Na imanju Džordža Vašingtona, Maunt Vernon

November 6, 2012 17 Comments

Nekako se baš poklopilo da pišem ovaj post uoči američkih izbora za predsednika, a svi znamo ko je bio prvi – Džordž Vašington.

Posetila sam njegovo imanje prošlog vikenda i bila oduševljena. Zašto se ova priča nalazi na mom blogu? Zato što je jedno od najlepših imanja koje sam imala prilike da posetim i zato što dosta podseća na ideal današnjeg čoveka – izgraditi nešto što će biti trijumf čovekove samodovoljnosti. Farma koja će zadovoljiti sve naše potrebe za hranom. Uz to zadovoljava potrebu čoveka da bude okružen prirodom.

Evo sad sam pronašla i članak iz Politike o ovom imanju koji sam čitala u ovo vreme pre godinu dana, on me je jednim delom motivisao da ga posetim. Članak možete da nađete ovde, dosta je informativan, jedino što se malo pretereno osvrće na Vašingtona kao robovlasnika. Nije da nije bio ali u to vreme južne države još nisu bile spremne na ukidanje robova. Posle njegove smrti njegova žena ih je oslobodila.

Možete da volite ili ne volite Ameriku ali fascinantno je kako su je par umnih ljudi, očevi Amerike, organizovali, tj. napisali Ustav, koji traje i traje, i dalje predstavalja ideal svih onih liberala i libertijanaca gde bih negde i sebe svrstala.

U današnjem političkom životu gde obično biramo manje loše, ti osnivači Amerike (George Washington, Benjamin Franklin, John Adams, Thomas Jefferson, James Madison, Alexander Hamilton, itd.) su bili istinski rodoljubi koji su imali jake principe, sjajnu viziju, dovoljno pameti i snažnu volju da ih realizuju. Ko ima vremena i želje da nešto više sazna o ovome neka odgleda seriju John Adams, gde je sjajno opisano kako je stvarana američka država, koliko je bilo otpora i muke da se stvari postave na dobar temelj. Ne zaboravite u to vreme Amerika je bila siromašna, neorganizovana unija vrlo različitih zemalja.

Pre par godina imala sam priliku da posetim i Monticello, imanje Thomasa Jefferson-a, koji ima sličan koncept kao Mount Vernon. Takođe je veoma lepo, a posebno bih izdvojila glavnu kuću, divno paladijumsko zdanje.

Vrt

Ovako se ovde razapinju stabla voća.

Biće interesantno pratiti izbore, čak i meni koja jedva da sam pratila izbornu kampanju. Iako je jako teško reći ko će pobediti, ja znam ko bi sigurno pobedio da može ponovo da se kandiduje – Bill Clinton. Iako je nama neomiljen to je predsednik kojeg Amerikanci obožavaju, i sve mu opraštaju, jer u vreme kad je on bio na vlasti ekonomija je cvetala, a to je za njih najvažnije.

I u američkom društvu ima te podeljenosti, kao i svuda manje-više, na konzervativce i one liberalnije, republikance i demokrate. Nije cool ako se izjašnjavate kao republikanac, bar u mom društvu, pa često ljudi kažu da su za demokrate a u stvari glasaju za republikance. Njima je izgleda najvažnije koji izbor će biti dobar po ekonomiju, i ja iskreno mislim da je to i najbolji motiv, bar u krizna vremena. Ideologije su suviše komplikovane stvari a i imali smo često priliku da vidimo kako se čak i one dobre ideje izvitopere.

Kuhinja, odvojena od glavne kuće da ne bi ulazili mirisi hrane.

Što se tiče farme ona se nalazi na severu Virdžinije, južno od grada Vašingtona, na obali reke Potomak. Ogromna je. Tu su bašte, voćnjaci, magacini, kuće, šume, štale, mlinovi, destilerija, čak i dok za čamce na reci Potomak.

Posetioci mogu da vide u potpunosti kako je izgledalo imanje u 18. veku, u vreme kada je Vašington tu živeo… još su tu ljudi u kostimima iz tog doba, sve sa životinjama. Ima i dodatnih sadržaja kao što su koncerti, razgledanje glavne kuće (propustili zbog dece), vožnja zapregom sa konjima, pravljenje kukuruznog hleba na tradicionalan način, degustacija pite od bundeve, krstarenje brodom po Potomak reci i ostale aktivnosti.

Kroz slike možete najbolje da vidite kako izgleda imanje.

Onovremenska moda

Pogled na Pionirski vrt

Pogled na vrt sa suprotne strane

Kejl

Vašington ne samo što je bio veliki vojskovođa i političar on je bio i uspešan farmer. Među prvima je uveo u to vreme napredne metode u obrađivanju zemlje, a i bavio se proizvodnjom viskija.

Tradicionalni način spremanje hleba od kukuruza – Cornbread.

Tradicionalna pita od bundeve

Slično se i kod nas pravila ograda

Reka Potomak

Malo zabave za najmlađe, koncert.

Štale

Šuma na imanju

Američka kuhinja, Bundeva, Dezerti, Kapkejksi

Halloween kapkejksi sa bundevom

October 25, 2012 18 Comments

Super je Halloween iliti Noć veštica. Toliko uzbuđenja sa malom decom. Trebalo je ponovo osmisliti šta će deca da nose za taj događaj. Za sina smo izabrali da bude, kako on kaže, Baba Gora (Roga), jer je još od otvaranja Olimpijskih igara, gde ju je prvi put ugledao, opsednut njome. Kostim smo naručili naravno u odeljenju za devojčice i još nije stigao, ne znam kako će mu stajati, samo znam da kad poraste neće nam to oprostiti. Devojčica će da nosi bratovljev stari kostim veselog patuljka. Slatkiši su spremljeni. Isplanirani su odlasci na Halloween parade i razna druga događanja. I ja sam kao uzorna mama i domaćica napravila Halloween kolače, znači ludilo može da počne.

Nevezano za temu ali pre neki dan sam napravila Facebook stranicu So i biber www.facebook.com/Soibiber , pa možete i tamo da me pratite.

Da se vratim na recept, kapkejks sa bundevom i frostingom od krem sira sam preuzela sa bloga Joy of Baking, a i taj recept je preuzet od nekog drugog. To je zapravo veoma tipičan recept za ovu vrstu slatkiša. Ima tu i mojih intervencija, na primer umesto njenih začina ja sam stavila pumpkin pie, začin i to baš puno, i povećala sam količinu bundevinog pirea. Frosting od krem sira je inače fantastičan, međutim zbog njega kapkejks moraju da se drže u frižideru, što uopšte nije dobro za biskivit. Preporučujem da se odmah pojedu pa neće biti otužnog ohlađenog kolača.

Sastojci za biskvit za 12 srednjih kapkejksa:

113g putera, na sobnoj temperaturi

1 šolja šećera

2 jaja

1 kašika vanilinog ekstrakta

1 i 1/2 šolje (195g) brašna

Prstohvat soli

1 kašičica praška za pecivo

1/2 kašičice sode bikarbone

2 kašičice pumpkin pie začina (kombinacija đumbira, cimeta, oraščića i karanfilića u prahu)

1 šolja pirea od bundeve

Sastojci za frosting:

113g krem sira, na sobnoj temperaturi

30g putera, na sobnoj temperaturi

1 i 1/2 šolja šećera u prahu

1 kašičica vanilinog ekstrakta

Priprema:

Zagejte rernu na 175C (350F). Stavite papirnate kapice u pleh za pečenje.

Mikserom najpre izmešajte puter na sobnoj temperaturi i šećer. Zatim smesi dodajte jedno po jedno jaje, i ekstrakt od vanile.

U drugoj posudi izmešajte prosejano brašno, sodu bikarbonu, prašak za pecivo, malo soli i pumpkin pie začin.

U predhodnu smesu sa jajima postepeno umešajte smesu sa brašnom i dodajte pire od bundeve. Zatim sipajte sve umućeno u papirnate kapice i pecite u rerni oko 20 minuta. Kad kolači počnu da dobijaju zlatnu boju po površini znači da je gotovo. Ohladite dobro kapkejks i napravite frosting.

Mikserom umutite puter, krem sir, šećer u prahu i ekstrakt vanile. Kad ste dobili glatku smesu aplicirajte je na vrh biskvita, spatulom ili poslastičarskim špricem.

A sada sledi par jezivih slika…

Američka kuhinja, Banana, Čokolada, Hleb i peciva, Mafini

Omiljeni mafini sa bananom i čokoladom

October 17, 2012 29 Comments

Sve je pošlo strmoglavce
za ptice i cveće,
kad je sunce odustalo na krov da nam sleće,

kao da je žuto, ljuto,

kao da nas neće.

Duško Radović

Kako sam počela da slušam ovu pesmu zahvaljujući mojoj deci ona mi je stalno u glavi kad zađem u ovo doba godine. Ne mogu da se setim ičega što tako lepo opisuje dolazak jeseni. Ne, ovo nije post sa meditacijama na temu jesen, kao što nije ni o mafinima sa bundevom, iako se da pomisliti sa slike. Kuća mi je prepuna tikvi i bundeva pa šteta da ih ne fotografišem:) Ovaj post je o mojim omiljenim mafinima sa bananom i čokoladom, kao i o polumaratonu koji sam nedavno pretrčala.

Moja mama nam je došla u posetu ima već više od mesec dana, i njoj se baš sviđaju ovi mafini, pa rekoh da ih pribeležim na blogu da bi ona lakše mogla da nađe recept. Osim toga stvarno su odlični, jednostavno se prave, i uostalom šta drugo da pravite kad vam je kuća puna prezrelih banana.

Varijacije na temu mafini sa bananama mogu biti beskrajne. Ja volim da dodam komadiće čokolade, a opet da ne bih patila zbog brojnih kalorija stavljam malo integralnog brašna kao i braon šećer. Takođe, možete da stavite orahe ili pikane. Što se tiče topping-a (neka mi neko pomogne da prevedem ovu reč na srpski) možete da ga imate, ali i bez njega mafini su sasvim ok. Meni je preostalo prezli od knedli sa šljivama pa sam njih stavljala, ali klasična varijanta sa brašnom, šećerom i puterom takođe je dobra.

Ko ga ne interesuje priča o polumaratonu neka se spusti dole i pronađe recept za mafine, mislim, nisu svi ljudi ludi za trčanjem.

Sad u subotu istrčala sam moj drugi polumaraton, a prvi put zajedno sa mužem. Nije bilo loše, popravila sam rezultat za 5 minuta, nijednog trenutka nije mi palo na pamet da odustanem ili da stanem i odmorim se. Međutim, kada sam kasnije pogledala rezultat bila sam u potpunom šoku, više od pola ljudi koju su došli na cilj bili su brži od mene. Ne mogu da kažem da mi je brzina bila neki prioritet, uostalom dosta kasno smo počeli sa pripremama, ali avaj, iako sam, čini mi se, dosta brzo trčala, toliko ljudi smo prestigli, opet sam bila dosta spora. Naravno, odmah sam u glavi počela da pravim planove kako da se bacim na popravljanje mog rezultata od 2h i 18 minuta, odlazak u teretanu i trčanje na traci (to mrzim više od svega), registracija za polumaratone u obližnjim državama u rano proleće, itd… međutim, onda me je muž podsetio na veoma važnu činjenicu koju često zaboravljam kada pravim planove, da imamo malu decu, koja su baš hiperaktivna i komplikovana, i svi moji snovi o brzini kraćoj od 2h pali su u vodu. Možda jednog dana, kada klinci odrastu, možda ćemo da istrčimo i ceo maraton.

Polumaraton

A sad par impresija o samoj trci. Maraton u Baltimoru je jedan od napornijih jer ima puno uzbrdica. Pored celog maratona trči se i polumaraton, štafete i 5K trka. Polumaraton je najmasovniji, i interesantno je da ima više žena učesnica nego muškaraca. Iako postoje stereotipi kako su Amerikanci predebeli i fizički neaktivni, postoji jedna druga grupa stanovništva, veoma brojna, koji su teški fanatici kada su u pitanju vežbe i sport uopšte. Ne zaboravite Amerika je zemlja sa ogromnim kontrastima.

Ono što je fenomenalno u vezi ove trke je to što ljudi načičkaju ulice i glasno i duhovito bodre takmičare. Nekada umeju da budu veoma kreativni. Već drugu godinu za redom viđam par maskiran u tigra i lava koji na svom pikapu đuskaju uz neku muziku. Dalje, često ljudi stave zvučnik ispred vrata svoje kuće i puste glasno obično dve pesme – muziku iz filma “Rocky” i “Eye of the Tiger”:) Tu su još duhoviti transpareti kao onaj Pain is temporary, pride is forever. Uglavnom najčešće ćete čuti You can do it! Feeling good, looking good! Iskrena da budem, mene je to bodrenje baš nekako nosilo i davalo mi dodatnu snagu.

Često se takmičari obuku u neverovatne kostime, u glavi mi je jedna vesela Švedžanka, toga najviše ima na 5K trci. I dalje su najpopularnije suknjice od tila, mada sam primetila poveći broj muškaraca sa ženskim dokolenicama.

Staza inače vodi kroz neke delove Baltimora kroz koje teško da ćete se ikada ići, govorim o crnačkim getoima… tu tek nekolicina ljudi stoji na ulicima, ili sa trema, i prati situaciju. Ipak, i oni žele da budu deo celog događaja pa i oni bodre takmičare.

Jedan savet za one koji planiraju da se upuste u duge deonice… usput ćete nailaziti na stanice sa osveženjem, vi uvek uzmite radije Gatorade ili slična pića, jer on ima neke elektrolite i minerale i definitivno vam daje dodatnu snagu. One minijaturne energetske pločice ili nešto tečno što izgleda kao neka hrana zaboravite, stomak će odmah da počne da vam zavija posle toga. Najbolje pojedite bananu pre trčanja.

E sad ja sam vam sve ovo ispričala da bih vas napalila da i vi počnete da trčite ako niste. Trčanje je super a i treba vam samo par boljih patika. Od trčanja se baš gubi težina, dokazano. Znači možete da konzumirate slatkiše kao i mafine iz posta bez osećaja krivice. Ako vam je dosadno, slušajte muziku, ili još bolje audio knjige (skoro sam se baš primila na to). Možete da istrčite bar 5K trku, ali ni polumaraton nije preveliki izazov. Dakle, patikice na noge i trčite, trčite… maraton u Beogradu ili u nekom drugom gradu se bliži.

Mafini sa bananom i čokoladom

Sastojci:

1 šolja* belog pšeničnog brašna
1/2 šolje integralnog pšeničnog brašna
1 kašičica sode bikarbone
1 kašičica praška za pecivo
Prstohvat soli
3 veoma zrele banane
1 jaje
3/4 smeđeg šećera
1 kašika ekstrakta vanile
1/4 kašičica all spices začina (mešavina cimeta, muskatnog oraščića i karanfilića)
80g putera, zagrejanog
1 šolja usitnjene čokolade ili chocolate chips
1/2 šolja iseckanih oraha, pikana – opciono

Za posip:

4 kašike smeđeg šećera
1/4 kašičice cimeta
2 kašike brašna
1 kašika otopljenog putera

*konverziju mera pogledajte ovde.

Priprema:

Zagrejte rernu na 190C (375F). Stavite papirnate korpice u pleh za mafine.

U jedan veći sud stavite prosejano brašno, prašak za pecivo, sodu bikarbonu i so. To sve promešajte.

U drugoj većoj posudi izgnječite banane, dodajte umućeno jaje, braon šećer, ekstrakt vanile, all spices začin i istopljen puter. Sve to izmešajte i toj smesi dodajte brašno i ostale sastojke iz druge posude. Nemojte da preterate u mešanju, svi sastojci će se tokom pečenja sjediniti. Umešajte komadiće čokolade ili oraha pa smesu sipajte u korpice u plehu za mafine, oko 3/4 svake. Pokrijte mafine posipom kojeg ste napravili od smeđeg šećera, cimeta, brašna i otopljenog putera.

Pecite mafine u rerni oko 18 minuta. Kada su gotovi izvadite ih iz rerne, i posle par minuta izvadite iz pleha.

Američka kuhinja, Dezerti

Kolač sa limunom i nemlevenim makom, i život je divan…

October 10, 2012 16 Comments

Kolač sa limunom i nemlevenim makom je jedan od mojih omiljenih poslednjih meseci. Nemleven mak kolaču daje lepu hrskavost i prefinjen ukus, a tek glazura od limuna… evo dok gledam ovu gornju sliku kažiprst sam kreće da ga skine sa ekrana… fantastičan je. Mak i limun su neobična ali moćna kombinacija. Ovaj tipičan coffee cake, kolač koji se konzumira uz kafu ili čaj, je toliko ukusan da kad bih imala svoj kafe, obavezno bih ga uvrstila u svoju ponudu. Recept koji sledi je ubedljivo najbolji i našla sam ga u knjizi Esalen Cookbook. Sad ta knjiga nas dovodi do Nataše, moje drugarice, koja mi je nju poklonila za rođendan.

Još malo o knjizi pa nazad na Natašu koja ima glavnu ulogu u ovom postu. Knjiga je posvećena jednom institutu za bolji život koji se nalazi na Zapadnoj obali. Da skratim stvar, to je onako pravo hipi mesto, na toj obali hipi pokret zapravo nikad nije zamro, koje privlači ljude raznih profesija i interesovanja. U toj komuni imaju školu, restoran, baštu, i sve je to podređeno zdravoj i ukusnoj hrani.

E sad o Nataši. Sigurna sam da i vi imate neke jake i velike priče o vašim prijateljima koje mogu lako da završe u onoj rubrici Život piše romane, e pa takva je njena životna priča. Upoznale smo se u State College-u, malom univerzitetskom gradu u Pensilvaniji, posle se i ona preselila, nedaleko od nas, negde u isto vreme. Dok je bila na početku svojih doktorskih studija saznaje da ima rak dojke… veliki šok za nju i za nas. Uvek nekako misliš da se to događa nekom drugom i teško ti je da razumeš zašto baš ona kad je tako mlada. Takođe, u isto vreme i moj tata oboli od raka prostate. Ne znam kako ali od početka bila sam potpuno sigurna da će sve biti u najboljem redu, i sa Natašom, i sa mojim tatom, i tako je i bilo. Možda zato što su oboje veoma pozitivni i puni neke životne energije. Nije bilo lako, ali danas oboje su zdravi i jaki.

Ovim se ne završava priča o mojoj drugarici. Kad god sretnem nekog malodušnog ja probam da mu njenom pričom vratim volju za životom, da mu pokažem da nekad iz nekih veoma teških životnih situacija izlazimo kao veliki pobednici. Naime, u to neko vreme pre nego što je saznala za bolest Nataša stupa u kontakt sa jednim gospodinom preko eharmony.com (to je veoma popularan sajt za upoznavanje u Americi). Kada je saznala za bolest rekla mu je da nije spremna za upoznavanje i da ako hoće može da je sačeka da ozdravi. On potpuno neočekivano izjavljuje da on hoće odmah da je upozna, da njemu to nije bitno, da razume i da je spreman na rizik. Ja imam sjajnog muža, i razni izlivi pažnje i žrtve mi nisu strani, ali ovo mi je nekako bilo neverovatno! Dogovorili su se za prvi sastanak u Starbucks kafeu, a ostalo je istorija… prošli su kroz sve zajedno.

Prošle zime im je bila svadba ovde u Vašingtonu, a proletos u Beogradu.

Nekako se poklopilo da ovaj post objavim baš ovog meseca, koji je posvećen borbi brotiv raka dojke. Inače, Nataša vodi blog na srpskom Život je divan gde možete saznati puno toga o ovoj bolesti i njenom izlečenju. On je pun veoma pozitivne energije i korisnih saveta, posebno o ishrani (Nataša je potpuno prešla na makrobiotičku ishranu), i sigurna sam da mnogima može puno da pomogne.

Možda nisam u pravu ali mi se čini da ljudi kod nas i dalje izbegavaju da otvoreno pričaju o ovoj bolesti i o raku uopšte. Često se plaše i da izgovore samo ime bolesti. Rak jeste izlečiv, istina potrebno je puno snage i volje, kako obolelog tako i njegovih najbližih, ali medicina je napredovala i danas sve više ima izlečenih ljudi. Ono što mi kao pojedinci možemo da uradimo za njih je to da se potrudimo da se ti ljudi ne osete odbačenim, da ih ne vidimo kao bolesne već normalne ljude i da se tako ponašamo. Natašin blog pruža puno vere i nade kao i konkretnih saveta i zato ga posetite ili preporučite, nekome može puno da pomogne.

Kolač sa limunom i nemlevenim makom

I heart Београд…

Važno: u receptu mere su date u američkim šoljama koje su neznatno manje od naših. Konverziju američkih u naše mere možete naći ovde.

Sastojci:

1 1/2 – 2 šolje smeđeg šećera ( originalno 2 šolje smeđeg šećera, ali pošto je glazura veoma slatka, možete tu količinu da smanjite)
1 šolja ulja
4 jajeta
1 šolja mleka
2 kašike soka od limuna
Nastruga kora od 2 limuna
3 šolje brašna
1 kašičica praška za pecivo
1/2 kašičice soli
1 šolja nesamlevenog maka

Za glazuru:

1/2 šolje soka od limuna
Nastrugana kora od 1 limuna
7-10 kašika šećera u prahu

Priprema:

Zagrajte rernu na 165C (325F). Pripremite sud u kome ćete peći kolač. Ovaj deo je jako važan. Ako ga spremate u obliku hleba samo stavite papir za pečenje preko pleha, a ako ga pečete u bundt kalupu tu je jako važno da premažete puterom ili uljem pažljivo celu površinu, jer u suprotnom nećete moći da prevrnete kolač ako se zalepi.

U veći sud staviti smeđ šećer i dobro ga promešajte sa uljem. Zatim dodajte mleko, jaje (jedno po jedno). U drugoj posudi prosejte brašno i dodajte mu prašak za pecivo i soli.

U tečnu smesu umešajte brašno. Na kraju dodajte mak i narendanu koru i sok od limuna. Kada ste sve promešali dobro sipajte smesu u kalup i pecite kolač 1 sat.

Pre nego što će kolač biti pečen napravite glazuru od limuna. U manjoj šerpici stavite pola šolje isceđenog soka od limuna, narendanu koru od jednog limuna i šećer u prahu. Kad provri smanjite vatru i kuvajte još 10 minuta.

Kada je kolač gotov ostavite ga par minuta u kalupu, a zatim prevrnite na veći tanjir. Možete staviti i mokru krpu preko kalupa, definitivno deluje, hoće kolač lako da se odlepi od kalupa. I na kraju prelijte kolač glazurom od limuna.

Američka kuhinja, Krabe, Morski plodovi, Priče iz Amerike

Merilendske krabe

October 5, 2012 12 Comments

Kad dođete u Merilend, američku državu na Istočnoj obali, gde i ja obitavam, velika je verovatnoća da će vas domaćini odvesti da probate plave krabe, slično kao što bi vas u Srbiji odveli na roštilj. To je najprepoznatljivija stvar vezana za ovaj kraj.

I ja ih naprosto obožavam. Apsolutno sve u vezi konzumacije kraba mi se dopada, od ukusa do veoma neobičnog načina na koji se jedu. Trenutno je njihova sezona, love ih svuda po zalivu sa nekim posebnim kavezima.

U Baltimoru postoje specijalna mesta gde se uglavnom samo služe krabe. Pre neki dan smo vodili moju mamu na jedno takvo mesto gde sam i napravila ove fotografije. Morate imati na umu da ćete se jako puno umrljati tokom konzumacije kraba tako da nikako ne nosite na sebi finu odeću. Upravo zbog toga nisam mogla puno toga da uslikam. Pa ipak to što jedete rukama, što udarate čekićem a sve pršti po vama i drugima, pa pokušavate na sve načine da se dokopate krabinog mesa koje se baš zavuklo negde u oklopu, to sve zajedno utiče na dobro i veselo raspoloženje, jednostavno morate uz to da se opustite ma kako društvo imali uz sebe.

Evo kako izgleda odlazak u jedno tipično mesto gde se služe samo krabe. U restoranu, obično na otvorenom prostoru, će vas dočekati veliki drveni stolovi sa klupama, kao oni na Adi i po parkovima.

Preko stola je razvućen papir, jer kao što rekoh to je veoma messy job. Zatim, velika kofa, u kojoj se baca ono što se ne pojede. Na slici možete da vidite drvene čekiće sa kojima se udara po krabi nebili se oklop otvorio.

I noževi koji vam pomažu da otvorite krabu. Zatim puno papirnatih salveta za brisanje. I naravno, šta drugo nego točeno pivo. Verujte mi ništa bolje ne ide uz krabe nego pivo. I pomfrit, ali to nije toliko neophodno.

Krabe se služe obično po 12 komada, i imate ih u raznim veličinama. Na slici su extra large i nama je bilo dovoljno za tri osobe. U ishrani kažu da se koriste uglavnom one muške pošto su krupnije. Krabe se obično pripremaju na pari i uvek isključivo sa začinom Old Bay (mešavina raznih začina).

Krabe se otvaraju na ne baš jednostavan način, ali uvek će vam konobari pokazati kako se to radi. Ima jedan interesantan detalj, kada otvorite glavni oklop, naćićete nešto žuto što izgleda kao senf, a i sličnog je ukusa. Možete predpostaviti šta je to, i rado ga preskočite.

Ukus krabinog mesa je neverovatan, nešto najbolje što možete da probate a odnosi se na polodove mora. Najbolje komade ćete naći u sredini i u glavnim, velikim kleštima.

Kako se jedu krabe

Najpre se nožem povuče gornji oklop krabe.

Zatim se rukom ukloni.

Ukloni se žuti, nejestivi, deo sa krabe.

Kraba se prelomi na dva dela, i meso se se izvlači iz šupljina. To su krupniji komadi mesa.

Sitniji komadi mesa se nalaze u kleštima i oni se izvlače tako što čekićem razbijete svaki zglavak.

Inače, od krabinog mesa se prave i čuvene ćufte od krabe (Crab Cakes), i to je takođe izuzetan specijalitet. Što zbog loših fotografija, što zbog lenjosti da zabeležim količine sastojaka, nikako da napišem post o tome. Ipak, postavljam fotografiju čisto da se vidi kako to izgleda.

A sad malo fotografija sa okeana da upotpune doživljaj. Ironija je da su napravljene u Delaveru, a ne u Merilendu. Mesto se zove Fenwick Island i meni se veoma dopada.

Moja porodica

Američka kuhinja, Kokteli, Limeta, Pića

Pijuckam koktele dok gledam Olimpijadu (Pinja kolada, Kuba Libre i Mohito)

August 11, 2012 9 Comments

Ne znam kako vi ali ja obožavam da pratim Olimpijadu. Jednom u četiri godine skupe se sportisti skoro svih zemalja sveta, moram da priznam svaki put ih je sve više i više, i ja uživam u lepoti, borbenosti i različitosti ljudskog roda. Ne znam da li je ijedna ideja uspela da ujedini čovečanstvo na takav način. A sve je počelo ovde, u Olimpiji, na Peloponezu.

Moram da priznam da je u to vreme ljudski rod bio baš minijaturan, ovaj stadion više izgleda kao da je građen za patuljke. Na slici se vidi trkačka staza, sa redom kamenja koje označava start. Ovo mesto morate obavezno posetiti.

Malo mi je krivo što naši nisu bolje prošli, ali puno toga je odlučivalo, sreća, vera i želja, a oni toga baš nisu imali, tako da sledeći put biće bolje. Do sada na mene su najveći utisak ostavili Gabby Douglas (američka gimnastičarka), onaj sprinter iz Južnoafričke Republike sa protezama na nogama (pored neverovatnog duha ima i jako slatku facu), i Majkl Felps, stvarno je najbolji, svidelo se to nama ili ne. Osim toga komšija mi je, dole je slika negove kuće… pravi sam paparaco. I da, ove godine devojke koje se takmiče stvarno su prelepe. Umalo da zaboravim ludog Bolta.

Uveče tokom emitovanja sportskih događaja u kojima su skoro uvek glavni akteri bili američki sportisti, na moju žalost, mi smo se prepuštali čarima koktela. Kokteli koje ćete naći na ovom postu su svi izuzetno popularni, i svi imaju rum kao sastojak. Pinja kolada je došla iz Portorika, Kuba Libre, kao što ime kaže sa Kube, kao i Mohito.

Recepti za njihovo pravljenje su vrlo jednostavni, ali možete ih menjati, i količine i sastojke, onako kako vama najviše prija. Važno je da imate dobar rum. Ja uglavnom koristim Bacardi. Da ne bi bilo zabune postoje dve vrste ruma, svetli i tamni. Svetli se koristi za koktele, a tamni uglavnom za kolače.

Date količine su za jednu čašu. Količinu ruma možete menjati prema svom ukusu. Iako postoji pravilo u kakvim se čašama služe kokteli, ja se time ne bih opterećivala.

Pinja kolada (Piña colada)

Kremast i voćkast, lako može da vas opije, zato pažljivo sa ispijanjem istog.

Sastojci:

45ml koksovog krema, ima da se kupi u limenci (kokosov krem nije isto što i kokosovo mleko)

90ml soka od ananasa, ili izblendirani ananas

1 mala čašica za rakiju svetlog ruma (oko 45ml)

Puno leda

Stavite led u električni blender, kao i preostale sastojke. Za par sekundi mešanja koktel je gotov. Služite ga odmah. Možete da dodate komad ananasa i maraskino višnju kao dekoraciju.

Kuba Libre (Cuba Libre)

Jednostavan i čist ukus, pravi koktel za ljubitelje koka kole.

Sastojci:

Sok od pola limete

1 mala čašica za rakiju svetlog ruma (oko 45ml)

Pola čaše koka kole

Puno leda

U čašu sipajte sok od limete, rum, i stavite led. Zatim je do vrha napunite koka kolom. Ukrasite čašu sa komadom limete.

Mohito sa matičnjakom (Lemon Balm Mojito)

Ko hoće da pravi klasičan mohito neka pronađe moj stariji recept u junskom broju časopisa Mezze (strana 7) . Ukoliko hoćete malčice neobičniju varijantu probajte mohito sa matičnjakom, začinskom biljkom koja ima ukus i miris između nane i limuna.

Sastojci:

2 grančice matičnjaka (desetak listića)

1 limeta, isečene na tanke kriške

1 kašika šećera u prahu ili u kristalu (šećer u prahu se lakše topi)

1 mala čašica za rakiju svetlog ruma (oko 45ml)

Pola čaše kisele vode

Puno leda

U čaši drškom od varjače ili adekvatnom drvenom alatkom, istucite kriške limete zajedno sa matičnjakom i šećerom. Kada sastojci ispuste sok dodajte rum i led, a zatim sipajte kiselu vodu do vrha čaše.

Američka kuhinja, Hleb i peciva, Tikvice

Hleb sa tikvicama (Zucchini Bread) i godišnjica

August 2, 2012 12 Comments

Pre desetak dana muž i ja smo slavili deset godina braka. To deluje baš dugo, a još duže kad pomislim koliko smo godina zajedno. Proslavili smo ga u trku, kako drugačije sa dvoje male dece. Ipak, uspeli smo da pobegnemo malo i uživamo u divnom restoranu smeštenom negde na ivici grada.

Mene teško mogu stvari puno da impresioniraju, škrta sam na komplimentima, ali mesto gde smo bili za tu priliku je stvarno bilo wow! Počevši od kompleksa gde se restoran nalazi, pa ambijenta, hrane, do toga kako su konobari bili obučeni, kao sa Levi’s reklame negde krajem 80-tih, kad je ta marka bila veoma popularna.

A tek hlebčići koje su služili pre dolaska hrane. Ja se inače uvek zasitim od njih, šta ću kad ih voleeeem, i onda jedva ostane mesta za konkretne stvari. E, među tim hlebčićima je bio i Zucchini Bread, i toliko mi se svideo da sam odlučila da ga obavezno napravim, čim pre.

Našla sam neke recepte na netu, dodala nešto svoje i ispao je sasvim zadovoljavajući hleb, ali ne liči na onaj iz restorana. Moj je znatno slađi, sledeći put smanjujem šećer, i ima više začina, i orahe. Još sam dodala integralno brašno i smeđ šećer da bi kao bio zdraviji.

Da, verujem da našim ljudima ideja o slatkom hebu sa tikvicama ne zvuči baš primamljivo, ali tikvice su tu da daju sočnost hlebu, i jedva se osećaju.

Ovaj hleb je idealan uz kafu, možete da ga jedete sa puterom i džemom za doručak, ako uopše volite sladak doručak. Inače, zbog svoje jednostavne pripreme je veoma popularan u Americi. Često se pravi i sa komadićima čokolade i super je. Nekako se namestilo da mi je i komšinica ovih dana dala dve vekne ovog hleba, pa je završio u zamrzivaču, što je puno, puno je.

Inače taj restoran gde smo bili, Woodberry Kitchen, je napravljen u nekom rustičnom, country, stilu. Fora je tome što se za pripremu hrane koriste isključivo lokalni proizvodi (sarađuju sa farmama) koji su provereno zdravi. Nema tu previše jela u ponudi, obično su ona jednostavna sa naglaskom na kvalitetu sastojaka. Meso im je vrhunsko. Često konobari naširoko pričaju o hrani koju vam služe, nama srećom nisu jer je bio busy day. I ono što je baš slatko imaju u ponudi zimnicu. Iskreno, ja sam se iznenadila da mnogo toga se i kod nas pravi, recimo slatko od belih trešanja. Ko hoće da vidi kako restoran izgleda neka ode na njihov sajt.

Hleb sa tikvicama

Originalan recept naći ćete ovde.

Napomena: u originalnom receptu mere su date u šoljama, ali pazite to su američke šolje, koje su nešto manje od naših. Pošto je nezahvalno govoriti koliko tačno staje recimo brašna u jednoj šolji, jer to može vrlo da varira, ja bih vam savetovala da ne puniti do kraja šolju od 250ml.

Sastojci:

2 šolje (260g) belog brašna
1 šolja (130g) integralnog brašna
1 kašičica praška za pecivo
1 kašičica sode bikarbone
1 kašičica soli
3 kašičice cimeta
1/2 kašičice narendanog oraščića

4 jajeta
1 šolja (200g) belog šećera
1/2 šolje (100g) smeđeg šećera
1 šolja (240ml) ulja
3 kašičice ekstrakta vanile
1 šolja krupno iseckanih oraha
2 šolje manjih narendanih tikvica (sve sa korom)

Priprema:

Zagrejte rernu na 165C (325F). Pripremite dva manja ili jedan veći kalup. Obložite ih hartijom za pečenje.

Najpre u jednu posudu stavite prosejano brašno, prašak za pecivo, sodu bikarbonu, so, oraščić i cimet.
U drugoj posudi umutite jaja, dodajte šećer, ulje, ekstrakt vanile i na kraju dodajte izrendane tikvice. Iseckane orahe uvaljajte u brašno da ne bi padali na dno hleba.
Smesu sa brašnom umešajte u smesu sa tikvicama. Ne mešajte previše.

Sipajte smesu u kalup ili kalupe. Ukoliko pravite jednu veknu trebaće vam oko 75 minuta da je ispečete, a ako spremate dve onda oko 40 minuta. Pošto rerne različito greju najbolje je da stavite čačkalicu u testo i utvrdite da li je hleb gotov. Ako nema zalepljenog testa znači da je pečen.

Na prvoj slici je fotografija hleba sa tikvicama sa komadićima čokolade i suve kajsije. Mljac!

Američka kuhinja, Italijanska kuhinja, Mediteranska, Riba

Kako da dobro spremite ribu

July 27, 2012 24 Comments

Kao tipičnoj “kontinentalki” riba mi nikada nije bila omiljena, a iskreno ni česta hrana. Jelo se tu i tamo malo oslića, skuše, soma i šarana, pastrmka mi je bila vrhunac degustacije ribe.

E onda sam jednog dana počela da živim na obali okeana, tačnije zaliva, i eto zbog velikog izbora sveže i kvalitetne ribe postadoh veliki ljubitelj iste. Toliko volim ribu da sam primetila da jedem sve, od glave do repa. Da ne pričam o tome da obožavam da jedem sirovu ribu u sušiju. Ja dosta često spremam ribu, a sve manje ostalo meso, verovatno zato što je tako ukusna, zdrava i veoma jedostavna za spremanje.

Ovim postom želim da objedinim neka moja saznanja o raznim ribama, načinima spremanja i obrade. Sigurna sam da će mnogima pomoći da dosegnu kvalitet jela koje možete naći u boljim restoranima i koja su obično dosta skupa. U stvari nema tu neke preterane mudrosti, i u kućnoj varijanti možete bez problema da napravite sjajnu jelo sa ribom.

Pink Snapper

Osnovna podela ribe je na rečne i morske. Ja ću se više baviti morskim jer mnogo ih više spremam. One se takođe dele na divlje i uzgajane na farmi, i sami možete da pretpostavite da su ove prve kvalitetnije, i naravno mršavije, i skuplje.

Ribe se pripremaju cele, ali često ćete naći one velike isečene na filete, ili stejkove,(kotlete) kao što su losos, tuna ili ajkula.

Losos sa komoračem i crvenim lukom

Ono što je najvažnije kod ribe jeste da ona bude sveža. Kada je kupujete, ukoliko primetite mutne oči, meso koje nije glatko, neujednačnu boju kože, i ako se riba dosta oseća na more to znači da nije sveža, i bolje je ne kupujte. Najbolje da pitate prodavca da vam da da je pomirišete, nemojte da vam bude glupo. Gledajte da je istog dana spremite kada ste je kupili. Pitajte slobodno ljude koje rade u ribarnici kada im stiže riba da bi znali kada je najbolje da je kupite. Iz mog iskustva, to je obično uoči vikenda, mada bolje ribarnice dobijaju robu svaki dan.

Čišćenje ribe za početnike može da bude prilično naporan posao, na sreću ja to retko radim, jer imam ovde u ribarnici čoveka koji mi očas posla očisti i sredi ribu.

Ribu možete peći, pržiti, grilovati, kuvati i pariti, a bogami i jesti sirovu. Ona se termički obrađuje u vrlo kratkom roku, pazite da je ne prekuvate.

Što se tiče marinade za ribe prilikom pečenja i grilovanja najbolje je da je napravite uoči termičke obrade, jer dugim boravkom u marinadi riblje meso dosta gubi na kvalitetu teksture. Neka odstoji u marinadi ne više od 30 minuta. Dakle, meso treba da se odvaja u listićima, ako tako mogu da kažem, a ne da bude previše mekano i suvo.

Pečenje ribe na roštilju je ze mene nešto najukusnije, ali problem je u tome što se ona često lepi za rešetku. Zato najbolje da je nauljiti dobro ili pečete u posebnim rešetkama za grilovanje ribe. Takođe, neko je stavlja preko folije. Saveti o gilovanju ribe pronađite ovde.

Black Sea Bass

Najosnovniji recept za pečenje ribe

Ovde pogledajte moj novi video kako da spremite celu ribu u rerni, na mediteranski način.

Sastojci:

Riba srednje veličine

1/4 šolje maslinovog ulja

2-3 čena belog luka, sitno iseckanog

Šaka svežeg peršuna, iseckanog

So i biber prema ukusu

1 limun

Priprema:

Zagrejte rernu na 220C (430F).

Očistite i operite ribu. Papirnatim ubrusom je osušite. Nožem paralelno zasecite ribu tri puta sa obe strane. Posolite i pobiberite ribu sa obe strane i unutra. Iseckani beli luk i peršun pomešajte sa malo maslinovog ulja i limunovim sokom i time ispunite unutrašnjost ribe, a možete malo da stavite i po gornjoj površini. Prelijte ribu maslinovim uljem i preostalim limunovim sokom.

Pecite ribu u rerni oko 15-20 minuta, zavisi od veličine i jačine rerne. Ja često 5 minuta pre kraja pečenja, uključim gril opciju (broil) nebili dobila hrskavu koricu.

Riba je pečena ako meso iznutra nije prozirno, već čvrsto i ujednačene boje.

Crveni sneper

Ovim sastojcima možete dodavati mnoge druge ili ih zameniti, recimo umesto maslinovog ulja staviti puter. Dodatak belog vina će dati ribi neverovatno dobar ukus.

Ostale sastojke koje preporučujem su mirođija za losos, senf, puter i pinjoli za bakalar, mladi luk, limeta, majčina dušica, vlašac, origano, žalfija, đumbir, paradajz, masline, kapar, itd. Takođe, ribu možete peći u plehu zajedno sa raznim povrćem kao što je komorač, krompir, brokoli, itd.

Pogledajte ovde kako da spremite celu ribu, pastrmku, ali u tiganju.

Veoma interesantna tehnika spremanja ribe jeste riba u paketićima. To je francuska tehnika koja se zove en papilotte. Paketići se prave od hartije za pečenje u kojoj se stavi riba sa začinskim biljem i vinom i onda se dobro zatvori i peče. Najbolje je da za to koristite riblje filete. Recept pogledajte ovde.

Fileti lososa spremljeni u en papilotte tehnici

File divljeg lososa

Iskreno, kad pravim ribu ne vezujem se striktno za neke određene sastojke, odem lepo u bašticu i pokupim razno začinsko bilje, uzmem preostali limun ili limetu iz frižidera i to mu dođe dovoljno da se začini riba. Ribu obično serviram uz blitvu, kuvani pirinač, krompir, pa čak i uz testeninu.

Da ne zaboravim riba najbolje ide uz belo vino.

Orada

Španski makarel

Mahi mahi riba — Kako dobro ispržiti filete ribe pogledajte ovde.

Pošto mi se nakupilo dosta recepata zajedno sa slikama o pripremaju raznih riba a ja nikako da ih postujem odlučila sam da napravim mali serijal o njima, a o kojim se ribama radi vidite na listi dole. O nekima sam već ranije pisala.

Brancin (Branzino, Sea Bass)

Brancin sa maslinama i komoračem

Losos (Salmon)

Ružičasti sneper (Opakapaka)

Pink Snapper iz rerne

Crveni sneper (Red Snapper)

Crveni mulet (Triglia)

Red Mullet pečen u papiru

Mahi-mahi riba (Lampuga)

Orada (Orata, Dorada, Sea Bream)
Španski makarel (Skuša)
Black Sea Bass
Bakalar (Cod)
Tilapia
Inćuni
Butter Fish

Pogledajte i ovih 50 divnih recepata za pripremu ribe ovde.

Američka kuhinja, Priče iz Amerike

Kako izgledaju američke pijace

July 16, 2012 34 Comments

“Pijaca k’o pijaca”, neko bi rekao. Ipak, pijace u Americi se dosta razlikuju od onih u Srbiji. Dok je u Srbiji poseta pijaci deo svakodnevnog načina života, ovde u Americi je to izuzetak od uobičajene kupovine u supermarketima.

Pijaca, ili farmerskih marketa kako ih ovde zovu, nema mnogo, manje su, i manje ih ljudi posećuje. Ipak, ohrabruje činjenica da ih je u poslednje dve-tri decenije sve više, kao deo relativno masovnog pokreta povratka zdravom načinu života. To podrazumeva kupovinu voća, povrća ili mesa od lokalnog proizvođača, bez posrednika i bez dugog transporta namirnica. Sve je sveže, zdravo, često i organsko. Cene su, po pravilu, više nego u supermarketima, ali su mnogi spremni da plate, ne samo zbog kvaliteta namirnica već i da bi novac ostao u lokalnoj zajednici i tako se pomogla lokalna ekonomija.

To za nas iz Srbije nije baš lako shvatljivo, mi se često odlučujemo za nešto što je jeftinije, ali ovde su ljudi u stanju da plate nešto mnogo skuplje samo zato što ga proizvodi mali i lokalni biznis, ne žele da njihov novac završi u nekoj od velikih korporaciji.

Sadnice

Začinsko bilje.

Pijace rade samo kada je sezona, od aprila do novembra. Obično su otvorene samo jedan dan u nedelji, uglavnom vikendom, i to prilično kratko, recimo od osam ujutro do podneva. Kada se završi radni dan, prodavci sklope i odnesu tezge, i tu kao da nikada nije bila pijaca. To je zato što ne postoji stalni pijačni prostor, nego se one privremeno podižu na trgovima, parkinzima, ispod nadvožnjaka i sličnim mestima. Veći marketi imaju i bazar gde se prodaju razne stvari koje nisu hrana, nešto slično kao kod nas. I često imaju živu muziku, što je vrlo zanimljivo.

I da, što se tiče cena nisu jeftine, zato retko siromašni zalaze ovde. Nije kao u Srbiji gde ćete na pijaci naći svakojak svet.

Meni farmerski marketi nekako odišu hipi atmosferom. Ko god je malo duže boravio u Americi zna da hipi pokret ovde zapravo nikada nije umro. Pa čak i da niste u hipi fazonu, nekako je važno da odete na pijacu, malo se promuvate, pojedete nešto na licu mesta, kupite nešto ukusno i zdravo, i posle pričate prijateljima kako ste za vikend bili tamo i kako ste od kupljenih stvari napravili recimo zukini hleb, i osećate se jako dobro zbog toga.

Ima još jedna zanimljivost: mnogi se po sezoni pretplaćuju na voće, povrće ili jaja sa određene farme i onda to jednom nedeljno na pijacama preuzimaju. Obično tu bude par kilograma svežih proizvoda ali, interesantno, kupac nužno ne zna šta će dobiti svake nedelje. To zavisi od toga šta je baš tih dana dozrelo na farmi. Meni se sviđa ta ideja, ali se i dalje ne usuđujem da se pretplatim jer, pre svega, imam soptsvenu bašticu, i drugo, čini mi se kao prevelika obaveza u pogledu kuvanja i konzumiranja namirnica.

Malo karibskog ritma za opuštanje.

Ima još nešto interesantno… naši doktori imaju prkasu u jednoj velikoj zgradi koja je puna raznih firmi. Kad je sezona oni naprave malu pijacu, svakog petka na platou ispred zgrade, ili unutra kad počnu vrućine. Što da ne, svi imaju koristi od toga.

Baš lepi hlebovi, ovaj levo sa ruzmarinom je proban. Cena $5,
mnogo skuplje nego u Srbiji.

Slike na početku su napravljene u najvećoj i najpopularnijoj pijaci u Baltimoru, a ove poslednje na pijaci u mom komšiluku, tek je prošle godine počela da radi.

Inače, na pijacama na potezu Nju Džersi – Pensilvanija – Merilend često mogu da se nađu prodavci Amiši. Oni su kod kupaca vrlo popularni – smatra se da je, zbog njihovog otpora primeni moderne tehnologije u poljoprivredi (i u svemu drugom kad smo već kod toga), hrana koju proizvode posebno zdrava.

Ja sa Amiš devojakama

Morala sam još da ubacim još jednu već davnu fotografiju koja je napravljena na pijaci u Woodstock-u. Da, to je to čuveno mesto, sada već pokriveno kukuruzima, i pijacom. Eto, kuda su gazili Janis Joplin, Jimi Hendrix, Joe Cocker i kompanija, gazih i ja:)

Američka kuhinja, Glavna jela, Pasta

Mac and Cheese, jelo na kome su Amerikanci odrasli

July 7, 2012 16 Comments

Juče je bio 4. juli, veliki praznik za Amerikance. Dok je većina food blogerki uoči tog dana pravilo kolače i torte u bojama nacionalne zastave (najčešća kombinacija su jagode, borovnice i šlag) ja sam se odlučila za nešto na čemu su generacije Amerikaca odrastale, nešto što je posle hamburgera i pomfrita najpopularnije jelo – Mac and Cheese iliti Makarone sa sirom.

Ovo jelo je drugačije od naših makarona sa sirom koje jedva da sam pravila jer nikada nisam uspela da dostignem tu hrskavu zapečenost makarona koje su pravile tete u mom obdaništu. Ono se sastoji od makarona sa bešamel sosom u kome je istopljen sir. Jako je bitno odabrati pravi sir ili kombinaciju sireve, jer u suprotnom sir se neće dobro istopiti. Najčešće se koristi čedar sir koji ima jaču aromu.

Inače, žali mi se jedna naša, Beograđanka koje se udala ovde za Amerikanca: “Ja ovom mom ne mogu ništa drugačije da spremam, on bi samo da jede Mac and Cheese, na tome je vala i odrastao, i ne zna za bolje:)

Sad možete da pogledate i moj video kako da napravite ovo jelo.

Američki makaroni sa sirom

Sastojci:

1/2 kg makarona (penne ili slične)

1 litar mleka

115g putera

1/2 šolje brašna

570g izrendanog sira (2/3 čedar + 1/3 gaude ili nekog drugog kvalitetnog kačkavalja)

1/2 kašičice izrendanog oraščića

So i biber

1 i 1/2 šolje hlebnih mrvica

Priprema:

Skuvajte makorone prateći uputstvo na kutiji.

Zagrejte rernu na 190C (375F). Pripremite malo dublju posudu u kojoj ćete peći makarone sa sirom.

Napravite bešamel sos tako što ćete u šerpi zagrejati 85g putera, dodajte mu brašno, mešajte sve najbolje sa žicom za mućenje, i pre nego što brašno počne da gori dodajte vrelo mleko. Kuvajte sos na tihoj vatri uz stalno mešanje oko par minuta, dok se ne stegne. Dodajte mu so i biber i oraščić. Kad je sos gotov umešajte u njega sav sir dok se ne otopi. U pripremljenu posudu kombinujte bešamel sos sa makaronama.

U manjoj šerpici zagrejte preostali puter a zatim mu dodajte mrvice. Propržite ih malo dok se ne zarumene a onda ih stavite preko makarona sa sirom.

Pecite jelo u rerni oko 35 minuta.

Ovako je izgledala prvobitna američka zastava.

Kao svaki 4. jul i ovaj je završen uz vatromet. Neki su ga gledali sa krovova, kao moje komšije na slici dole, vide im se samo siluete. Neki su ga posmatrali sa obale, što je inače i najbolje.