Dunje su voće koje kod mene ima poseban status, pre svega zato što tako lepo mirišu, imaju lepu žutu boju, nije ih lako naći u Americi, i zato što su čudno voće, jedno od retkih koji se ne jede sveže. Možda taj osećaj dolazi i otuda što me podsećaju na Srbiju, tu njenu orijentalnu stranu. Nije ni čudo što sam im u mom novom Srpskom kuvaru, koji će uskoro da izađe, posvetila dosta pažnje. Srećom mogu u ovo vreme da se nabave u Whole Foodsu, pa ih rado držim u kući samo zbog mirisa. Ponekad od njih napravim kitnikez ili kompot, ili ih koristim u slanim jelima kao što su paprikaš sa dunjama, krmenadle u sosu sa dunjama i pečenica sa dunjama i jabukama. Skoro sam videla ovaj turski recept za poširane dunje sa začinima, i ta ideja mi se toliko svidela da sam morala da ga spremim čim pre. Začudila sam se kako nam Turci nisu preneli ovu poslasticu jer je veoma interesantna i ukusna. I podseća na tufahije koje su se kod nas baš lepo primile.
Uživanje u ovom dezertu počinje još pre njegove konzumacije, i to dok se dunje kuvaju, jer mirisi začina ima da vam ispune celu kuću, i gosti će jedva dočekati da ga probaju. Dunje pocrvene tokom duže termičke obrade, ali ipak dodaju im se razni dodaci za bi dobile intezivniju boju, kao što su brusnice, višnje, čaj od hibiskusa, nar, pa i koštice od dunje. Takođe, one su pune pektina pa se na kraju dobije fin gust sirup. Ipak, posebno lep sastojak je turski kajmak pomešan sa medom, savršeno se slaže sa poširanim dunjama. Taj njihov kajmak nije slan, veoma podseća na maskarpone sir. Tu su i iseckani pistaći, pa sve to zajedno čini ovu poslasticu vrhunskom.
Ovih dana trebalo je da me poseti jedna Turkinja, pa sam spremila ove dunje za nju, osećala sam da će ovaj slatkiš da joj se posebno dopadne. Doduše, nisam ni slutila da je to jedan od kultnih tradicionalnih slatkiša u Turskoj. Kako joj se samo lice ozarilo kad ga je ugledala, prozborila je reč na turskom koja znači dunje, uzela je telefon i počela da slika u neverici. Kažu da je ovaj dezert posebno popularan u gradu na turskoj obali, odakle je moja gošća, što takođe nisam znala. Ona ima krupne plave oči i ne liči baš na Turkinju. Razmišljala sam, možda ima neke slovenske krvi. Zapravo je Jevrejka. Vrlo je fascinantna osoba, mogla bih sa njom satima da pričam. Dobro je što sam je konačno upoznala, i što već duže vreme radi sa mojom ćerkom. Ona je njena nastavnica pevanja.
Poširane dunje sa začinima (Ayva tatlısı)
sastojci:
3 dunje
limunov sok
6 kašika šećera
pola šake brusnica/višanja/nara
1 štap cimeta
6-8 karanfilića
zvezda anisa ili vanila
6 kašika maskarpone sira (turskog kajmaka)
2 kašike meda
3 kašike iseckanih pistaća, ili oraha
priperema:
Jednu posudu ispunite vodom i dodajte joj kašiku limuna. Najpre oljuštite dunje, pa ih isecite na polovine. Očistite polovine od drški i semenki. Ipak, semenke zadržite, sa njima ćete kuvati dunje jer doprinose crvenoj boji. Polovine dunja stavljajte u vodu sa limunom da ne bi oksidisale.
Stavite šerpu, ili dublji tiganj, u koju mogu da stanu sve dunje na šporet. Po njoj poređajte polovine dunja. U svako udubljenje stavite po kašiku šećera. Sipajte vodu sa limunom u šerpu do polovine visine dunja, i dodajte brusnice/višnje/nar, cimet, karanfilić, anis zvedu, i koštice dunje. Uključite vatru i kuvajte dok voda ne počne da ključa, a zatim smanjite temperaturu, poklopite šerpu i kuvajte dunje dok ne odmeknu. To može da potraje, meni su bile gotove posle 1 sata i 20 minuta kuvanja. Ubodite dunje viljuškom da vidite da li su dovoljno mekane. U nekom trenutku okrenite dunje da i gornja polovina dobije crvenu boju.
Ako hoćete da sirup bude gušći onda pri kraju odškrinite poklopac. Ukoliko je potrebno dodajte još vode sa limunom. U međuvremenu pomešajte marskapone sa medom.
Kad su dunje skuvane malo ih ohladite pa ih služite na sledeći način. Stavite polovinu dunje na tanjir, pospite je sirupom, u udubljenje stavite kašiku marskapone sira sa medom, pa sve to pospite iseckanim pistaćima.
Imala bih toliko toga lepog da kažem za Reform tortu. Potpuno zasluženo nosi titulu najlepše domaće torte. Na prvi pogled izgleda kao jednostavna torta, ali kad je probate, deluje vrlo raskošno. Mislim da je za to najzaslužniji fil. Inače, pravi se od kora sa belancima i lešnicima (dacquoise), i filuje se kuvanim kremom od žumanaca sa čokoladom i puterom. Jeste, ima elemenata preuzetih iz francuske kuhinje, ali mi smo ih lepo iskombinovali i uzdigli na poseban nivo. Zaista, savršena torta!
Ipak, ja sam ovog puta koristila lešnike umesto oraha.Pravila sam je za muževljev rođendan, pa kao malo da promenim. A lešnici su mi omiljeni orašasti plodovi, pogotovo u kombinaciji sa čokoladom. Tako vrlo podseća na Gabon tortu. Reform torta je podjednako ukusna i sa lešnicima i sa orasima. Recept za Reform tortu sa orasima se nalazi u mom novom kuvaru (Serbian Cookbook).
Imam još jednu vest. Ako živite u Vašingtonu, ili blizu njega, ove jeseni ću organizovati par događaja u Mezehubu (Balkan Social, nedeljom u 1pm), na kojima ću spremati popularne domaće poslastice, i tu ćete moći da ih degustirate. Pored uživanja u hrani to će biti lep povod za druženje. Prvi događaj će biti 26. oktobra, od 13 do 16h, i tu će se praviti i služiti još jedan klasik – princes krofne.
Ima par stvari na koje treba da obratite pažnju pri pripremi Refor torte:
kuvani krem je najveći izazov. Morate da ga mešate sve vreme, a vreme ume da varira, i veoma zavisi od jaja. Tu morate da budete strpljivi. Takođe, ne valja ni kada je krem previše gust, u tom slučaju fil će teško da se nanosi na tortu. Ako nije dovoljno gust, to je tek problem. Ne pitajte kako znam, doživela sam oba scenarija.
dekoracija torte takođe može da bude problematična, nije lako da sve strane budu jednake i ravne. Doduše, uvek možete da tortu zamrznete, pa da onda trimujete nožem stranice. Ipak, zato služe iseckani lešnici, da se sakriju nesavršenosti!
Reform torta sa lešnicima
Video za pripremu ove torte možete pogledati ovde.
sastojci za kore:
12 belanaca, na sobnoj temperaturi
250g šećera u prahu
300g mlevenih tostiranih lešnika
sastojci za krem:
12 žumanaca
150g šećera
90g čokolade, izlomljene
225g putera, na sobnoj temperaturi
za ganaš:
120ml slatke pavlake
120g čokolade
za dekoraciju:
80-100g tostiranih lešnika, iseckanih
priprema:
Zagrejte rernu na 200C (400F). Pripremite veliki plitki pleh dimenzija (28 x 44 cm), obložite ga papirom za pečenje.
Umutite belanca mikserom postepeno dodavajući šećer dok ne dobijete gust sneg. U to umešajte mlevene lešnike i to spatulom. Smesu rasporedite po plehu. Pecite koru 20-22 minuta, najbolje da proverite da li je po vici počela da braoni. Odmah izvadite koru iz pleha, ostavite da se malo prohladi, pa skinite papir za pečenje, i stavite na rešetku da se ohladi. Na kraju, kad se kora potpuno ohladila, isecite je poprečno na 4 jednaka dela.
U vatrostalnoj činiji umutite žumanca, i 150g šećera žicom za mućenje. U šerpici zagrejte vodu, oko 3 prsta visine, na srednje jakoj temperaturi. Činiju stavite na šerpu, ali voda ne sme da dodiruje dno činije. Kuvajte žumanca i šećer na pari dok se smesa ne zgusne uz stalno mešanje. To može da potraje, računajte 12-20 minuta. Kad se krem zgusnuo tj. dobio gustinu zagrejanog meda, malo ga prohladite i dodajte iseckanu čokoladu. Posle par minuta sve dobro promešajte, i ostavite smesu da se prohladi, 10-15 minuta.
Na kraju dodajte odmekao puter i sve mešajte mikserom dok ne dobijete ujednačen krem. Pošto će krem biti dovoljno čvrst, ne treba da ga hladite već njime odmah filujte kore.
Najbolje je da tortu slažete na dasci za seckanje koju ste obložili aluminijuskom folijom, posle ćete je prebaciti na tanjir za služenje. Slažite tortu tako što ćete kore i fil ređati, i na kraju pokrijte celu tortu preostalim kremom. Pokrijte tortu i stavite u frižider da prenoći.
Sutradan napravite ganaš. Zagrejte slatku pavlaku i njoj dodajte iseckanu čokoladu, i pokrijte posudu. Posle par minuta promešajte smesu dok ne dobijete ujednačen ganaš. Njime prekrijte celu tortu.
Na kraju, ivice pokrijte iseckanim lešnikom. Vratite tortu u frižider, i kad se stegne, prebacite je na tanjir za služenje.
Ako ste u potrazi za jednostavnom kramastom poslasticom, jer ste još od detinjstva razvili posebnu ljubav prema pudingu, sutlijašu i grizu, i želite nešto što je zdravo, ukusno i zasitno, onda je puding od čia semenki savršen izbor za vas. Istina je da su čia semenke dobile podrugljivo značenje, jer pored “normalne” hrane ljudi se lože na nešto fensi i egzotično, ali i ja, koja ne volim popularne trendove, moram da priznam da je to vrlo zdrava i zanimljiva namirnica. Osim toga celo leto koristim ovaj puding kao dezert, pa skoro svakodnevno, i zato ima smisla da se nađe na ovom blogu. To je zato što sam ukapirala kako da ga brzo spremim, nema višečasovnog čekanja da nabubri u mleku, i čestog mešanja. Uskoro ćete saznati kako.
Upotreba čia semenki
Pored ovog pudinga, čia semenke možete da dodate ovsenoj kaši, ili da je koristite kao sastojak za zdrave krekere od semenki. Ja ih ponekad dodam vodi u koju sam dodala zamrznute maline i nanu, i koju tako pijuckam po ceo dan.
Tekstura čia semenki
Glavno svojstvo čia semenki, koje ih čini tako interesantnim, je to što čia semenke nabubre dok borave u tečnosti. Tokom procesa bubrenja oko njih se stvori želatinasti sloj, i zato imate osećaj kao da jedete puding.
Moć čia semenki
Čia semenke su izuzetno bogate vlaknima, koje se rastvaraju u vodi, i zato su odlične za probavu. Recimo 2 kašike čia semenki pokrivaju četvrtinu dnevnog unosa vlakana. Bogati su izvor omega 3 masne kiseline, proteina i sadrže poveću količinu minerala kao što su gvožđe, magnezijum, magnan, fosfor, cink, itd.
Dakle, čia semenke doprinose dobrom radu creva, zdravim kostima, snižavaju šećer i regulišu visok krvni pritisak, smanjuju upale, odlične su za dijetu jer izazivaju osećaj sitosti, i daju snagu i energiju. Zaista moćna namirnica!
Vrsta mleka
Probala sam razne opcije za pravljenje čia pudinga, od kravljeg do biljnog mleka (kokosovo, bademovo, ovseno), i nema neke prevelike razlike. Ako volite kremastiji puding, onda koristite kravlje mleko.
Razmera
Neka opšte prihvaćena mera je 2 kašike čia semenki (20 grama) na 125 ml mleka. Vi vidite da li vam se više dopada ređi ili gušći puding, pa prema tome odredite razmeru.
Priprema čia pudinga
Za razliku od popularnog metoda, da ostavite čia semenke da u mleku nabubre boravkom u frižideru na nekoliko sati, ja koristim mnogo brži metod. Pomešam čia semenke sa mlekom i onda ih zagrejem u mikrotalasnoj na 2 1/2 minuta. Pošto iz izvadim iz mikrotalasne, promešam puding, ostavim ga oko 5 minuta da se sve lepo stegne i onda ga služim. Uz to više volim topao čia puding. Umešam u puding javorov sirup, dodam voće, ili džem, koštunjave plodove, i onda ga jedem.
Kako da služite puding od čia semenki
Možete da čia pudingu dodajete razne sastojke jer čia semenke imaju neutralan ukus. Kod njih je najzanimljivija tekstura. Što se tiče zaslađivanja ja volim da koristim javorov sirup, ali vi koristite ono šta vama odgovara. Nisam to slikala ali odličan način da spremite čia puding je da mu dodate samleveni lan. Tačno se dobije nešto što podseća na čokolino, po gustini i izgledu.
Evo još ideja kako da služite čia puding:
Čia puding sa kokosom i voćem
Ako volite ukus kokosa, spremite čia puding sa kokosovim mlekom, pa onda dodajte iseckano meso od kokosa zajedno sa raznim voćem.
Čokoladni čia puding sa lešnicima
Postoje dva načina kako da napravite čokoladni čia puding. Prvi način je da u mleko umešate kakao prah. Drugi je da napravite čia puding, pa da u njega, dok je još topao, umešate kockice čokolade. Ovako pripremljen puding služite uz tostirane lešnike.
Čokoladni čia puding sa džemom od rabarbare i jagoda
Možete da služite čia puding sa bilo kojim brzim džemom, ipak džem od rabarbare i jagoda je moj omiljen.
Čia puding sa granolom
Pošto puding ima kremastu teksturu, nije loše da ga služite uz nešto što ima hrskavu teksturu, kao recimo granolu.
Ovog leta sam se zabavljala praveći mus torte. Razne ideje su mi padale na pamet, i imala sam uspešne realizacije istih, ali na kraju izabrala sam ovu tortu da se nađe na blogu, jer mi se najviše dopala. Nazvala sam je Letnji dan torta, jer je lagana, vazdušasta, osvežavajuća, romantična i topi se u ustima. Koristila sam đenovski patišpanj koji je izdašniji i sočniji od klasičnog. Plus sam mu dodala koricu limuna, pa je dobio finu aromu. Za fil sam koristila mus, i to od malina sa belom čokoladom. Inače, ako volite kombinaciju limuna i malina, kao ja, probajte i Mus tortu sa limunom i malinama i nešto drugačiju Tortu sa limunom i malinama.
Moj prvi pokušaj je bio ova torta sa čokoladnim đenovskim korama i musom od čokolade, malina i vanile. Fino je ispala, i ima lep presek, ali je prilično jaka i traži dosta posla.
Posle sam došla na ideju da napravim jednostavniju i laganiju tortu, sa običnim korama, od vanile. Đenovski patišpanj sam pravila i ranije, po receptu Džulije Čajld, ali ovog puta nikada mi nije bolje ispao. Sprema se tako što se jaja i šećer mute na pari, jer na toploti sneg ume baš da nabuja. I dodaje mu se malo otopljenog putera koji daje korama sočnost.
Uvek padam u iskušenje da kupim ovu specijalnu foliju za mus torte, zahvaljujući kojima se dobija lepa ivica. Umesto toga možete da koristite papir za pečenje, ili obruč od pleha u kome se pekla kora, koji je nažalost uvek malo širi od kora, pa ivica nikada ne ispadne kako treba.
Možete tortu da dekorišete šlagom, ali i ne morate. Ovu na gornjoj slici je dekorisala moja ćerka, to je bila rođendanska torta za njenu drugaricu, vi izaberite dekorciju prema vašoj volji.
Letnji dan torta (Mus torta sa limunom i malinama)
sastojci
za koru (đenovski patišpanj):
6 krupnih jaja
170g šećera
Izrendana kora od 1 organskog limuna
180g brašna, prosejanog
60g putera, otopljenog
3 kašike mlakog mleka
2 kašičice ekstrakta vanile
za mus od malina:
140g malina
10g (2 1/2 kašičice) želatina u prahu
230g bele čokolade za kuvanje, izlomljene na male komade
400ml slatke pavlake
4 kašike šećera u prahu
2 kašičice ekstrakta vanile
Za dekoraciju:
200g slatke pavlake
4 kašike šećera u prahu
Šaka malina
Priprema kore:
Zagrejte rernu na 175 C (350 F). Pripremite okrugao pleh, prečnika 20 cm, i obložite ga papirom za pečenje.
Pripremite duboku staklenu činiju i šerpu na kojoj će ona da stoji dok u njoj kuvate jaja, kao kad kuvate fil za reform tortu. Ispunite šerpu vodom ali da ona ne dodiruje činiju i zagrejte je na srednje jakoj vatri. Najpre u činiji mikserom umutite jaja dodajući im šećer dok ne dobijete ujednačenu smesu. Činiju stavite na šerpu i mikserom mešajte jaja dok se ona zagrevaju na pari. Smesa će početi da raste veoma brzo. Mešajte je sve dok ne postane vruća, proverite prstom.
Sklonite smesu sa vatre i postepeno joj dodavajte brašno mešajući sve spatulom. Dodajte zatim koricu od limuna, i puter, ali u tankom mlazu dok sve mešate. Na kraju umešajte mleko i vanilin ekstrakt. Sipajte smesu u kalup i pecite oko 35 minuta, dok čačkalica ne izađe čista kada se ubode u koru.
Kada je kora gotova, ohladite je dobro, a zatim isecite na tri jednaka dela.
Mus od malina
U šerpici kuvajte kuvajte maline sve dok ne omekšaju. Koristeći veću cediljku odstranite semeke. Pritiskajte maline donjim delom kašike da se sve dobro procedi. Dobićete pire od malina – coulis. U maloj posudi stavite 2 1/2 kašike vode i u tome potopite želatin u prahu.
Pola slatke pavlake dobro zagrejte, sklonite je sa vatre i u nju stavite izlomljenu belu čokoladu. Poklopite sud i sačekajte da se čokolada otopi. Spatulom dobro promešajte čokoladu sa slatkom pavalakom, pa tome dodajte želatin, i pire od malina, i sve dobro promešajte. Želatin bi trebao da se sav otopi.
U drugoj većoj posudi napravite šlag od druge polovine slatke pavlake i šećera u prahu, i tome postepeno dodavajte smesu sa belom čokoladom mešajući sve spatulom, a ne mikserom.
Slaganje torte
Prvu koru položite na stalak za tortu. Tu koru obložite obručom od pleha u kome ste pekli koru, on će služiti kao kalup za gornje slojeve torte. Preko prve kore stavite trećinu fila, pa preko toga stavite drugu koru, pa fil, treću koru i na kraju stavite fil. Poravnajte ga, pokrijte tortu i stavite je u frižider da prenoći.
Sutradan pre služenja skinite kalup. Dekorišite tortu umućenim šlagom, ali i ne morate, i dodajte maline.
Među brojnim popularnim francuskim poslasticama, madlene (Madeleines) se ističu svojim prefinjenim izgledom koji podseća na školjke. Iako se jednostavno sprema, to je kolač delikatanog ukusa, nije previše sladak, unutra je mekan, na dnu i po ivicama je hrskav. To vam je ništa drugo do patišpanj u koji ide otopljeni puter, i isti se koristi za pravljenje kora za torte, kao recimo ovu Đenovsku tortu sa čokoladom i malinama. Takođe, kad se tome doda korica limuna i vanila, naravno da će ukus biti neodoljiv. Našla sam recept u kojem se koristi braun puter, i zaista je odličan sastojak, jer daje madlenama fini orašasti ukus.
Da, vredi kupiti poseban pleh za pečenja madlena, ja sam se tome dugo opirala, ali sad mi je drago da sam to učinila. Ove je osnovni recept, a vi možete da se igrate raznim satojcima, da ih umačete u čokoladu, dodajte im razne orašaste plodove, i razne druge sastojke i ukuse.
Za madlene se često vezuje pisac Marsel Prust, koji u svom romanu U potrazi za izgubljenim vremenom piše o tome šta za njega predstavlja ukus madlena umočenih u čaj, kako ga momentalno transportuju u prošlost. Ja sam čitala taj roman, zapravo samo prvi deo, ali više sam bila fascinirana drugim stvarima u knjizi. Prust je jedan od onih pisaca koji piše duge knjige, opisuje neverovatne detalje, kako fizičkog sveta tako i ljudske psihe, ali prija, i mogla bih bez problema da čitam šta god da je napisao, jer je toliko dobar pisac. Vidim da na internetu blogeri često pominju kako je lično Marsel Prust izmislio ove kolače:)
Skoro sam se setila mog letošnjeg boravka u Versaju, pa sam poželala da ponovo uživam u tom iskustvu gledajući fotografije koje sam tamo napravila, a nije loše ni da ih i vi vidite i ponešto novo saznate o ovom fascinatnom dvorcu.
Madlene sa limunom
sastojci:
110g putera
100g brašna, prosejanog
1/4 kašičice praška za pecivo
Prstohvat soli
2 krupnija jajeta, na sobnoj temperaturi
100g šećera
1 1/2 kašičica ekstrakta vanile
2 kašičice izrendane kore limuna
1 kašika limunovog soka
za posip: šećer u prahu
priprema:
U maloj šerpici zagrejte puter i kuvajte ga na umerenoj temperaturi sve dok ne poprimi boju meda, i na dnu šerpice ne počnu da se formiraju tamno smeđe tačkice, oko 5-8. Pazite da te čestice na dnu ne pocrne, zato koristite šerpu svetle unutrašnjosti. Sklonite puter sa vatre i sačekajte da se malo prohladi. Umesto braon putera možete da koristite običan otopljeni puter.
U jednoj posudi pomešajte prosejano brašno, prašak za pecivo i so.
U drugoj posudi mikserom umutite jaja i šećer dok ne dobijete utrostručenu smesu. Tome dodajte puter u tankom mlazu dok mutite smesu mikserom. Dodajte limunov sok i koricu, i ekstrakt vanile, pa postepeno dodavajte brašno i sve mešajte varjačom. Pokrijte posudu plastičnom folijom i stavite je u frižider na 1 sat.
Zagrejte rernu na 175C (350F). Pripremite 2 pleha za madlene, premažite otopljenim puterom udubljenja i pospite ih sa malo šećera u prahu.
Izvadite smesu iz frižidera i stavljajte ih udubljenja, oko 1 kašiku. Trebalo bi da dobijete 20 madlena. Stavite plehove u rernu i pecite kolače 10-12 minuta. Najbolje da proveravete dno kolača tokom pečenja, trebalo bi bude tamno zlatne boje.
Kad su kolači ispečeni, izvadite iz iz kalupa, i pre služenja ih pospite šećerom u prahu, ali i ne morate. Madlene su najukusnije istog dana, upravo zbog hrskavosti, a onda sutradan odmeknu.
Šetnja Versajom
Kad smo došli vozom iz Pariza do Versaja, dočekala nas je kiša i tmuran dan. Još uvek imam kišobran koji sam tamo kupila. Čekali smo ispred glavne kapije da dođe naše vreme za posetu, pošto smo karte već ranije kupili. Bila je dosta ljudi na platou i već me je hvatala nervoza od gužve. Unutar palate bilo je gore nego što sam se pribojavala – reka ljudi se slivala iz jedno sobe u drugu, i tako me nosila, teško mi je bilo sa pažnjom da razgledam stvari. Tek kada sam izašla iz palate sam “prodisala”. Dok sam dolazila sebi uz kafu i pecivo, otvorenih usta sam posmatrala čarobne vrtove kojima nisam mogla da sagledam kraj. Tada je već kiša stala, i sunce je počelo da se promiče iza oblaka, mir i spokoj me je preplavio.
Na gornjoj slici možete da vidite prednji plan dvorca, iza su vrtovi sa fontanama i dugim kanalom. Dvorac ima 2300 soba, 5000 komada nameštaja, 1200 kamina, 400 skulptura i 1400 fontana. Za vreme francuske revolucije je bio poharan, i posle mnogo vremena kada je Versaj obnovljan, dosta otetih stvari je vraćeno. Tokom 19. veka je par vladara pokušavalo da zdanju vrati stari sjaj, između ostalog Napoleon, ali im nije polazilo za rukom jer je obnova tražila velike resurse. Tek tokom 20. veka počinje ozbiljna rekonstrukcija versajskog dvorca i vrtova. Ako je za utehu, iako se više ne prave tako lepa i magalomanska zdanja, bar se dobro održavaju.
Čovek koji je najviše zaslužan za ovaj dvorac je kralj Sunca – Luj XIV. Tokom svoje izuzetno duge vladavine on je posvetio dosta vremena i resursa za izgradnju ovog u to vreme najgrandioznijeg kompleksa na svetu. Čak je prebacio dvor iz Pariza u Versaj, gde je mogao bolje da kontroliše neposlušnu francusku aristokratiju i da impresionira važne goste. Kad bolje razmislim, Luj XIV je bio glavni influenser 18. veka, jer mnogo toga što je nastalo na ovom dvoru se primilo i na druge delove Evrope i dalje.
Glavni dvor Versaja je projektovao aritekta Luj Le Vo, dekorisao ga je slikar Šarl Le Bren, a vrtove je osmislio Andre Le Notr.
Jeste, Luj XIV je bio narcis i megaloman, puno toga negativnog se vezuje za njega, ali, činjenica je da je ostavio iza sebe nešto izuzetno lepo što uzbuđuje i fascinira ljude, inače, ne bi Versaj posećivalo više od 10 miliona ljudi svake godine. Građenje jednog ovakvog projekta je podrazumevalo angažovanje ogromnog broja ljudi, i velike troškove, i kao posledicu toga bankrot, izbijanje revolucije, i uništenje monarhije. Ipak, ko zna, možda je sve to imalo smisla. Naše današnje poimanje sveta koje nas tera da se fokusiramo na kratkoročne ciljeve i razne cost/benefit analize, teško može da razume da se neke stvari grade za večnost, nešto što će ljude da inspiriše stotinama godina, što nema cenu.
Pored toga što je Luj XIV bio državnik, vojskovođa i graditelj, on je bio veliki zaljubljenik u umetnost. Gajio je veliku strast ka baletu, muzici, književnosti i likovnoj umetnosti, tako da na dvoru nije manjkalo posla za umetnike. Takođe, tu su se stalno održavale brojne predstave, balovi i razne fešte. Kralj je imao i veliki broj ljubavnica, i ja ih zamišljam baš kao dame sa portreta na slici.
Unutar palate, svaka soba je ukrašena bogatom zlatnom štuko dekoracijom, a tu je i raznobojni mermer, pa brokotom pokriveni zidovi, oslikane tavanice, kristalni svećnjaci i lusteri, slike ukrašene raskošnim ramovima, brojne skulpture, baš sve odiše neverovatnim luksuzom.
Kraljičina spavaća soba
Svakako najpoznatija prostorija je Galerija ogledala, dugačka čitavih 70 metara. Tu je inače potpisan i Versajski mir kojim je završen Prvi svetski rat.
Galerija ogledala
Kao što rekoh, kada sam izašla iz palate, dočekao me je divan prizor ukrasnih vrtova prošaranih vodenim površinama. Moje oko nije naviklo na francuske vrtove, gde je sve geometrijski usklađeno, usitnjeno, i gde se itekako oseća ljudska intervencija. Navikla sam na britanski pristup uređenja vrtova, koji dominira u Americi, da vrtovi izgledaju “prirodno”. Drugačije je cveće i drveće, kao i topiari. Čak i fontane i vodene površine su strogo kontrolisane. Na slici ispod možete da vidite vrtove u kojima ima mnoštvo drveća, gde dominiraju citrusi, koje je posađeno u posebnim drvenim saksijama.
Zadnja fasada dvorca
Pošto sam prošla plato sa glavnom fontanom, odakle se proteže pogled na veliki kanal, dočekali su me živi zeleni zidovi potkresanog žbunja i skulpture antičkih bogova i boginja. Njihova simbolika je očigledna – francuski kralj i dvor su bili naslednici sofisticiranog duha antike. Utom je krenula glasna barokna muzika, i tog trenutka sam se totalno izmestila u neku drugu realnost. Pomislila sam kako bi bilo divno kad bi se ista muzika pušta preko razglasa svuda, a onda sam se setila kako u Americi u nekim prodavnicama puštaju glasnu klasičnu muziku da bi oterali beskućnike.
Kako idete sve dalje, sve ima manje ljudi, mnogi odustaju, i tu leži prilika za upornije posetioce. Na kraju glavne staze dočekaće vas dugačko veštačko jezero (Veliki kanal), uokvireno travnjakom gde možete da sednete i uživate u pejzažu, ili ako imate energije iznajmite čamac pa se vozite po jezeru.
Kad se skrene sa glavne staze ulazite u brojne vrtove koji izgledaju kao neki beskonačni lavirint, prošarani skulpturama, fontanama i raznim konstrukcijama. Ako skreneto desno i držite se puta doći ćete do sledećeg dvorca – Velikog Trijanona.
To je nešto skromnije zdanje, ali ni njemu ne manjka luksuza. U njemu se nalaze brojni saloni ispunjeni raskošnim nameštajem i dekoracijom, ipak sve je delikatnije od glavnog dvorca, počevši od fasade napravljene od ružičastog mermera. Preovladavaju lakše boje i detalji. Dvorac je projektovao arhitekta Žil Arden Mansar.
U ovom dvorcu je neko vreme živeo i Napoleon sa svojom drugom ženom, kao i kralj Filip Luj.
Onda opet dolazi red vrtova i drvoreda, i onda ćete naići na Mali Trijanon. To je manje i intimnije zdanje koje je okruženo divnim vrtom ispunjen raznovrsnim cvećem. Ovaj dvorac je sagradio kralj Luj XV za svoju ljubavnicu Madam de Pompadur, ali ova nije dočekala kraj izgradnje. Kasnije je njegova vlasnica bila Marija Antoaneta koja je palatu dobila kao poklon od svog muža Luja XVI.
Arhitektura više nije barokna, već neoklasictička, i unutrašnjost je svedenija.
Marija Antoaneta
Unutrašnjost dvorca me je podsetila na ovu vilu blizu Baltimora, koja je malo kasnije sagrađena.
Pored velikih zdanja tu su i mnogi manji prateći objekti koji su vrlo šarmantni i doprinose sveukupnoj lepoti.
Na kraju, najuporniji posetioci će doći do jednog neobičnog kompleksa čiji je idejni tvorac bila Marija Antoaneta. To je jedno idealizovano selo sa zanimljivim kućicama, baštama i vrtovima.
Na kraju smo svi bili umorni od tolikog pešačenja da više nismo imali snage ni da odemo do obližnjeg gradića koji nosi isto ime – Varsaj.
Pre nego što krene praznična sezona sa kolačićima, rešila sam da stavim na blog recept za ovaj divni čokoladni kolač koji me je podsetio na pozno jesenju šetnju po šumi, pa sam ga nazvala “šumski kolač”. Kao zamišljam sebe u šumi a oko mene rasuti plodovi lešnika i kestena:) To su inače moji omiljeni plodovi, i kad se iskombinuju sa tamnom čokoladom, naravno da će ispasti odlično. Kolač ima bogat i raskošan ukus, i možete da ga služite sa šlagom ili sladoledom od vanile.
Možete na kraju da ga pospete i kakaom, ali meni se svidela ideja da to bude šećer u prahu, pa kolač izgleda kao zemlja po kojoj se nahvatao tanki sloj snega. Takođe sam stavila na kolač listove rozetle i dobila zanimljivu dekoraciju.
Ako ste ljubitelj sličnih čokoladnih kolača probajte i:
Čokoladni kolač sa kestenom i lešnicima (Šumski kolač)
sastojci:
100g lešnika (ispečenog u rerni, ljuska uklonjena i krupno iseckani)
150g kuvanog ili ispečenog kestena, očišćenog i krupno isečenog (ovde vidite kako da ga ispečete)
50g brašna od badema (ovde vidite kako da ga sami napravite)
50g brašna
Prstohvat soli
175g putera
200g tamne čokolade (60% kakaoa), iseckane
4 jaja
175g šećera
1 1/2 kašičica ekstrakta vanile
za služenje: šećer u prahu
priprema:
Zagrejte rernu na 175C (350F). Pripremite kružni pleh, prečnika 23 cm, kome se pomeraju ivice. Obložite ga papirom za pečenje.
U jednoj činiji pomešajte pšenično, brašno od badema i so.
U šerpici zagrejte puter dok se ne otopi, tome dodajte iseckanu čokoladu i sve sklonite sa vatre. Posle par minuta promešajte sadržaj, čokolada bi trebalo da se potpuno rastopi.
U većoj posudi mutite mikserom jaja sa šećerom oko 4 minuta. Smanjite brzinu miksera i postepeno dodavajte otopljenu čokoladu sa puterom. Umešajte ekstrakt vanile i dodavajte suve sastojke dok mešate varjačom. Na kraju dodajte iseckane lešnike i kestenje, i sve promešajte.
Sipajte smesu u pripremljeni pleh i pecite kolač oko 45 minuta. Ubodom čačkalice u centar, možete da utvrdite da li je kolač ispečen.
Kad se kolač ispekao ostavite ga par minuta u plehu a zatim izvadite. Budite pažljivi, najbolje da ga zajedno sa papirom prenesete na tanjir za služenje. Pospite ga šećerom u prahu i služite dok je još topao, ali ne previše.
Ako volite pudinge, i uopšte kremaste poslastice, evo jednog originalnog dezerte koji se lako sprema. I veoma prija. Možete da ga spremate sa bilo kojom bundevom, ja sam koristila vrstu koja se zove buttercup. Preporučila bih vam da radije sami ispečete bundevu i da to koristite umesto pirea od bundeve iz konzerve.
Ja sam ovaj puding spremala sa kokosovim mlekom, ali vi možete da koristiti obično kravlje mleko. Takođe, koristila sam javorov sirup umesto šećera, i ima razlike. Nemojte da izostavite začine, oni daju fini miris i ukus pudingu.
750 ml mleka od kokosa (zamena za kravlje mleko), ili obično kravlje mleko
350 g pirea od bundeve, ovde možete da vidite kako se pravi
2 kašičice mešavine začina za pitu od bundeve – pumpkin pie spice (đumbir u prahu, cimet, karanfilić i muskatni oraščić)
¼ kašičice soli
100g šećera, ili 4 kašike javorovog sirupa
2 kašike gustina
3 žumanceta, ulupana
1 kašičica ekstrakta vanile
70-90 g putera
Priprema:
Zagrejte 2/3 kokosovog mleka na srednje jakoj vatri dodavši mu pire od bundeve, mešavinu začina, so i šećer, odnosno javorov sirup. Mešajte sadržaj dok ne dobijete ujednačenu smesu. U drugoj posudi u 1/3 mleka umešajte gustin i umućena žumanca, sve dobro promešajte da ne ostanu grudvice.
Kad mleko počne da ključa, smanjite temperaturu, i postepeno, u tankom mlazu dodavajte smesu sa gustinom i žumancima uz stalno mešanje. Kad se se smesa dovoljno zgusnula, sklonite šerpicu sa vatre, i umešajte ekstrakt od vanile i puter koji ste iseckali na manje komadiće. Sipajte puding u činijice dok je još vruć. Služite ga toplog ili rashlađenog. Možete da mu dodate neki džem, recimo od brusnica, kao na slici.
Ovo je jedan od zdravijih kolača koje sam pravila tako da možete da ga jedete bez griže savesti. Uz to je vrlo prijatnog i osvežavajućeg ukusa, sa jedne strane imate topao i sladak ukus kokosovog brašna, a sa druge kiseo i aromatičan ukus brusnica. Pošto ovih dana svežih brusnica ima u izobilju, i pošto sam u njima našla prilično dobru zamenu za višanje, često ih koristim u kolačima. Vi možete da koristite i one zamrznute. Uz to imaju divnu crvenu boju, i vrlo su zdrave.
Ipak, kao i svakom voćnom kolaču možete da mu dodate razno voće, pored brusnica, višanje i borovnice su dobar izbor. Umesto šećera stavila sam javorov sirup, i to tek 4 kašike, i kolač je taman bio dovoljno sladak. To je verovatno i zbog kokosovog brašna, koji ima sladak i topao ukus. Naravno da možete da koristite šećer umesto sirupa, ali on mu daje karakterističan ukus.
Mislim da ću ove jeseni i zime da na blogu forsiram zdravije poslastice sa raznim interesantnim sastojcima kojima dobar ukus i slatkoća neće nedostajati. To mi je postao zanimljiv izazov.
Ako volite kolače sa bademovim brašnom, probajte je i:
200g brašna od badema (samleven oguljeni badem, ovde pogledajte kako da ga sami napravite)
100g kokosovog brašna
50g pšeničnog brašna
Prstohvat soli
1 1/2 kašičica praška za pecivo
4 jajeta
150g otopljenog putera
4-6 kašike javorovog sirupa
2 kašičice ekstrakta vanile
200g svežih ili zamrznutih brusnica (višanja ili borovnica)
za posip: šećer u prahu
priprema:
Zagrejte rernu na 175C (350F). Obložite izduženi pleh papirom za pečenje.
U jednoj posudi pomešajte sva tri brašna, so i prašak za pecivo. U drugoj posudi mikserom umutite jaja i postepeno im dodavajte otopljeni puter i javorov sirup. Dodajte ekstrakt vanile i pomešano brašno, sve dobro promešajte. Na kraju umešajte u testo 3/4 brusnica. Stavite smesu u pleh i po površini testa poređajte preostale brusnice, da se lepo vide.
Pecite kolač 40-45 minuta. Pošto ste ga izvadili iz rerne ostavite ga neko vreme u plehu, a zatim izvadite. Kad se kolač prohladio, pospite ga šećerom u prahu, isecite ga i služite. Što se tiče čuvanja, neće vam dugo trajati.
Kod mene u ovo vreme uvek je aktuelan lov na naše šljive, koje se ovde vrlo retko nalaze. Razlog su, naravno, knedle sa šljivama, jer one moraju da se spreme i probaju bar jednom u sezoni. U nedelju sam išla na pijac, i uspela sam da nađem divne sitne šljive, savršene za knedle, i istog dana sam ih spremila. Knedle sa šljivama sz toliko ukusne i zanimljive da sigurno pripadaju kategoriji najomiljenijih domaćih dezerta, a i bude nostalgiju. Ipak, ne doživljavaju svi knedle sa šljivama kao dezert, moj muž, poreklom iz Vojvodine, ih jede za ručak. Tako da kada sam čula pitanje moje ćerke da li jedemo knedle za ručak ili kao dezert, na trenutak mi se pitanje učinilo čudno, ali onda sam se setila odakle to dolazi.
Na pijaci
Kao što sam pomenula u nedelju sam išla na pijac, i tako mi je bilo lepo. Kad vidim toliko sveže hrane na jednom mestu, a sad je vrhunac sezone, odmah se uzbudim, i taj osećaj me posle drži ceo dan. Inače, mnogo volim tu pijacu, fotografije u Američkom kuvaru sa pričom o američkim pijacama su tamo napravljene. To je improvizovana pijaca ispod nadvožnjaka koja radi samo nedeljom. Svašta na njoj može da se nađe. Tu nalazim sveže višnje, pa pravim kolače i pite od njih. Jednom sam čak našla onu našu belu boraniju sa ljubičastim pegama. Ipak, tog dana target su bile naše crvene paprike i uspela sam da nađem količinu dovoljnu za spremanje ajvara. Da ste videli lica prodavaca dok prebiram po paprikama i izdvajam samo one crvene. Ostavila sam im narandžaste i zelene. Pošto prodaju paprike po komadu morali su da ih vade iz kese i prebrojavaju. Uspela sam na dve tezge da sakupim 3 1/2 kilograma naše crvene paprike, i za mene je bila ispunjena misija. Uzela sam i babure jer sam tog dana pravila punjene paprike za ručak.
U jednom delu pijace se prodaje razna hrana, roštilj, empenade, krofnice, između ostalog i evropske palačinke. Malo je čudan taj koncept da jedeš hranu na pijaci, pošto kupiš sastojke od kojih ćeš kasnije da praviš hranu. To je zato što američke pijace nemaju istu svrhu kao one u Srbiji, više su kao provod, a ne potreba. Pored hrane prodaju se razne džidža-bidže, kao i garderoba. Čak sam ušla u neki veseli autobus pretvoren u butik, i uspela sam da nađem zanimljivu majicu sa kokoškama. Ima puno tezgi gde se prodaje kafa i tu je uvek najduži red. Najlepše izgleda cveće na tezgama, kako ono u saksijama tako i ono za vazu.
Pijaca mi nije baš blizu, pa do nje idemo biciklima, ćerka i ja. Imam jednu mnogo bližu, koja radi subotom, ali je manja, i nema toliko interesantnih stvari. Na pijaci se takođe prodaje sveže meso, plodovi mora i jaja. Ovog puta nabavila sam ukusan čedar sir sa neke male farme. Prodaju se čak i domaće supe. Ima divnog peciva, kao i raznih kolača, i hlebova.
U jednom trenutku sam čula kuckanje na pisaćoj mašini, i ugledah mladića u elegantnom odelu sa kačketom na glavi koji nudi stihove i prozu. To još nikada nisam videla.
Knedle sa šljivama
Posle raznih recepata koje sam probala, što sa instant pire krompirom, ili grizom, ovaj se pokazao kao najbolji, uvek sa njim dobijem savršene knedle.
Pored recepta pogledajte i ovaj video kako da napravite knedle sa šljivama.
sastojci:
900g beli krompir, oljušten i iseckan na manje komade
2 kašike putera
Prstohvat soli
2 jajeta
400g brašna
24 komada šljiva (mekših i manjih)
za posip:
60g putera
180g hlebnih mrvica
200g šećera
1/2 – 1 kašičica cimeta
priprema:
Skuvajte iseckan krompir, i kao kad pravite pire krompir, kad je dovoljno mekan, ocedite ga, dodajte mu 2 kašike putera, prstohvat soli i izgnječite ga dobro. Kad se krompir ohladi dodajte umućena jaja i sve dobro promešajte. Zatim dodajte brašno, mešajte sve rukama dok ne dobijete ujednačeno testo, i na kraju prebacite testo na dobro posutu brašnom površinu.
Oklagijom razvucite testo dok ne dobijete pravougaonik 40 x 30 cm. Isecite ga nožem na 24 jednakih komada. U svaki komad stavite šljivu pa ga oblikujte u loptu i dobro zatvorite. Poređajte lopte na papiru za pečenje.
Zagrejte vodu u većoj šerpi, najbolje koja ima debelo dno. Do se voda hreje, u većem tiganju otopite puter na srednje jakoj temperaturi, i zatim mu dodajte hlebne mrvice, i pržite ih uz stalno mešanje dok ne dobiju zlatnu boju. Sklonite tiganj sa vatre i umešajte šećer i cimet.
Kad se voda zagrejala do ključanja, podesite vatru na srednju temperaturu, i polako ubacujte lopte od testa, ali gledajte da ne prenatrpate šerpu, kuvajte ih iz 3 puta. Kuvajte knedle 12-15 minuta, pazite da se ne zalape za dno šerpe. Kad se knedle popnu na površinu, kuvajte ih još oko 5 minuta.
Izvadite skuvane knedle propusnom kašikom, dobro ih ocedite, i položite in na prezle i valjajte ih dok ne pokrijete celu površinu, pa ih prebacite na posudu za serviranje.
Pošto sam se nedavno vratila iz Francuske, tradicionalno sam odmah spremila nešto što me podseća na to putovanje. A inspiracije nije manjkalo. Odlučali sam se da to bude nešto iz Provanse. Izabrala sam jednostavan letnji kolač sa voćem. Dok smo se vozikali Provansom često smo viđali uz put štandove sa voćem, i tu je dominirala kajsija (abricot), pošto joj je sezona, pa sam se odlučila za to voće. Lavandu sam izabrala jer je ona tako tipična za Provansu, a i htela sam da udenem u post kratku priču o poljima lavande. Tu je i braon puter, opet tipičan za francusku kuhinju, koji ima vrlo fin orašasti miris u ukus, mada možete da koristite i običan puter. Kad se sve to ujedini dobija se kolač zanimljivog i kompleksnog ukusa koji se ne zaboravlja. Iako podseća na domaći kolač sa kajsijama, drugačiji je.
Polja lavande u Provansi
Istina je, ima nešto tako privlačno i uzbudljivo kada se nađete u polju lavande. I nije to samo zbog okeana nežne ljubičaste boje u kojem se kupa pogled, već je i do zanosnog mirisa, i zvukova cikada, tako tipičnih za Mediteran.
Prvi put sam ugledala polja lavande iz brzog voza na putu od Pariza do Avinjona, i uverila se da izgledaju čarobno, pogotovo kada se smenjuju sa pšeničnim poljima boje zlata. Lavanda u Provanasi cveta od sredine juna do avgusta, imajte to na umu kada budete planirali put. Posle smo, vozikajući se kolima po Provansi, povremeno viđali polja lavande, ali se nismo zaustavljali, jer smo imali unapred zacrtanu destinaciju – Abbaye Notre-Dame de Sénanque. U pitanju je cisterinski manastir iz XII veka koji je jedna od glavnih atrakcija među ljubiteljima lavande. Kao što možete da vidite na fotografijama manastir izgleda idilično, kao da gledate neku staru umetničku sliku. Inače, manastir se nalazi istočno od reke Rone, nedaleko od živopisnog gradića Gordes.
Kad smo se spustili do manastira, čekalo nas je mnoštvo turista sa istom idejom. Nekako sam uspela da se slikam okružena lavandom bez turista u kadru, što smatram velikim uspehom.
Pri manastiru je prodavnica raznih suvenira koja mnogo lepo izgleda. Pored brojne kozmetike i preparata sa lavandom, tu su i razni lokalni kolačići, bombone, džemovi, med, i svašta još. Sve je lepo upokavano i brendirano, i sve mi to govori da ništa od toga nije napravljeno u manastiru. Ipak, dobra je ideja, sigurna sam da manastir privlači veliki broj turista zahvaljujući lavandi, i pravi fini profit od suvenirnice.
O lavandi kao začinu sam odavno pisala na blogu, pogledajte ovde. Meni se veoma dopada kao začin, ali važno je da nađete pravu meru, jer ako je stavite previše, nije dobro. Ako se i vama dopada ideja da koristite lavandu u kuhinji, probajte onda i ove recepte:
3/4 kašičica sušene lavande, sitno iseckane (nemojte da preterujete sa količinom)
2 krupna jajeta, na sobnoj temperaturi
80-100g meda (livadskog)
6-7 svežih kajsija
za posip:
šećer u prahu
priprema:
Najpre napravite braon puter. U šerpici sa svetlim dnom kuvajte puter na umerenoj vatri, uz stalno mešanje, dok se ne formiraju braon čestice na dnu šerpe, oko 6-8 minuta. Najpre će da se formira bela pena na površini, ali će vremenom da se smanji, i tečnost će poprimiti smeđu boju, a i zamirisaće na lešnik. Pazite da ne zagori puter. Sklonite puter sa vatre i sačekajte da se malo prohladi.
Zagrejte rernu na 175C (350F). Pripremite kružni plah, prečnika 25 cm. Namažite ga puterom i pospite brašnom.
Operite kajsije i natapkajte ih papirom. Prepolovite ih, i svaku polovinu isecite na 3 jednake kriške.
U jednoj posudi pomešajte brašno od badema, so i iseckanu lavandu.
U drugoj većoj posudi mikserom ulupajte jaja, pa im u tankom mlazu dodajte otopljeni braon puter. Dodajte med, i zatim umešajte spatulom smesu sa brašnom od badema.
Rasporedite smesu ravnomerno u plehu, pa poređajte kriške kajsija. Pecite kolač oko 35 minuta.
Kad je kolač ispečen izvadite ga iz rerne i ohladite. Pre služenja pospite ga šećerom u prahu.
