično se najpre prži na ulju da bi pustio aromu.

Kuhinje u kojima se najviše koristi: Indijska.

Sušene paprike

Slatka mlevena paprika (Paprika)

Pored soli i crnog bibera najpoplarniji začin u nas. Apsolutno je nemoguće zamisliti zapršku bez nje. Nije samo popularna na Balkanu i u Mađarskoj već i u Meksiku i širom sveta. Postoji klasifikacija kad je u pitanju kvalitet, i zavisi od kvaliteta paprike i načina priprema.

Ljuta sušena paprika

Ljuta mlevena paprika (Aleva, Cayenne pepper)

Najpre da razjasnim par termina koje mogu da izazovu zabunu. Kajenska paprika je ustvari naša aleva paprika. Naziv dolazi od vrste paprike- kajenska.

Ljuta tucana paprika (Pepper flakes)

Tucana paprika je osušena ljuta paprika koja je sve sa semenom istucana u avanu. U Americi se često postavi na sto, kao so i biber, i možete prema ukusu da zaljutite jelo.

Čili prah (Chili powder)

Čili prah je obično mešavina različitih vrsta ljutih paprika kao i drugih začini kao što su kumin, beli luk u prahu i origano.

Poreklo: Centralna i Južna Amerika.

Ukus i miris: Ljutina paprika se obično određuje na skali 1-10. I slatka i aleva paprika imaju dimljeni ukus.

Priprema: Suše se zreli plodovi paprika koji su crvene boje, a posle tucaju ili melju.

Upotreba: U kuvanju se često koriste i cele osušene ljute paprike. Od sušenih ljutih paprika prave se razni sosevi, paste, pa čak i ulje.

Kuhinje u kojima se najviše koristi: Više manje svuda, mada u Meksičkoj kuhinji ljuta paprika posebno dominira.

Najpoznatije vrste ljutih paprika su: serano, halapinjo, habanero, čipotle, ančo, skoč bonet, tabasko, tajlandska paprika, itd.

Pronađite na blogu: (slatka parika) Dagnje i čorizo kobasice u paradajz sosu, Remulad sos, Gulaš od pečuraka, (ljuta tucana) Kineska kiselo-ljuta čorba, Gambori u marinara sosu, Daal, (aleva) Jagnjetina na orijentalni način, Juneći gulaš.

Šafranika (Safflower)

Iako dosta podseća na šafran zbog boje, to je dosta inferiorniji začin zbog nedostatka arome. Ipak, od njega se pravi ulje i može da se koristi u dekoraciji jela.

Poreklo: Azija.

Ukus i miris: Ukus je pomalo gorak i ljutkast.

Priprema: Sušeni cvetovi.

Upotreba: Koristi se umesto skupog šafrana zbog boje ali i kao garnirung za meso i povrće. Ulje od šafranike je po hranljivosti slično onom od suncokreta.

Kuhinje u kojima se najviše koristi: Turska.

Krupna so (Kosher salt)

Krupna so je moj prvi izbor kada je so u pitanju. Ne znam zbog čega ali sve je ukusnije sa njom. Jedino kad pravim hleb i peciva je je ne koristim.

Ukus i miris: Isti kao kod obične soli.

Priprema: Krupnije je samlevena od obične soli, i često je bez ikakvih aditiva.

Upotreba: Krupna so je najbolja za pripremu mesa, kao i za spravljanje preliva za salatu.

Kim (Caraway)

Meni je kim direktna asocijacija na kuhinju Centralne i Istočne Evrope. Kod nas se dosta koristi ali ne tako puno kao severno i istočno od nas. Nikad nisam zavolela crni hleb sa kimom, ali volim ovaj začin sa kupusom, posebno sa keljom. U Americi mogu da se nađu ražani hlebovi sa kimom u jevrejskim i istočnoevropskim pekarama.

Poreklo: Azija, Severna i Centralna Evropa.

Ukus i miris: Jak i oštar ukus, sa malo ukusa anisa pri kraju.

Priprema: Osušeno seme.

Upotreba: Koristi se u pripremi hleba, čorbi, gulaša, kiselog kupusa i kobasica. Dobro se slaže sa jabukama, krompirom, repama, guskom, patkom i svinjetinom.

Kuhinje u kojima se najviše koristi: Evropska.

Pronađite na blogu: Čorba od kelja, Jevrejski ražani hleb.

Korijander (Coriander)

Kao što sam već rekla biljka korijander je veoma neobična zato što joj seme i sveže lišće imaju vrlo različitu aromu. Kod nas se korijander koristi za kiseljenje krastavaca, i čini mi se više ni u jednom domaćem jelu. Sa druge strane, u Indiji je veoma popularan, nema jela gde ga ne koriste, obično u kombinaciji sa kuminom. Ja volim da ga stavim u Čili, ili u neki gulaš.

Poreklo: Mediteran, Bliski Istok.

Ukus i miris: Ima prilično blag ukus sa slatkom i ljutkastom notom. Miris je osvežavajuć, skoro cvetni.

Priprema: Osušeno seme. Obično se samelje uoči uportebe, a takođe se i prepeče da bi pustio aromu.

Upotreba: Zbog blagog ukusa i lepog mirisa koristi se i za spremanje kolača. Dobro se slaže sa jabukama, šljivama, kruškama i dunjama, bilo u pitama ili kompotima. Važan je sastojak u severnoafričkoj harisi i indijskim masalama. U Evropi se pre svega koristi za kiseljenje krastavca.

Kuhinje u kojima se najviše koristi: Evropa, Indija, Severna Afrika.

Pronađite na blogu: Jagnjetina na indijski način.

U nastavku saznaćete više o sledećim začinima (vidi sliku ispod).

Američka kuhinja, Prilog, Sladak krompir, Vegeterijanska

Šta da spremite od slatkog krompira (Kaserol i Pečeni krompir)

November 26, 2014 3 Comments

Sladak krompir samo na oko podseća na onaj običan, to je dosta različita kultura. Unutra je obično narandžast, mada sam kupovala i one bele pa unutra ljubičaste. Sladak je. I veoma je hranljiv, pun je beta karotena i vitamina C.

Da, postoji i nešto što se zove jem, yam, i podseća na sladak krompir, ali to su dve različite kulture. Iz nekog razloga ovde u Americi zovu jem nešto što je ustvari sladak krompir i time se pravi velika konfuzija. Jem nije lako naći u običnom supermarketu, i njegova kora je dosta gruba.

Za nas koji smo navikli na običan krompir ovaj ima dosta drugačiji ukus. Čak se od njega pravi i slatka pita, ali nisam njen ljubitelj. Ono što je važno reći je to da je sladak krompir dosta hranljiviji od običnog.

I moram da pomenem da je biljka slatkog krompira veoma dekorativna, posedujem jednu tamno-ljubičaste boje.

Sladak krompir pripremam na dva načina, pečem ga na kriške i onda služim sa sosom od jogurta, ili spremam divni, kremasto-hrskavi, kaserol.

Što se pečenja tiče tu nema nikakve nauke, iseckate krompir na kriške, dodate mu soli i crnog bibera, pospete maslinovim uljem i pečete dok ne omekne.

Kaserol od slatkog krompira

Ovo jelo pravim svaki put za Dan zahvalnosti. Neki od mojih prijatelja ga obožavaju. Interesantan je, iako je sladak nekako se lepo slaže sa slanom hranom. Osim toga, ima taj neodoljivi posip sa ovsenim pahuljicama i puterom. Znam da našim ljudima ovo jelo zvuči veoma strano, ali mislim da mu treba dati šansu.

Inače ovo jelo je veoma popularno na američkom Jugu.

Sastojci:

1 ½ kg slatkog krompira, 3 – 4 komada
3 kašike braon šećera
80g putera
60ml slatke pavlake
2 jajeta
1 kašičica cimeta
1 kašičica iseckanog svežeg đumbira
¼ kašičice muskantnog oraščića
½ kašičice soli, i bibera, prema ukusu
1 šaka isecaknih pikana, opciono

Za posip:

50g brašna
80g ovsenih pahuljica
80g braon šećera
Prstohvat soli
70g hladnog putera, iseckanog na kockice

Priprema:

Skuvajte slatki krompir sa ljuskom. Zatim mu skinite koru i izgnječite viljuškom ili alatkom za pire. U pleh, u kome će se peći, stavite krompir i promašajte ga sa puterom, slatkom pavlakom, izmućenim jajima, šećerom i začinima.

Zagrejte rernu na 175C (350F).

U drugoj posudi stavite brašno, ovsene pahuljice, pikane, šećer, so i na kraju puter iseckan na kockice. Rukama sve to dobro promešajte i lepo rasporedite po slatkom krompiru. Stavite u rernu i pecite oko 30 minuta.

Badem, Japanska jabuka, Radič, Salate, Vegeterijanska, Zdravo

Salata od radiča i kakija sa narom i balzamik prelivom

November 17, 2014 No Comments

Radim na nekom projektu, ne provodim previše vremena na blogu, saznaćete uskoro o čemu se radi. Ipak, ovisnost o blogu mi ne dopušta da ga ostavim bez bar jednog posta nedeljno. Odobrala sam recept za ovu salatu zato što je brza i zdrava, i zato što ima predivne boje, i sezonska je, i zato što se radič nikada nije našao na mom blogu, a vreme mu je.

Amerikanci za razliku od nas salate služe kao predjelo, a ne uz glavno jelo, i to ima logike kada je ova salata u pitanju. Stvarno ne znam u šta bih je uparila. Sastojci imaju prilično kompleksan i intezivni ukus tako da je najbolje da je služite individualno, kao predjelo.

Radič

Radič je cikorija, popularna u italijanskoj kuhinji. Zbog lepe boje i ukusa često se dodaje mešavinama salata. Pored spravljanja salata može da se griluje ili dinsta. Ima opor ukus ali ako se kombinuje sa odgovarajućim namernicama dobijaju se veoma ukusna balansirana jela. Najčešće se kombinuje sa balzamiko sirćetom i kozijim sirom kada se koristi za salate.

Kaki, Japanska jabuka

Kaki ili japanska jabuka (Persimmon) je po ukusu nešto između manga i kajsije, bar meni. Nema previše jaku aromu tako da može da se kombinuje sa slatkim i slanim. Od nje se često pravi džem, ja volim da je jedem svežu.

Salata od radiča i kakija sa narom i balzamik prelivom

Inspiraciju sam našla u ovom receptu.

Sastojci:

1 glavica radiča, može i kombinacija sa raznom cikorijom, zapravo to je najbolja opcija

4-5 komada kakija, koru uklonite pilerom, i isecite na kriške

Pola šake očišćenog nara

Pola šake oljuštenih badema ili oraha

So i biber

Za preliv:

3 kašike maslinovog ulja

3 kašike balzamik sirćeta

Priprema:

Mutite maslinovo ulje i balzamik sirćete dok ne dobijete ujednačenu emulziju. Dodajte prelivu soli. Pomešajte sva sastojke zajedno sa prelivom. Stavite so i crni biber prema ukusu.

Francuska kuhinja, Sosevi

Remulad sos (Rémoulade)

November 11, 2014 6 Comments

Čula sam se sa mojima pre neki dan. Ove nedelje slave slavu. Mama je počela sa pravljenjem kolača još prošle nedelje. Prase i jagnje su naručeni, kažu, samo da se preuzmu na dan slave. Kupus je već odavno stavljen u burad da se kiseli. Strateški najbitnije stvari su rešene, sad su ostali samo detalji. Setih se ovog sjajnog sosa da im predložim, odlično ide uz pečenje, da ne bude svake godine ren, malo je dosadno. Osim toga ovaj sos ima rena u sebi, i izrendan koren celera, to je više nego dovoljno za moja nepca, malo je reći da ih obožavam.

Inače, Remulad je čuveni francuski sos na bazi majoneza koji se obično servira uz pečeno meso. Samo da znate da postoji i verzija iz Luizijane koja se služi uz škampe, krabino meso i prženu ribu. Moj plan je da na mom blogu završe i preostala dva čuvena francuska sosa Holandez i Bearnez. Recepti za domaći majonez od maslinovog ulja i ajoli su već objavljeni.

Sastojci:

1 komad mladog luka, iseckanog

1 manji čen belog luka, sitno iseckan

2 kašičice limunovog soka

1 šolja majoneza

1 kašika rena

1/2 korena celera srednje veličine, sitno izrendanog

2 kašike Vorčester sosa

1 kašičica dižonskog senfa

½ kašičice mlevene slatke paprike

1 kašičica Tabasko sosa, opciono

Par listića šervila (francuskog peršuna) ili običnog peršuna za dekoraciju

Priprema:

Sve sastojke, iseckane, promešati zajedno. Sipati u posudu za služenje. I na kraju posuti iseckanim peršunom.

Američka kuhinja, Jabuke, Napici, Zdravo

Kako se pravi američki sajder i pire od jabuka (cider, applesauce)

November 3, 2014 18 Comments

Bili smo skoro na farmi da beremo jabuke. Prvi put. Šteta što nije bilo lepše vreme. Duvao je grozan vetar i baš smo se smrzli. Ipak, iskustvo je bilo vrlo zanimljivo. Farma je na sat vožnje od grada, taj kraj već deluje ruralno, imanje je ogromno, i svašta smo lepo videli na njemu.

Ovde su dosta popularni odlasci na farmu. Na proleće se beru jagode, tokom leta breskve, a na jesen jabuke i bundeve. To se najčešće radi zbog dece. Na farmi je sve lepo organizovano. Do voćnjaka se vozite traktorom, sedite u prikolici na balama slame, i truckate se tako stešnjeni uz druge ljude, to je sve deo zabave. U voćnjaku sami birate jabuke i koliko ćete da ih naberete. Kad se vratite traktorom mere vam se jabuke i onda ih plaćate. Tu gde je centar farme nalaze se prodavnice gde možete da kupite voće, džemove, pite, cveće, obično jesenje ruže, i mnogo toga. Tu su i manji kiosci gde možete da kupite nešto za pojesti, nama su baš lepo legle krofne od sajdera i kuvani sajder. Obično su tu stolovi sa klupama gde možete da sednete dok jedete, a tu je i neki bend koji svira da vam popravi raspoleženje.

Tu smo videli i ljude koji prave džem od jabuka, apple butter, na starinski način, u velikom bakarnom kotlu. Vrlo često možete naći i manji zoološki vrt sa domaćim životinjama, a tu su i lavirinti u kukuruznom polju, ili od bala slame, razni tobogani, i još mnogo toga. Kao što rekoh, odlazak na farmu je super doživljaj za decu. Kad nagrnu porodice, u naravno ogromnim kolima, napravi se tolika gužva, skoro je namoguće naći mesto za parkiranje.

Pre nego što sam krenula na farmu imala sam već pripremljenu strategiju o količini i vrsti jabuka koje ću da berem. Istraživajući malo o jabukama na internetu shvatila sam da ne znam toliko toga o njima. Za mene su postojale samo kisele i slatke, crvene, žute i zelene jabuke, neke sočne a druge brašnjave. Ipak, nije svejedno koje ćete jabuke stavati u sajder, pitu ili džem. Tačno se zna koja je vrsta najbolja. Za sajder i pire su najbolje slatke jabuke. Ustvari, najbolje je da bude mešavina raznih slatkih sorti. Dalje, kad uberete jabuku sa drveta onda je ona najmanje slatka, treba da prođu nedelje da bi one dobila baš slatki ukus. Zaista je zanimljivo učiti o njima.

Za ovu priliku izabrala sam dva recepta, jedan za sajder, drugi za pire od jabuka. Sajder ne postoji kod nas i mislila sam da je zanimljivo da probate da ga napravite, a što se tiče pirea, iako se i kod nas pravi, slabo se koristi.

Sajder

Odavno sam se spremala da pravim domaći sajder zato što ga mnogo volim. To mi je najomiljeniji napitak. Kad ga stavim na šporet, pa natrpam razne začine u njega, kad kuća počne da miriše na čarobni napitak, ja se osećam kao u jesenjem raju. Imam jedan stari recept na blogu kako da napravite kuvani sajder sa začinima, možete da ga pronađete ovde.

Tradicionalno sajder se pravi uz pomoć velike prese, dodaje mu se često šećer i pasteriše se. Obično se za njegovu pripremu koriste kvrgave i one ne tako lepe jabuke. Može da bude skoro proziran, ili sa malo pulpe, zavisi od filtriranja.

Inače sajder kao takav postoji jedino u Americi i verovatno u Kanadi. Cider, u Evropi je alkoholno piće od jabuke. Sajder se koristi za razne kolače, između ostalog i za krofne, zatim za spravljanje marinada za meso, a od njega se i pravi popularno sirće.

Za pravljenje sajdera kod kuće postoje dve metode. Jedna je super jednostavna – stavite jabuke, sve sa korom ali bez semenki i peteljki, u dobar sokovnik, dobijeni sok malo zagrejte i to je to.

Drugi metod je komplikovaniji i za to su vam neophodne sledeće stvari:

10 većih slatkih jabuka, razne vrste, zbog izbalansiranog ukusa (ja sam koristila Fidži, Zlatni delišes, Stejmen)

Voda

4 cimet štapića

1 kašika allspice začina, ili mešavina oraščića i karanfilića

Dupla gaza

Veća cediljka

Dublji lonac

Manji lonac

Priprema:

Očistite jabuke od semenki i peteljki, isecite na veće komade, sve sa korom i stavite u lonac. Sipajte vodu u lonac taman da prekrije jabuke. Stavite u lonac štapiće cimeta i allspice začin. Kuvajte jabuke oko 1 sat, na srednje jakoj vatri, bez poklopca, uz povremeno mešanje. Zatim, smanjite vatru i kuvajte još oko 30 minuta i duže, ukoliko je potrebno. Jabuke moraju da budu veoma mekane. Stavite veliku metalnu cediljku preko drugog lonca, u kojem će se sok cediti, a preko nje duplu gazu. Sipajte pola sadržaja kuvanih jabuka u cediljku i ostavite da se cedi. To može dugo da traje tako da slobodno koristite ruke da istisnete sok. Ukoliko u sok budu upadali komadići pulpe, vi taj sok možete da procedite kasnije.

Proceđeni sok stavite u sterilisane flaše i čuvajte u frižideru, najduže par dana. Od 10 jabuka ja sam dobila nešto više od dve flaše, jednu možete da vidite na fotografijama.

Ukoliko vam sajder nije dovoljno sladak dodajte šećer, ili još bolje med. Najbolje je da ga služite pripremljenog na ovaj način.

Pire od jabuka (Applesauce)

Applesauce je ništa drugo do naš pire od jabuke. Kod nas se to obično priprema za bebe, ali ovde je on jako popularan u ishrani dece, a koristi se i u pripremi zdravih poslastica. Često ćete u slatkim mafinima naići na ovaj pire kao zamenu za puter. Fora je u tome da nađete dovoljno slatke jabuke, jer u tom slučaju vam ne treba šećer.

Moja ćerka ga obožava i uvek joj ga stavljam u lunch box za školu. Dobar je i kad krizirate za nečim slatkim. Kada se pire od jabuke kuva dovoljno dugo dobićete džem od jabuka iliti apple butter. Inače, Amerikanci su ludi za pireom od jabuka.

Sastojci:

5 većih slatkih jabuka, oljuštenih, očišćenih i iseckanih (koristite različite vrste jabuka)
1 šolja vode
1 kašičica cimeta

Priprema:

Stavite iseckane jabuke, vodu i cimet da se kuvaju u poklopljenoj šerpi oko 20-30 minuta. Kad su jabuke dovoljno meke ispasirajte ih viljuškom ili ručnim blenderom. Stavite pire u sterilisane teglice i čuvajte ga u frižideru nekoliko dana. Od 5 većih jabuka ja sam dobila skoro 3 teglice koje vidite na fotografijama.

Čorbe, kineska kuhinja, Pečurke, Piletina

Kineska kiselo-ljuta čorba (Hot and Sour Soup)

October 27, 2014 12 Comments

Odlazi nam Džejn uskoro. Komšinica. Seli se u Kaliforniju. Tako iznenada. U poslednjih par godina to je bila osoba koja me je najviše snabdevala kineskom hranom, u domaćoj radinosti, i bila je mnogo bolja od one iz restorana. Kao prave komšinice s vremena na vreme smo slale jedna drugoj hranu koje smo spremala. Džejn je najviše volela sitne kolače, Rafaelo kugle su bile njena velika slabost. Upoznala me je i sa vrlo bizarnim slatkišima koje prave u tom delu sveta… zamislite kuvani crni pasulj, sve sa vodicom u kojoj se kuvao, pa sirovi kikiriki i na kraju umešan med. Ali, pravila je vrhunske prolećne rolnice i damplings.

Džejn je veoma davno došla u Ameriku sa Tajvana. Ljudi sa Tajvana će vam uvek naglasiti da su oni progresivniji i finiji svet od onog iz Kine. Džejn je vršnjakinja moje mame, a njena ćerka, sa kojom živi, je moja vršnjakinja. Ne iznenađuje da je odabrala godinu zmaja kada će se njena ćerka roditi, to je po kineskom verovanju najbolji horoskopski znak, ali, iznenađuje to da je svojoj ćerki odabrala ime Ivon, vrlo slično mom. Džejn je imala buran život, pun uspona i padova, želim joj da nađe mir u Kaliforniji sa svojom porodicom.

Iz nekog razloga ovo je jedini recept iz kineske kuhinje na mom blogu. Veoma popularna kiselo-ljuta čorba, jelo koje ćete naći u bilo kom kineskom restoranu. Ipak, ova verzija je mnogo bogatija od one koju ćete dobite u restoranu. Definitivno će vas ozdraviti ukoliko ste prehlađeni.

Kiselo-ljuta čorba

Sastojci za 6 osoba:

30g sušenih šitaki pečuraka

5g sušenih kineskih gljiva (Wood Ear)

2 kašike običnog ulja

2 manje šargarepe, iseckane na tanke štapiće

250g krimini, braon šampinjoni, može i beli, tanko iseckanih uzdužno

3 čena belog luka, sitno iseckanog

½ kašičica tucane ljute paprike

1 ½ litar pileće supe

80g iseckane piletine

2 mlada luka, dijagonalno-poprečno iseckana

2 kašičice šećera

3 kašike sirćeta

2 kašike soja sosa

So i crni biber

1 kašika gustina, opciono

1 jaje

1 kašičica tamnog susamovog ulja

Pola šake iseckanog lišća od korijandera

(Vegeterijanska varijanta – umesto piletine stavite tofu, a umesto pileće supe supu od povrća)

Priprema:

Potopite šitaki pečurke i kineske gljive u vrlu vodu, i ostavite ih tu oko 20 minuta. Na kraju ih iscedite i iseckajte. Za to vreme iseckajte pečurke, šargarepu, piletinu, mladi luk, beli luk i pripremite ostali materijal. Sve sastojke poređajte jedno do drugog, jer kuvanje čorbe traje kratko i morate imati sve na dohvat ruke.

U većem voku na jakoj vatri zagrejte ulje. Najpre propržite iseckanu šargarepu, oko 2-3 minuta, uz stalno mešanje drvenom varjačom, dok ne omekne. Zatim joj dodajte iseckane šampinjone, i njih pržite dok ne dobiju zlatnu boju i ne počnu da ispuštaju tečnost, 2-3 minuta. Dodajte beli luk, tucanu ljutu papriku i piletinu. Posle jednog minuta dodajte pileću supu, mladi luk, i natopljene pečurke i gljive. Kad počne čorba da vri smanjite temperaturu i dodajte joj sirće, soja sos, šećer, so i crni biber.

Kuvajte čorbu još oko 5 minuta uz povremeno mešanje.

Jednu kašiku gustina pomešajte sa malo vode i stavite u čorbu da je malo zgusne.

Umutite jaje i dodajte mu susamovo ulje. U tankom mlazu sipajte jaje u čorbu dok je sve vreme mešate. Kad je čorba gotova skinite je sa vatre, pospite svežim lišćem korijandera i služite odmah.

« Previous 1 … 48 49 50 51 52 … 69 Next »