Vafli su za mene izvor velike radosti; od kako sam ih otkrila, pravila sam ih na stotine. To je i omiljeni doručak moje dece, i sigurna sam da će ih uvek podsećati na dom. I naravno, uvek će biti najbolji vafli oni koje je mama pravila. A spremala sam razne vafle – belgijske vafle, čokoladne vafle (Američki kuvar str. 12), sa kiselim testom, sa heljdinim i raznim drugim brašnima, bez glutena, sa kvascem, ili sa praškom za pecivo, i konačno su došli na red – vafli iz Liježa. Mnogo su ih hvalili ljudi pa sam morala da ih spremim. I zaista su posebni. Oni nisu mekani kao belgijski vafli, imaju gušće testo, kao za recimo sladak hleb, brioš. Takođe su manji od klasičnih vafli. Ono što ih čini tako posebnim jeste specijalan krupan šećer koji se ubaci u testo, pa prilikom pečenja šećer se fino karamelizuje i vafli dobiju finu hrskavu koricu. Zato ne moraju da se služe uz sirup ili med, već samo uz voće.
Kad sam raspoložena vikendom napravim nekoliko mera vafli, bude to ozbiljna proizvodnja, pa ih onda popakujem i stavim u zamrzivač. Posle ih deca jedu tokom radne nedelje za doručak jer vafli se brzo zagreju u tosteru. Doda im se naseckano sveže voće i javorov sirup, ili med, i bude to raskošan doručak u sred nedelje.
Krupni šećer, pearl sugar, sucre perlé, je šećer koji se često koristi kao posip za razne slatke hlebove, peciva, i kolače. Ne topi se kao regularan šećer, i daje finu hrskavost. Koristi se i kao posip za tortu iz San Tropea, chouquettes, švedske rolnice sa cimetom, itd. Možete i da ga sami napravite.
Vafli iz Liježa
sastojci:
250ml tople vode
125ml toplog mleka
2 1/4 kašičice instant suvog kvasca
3 kašike šećera
2 krupnija jaja, umućena
120g putera, otopljenog
2 kašičice ekstrakta vanile
800g brašna
1 kašičica soli
200-230g krupnog šećera
priprema:
Najpre u jednoj posudi pomešjte toplu vodu i mleko sa kvascem i šećerom i ostavite da kvasac nabubri. Tome dodajte umućena jaja i otopljen puter i sve pomešejte.
U mikseru za testo pomešajte so i brašno, pa tome postepeno dodavajte tečnu smesu dok sve mešate zajedno. Mesite testo oko 15 minuta. Kad je dovoljno mekano, oblikujte ga u loptu i stavite u vanglu, pokrijte je i čekajte oko 2 sata da testo naraste. Ako hoćete poseban ukus, ostavite testo da prenoći u frižideru. Sutradan ga ostavite 1-2 sata na sobnoj temperaturi da se zagreje.
Ako ste nestrpljivi, onda preskočite taj deo. Razvijte testo u veći kvadrat, 35×35 cm. Pospite ga sa 2/3 krupnog šećera, pa presavijte kao pismo. Kad ste dobili izdužen oblik, i njega pospite sa 1/2 šećera, i presavijte kao pismo. Dobijeno testo izdužite rukama, i oštrim nožem isecite na 12 komada. Svaki komad oblikujte u loptu, pa te lopte stavite na pleh, pokrijte ih plastičnom folijom i sačekajte 20 minuta da testo ponovo nadođe.
Za to vreme pripremite aparat za pravljenje vafli. Najbolje je da pogledate ovaj video kakav aparat za vafle imam i kako izgleda njihovo pečenje.
U zagrejanom kalupu za vafle stavite loptu od testa i pecite ih sa obe strane. Tokom pečenja krupni šećer će da se karamelizuje pa će napraviti finu koricu. Ispečene vafle ređajte na rešetku za hlađenje, ne stavljajte ih jedne preko drugih.
Služite zagrejane vafle uz iseckano voće, kafu ili čaj. Ako preostanu, zamrznite ih.
Ja ne moram da koristim ulje za moj aparat za vafle, ali ako imate drugačiji aparat, koristite najbolje ulje u spreju. Pošto ste ispakli vafle, očistite aparat od zaostalog karamelizovanog šećera do je još topao, ali ne previše, da se ne ispečete.
Prošlog leta, kada smo posetili Azurnu obalu, nažalost nismo svratili do San Tropea. Kažem nažalost, jer meni je to ime ostalo u najlepšem sećanju, još od onog serijala filmova “Žandarmi iz San Tropea” kojeg sam gledala kao dete. Već tada je ovo živopisno primorsko mesto bilo česta destinacija brojnih poznatih ličnosti. Kažu da je Brižit Bardo kriva za to; kada je snimala u Sant Tropeu film I Bog stvori ženu, učinila je ovo mesto vrlo popularnim. Na kraju, i ovoj fantastičnoj torti, koja joj je postala omiljeni slatkiš, dala je ime San Trope torta.
Viđali smo ovu tortu u izlozima poslastičarnica dok smo boravili na francuskoj rivijeri, ali je nisam probala, jer sam mislila da je u pitanju ogromna princes krofna ili Paris-Brest bez rupe, sa tim slatkišima sam bila veoma dobro upoznata. Pošto je moj sin nedavno dobio školski zadatak da napravi prezentaciju francuskih poslastica sa juga Francuske, morala sam da se pozabavim tom temom. Kad sam videla sastav San Trope torte, odmah sam bila zaintrigirana, i morala sam da je napravim.
Poslastičarnica u Aix-en-Provence
Iako izgleda jednostavno, ova torta traži prilično angažovanje, a najviše strpljenja. Ali, kad je budete probali, shvatićete da je to retko lepa poslastica, i da ima razloga zašto se zove torta. Ukus brioša, posle duge fermentacije, je nešto neopisivo lepo. Uz to je fino vazdušast i lagan. A krem, da ne pominjem. U pitanju je poslastičarski krem (više o njemu) kome je dodat puter i šlag, poznat pod nazivom diplomat krem. Moram da kažem da skoro nisam probala nešto tako lepo.
Za posip za ovu tortu se najčešće koristi specijalan krupni šećer, ali ja ga nisam imala, a i nisam mogla da čekam da mi stigne. Njega sam posle koristila za pravljenje vafli iz Liježa. Umesto toga sam koristila posip od putera, šećera i brašna. To torti daje finu hrskavu teksturu.
Možete, ali i ne morate, da koristite sirup za kore. Takođe, torti možete da dodate i sveže voće (maline ili jagode), ili brzi voćni džem.
San Trope torta (Tarte tropézienne)
sastojci za brioš:
2 kašičice suvog kvasca
4 kašike mleka
3 kašike šećera
2 krupnija jajeta
90g putera, otopljenog
260g brašna
1/2 kašičice soli
za premaz: umućeno jaje
sastojci za posip:
30g omekšalog putera
30g šećera
30g brašna
Prstohvat soli
sastojci za krem:
5g želatina u prahu
2 kašike vode
250ml mleka
4 žumanca
80g šećera
25g gustina
1 kašika ekstrakta vanile
100g putera, omekšalog
250ml slatke pavlake
2-3 kašike šećera u prahu
sastojci za sirup (opciono):
160ml vode
80g šećera
izrendana korica cele pomorandže
ili, vodica od pomorandžinog cveta
10ml belog ruma
priprema:
Najpre spremite brioš. U toplo mleko stavite kvasac i malo šećera. Kad kvasac počne da radi dodajte mu umućena jaja, preostali šećer i otopljeni puter, i sve promešajte. Pomašajte brašno i so i dodajte mu tečne sastojke. Ručno, ili u mikseru, mesite testo oko 15 minuta dok ne dobijete mekano i ujednačeno testo.
Oblikujte ga u loptu, stavite u dublju posudu, pokrijte ga plastičnom folijom i sačekajte 1- 1 1/2 sata da testo naraste. Zatim ga stavite u frižider da tamo prenoći.
Isti taj dan napravite poslastičarski krem. U jednoj posudi pomešajte mleko i žumanca. U šerpici, u kojoj ćete kuvati krem, pomešajte šećer, gustin i so, pa tome dodajte mleko i žumanca. Kuvajte smesu na srednjoj vatri dok je sve vreme mešate. Krem će vremenom da postaje sve gušći, i kad počne da ključa, kuvajte još 1 minut uz mešanje, i sklonite ga sa vatre. Umešajte u krem ekstrakt od vanile. Kad se prohladi, pokrijte ga plastičnom folijom i stavite u frižider da prenoći.
Isti dan napravite posip, ako ne koristite krupni šećer. U jednoj činiji pomešajte rukama iseckan puter, šećer, brašno i malo soli. Mešajte sve dok ne dobijete ujednačenu smesu koju možete da oblikujete. Pokrijte je plastičnom folijom i stavite u zamrzivač.
Sutradan, izvadite testo iz frižidera, i ostavite ga na sobnoj temperaturi da se zagreje.
Na radnoj površni, nekoliko puta zagrejano testo presavijte kao pismo, zatim ga oblikujte u loptu i stavite u kružni pleh prečnika 20 cm, koga ste prethodno namazali puterom ili uljem. Pokrijte pleh plastičnom folijom i sačekajte oko 2 1/2 sata da ono nadođe.
Za to vreme izvadite poslastičarski krem da se zagreje, kao i puter.
Zagrejte rernu na 175C (350F). Izvadite zamrnutu smesu za posip i uz pomoć rendeta (koristite stranu za rendanje jabuka) izrendajte ga. Pre nego što ćete staviti brioš da se peče, premažite ga umućenim jajetom, pa pospite izrendanim posipom. Pecite brioš 30-35 minuta dok ne dobije zlatnu koricu. Pošto je ispečen, izvadite brioš iz pleha i ohladite ga. Kad je ohlađem isecite ga poprečno na dva dela. Sada možete da natopite obe kore sirupom, ali i ne morate. Sirup se sprema tako što ušpinujete šećer sa vodom pa mu dodate izrendanu koricu pomorandže, ili vodicu od pomorandžinog cveta, i kada se ta smesa ohladi, dodate beli rum.
Poslastičarski krem, na sobnoj temperaturi (važno!), mikserom promešajte i počnite da mu dodajete komadiće omekšalog putera dok sve mutite. Trebalo bi da dobijete ujednačenu smesu.
U drugoj posudi mutite slatku pavlaku sa šećerom u prahu dok ne dobijete šlag. Zatim dodavajte šlag kremu u par navrata dok sve nežno mešate spatulom. Na kraju sipajte krem u dresir vrećicu pa ga istiskujte na donji deo brioša. Višak krema možete da služite kasnije uz jagode. Pokrijte fil sa gornjim delom brioša. Stavite tortu u frižider, i posle par sati, služite je.
Među brojnim popularnim francuskim poslasticama, madlene (Madeleines) se ističu svojim prefinjenim izgledom koji podseća na školjke. Iako se jednostavno sprema, to je kolač delikatanog ukusa, nije previše sladak, unutra je mekan, na dnu i po ivicama je hrskav. To vam je ništa drugo do patišpanj u koji ide otopljeni puter, i isti se koristi za pravljenje kora za torte, kao recimo ovu Đenovsku tortu sa čokoladom i malinama. Takođe, kad se tome doda korica limuna i vanila, naravno da će ukus biti neodoljiv. Našla sam recept u kojem se koristi braun puter, i zaista je odličan sastojak, jer daje madlenama fini orašasti ukus.
Da, vredi kupiti poseban pleh za pečenja madlena, ja sam se tome dugo opirala, ali sad mi je drago da sam to učinila. Ove je osnovni recept, a vi možete da se igrate raznim satojcima, da ih umačete u čokoladu, dodajte im razne orašaste plodove, i razne druge sastojke i ukuse.
Za madlene se često vezuje pisac Marsel Prust, koji u svom romanu U potrazi za izgubljenim vremenom piše o tome šta za njega predstavlja ukus madlena umočenih u čaj, kako ga momentalno transportuju u prošlost. Ja sam čitala taj roman, zapravo samo prvi deo, ali više sam bila fascinirana drugim stvarima u knjizi. Prust je jedan od onih pisaca koji piše duge knjige, opisuje neverovatne detalje, kako fizičkog sveta tako i ljudske psihe, ali prija, i mogla bih bez problema da čitam šta god da je napisao, jer je toliko dobar pisac. Vidim da na internetu blogeri često pominju kako je lično Marsel Prust izmislio ove kolače:)
Skoro sam se setila mog letošnjeg boravka u Versaju, pa sam poželala da ponovo uživam u tom iskustvu gledajući fotografije koje sam tamo napravila, a nije loše ni da ih i vi vidite i ponešto novo saznate o ovom fascinatnom dvorcu.
Madlene sa limunom
sastojci:
110g putera
100g brašna, prosejanog
1/4 kašičice praška za pecivo
Prstohvat soli
2 krupnija jajeta, na sobnoj temperaturi
100g šećera
1 1/2 kašičica ekstrakta vanile
2 kašičice izrendane kore limuna
1 kašika limunovog soka
za posip: šećer u prahu
priprema:
U maloj šerpici zagrejte puter i kuvajte ga na umerenoj temperaturi sve dok ne poprimi boju meda, i na dnu šerpice ne počnu da se formiraju tamno smeđe tačkice, oko 5-8. Pazite da te čestice na dnu ne pocrne, zato koristite šerpu svetle unutrašnjosti. Sklonite puter sa vatre i sačekajte da se malo prohladi. Umesto braon putera možete da koristite običan otopljeni puter.
U jednoj posudi pomešajte prosejano brašno, prašak za pecivo i so.
U drugoj posudi mikserom umutite jaja i šećer dok ne dobijete utrostručenu smesu. Tome dodajte puter u tankom mlazu dok mutite smesu mikserom. Dodajte limunov sok i koricu, i ekstrakt vanile, pa postepeno dodavajte brašno i sve mešajte varjačom. Pokrijte posudu plastičnom folijom i stavite je u frižider na 1 sat.
Zagrejte rernu na 175C (350F). Pripremite 2 pleha za madlene, premažite otopljenim puterom udubljenja i pospite ih sa malo šećera u prahu.
Izvadite smesu iz frižidera i stavljajte ih udubljenja, oko 1 kašiku. Trebalo bi da dobijete 20 madlena. Stavite plehove u rernu i pecite kolače 10-12 minuta. Najbolje da proveravete dno kolača tokom pečenja, trebalo bi bude tamno zlatne boje.
Kad su kolači ispečeni, izvadite iz iz kalupa, i pre služenja ih pospite šećerom u prahu, ali i ne morate. Madlene su najukusnije istog dana, upravo zbog hrskavosti, a onda sutradan odmeknu.
Šetnja Versajom
Kad smo došli vozom iz Pariza do Versaja, dočekala nas je kiša i tmuran dan. Još uvek imam kišobran koji sam tamo kupila. Čekali smo ispred glavne kapije da dođe naše vreme za posetu, pošto smo karte već ranije kupili. Bila je dosta ljudi na platou i već me je hvatala nervoza od gužve. Unutar palate bilo je gore nego što sam se pribojavala – reka ljudi se slivala iz jedno sobe u drugu, i tako me nosila, teško mi je bilo sa pažnjom da razgledam stvari. Tek kada sam izašla iz palate sam “prodisala”. Dok sam dolazila sebi uz kafu i pecivo, otvorenih usta sam posmatrala čarobne vrtove kojima nisam mogla da sagledam kraj. Tada je već kiša stala, i sunce je počelo da se promiče iza oblaka, mir i spokoj me je preplavio.
Na gornjoj slici možete da vidite prednji plan dvorca, iza su vrtovi sa fontanama i dugim kanalom. Dvorac ima 2300 soba, 5000 komada nameštaja, 1200 kamina, 400 skulptura i 1400 fontana. Za vreme francuske revolucije je bio poharan, i posle mnogo vremena kada je Versaj obnovljan, dosta otetih stvari je vraćeno. Tokom 19. veka je par vladara pokušavalo da zdanju vrati stari sjaj, između ostalog Napoleon, ali im nije polazilo za rukom jer je obnova tražila velike resurse. Tek tokom 20. veka počinje ozbiljna rekonstrukcija versajskog dvorca i vrtova. Ako je za utehu, iako se više ne prave tako lepa i magalomanska zdanja, bar se dobro održavaju.
Čovek koji je najviše zaslužan za ovaj dvorac je kralj Sunca – Luj XIV. Tokom svoje izuzetno duge vladavine on je posvetio dosta vremena i resursa za izgradnju ovog u to vreme najgrandioznijeg kompleksa na svetu. Čak je prebacio dvor iz Pariza u Versaj, gde je mogao bolje da kontroliše neposlušnu francusku aristokratiju i da impresionira važne goste. Kad bolje razmislim, Luj XIV je bio glavni influenser 18. veka, jer mnogo toga što je nastalo na ovom dvoru se primilo i na druge delove Evrope i dalje.
Glavni dvor Versaja je projektovao aritekta Luj Le Vo, dekorisao ga je slikar Šarl Le Bren, a vrtove je osmislio Andre Le Notr.
Jeste, Luj XIV je bio narcis i megaloman, puno toga negativnog se vezuje za njega, ali, činjenica je da je ostavio iza sebe nešto izuzetno lepo što uzbuđuje i fascinira ljude, inače, ne bi Versaj posećivalo više od 10 miliona ljudi svake godine. Građenje jednog ovakvog projekta je podrazumevalo angažovanje ogromnog broja ljudi, i velike troškove, i kao posledicu toga bankrot, izbijanje revolucije, i uništenje monarhije. Ipak, ko zna, možda je sve to imalo smisla. Naše današnje poimanje sveta koje nas tera da se fokusiramo na kratkoročne ciljeve i razne cost/benefit analize, teško može da razume da se neke stvari grade za večnost, nešto što će ljude da inspiriše stotinama godina, što nema cenu.
Pored toga što je Luj XIV bio državnik, vojskovođa i graditelj, on je bio veliki zaljubljenik u umetnost. Gajio je veliku strast ka baletu, muzici, književnosti i likovnoj umetnosti, tako da na dvoru nije manjkalo posla za umetnike. Takođe, tu su se stalno održavale brojne predstave, balovi i razne fešte. Kralj je imao i veliki broj ljubavnica, i ja ih zamišljam baš kao dame sa portreta na slici.
Unutar palate, svaka soba je ukrašena bogatom zlatnom štuko dekoracijom, a tu je i raznobojni mermer, pa brokotom pokriveni zidovi, oslikane tavanice, kristalni svećnjaci i lusteri, slike ukrašene raskošnim ramovima, brojne skulpture, baš sve odiše neverovatnim luksuzom.
Kraljičina spavaća soba
Svakako najpoznatija prostorija je Galerija ogledala, dugačka čitavih 70 metara. Tu je inače potpisan i Versajski mir kojim je završen Prvi svetski rat.
Galerija ogledala
Kao što rekoh, kada sam izašla iz palate, dočekao me je divan prizor ukrasnih vrtova prošaranih vodenim površinama. Moje oko nije naviklo na francuske vrtove, gde je sve geometrijski usklađeno, usitnjeno, i gde se itekako oseća ljudska intervencija. Navikla sam na britanski pristup uređenja vrtova, koji dominira u Americi, da vrtovi izgledaju “prirodno”. Drugačije je cveće i drveće, kao i topiari. Čak i fontane i vodene površine su strogo kontrolisane. Na slici ispod možete da vidite vrtove u kojima ima mnoštvo drveća, gde dominiraju citrusi, koje je posađeno u posebnim drvenim saksijama.
Zadnja fasada dvorca
Pošto sam prošla plato sa glavnom fontanom, odakle se proteže pogled na veliki kanal, dočekali su me živi zeleni zidovi potkresanog žbunja i skulpture antičkih bogova i boginja. Njihova simbolika je očigledna – francuski kralj i dvor su bili naslednici sofisticiranog duha antike. Utom je krenula glasna barokna muzika, i tog trenutka sam se totalno izmestila u neku drugu realnost. Pomislila sam kako bi bilo divno kad bi se ista muzika pušta preko razglasa svuda, a onda sam se setila kako u Americi u nekim prodavnicama puštaju glasnu klasičnu muziku da bi oterali beskućnike.
Kako idete sve dalje, sve ima manje ljudi, mnogi odustaju, i tu leži prilika za upornije posetioce. Na kraju glavne staze dočekaće vas dugačko veštačko jezero (Veliki kanal), uokvireno travnjakom gde možete da sednete i uživate u pejzažu, ili ako imate energije iznajmite čamac pa se vozite po jezeru.
Kad se skrene sa glavne staze ulazite u brojne vrtove koji izgledaju kao neki beskonačni lavirint, prošarani skulpturama, fontanama i raznim konstrukcijama. Ako skreneto desno i držite se puta doći ćete do sledećeg dvorca – Velikog Trijanona.
To je nešto skromnije zdanje, ali ni njemu ne manjka luksuza. U njemu se nalaze brojni saloni ispunjeni raskošnim nameštajem i dekoracijom, ipak sve je delikatnije od glavnog dvorca, počevši od fasade napravljene od ružičastog mermera. Preovladavaju lakše boje i detalji. Dvorac je projektovao arhitekta Žil Arden Mansar.
U ovom dvorcu je neko vreme živeo i Napoleon sa svojom drugom ženom, kao i kralj Filip Luj.
Onda opet dolazi red vrtova i drvoreda, i onda ćete naići na Mali Trijanon. To je manje i intimnije zdanje koje je okruženo divnim vrtom ispunjen raznovrsnim cvećem. Ovaj dvorac je sagradio kralj Luj XV za svoju ljubavnicu Madam de Pompadur, ali ova nije dočekala kraj izgradnje. Kasnije je njegova vlasnica bila Marija Antoaneta koja je palatu dobila kao poklon od svog muža Luja XVI.
Arhitektura više nije barokna, već neoklasictička, i unutrašnjost je svedenija.
Marija Antoaneta
Unutrašnjost dvorca me je podsetila na ovu vilu blizu Baltimora, koja je malo kasnije sagrađena.
Pored velikih zdanja tu su i mnogi manji prateći objekti koji su vrlo šarmantni i doprinose sveukupnoj lepoti.
Na kraju, najuporniji posetioci će doći do jednog neobičnog kompleksa čiji je idejni tvorac bila Marija Antoaneta. To je jedno idealizovano selo sa zanimljivim kućicama, baštama i vrtovima.
Na kraju smo svi bili umorni od tolikog pešačenja da više nismo imali snage ni da odemo do obližnjeg gradića koji nosi isto ime – Varsaj.
Pošto sam se nedavno vratila iz Francuske, tradicionalno sam odmah spremila nešto što me podseća na to putovanje. A inspiracije nije manjkalo. Odlučali sam se da to bude nešto iz Provanse. Izabrala sam jednostavan letnji kolač sa voćem. Dok smo se vozikali Provansom često smo viđali uz put štandove sa voćem, i tu je dominirala kajsija (abricot), pošto joj je sezona, pa sam se odlučila za to voće. Lavandu sam izabrala jer je ona tako tipična za Provansu, a i htela sam da udenem u post kratku priču o poljima lavande. Tu je i braon puter, opet tipičan za francusku kuhinju, koji ima vrlo fin orašasti miris u ukus, mada možete da koristite i običan puter. Kad se sve to ujedini dobija se kolač zanimljivog i kompleksnog ukusa koji se ne zaboravlja. Iako podseća na domaći kolač sa kajsijama, drugačiji je.
Polja lavande u Provansi
Istina je, ima nešto tako privlačno i uzbudljivo kada se nađete u polju lavande. I nije to samo zbog okeana nežne ljubičaste boje u kojem se kupa pogled, već je i do zanosnog mirisa, i zvukova cikada, tako tipičnih za Mediteran.
Prvi put sam ugledala polja lavande iz brzog voza na putu od Pariza do Avinjona, i uverila se da izgledaju čarobno, pogotovo kada se smenjuju sa pšeničnim poljima boje zlata. Lavanda u Provanasi cveta od sredine juna do avgusta, imajte to na umu kada budete planirali put. Posle smo, vozikajući se kolima po Provansi, povremeno viđali polja lavande, ali se nismo zaustavljali, jer smo imali unapred zacrtanu destinaciju – Abbaye Notre-Dame de Sénanque. U pitanju je cisterinski manastir iz XII veka koji je jedna od glavnih atrakcija među ljubiteljima lavande. Kao što možete da vidite na fotografijama manastir izgleda idilično, kao da gledate neku staru umetničku sliku. Inače, manastir se nalazi istočno od reke Rone, nedaleko od živopisnog gradića Gordes.
Kad smo se spustili do manastira, čekalo nas je mnoštvo turista sa istom idejom. Nekako sam uspela da se slikam okružena lavandom bez turista u kadru, što smatram velikim uspehom.
Pri manastiru je prodavnica raznih suvenira koja mnogo lepo izgleda. Pored brojne kozmetike i preparata sa lavandom, tu su i razni lokalni kolačići, bombone, džemovi, med, i svašta još. Sve je lepo upokavano i brendirano, i sve mi to govori da ništa od toga nije napravljeno u manastiru. Ipak, dobra je ideja, sigurna sam da manastir privlači veliki broj turista zahvaljujući lavandi, i pravi fini profit od suvenirnice.
O lavandi kao začinu sam odavno pisala na blogu, pogledajte ovde. Meni se veoma dopada kao začin, ali važno je da nađete pravu meru, jer ako je stavite previše, nije dobro. Ako se i vama dopada ideja da koristite lavandu u kuhinji, probajte onda i ove recepte:
3/4 kašičica sušene lavande, sitno iseckane (nemojte da preterujete sa količinom)
2 krupna jajeta, na sobnoj temperaturi
80-100g meda (livadskog)
6-7 svežih kajsija
za posip:
šećer u prahu
priprema:
Najpre napravite braon puter. U šerpici sa svetlim dnom kuvajte puter na umerenoj vatri, uz stalno mešanje, dok se ne formiraju braon čestice na dnu šerpe, oko 6-8 minuta. Najpre će da se formira bela pena na površini, ali će vremenom da se smanji, i tečnost će poprimiti smeđu boju, a i zamirisaće na lešnik. Pazite da ne zagori puter. Sklonite puter sa vatre i sačekajte da se malo prohladi.
Zagrejte rernu na 175C (350F). Pripremite kružni plah, prečnika 25 cm. Namažite ga puterom i pospite brašnom.
Operite kajsije i natapkajte ih papirom. Prepolovite ih, i svaku polovinu isecite na 3 jednake kriške.
U jednoj posudi pomešajte brašno od badema, so i iseckanu lavandu.
U drugoj većoj posudi mikserom ulupajte jaja, pa im u tankom mlazu dodajte otopljeni braon puter. Dodajte med, i zatim umešajte spatulom smesu sa brašnom od badema.
Rasporedite smesu ravnomerno u plehu, pa poređajte kriške kajsija. Pecite kolač oko 35 minuta.
Kad je kolač ispečen izvadite ga iz rerne i ohladite. Pre služenja pospite ga šećerom u prahu.
Ovo je jedno od onih jela inspirisano temom “proleće je došlo u moj kraj”. Priznajem, zatečene sam ekstremom promenom vremena koje se desilo prošlog vikenda, baš kada smo se prebacili na letnje računanje vremena. Priroda je naprasno eksplodirala, za par dana sve je procvetalo i počelo da zeleni. Moram da priznam da sam bila zatečena tolikom promenom. U baštici se zazeleneo vlašac, estragon, zelje i francuski peršun, a od prošlogodišnjeg lisnatog kelja i raštana uspela sam da napravim ceo ručak. Iskoristila sam lepo vreme da posadim razne biljke kao što su rotkvice, zelena salata, rukola i luk u tri boje. I sad čekam brinući da se isto tako odjednom ne pojave sneg i mraz.
Šta reći o ovom slanom rolatu nego da je savršeno predjelo. Veoma se lako i jednostavno sprema, iako uopšte ne izgleda tako. Takođe, tokom njegovog pravljenja dobijate razne ideje koje sve sastojke bi mogli da kombinujete.
Ja sam se ovog puta odlučila za puter sa začinskim biljem, umesto krem sira, koji se često uparuje sa dimljenim lososom, i veoma sam zadovoljna kako je ispao. To je tanak sloj vrlo aromatičnog putera koji se fino topi u ustima i lepo se slaže sa korom od spanaća i lososom. Inače, puter sa začinskim biljem možete da koristite kao namaz za razna peciva, odličan je.
Čak i ako ne mutite posebno belanca i žumanca, mažete da dobijete izdašnu koru. Ja sam čak zaboravila da dodatno usitnim spanać, i dugo sam mešala smesu pa je splasla, ali opet je kora dobro ispala.
Ukoliko vam smeta gluten, umesto brašna možete da stavite gluten-free brašno ili brašno od badema.
Kod rolata vam je najvažnije da ga urolate u krpu pošto ste ga izvadili iz rerne, da bi mogli lepo da ga ponovo zarolate, bez pucanja, kada ga budete filovali.
Dimljeni losos je fantastičan i za pravljenje kanapea i čuvenog jevrejskog sendviča sa bejglom (recept je u Američkom kuvaru).
Rolat od spanaća sa dimljenim lososom
sastojci
za puter sa začinima:
115g putera, na sobnoj temperaturi
Istrugana korica od 1 limuna
1 kašika kapra, sitno iseckanog
3 kašike sveže mirođije, sitno iseckane
2 kašike vlašca ili mladnog luka, sitno iseckanog
Prstohvat soli
1 pakovanje (300g) zamrznutog spanaća, otopljenog
5 krupnijih jaja
1/2 kašičice soli
60 g brašna
3 kašike izrendanog Parmezan sira
1 1/2 kašika maslinovog ulja
220g dimljenog lososa
priprema:
Najpre pomešajte začinsko bilje, kapar, koricu limuna i so sa omekašalim puterom.
Zagrejte rernu na 190 C (375 F). Pripremite veliki pleh, obložite ga papirom za pečenje.
Ocedite odmrznuti spanać, pa ga nožem usitnite.
Odvojte belanca od žumanaca. Mutite belanca mikserom dok ne dobijete čvrst sneg. Zatim umutite žumanca, dodajte im prosejano brašno, so, Parmezan, ulje i sve mešajte spatulom. Iz više puta dodavajte sneg od belanaca dok mešate testo. To će doprineti da kora bude rastresita. Testo razvucite preko pleha ali ne celog, neka to bude pravougaonik dimenzija 33 x 38 cm. Pecite koru 14 minuta, dok se ne zarumeni po krajevima.
Kad je kora ispečena, pažljivi je izvadite iz pleha, i stavite preko čiste krpe, pa je zarolajte sve sa papirom za pečenje. Ostavite je tako dok se ne prohladi.
Odrolajte ohlađenu koru, i preko nje stavite puter sa začinskim bilje u jednakom sloju, pa preko toga stavite dimljeni losos. Zarolajte ponovo koru sa filom, i u isto vreme uklonite papir za pečenje. Rolat uvijte u aluminijumsku foliju i stavite u frižider da se stvrdne, oko 3 sata, ili neka prenoći.
Pre služenja rolat oštrim nožem isecite na kolutove i služite.
Iako izgleda kao letnji hleb, ja bih odabrala da spremam fugasa hleb tokom zime, kada se poželim mirisa i ukusa leta. Recimo, zamislite neku lenju subotu, ili nedelju, vama se ostaje kod kuće jer je napolju loše vreme, i treba vam nešto da vas “digne”. Nema puno posla oko ovog hleba, ali morate malo duže da se družite sa njime, dok narasta, ako hoćete da vam bude fino izdašan.
Mnogi smatraju da je fugasa francuska fokača. I zaista, nema puno razlike, osim kada je u pitanju izgled, a i u italijanski hleb ide dosta više maslinovog ulja (ovde imate recept za Fokaču sa maslinama)
Inače, najtipičnija stvar kada je u pitanju fugasa hleb jesu otvori na njemu koji ga čine vrlo privlačnim, i ubrzavaju pečenje. Tu je i zanimljiv posip koju možete da menjate. Beli luk, timijan, žalfija, tucana paprika, parmezan, krupna so, izrendana korica limuna – takođe mogu da budu odlični sastojci.
Nije loše ni da fugasu spremite gostima, kao predjelo, sigurno će biti oduševljeni.
Ako volite da mesite hlebove koji se prave od retkog testa, a koje doprinosi da se u testu zadrži puno vazduha pa ono bude vrlo izdašno, probajte ove recepta za Ćabatu i Italijanske dekorativne hlepčiće (Stecca).
Fugasa hleb
sastojci:
za testo:
360ml tople vode
2 1/4 kašičice suvog kvasca
1 kašičica šećera
1 1/4 kašičica soli
450g brašna za hleb
2 kašike maslinovog ulja
za posip:
20-tak maslina (kalamata ili zelenih) koštice uklonjene i iseckane na manje komade
1 kašika kapra, iseckanog
1 kašika svežeg ruzmarina, iseckanog
60ml maslinovog ulja
priprema:
Najpre zamesite testo, ručno ili u mikseru za testo. U toplu vodu stavite šećer i suvi kvasac i sačekajte da počne da bubri.
U većoj posudi pomešajte brašno i so. Pa tome dodajte vodu sa kvascem, maslinovo ulje i mesite testo oko 15 minuta. Ono je prilično retko, tako da ga je bolje mesiti uz pomoć miksera.
Testo zatim stavite u veću nauljenu činiju, pokrijte je plastičnom folijom, i čekajte 1 sat da naraste.
Napravite posip tako što ćete pomešati iseckane masline, kapar i ruzmarin sa maslinovim uljem.
Zatim, umočite ruku u vodu i četiri kraka testa vucite ka unutra, pa čekajte 30 minuta, i ponovite ceo proces, ponovo čekajte 30 minuta i opet ponovite ceo proces.
Posle još 30 minuta narastanja izručite testo na veliki pleh preko koga ste stavili papir za pečenje. Nauljite čiste ruke uljem iz posipa pa razvlačite testo dok ne dobijete izduženi trougao. Kad ste dovoljno razvukli testo preko njega stavite posip, pa testo blago izmasirajte prstima. Oštrim nožem zasecite sredinu testa, i svaku polovinu sa tri mesta, vidi fotografije. Onda ponovo razvlačite testo da bi stvorili velike rupe, imajte na umu da će one dosta da se smanje pošto će testo nadoći tokom pečenja.
Pokrijte testo plastičnom folijom i čekajte još 20 minuta da narasta.
Za to vreme zagrejte rernu na 230 C (450F).
Pecite hleb oko 24 minuta dok korica ne postane zlatna.
Pošto se hleb ispekao, sačekajte desetak minuta da se ohladi, a onda ga služite.
Dok razmišljam šta da spremim za ovogodišnji Božić, setila sam se ovog jela kojeg sam pravila za prošlogodišnji. Sigurna sam da među vama ima dosta enuzijasta u kuhinji koji vole da spremaju nešto novo i zanimljivo, i zato verujem da će vam fazan pečen u vinu biti zanimljiv predlog.
Pošto je meso fazana vrlo slično piletini, jedino je mršavije i suvlje, ja sam rešila da ga spremam kao što inače pečem pile. Ovo je odličan recept koji ne menjam. Istina, padala sam u iskušenje da spremam fazana kako se inače sprema, obloženog slaninom, ili prvo da ga propržim pa onda ispečem, ali sam odustala od toga. Dodala sam ipak crno vino, sve ostalo je manje-više isto. Na kraju sam bila vrlo zadovoljna rezultatom, vidi se na slikama da je lepo ispao.
što se tiče izbora vina, možete da fazanu dodate i belo vino, recimo rizling, ali ja sam se odlučila da to bude crno, pošto ga koristim u francuskom pilećem gulašu, Coq au Vin, i vrlo sam zadovoljna ukusom.
ako spremate fazan za četvoro odraslih ljudi, onda bolje da ispečete dva komada.
pored šargarepe i luka, fazana možete da pečete i sa paštrnakom i kestenom, kao i sa dunjama i jabukama. Ima da vas oduševi ukus tog priloga.
ja sam izabrala da spremim i pečen mladi krompir kao prilog, ali vi možete da fazana služite i uz pire krompir.
Fazan pečen u crnom vinu
sastojci:
1 fazan (oko 1 1/2 kg), očišćen (ovo nije divlji fazan, koji ima značajno manje mesa)
300 ml crnog vina (Pinot Noir ili Cabernet Sauvignon)
4 čena belog luka, krupno iseckanog
4 srednje šargarepe, oguljene i iseckane na deblje kolutove
5 ljutike ili manja luka, isečene na polovine ili četvrtine
1 kašika maslinovog ulja
za služenje:
1 kg mladog krompira, ili krupnijeg krompira isečenog na manje komade, ispečenog u rerni
priprema:
Izvadite fazana iz frižidera pola sata pre nego što ćete ga peći. Zagrejte rernu na 220C (425F). Pripremite sud u kome ćete ga peći, najbolje tučani sač (Dutch oven). Natapkajte fazan spolja i unutra papirnatim ubrusom da izvučete vlagu.
Utrljajte u pticu krupnu so i biber, unutra i spolja. Zatim unutra stavite buket začinskog bilja i limun. Povežite noge kuhinjskim kanapom, a krilca zametnite iza leđa. Na kraju utrljajte prstima omekšao puter svuda po površini fazana. Rasporedite par komada putera po grudima ptice.
Iseckano povrće pomešajte sa maslinovim uljem i prstohvatom soli. Položite fazana u sud u kome će se peći i oko njega stavite iseckano povrće. Sipajte vino.
Pecite fazana 50-60 minuta. Najpre prvih 15 minuta ga pokrijte, a zatim ga pecite bez poklopca. Povremeno ga prelijte vinom sa dna suda. Fazan je pečen kada ga ubodete i iz njega izađe bistri sok, ili možete bez problema da mu iščupate batake.
Kada je fazan ispečen, izvadite ga iz suda i uvijte u aluminijumsku foliju, neka tu odstoji 10 minuta.
Služite pečeni fazan, uz ispečeno povrće, krompir i preliv koji je ostao na dnu suda.
Volim fensi francuske paštete, mnogo su ukusnije od onih iz mog detinjstva, ali su i dosta skuplje. Kada je pašteta sa tartufima, koju često kupujemo, dosegla cenu od 20 dolara, rešila sam da preuzmem stvari u svoje ruke – ima sama da je napravim i biće mnogo jeftinija! I uspela sam da postignem skoro isti ukus, bila sam tako ponosna na sebe.
Imam na blogu već recept za mus od pileće džigerice sa slatkom pavlakom, jabukama i belim vinom, ali ovo je više klasična varijanta paštete. Moj dodatak je ukus tartufa, ali vi to ne morate da stavljate. Pašteta traži neki sastojak koji će da je “osveži” i to može da bude neki alkohol, ili tartufi. Oni su vrlo skupi, ali i vrlo potentni, možete da koristite, osim praha, puter i ulje sa tartufima, oni su mnogo pristupačniji cenom.
Pored toga što paštetu možete da mažete na hleb i da je jedete za doručak, probajte da je služite gostima kao deo elegantnog mezetluka (charcuterie). To podrazumeva da je uparite sa prepečnim hlebom, turšijom (kiselim krastavcima, sitnim lukom), raznim tvrdim ili polutvrdim sirevima (Grijer, Parmezan, Mančego, Gauda), slačicom u zrnu, grožđem, kiselom jabukom, i kitnikezom od dunja. Da, kitnikez se odlično slaže sa paštetom, da ne pišem domaći kuvar nikad ne bi otkrila ovu divnu namirnicu. Većina navedenih stvari možete videti na slici.
Ovo je i moj predlog za ovogodišnji praznični meni. Mislim više na neki party, recimo za Novu godinu.
Pašteta od pileće džigerice
sastojci:
1 kašika maslinovog ulja
1/2 kg pileće džigerice
4 mlada luka, ili jedan srednji crni luk
1 čen belog luka, sitno iseckan
4 grančice timijana (majčine dušice)
1 lovorov list
1/3 kašičice soli
1/4 kašičice bibera
60 ml (6-7 kašika) vode
1 kašika konjaka ili viskija, opciono
1-2 kašičice tartufa u prahu, opciono
140g putera, na sobnoj temperaturi, iseckan
za prepečen hleb:
francuski hleb, iseckan na tanje kriške
Maslinovo ulje sa belim lukom, ili bez
Krupna so
priprema:
Isecite džigericu na manje komade.
Zagrejte u plitkoj šerpi ulje na srednje jakoj vatri, a zatim mu dadajte iseckani luk. Dinstajte ga 2 minuta, pa tome dodajte džigericu, timijan i lovorov list. Pržite džigericu sa svih strana, gotova je kada više nije pink boje iznutra. Posolite je i pobiberite dok je pržite.
Dodajte vodu, i alkohol, koji je opcioni i sklonite jelo sa vatre. Izvadite lovorov list, i štapnim, ili običnim blenderom, izblendajte sve dobro. Džigerici dodajte iseckani puter dok sve mešate. Dodajte prah od tartufa postepeno dok ne dobijete željeni ukus. Dodajte soli i bibera ukoliko je potrebno.
Džigericu stavite u kalupe koji ste premazali uljem, pokrijte ih i stavite u frižider.
Ohlađenu je služite uz prepečeni hleb.
Njega ćete napravite tako što ćete premazati kriške hleba maslinovim uljem, u kojem je boravio beli luk, posolićete ga i peći u zagrejanoj rerni na 175 C (350 F) oko 5-7 minuta.
Celu jesen sanjam o kestenu, kako ću da ga pečem na grilu, i biće fino topao i ukusan, i moći ću lepo da ga oljuštim, biće baš kao nekada pečeno kestenje kupljeno kod uličnih prodavaca. I doživela sam to pre neki dan! Pojavilo se divno italijansko kestenje u obližnjem supermarketu, i nisam štedela novca. Posle sam od preostalog kestenja pravila omiljeni mi pire od kestena sa šlagom. I šta da vam kažem, beskrajno sam uživala!
Ne znam da li vam je dostupno kestenje koje je već skuvano i očišćeno, ako nije, neće vam biti teško da ga sami pripremite. Plus, veoma je zabavno peći ga, zamislite ovu zimsku idilu – sneg napadao, a vi na roštilju pečete kestenje, i pijuckate kuvanu rakiju.
Možete kestenje da pečete i u rerni, pa i da ga skuvate, ipak, ono ispečeno na grilu ima poseban šmek. Važno je i da se kestenje lako čisti, što ume da zavisi i od vrste, ali postoji dobar trik za to. Takođe, gledajte da nabavite kvalitetno kestenje, obično ako lepo izgleda, znači da je zdravo.
Kesten od pirea se vrlo lako pravi – kuvajte ga kratko u mleku ili vodi, i posle ga izblendajte. Možete da mu dodate vanilu, rum, čokoladu, ili puter, ako želite dodatnu aromu. Kesten od pirea možete samog da jedete, ali je najlepši sa šlagom.
Pire od kestena možete da koristite i za pripremu ovih poslastica:
Kada sam jela pire od kestena sa šlagom, prisetila sam se tih naših starih poslastičarnica, gde su se služile tradicinalne poslastice kao što su kesten pire, pa žito sa šlagom, sutlijaš, minjoni, tulumbe, baklave, zajedno sa limunadom i bozom, i gde se enterijer nije mnogo promenio u poslednjih par decenije, kao da je zamrznut u vremenu. Toliko sam ih se uželela da sam pokušavala da ih pronađem preko interneta, da vidim da li i dalje rade i kako izgledaju. Ako znate da neke još uvek postoje, javite mi, da ih posetim kad sledeći put budem dolazila u Srbiju.
Kako dobro ispeći kestenje
Oštrim nožem zasecite svaki kesten u obliku X, i to obli deo. Pazite, jer možete lako da se isečete. Stavite kestenje u vodu da tu odleži sat vremena. Tako će se posle lakše ljuštiti.
Zagrejte gril na srednju jačinu, i poređajte kestenje po rešetki. Pecite kesten 10-15 minuta, dok ga stalno okrećete hvataljkama, da bi se ujednačeno ispekao. Dužina pečenja može da varira, zato je najbolje da ga probate pre nego što ga sklonite sa vatre.
Služite kesten pošto se malko prohladi, najbolje uz neko dobro pivo.
Pire od kestena
sastojci:
250g kestenja, ispečenog ili skuvanog i očišćenog
300-350ml mleka / mleka od badema / vode (ako volite ređi pire stavite više tečnosti)
2-4 kašike šećera
1 kašičica ekstrakta vanile
1 kašika putera, opciono
za šlag:
300 ml slatke pavlake
5 kašika šećera u prahu
priprema:
U šerpicu stavite mleko ili vodu, šećer, kao i grubo rukama izmrvljeno ispečeno, ili skuvano, kestenje. Sve kuvajte na blagoj temperaturi, oko 20 minuta, dok se kesten ne opusti. Na kraju, dodajte ektrakt od vanile, ili rum. Sad sve to izblendajte ručnim blenderom dok ne dobijete fini pire. Imajte na umu da će da se pire zgusne tokom hlađenja. Ako vam je pire suviše gust, dodajte mu malo vrele vode ili mleka. Umešajte u to jednu kašiku putera, uvek je sve lepše sa njima.
Još dok je topao stavite pire od kestena u činijice u kojima ćete ih služiti.
Mikserom umutite slatku pavlaku sa šećerom dok ne dobijete šlag. Stavite ga u dresir vrećicu pa ga istisnite preko pirea od kestena.
Nema reči kojima mogu da opišem koliko volim ukus kestena. Pogotovo u jesen. Ali, šta da radim kad je ovih dana toliko skup, online je $50 za kilo(!), a i nema ga još uvek u prodavnicama. Srećom imala sam u šteku skuvane i očišćeno kestenje pa sam uspela zahvaljujući ovom kolaču da uživam u njemu. Kolač je prva liga! Drugačiji je, i ono što je najvažnije njegov ukus toliko podseća na pire od kestena. Što i ne čudi jer se sprema od istog. Ne brinite, pire od kestena se vrlo lako sprema.
Kolač je bezglutenski jer se pravi sa brašnom od badema, iako ćete verovatno imati utisak da je spremljen od pšeničnog bašna. Vrlo je sočan i rastresit. Pošto kolač ima ukus pire krompira, nije loše da ga služite uz šlag.
Ako volite kesten pogledajte i ove recepte na mom blogu:
Događaj o kojem sam htela da vam pišem je Balkanski festival kestena u Merilendu. Da, i tako nešto postoji. Nismo se baš najeli kestenja, a i nije bio najbolje ispečen. Otuda nam je sinula ideja da ga pečemo kod kuće, na roštilju. Ali, moram priznati festival je bio veoma interesantno iskustvo. Konačno sam imala priliku da čujem legendarni američki duvački bend Zlatne uste, koji svira našu muziku i mislim da je učestvovao više puta na festivalu Dragačevska truba.
Festival se održava već nekoliko godina, i tu je zapravo akcenat na balkanskoj muzici, ne na kestenju. Održava se na nečijoj farmi, koja je vidale bolje dane u prošlosti, ali ima šarma jer je poseduju hipici. Imam ideju kako je sve počelo – farmeri-hipici, koji su nekada putovali po Balkanu, su dobili jednog dana ideju, zajedno sa hipicima sa kojima se druže, da naprave jedan egzotičan festival, i time još jednom potvrde svoju autentičnost.
Provalila sam ih kada sam videla kako jedna te ista ekipa vremešnih hipika zna da igra sva moguća balkanska kola. To se događalo u zadnjem delu dvorišta, gde su ispod trema kuće, pevali i svirali razni izvođači, i to različitu balkansku muziku: rumunsku, bugarsku, srpsku, itd. Neko vreme sam bila zbunjena, ali sam ukapirala da se sigurno ekipa redovno sastaje i uvežbava korake.
A dan je bio predivan, kao stvoren da se provede na farmi. Na ulazu u farmu nas dočekuje predivan drvored četinara, a onda poveći parkig na livadi. Kao što rekoh, iza kuće je centar događanja. Tu su i prodavci hrane i raznih đinđuva, a i na nekom skromnom roštilju se peče kestenje. Ove godine nije bila tako velika posećenost, isti dan je srpska crkva pravila festival, pa je dosta Srba izostalo. Svejedno, bilo je tu srpske hrane, pljeskavica i ćevapa. Najjači utisak je ostavila neka crnkinja kada me je pitala šta hoću uz ćevape, crveni ili beli sos. Rekoh, crveni, a ona će, znači hoćeš adžar! I sad uvek kad pomislim na ajvar, nešto na dnu mozga vrišti – adžar!
Naravno da sam sve vreme čekala na srpsko kolo, da bih igrala u njemu, ali sam se načekala jer je bend Zlatne uste svirao poslednji, kao najveća atrakcija. Ah, ništa lepše kad se čovek zadiše od igranja kola, i dok se tako vrti se u krug, pozitivna energija izbija sa svih strana i osmeh ne silazi sa lica. Tačno, to je rešenje za ljude koji su u nekakvom sukobu i hoće jedni drugima “oči da iskopaju”, treba da se uhvate za ruke i da igraju kolo uz muziku koja uzbuđuje i nosi. Odmah će da se zakopaju ratne sekire. Eto, nije ni čudo što su se ovdašnji hipici pronašli u igranju kola.
Imali bih još štošta da dodam o hipicima, ali neću da širim priču. Samo da kažem da ih ima raznih, mladih i vremešnih, seoskih i urbanih, uz vlast, protiv vlasti, za vakcine, protiv vakcina, itd. U Americi ih često pogrdno nazivaju hippy-trippy. U komšiluku imamo neku hipi gospođu koja štrika kroše, i ne može da se kontroliše već time uvija sabraćajne znake i druge predmete na ulici. Dok smo igrali tako kolo, u nekom trenutku skoči neki muškarac, potrča do centra kola i tu pokupi nešto rukom. To je bio pauk, koji je spašen, a mogao je da strada pod nogama učesnika kola. Čovek sav ponosan, spasio je jedan život. Zatim, moja ćerka je kupila neki privezak na festivalu, u njemu zamrznuta pčela i neki plavi sitni cvetići. Kaže prodavačica, i kreator pomenutog privezka, samo da znate ja nisam ubila pčelu već sam je takvu našla, i ja sam to cveće lično uzgajala, iz semena!
Bezglutenski kolač od kestena
sastojci
za pire od kestena:
200ml mleka
150g ispečeno, ili skuvano, i očišćeno kestenje
50g šećera
Ili, koristite kupovni pire od kestena, oko 200g.
115g putera, omekšalog na sobnoj temperaturi
150g šećera
prstohvat soli
6 jaja, na sobnoj temperaturi, žumanca odvojena od belanaca
Najpre napravite pire od kestena. Ako morate da ga kuvate pogledajte ovde kako to da učinite.
Iseckajte kesten i stavite ga u šerpicu zajedno sa mlekom i šećerom. Kuvajte sve na umerenoj vatri, poklopljeno, oko 20 minuta. Zatim ručim mikserom sve dobro izblendajte dok ne dobijete ujednačen pire. Ostavite ga sa strane da se prohladi.
Zagrejte rernu na 175C (350F). Obložite papirom za pečenje okrugli pleh prečnika 23cm.
Mikserom mešajte omekašo puter sa šećerom dok ne dobijete kremastu i ujednačenu smesu. Dodajte so, žumanca, pire od kestena i kestrat vanile. Kad ste dobili ujednačenu smesu dodajte brašno od badema koje ste pomešali sa praškom za pecivo.
U drugoj posudi mikserom umutite belanca u čvrst sneg i postepeno ga dodavajte prethodnoj smesi dok sve mešate spatulom.
Na kraju, stavite smesu u pripremljeni pleh i pecite kolač 50 minuta.
Kad je kolač ispečen, posle 5 minuta izvadite ga iz pleha i sačekajte da se prohladi.
Služite ga posutim šećerom u prahu uz šlag i kafu.
