Krem brule je jedna od onih poslastica koje, iako se vrlo jednostavno prave, uvek ostavljaju naročit utisak. Da li zbog svog imena, popularnosti, ili dekorativnog serviranja, teško je reći. Upravo zbog svih nabrojanih kvaliteta često se servira u restoranima, kao i slične poslastice – čokoladni lava kolač i pana kota. Najinteresantniji detalj kod krem brula jeste spaljeni šećer po površini krema, otuda i naziv (brûlée – izgoreo). To se postiže uz pomoć kuhinjske let lampe, ali ona vam nije neophodna, možete to da uradite uz pomoć rerne, kao što sam ja to učinila.
Krem brule, kao i flan, pripada porodici kremastih (custard) poslastica, koji se prave od jaja i mleka, odnosno slatke pavlake ili kondezovanog mleka. Izvesne sličnosti ima i sa klafuti koji se sprema sa voćem.
Iako krem brule sigurno nije jedan od najeksluzivnijih francuskih poslastica, ima ih puno boljih i komplikovanijih, on se veoma lepo primio u drugim delovima sveta, valjda zato što je idealan restoranski kolač, pa je tako 80-ih godina prošlog veka doživeo veliku popularnost u Americi.
Nije lako naći restoran sa dobrim dezertima, obično se ne obraća posebna pažnja na njih, možda zato što to podrazumeva posebnog kuvara. Ako hoćete da se dobro zasladite onda to očekujte samo u dobrim poslastičarnicama. Ipak, nedostaju mi restorani ovih dana, skoro dva meseca nisam bila ni u jednom, čak nisam ni naručivala hranu. Nije mi čak ni do hrane, više mi je do iskustva, bliskosti ljudi, žagora, zveckanja posuđa, mirisa hrane, i još dosta toga.
Krem brule (Crème brûlée)
Sastojci za 6 -7 porcija:
1l slatke pavlake
1 kašika ekstrakta vanile
6 žumanca
100g šećera
70g šećera za “spaljivanje”
Za služenje: razno sezonsko voće
Priprema:
Zagrejte rernu na 165C (325F).
U veliki dublji pleh rasporedite činijice jer ćete krem peći uz pomoć bain-marie metoda.
U šerpi zagrejte slatku pavlaku, kad počne da ključa skiniti je sa šporeta. Dodajte ekstrakt vanile.
U drugoj posudi mikserom mutite jaja i šećer dok ne dobijete ujednačenu kremastu smesu.
Tome počnite postepeno da dodajete zagrejanu slatku pavlaku uz konstantno mešanje. Na kraju ravnomerno rasporedite smesu po činijicama. U pleh dodajte kipuću vodu do pola visine činijica. Stavite sve u rernu i pecite oko 45 minuta. Krem po ivici treba da se zgusne, u sredini je ok da bude mekan.
Pošto ste krem brule izvadili iz rerne, pokrijte činijice folijom i stavite u frižider da se ohladi, oko 3 sata.
Pre služenja pospite kašiku šećera po kremu, pa ga sagorite uz pomoć kuhinjske let lampe, ili stavite činijice u rernu na opciju broil (kao što sam ja to radila), ili napravite karamel pa ga izlomite kad se ohladi i stavite po kremu.
Ako volite američku pitu sa jabukama, zavolećete i ovu francusku, koja izgleda dosta drugačije, ali je veoma sličnog ukusa.
Za ovu poslasticu postoji jasno poreklo, nastala je u hotelu Tatin, kada je jedna od sestara, koje su bile vlasnice istog, igrom slučaja spremila ovu pitu. Gostima hotela se toliko dopala da su nastavili da je prave, i vremenom su je zavoleli ljudi širom sveta.
Danas postoje razne varijante, osim jabuka koriste se kruške, dunje, breskve i šljive, za koru se koristi i lisnato testo, ali je postupak okretanje pite obavezan.
Ideja da napravim ovu pitu mi se javila skoro, kad sam gledala sa ćerkom ovaj zanimljivi video o francuskom slikaru Klodu Moneu. On je u Normandiji posedovao savršeno imanje – Živerni. Pored kuće sa divnim enterijerom imao je i predivan vrt koji je sam kultivisao nebili tako imao teme za svoje slike u pleneru. Sećate se onih lokvanja iz Živernija? Međutim, u videu je bilo par zanimljivih detalja koje nisam znala o Moneu. Recimo, pored toga što je brinuo o vrtu, bio je vrlo angažovan oko pripreme jela za njegovo mnogobrojno domaćinstvo, do detalja je razrađivao dnevni jelovnik sa svojom ženom i kuvaricom. U izboru jela i poslastica se našla i ova čuvena francuska pita. To je po ko zna koji put potvrdilo moju teoriju da kreativni ljudi i estete će kad tad završiti u kuhinji, jer osmišljavanje i spremanje jela za njih je čista umetnost.
Učenje o umetnosti i poznatim slikarima je deo nastave koju sam planirala za moju ćerku. Za mog sina sam pripremila kurseve iz matematike i istorije. Tu su i časovi srpskog jezika. Kada im se zatvorila škola zbog korone virusa, ja sam tog trenutka počela da spremam svoj plan i program za moju decu, nezavisno od njihove školske nastave. Priznajem, uvek me je fascinirala ideja o homeschoolingu. Ne mogu da kažem da sam previše efikasna, imam dosta posla kod kuće, malo traljavo se realizuju moji planovi, ali ipak smo prešli dosta toga. Jedan od razloga je i to što moja deca provode dosta vremena radeći na zadacima za školu. Njihova škola je od prvog dana ozbiljno shvatila učenje na daljinu tako da nije bilo praznog hoda. Što se tiče mog sina, koji ide u peti razred, oni su ionako ove školske godine prešli na on line domaće zadatke, tako da je prelaz bio bezbolan. Osim toga on sve radi sam, ne treba mu moja pomoć.
Za razliku od njega, sa mojom ćerkom, koja ide u treći razred, stvari su bile komplikovanije. U tom uzrastu deca još nisu ovladala radom na kompjuteru, plus nas je učiteljica non-stop zasipala e-mailovima, menjale je platforme i aplikacije svakodnevno, nikako nije mogla da nađe optimalan način nastave, bilo je dosta problema. Razumem njeno oduševljenje aplikacijama sa bezbrojnim aktivnostima, ali stvari u ovakvim prilikama treba učiniti što jednostavnijim. I ne moram da radim eksperiment sa jajima u sirćetu, jer smo to radili pre par godina, i na kraju potrošila sam svo sirće u kući.
Sada je konačno škola na uskršnjem raspustu, što ne znači da su deca bez školskih zadataka, ipak pritisak je dosta manji, i sada je vreme za moju nastavu:)
Kod mene je to vrlo jednostavno, pustim im odabrane videe sa YouTube-a. Neverovatno je koliko tamo ima dobrog sadržaja, pogledajte samo ovaj fenomenalni video o Renesansi, ne moram ništa da pričam, ponekad samo napravim pauzu da dodam ili ispravim nešto, i značajno klimam glavom kada je nešto vrlo važno. Jedino matematiku radimo na Khan academy, to mi je ubedljivo najbolji veb sajt, užasavam se sajtova kao što su Prodigy, ABcya ili Freckle, jer su nepotrebno šareni i napadni. Veoma mi se dopada što deca imaju uživo nastavu preko Google Meet. Moja deca preko te i Zoom aplikacije imaju časove baleta, hora, čak i fudbala. Jedino je moja ćerka uskraćena za časove klavira, ali povremeno vežba sviranje sa mojim mužem, trebalo je da na završnom koncertu zajedno sviraju, ali verovatno od toga neće biti ništa.
Imam osećaj da se ovde život za ovih tri nedelje vratio unazad par decenija, ljudi ponovo upoznaju radosti kuvanja kod kuće, opsednuti su pravljenjem hleba, onaj od prirodnog kvasca je apsolutni hit ove pandemije, šiju se maske, sade bašte, detaljno se sređuju stanovi i kuće, čitaju se knjige, pored telekomunikacije razgovor telefonom je ponovo u modi, počeli smo čak da dobijamo pisma, danas sam se jednom mnogo obradovala.
Moja deca su dočekala celu situaciju oko korone virusa veoma pribrano, ponašaju se neuobičajeno zrelo, manje su zahtevni i trude se da sami ispune svoje vreme, čak se i manje svađaju. Već smo ranije na YouTubeu gledali sve moguće katastrofe tokom postojanja ljudske vrste, od erupcije vulkana Vezuva u Pompeji, preko pojave kuge u Evropi, ratova u prošlom veku, pa sve do havarija u Černobilju i Fukušimi, jedno vreme moj sin je bio opsednut tim temama. Čak smo skoro gledali sadržaj o španskoj groznici, baš uoči pojave korona virusa. Tako su deca shvatila da su takve pojave neizostavan deo ljudske istorije, da smo zapravo imali sreću da je poslednji, i mnogo gori virus, harao svetom pre sto godina. Moj sin je izjavio da eto on konačno ima materijala u svom kratkom desetogodišnjem životu o kojem će da priča svojoj deci, pošto smo mi, njegovi roditelji, puni takvih priča.
Da, nisam odolela, počela sam da čitam, tj. da slušam, roman Kuga, Albera Kamija. Posle toga shvatite i da nije sve tako loše, iako je život svima nama ispunjen velikom neizvesnošću. U kasno podne, kad sunce ume da bude tako slatko i zavodljivo, stavim slušalice i slušam knjigu na telefonu, dok se šetam u svom malom gradskom dvorištu, praveći stotinu krugova zamišljam, kako je komšiluk divan u ovo doba godine, ulice su pune raskošnih krošnji belih i ružičastih cvetova koji umeju tako divno da mirišu. Poslednji put sam bila izvan kuće, na ulici, pre više od nedelju dana.
Francuska pita sa jabukama –
Tarte Tatin
Sastojci:
8 manjih čvrstih jabuka, ili 6 krupnijih, oljuštenih i očišćenih, i isečenih na četvrtine (zlatni delišes, fudži, gala, greni smit)
1 1/2 kašika limunovog soka
1/2 kašičice cimeta
za koru:
180g brašna
1/2 kašičice soli
2 kašike šećera
90g hladnog putera, iseckanog na manje komade
1 veliko žumance
4-6 kašika veoma hladne vode
1 tučani tiganj, prečnika oko 23cm
Sastojci za karamel:
150g šećera
90g putera
Priprema:
Najpre napravite koru. U multipraktiku ili ručno pomešajte brašno, so, šećer i iseckani puter, i kada dobijete sipkavo testo u to umešajte žumance i hladnu vodu. Nemojte da premesite testo, ono ne treba da bude glatko. Skupite ga, oblikujte u disk, uvijte u plastičnu foliju i stavite u frižider da se stvrdne.
Neki ljudi jabuke iseku dan pre, pa ih ostave u frižider, da se ocedi suvišna tečnost, ja mislim da to nije potrebno.
Isečene jabuke pospite limunovim sokom, dodajte cimet u prahu i sve pomešajte.
U tučanom tiganju zagrejte šećer dok se skroz ne istopi i dobije braon boju. U karamel umešajte puter iseckan na komade. Kad ste dobili ujednačenu smesu, smanjite temperaturu, i po karamelu pažljivo poređajte četvrtine jabuka u krug, pokrijte celu površinu sa njima.
Zagrejte rernu na 190C (375F).
Izvadite testo iz frižidera i oklagijom ga razvucite (pospite radnu površinu sa malo brašna). Uz pomoć velikog tanjira sličnih dimenzija kao tiganj, isecite krug od testa. Izbodite ga viljuškom svuda po površini i prebacite uz pomoć oklagije preko jabuka. Ivice testa podvijte.
Tiganj pažljivo prebacite u zagrejanu rernu. Pecite pitu oko 45 minuta.
Kada je pita gotova ostavite je u tiganju nekih desetak minuta. Preko kore stavite ravni tanjir, najbolje onaj za služenje torti, i vrlo pažljivo prevrnite pitu. Sa tiganja će da se ocedi karamel, tako da imajte to na umu. Služite pitu dok je još topla, najbolje uz sladoled od vanile.
Volim da pravim ovakve hlebove. Skoro mi je dovoljno samo da ih gledam i mirišem. Kao da su umetnička dela, teško mi je da u njih zabodem nož. Srećom, ovaj brioš je ovekovečen na fotografijama, njegovu lepotu videće dosta ljudi.
Posle prve faze zadivljenosti njegovim izgledom, sledi sledeća faza degustacije. Ah, kakav je to ukus, pa lagana tekstura, ne morate ništa da mažete na njega, ja sam ga jela samo uz kafu, sve ostalo narušava njegovu veličanstvenost.
Ako ste čitali moj Američki kuvar (str. 116), upoznati ste sa brioš zemičkama, kako sam ih probala, ne jedem više hamburgere ako nisu sa njima, srećom, danas se često tako služe u restoranima. Postoje različite vrste brioša sa različitim oblicima, ovaj se zove brioche de Nanterre – hleb se sastoji od obično 8 loptastih komada testa, koji se tokom pečenja spoje, karakteriše ga prepoznatljiv presek. Na slici ispod je takođe popularni oblik, brioche à tête, peče se u posebnom kalupu sa loptom testa na vrhu. Pravi ga obližnja francuska poslastičarnica u kojoj je glavni poslastičar iz Bosne.
Ako volite ovakve obogaćene hlebe, pogledajte recepte i za ove:
tajna dobrog brioša je u dugom mešenju testa i dugom narastanju
da, bolje je da ga pravite dva dana, jer to utiče na ukus hleba
najbolje je da testo mesite mikserom za testo, jer traje baš dugo
preporučujem vam da napravite dva komada, jer ne verujem da će vam išta preostati za pravljenje francuskog tosta.
Brioš
Sastojci:
530g brašna + za rad sa testom
2 kašičice suvog kvasca
2 kašičice soli
125ml toplog mleka
3 kašike šećera
4 jaja
200g putera, omekšalog
Za premaz: umućeno jaje
Priprema
Prvi dan
U posudi, u kojoj ćete mešati testo, pomešajte brašno i so.
U drugoj manjoj posudici, pomešajte toplo mleko šećer i kvasac. Kad kvasac počne da bubri, posle desetak minuta, u to umešajte 4 jaja.
Ovu smesu dodajte brašnu, i zamesite testo ručno, u multipraktiku, ili najbolje mikserom za testom. Posle pet minuta mešanja, počnite da dodajete omekšao puter u manjim komadima. Kad je jedan komad potpuno umešan, dodajte sledeći, i tim redom, to bi trebalo da traje oko 10 minuta. Zatim, nastavite sa mešanjem još oko 5 minuta. Izvadite testo, stavite na radnu površinu koju ste malo posuli brašnom, oblikujte ga u loptu, stavite u vanglu i pokrijte. Posle dva sata narastanja na sobnoj temperaturi stavite ga u frižider da tamo odleži celu noć.
Drugi dan
Sutradan izvadite testo, i ostavite ga nekih sat vremena da se zagreje. Zatim ga podelite na osam delova, ne moraju da budu jednaki, napravite od njih lopte dok povlačite rukom testo nadole, da se napregne, i onda ih poređajte u dva reda po izduženom plehu, dimenzija 23 x 11. Namažite pleh puterom. Pokrijte testo plastičnom folijom i čekajte oko 2 sata da ono naraste.
Zagrejte rernu na 180C (355F).
Pre nego što stavite hleb da se peče, premažite ga umućenim jajetom.
Pecite hleb na srednjoj pregradi oko 45 minuta. Ako počne da gori korica, pokrijte je aluminijumskom folijom.
Pošto je hleb gotov izvadite ga iz rerne, a posle par minuta iz pleha. Kad se ohladi služite ga, uz džem i puter, i uz obaveznu kafu.
Isprobala sam ovaj recept nebrojno puta, i svaki put je pečeno pile savršeno ispadalo – aromatično i sočno meso i fina hrskava korica. O mirisu koji se širi iz rerne da ne pričam. Moram dodati da je meni takođe omiljeni deo povrće koje se peče uz pile, kao i moča. Vrlo se jednostavno pravi, nema ni pola sata angažovanja, a opet dobijete sjajno jelo dostojno nedeljne trpeze.
Recept je preuzet od Ajne Garden, i dugo mi je stajao u draftu. Setila sam ga se zato što ovih dana počinjem sa serijalom – nedeljni jelovnik. Plan je da svakog petka objavim na blogu predloge za jednostavna, ukusna i hranljiva jela za sledeću sedmicu. Konačno imam dovoljno recepata za jedan takav poduhvat. Recept za pečeno pile je zbog toga morao da bude objavljen.
Izvadite pile iz frižidera pola sata pre nego što ćete ga peći. Zagrejte rernu na 220C (425F). Pripremite sud u kome ćete peći pile, najbolje tučani sač (Dutch oven).
Natapkajte pile spolja i unutra papirnatim ubrusom.
Isecite povrće, luk, stabla celera i šargarepu na krupno. Pomešajte ga sa maslinovim uljem i rasporedite po sudu za pečenje. Nema potrebe da ga solite.
Utrljajte u pile krupnu so i biber, unutra i spolja. Zatim unutra stavite prepolovljen beli luk, limun, i buket začinskog bilja. Povežite noge kuhinjskim kanapom. Krilca zametnite iza leđa. Na kraju utrljajte prstima, ili nanesite kuhinjskom četkicom, puter svuda po površini pileta, pa i ispod kožice na grudima.
Položite pile preko povrća i stavite ga da se peče u rerni na srednjoj rešetki.
Pecite pile oko 1 1/2 sata. Povremeno ga prelijte sokovima sa dna suda.
Kada je pile ispečeno izvadite ga iz suda i uvijte u aluminijumsku foliju, neka tu odstoji 20 minuta.
Služite pečeno pile uz ispečeno povrće i moču najbolje sa pireom od krompira.
U kasno leto, kada poželite da što više vremena provedete napolju, napravite ovu jednostavnu tapenadu, namažite je na prepečeni hleb, ohladite neki dobar francuski roze, pozovite prijatelje ili komšije kod sebe, i uživajte u poslednjim danima leta u dvorištu ili na terasi.
Tapenada je namaz koji se dobija mlevenjem maslina, kapra, belog luka, začinskog bilja i maslinovog ulja. Zemlja porekla tapenade je Francuska, tačnije njen jug – Provansa, ali se koristi svuda po Mediteranu, tamo gde se gaje masline. Ukoliko vam je frižider pun teglica raznih maslina, kao kod mene, i hoćete da ga ispraznite, onda je ovaj namaz savršen izbor za vas. Tapenada je idealna za mazanje na prepečen hleb, ali je dobra i kao dodatak za sendviče i grilovanu ribu. Odlično ide uz već pomenuti roze, ali i džin i tonik.
Ovaj recept je dobar izgovor da udenem priču o grčkoj maslini Kalamata, i o istoimenom gradu koji se nalazi na jugu Grčke, Peloponezu, u kojem sam ovog leta boravila. Kalamata su mi inače omiljene masline, i definitivno su najbolji izbor za tapenadu.
Tapenada
Sastojci za jednu teglicu:
250g maslina (zelene ili crne, ili obe), očišćene od koštica
1 manji čen belog luka, sitno iseckan
2-3 inćuna, opciono
2 kašike kapra
1 kašika soka od lumuna
1 -2 kašike iseckanog začinskog bilja (timijana tj. majčine dušice, bosiljka ili peršuna)
4 kašike maslinovog ulja
So i biber, prema ukusu
Priprema:
Sve sastojke stavite u multipraktik i seckajte dok ne dobijete namaz. Sipajte ga u teglicu i čuvajte u frižideru.
Kalamata maslina
Kalamata je vrsta maslina koja raste samo na jugu Peloponeza, u oblastima Mesinija i Lakonija. Ima karkaterističan izduženi oblik, sa blagim zarezom na kraju ploda, tamno ljubičaste je boje, ukus joj je bogat i pomalo opor, a meso i kora su prijatno zategnuti. Vrlo lako ćete je razlikovati od preostalih maslina čak i ako niste neki naročit poznavalac maslina, kako zbog karakterističnog izgleda, tako i zbog prijatnog ukusa.
Mnogi smatraju da su ove masline tako posebne zbog podneblja u kome rastu, gde ima puno toplih i sunčanih dana, pa su zbog toga čak i listovi na ovim maslinama krupniji. Beru se samo one tamne, dakle zrele, zaseku se uzdužno i onda čuvaju u salamuri kojoj je dodato vinsko sirće.
Pored tapenade možete da ih koristite kao dodatak salatama, i u spremanju fokače.
Lotavanje na Peloponezu mi je bila dogogodišnja želja, iako smo obišli dosta lepih mesta po Grčkoj, iskustvo sa ovog putovanja je po mnogo čemu bilo drugačije i nesvakidašnje. Iako je u pitanju jug Grčke, Peloponez je neobično zelen, i to pre svega zahvaljujući ogromnom broju maslinjaka. Dosta smo obilazili raznih mesta i uvek smo bili okruženi beskrajnim poljima maslina, bilo da se nalaze na brdima ili u dolinama. Na severu pak dominiraju plantaže pomorandži.
Naša baza je bila nekih petnaestak minuta južno od grada Kalamate. Lokalci su želeli da znaju kako smo uopšte našli ovo mesto, koje je ipak skrajnuto, nema masovnog turizma, odakle nam ideja da doputujemo tamo čak iz Amerike. Najpre, bili smo u poseti Srbiji, i odavno smo planirali da dođemo ovde zato što sam jednom čula da na Peloponezu letuju Grci, većina Atinjana ima tu svoje letnje kuće. Nema toliko stranih turista, uglavnom Italijana, ili recimo Britanaca koji rado obilaze mesto Kardamili u kome je živeo i stvarao njihov poznati pisac – Patrick Leigh Fermor. I na kraju jedan od razloga je bio i taj što u tom kraju letuje porodica čija devojčica ide sa mojim sinom u razred. Njeni roditelji su rođeni u Americi, ali njihovi roditelji su poreklom iz tog kraja, oni su nam preporučili to mesto.
Taverna, Kardamili
Takođe na Peloponezu ima puno istorijski bitnih mesta koje mi je bilo važno da posetim, odlazak u Mistru, srednjoveknovni vizantijski grad nedaleko od Sparte, i drevnu Mesiniju je za mene bilo fenomenalo iskustvo. Iako nismo uspeli da istražimo istočni deo Peloponeza, jer je veliki, i nije najbolje povezan dobrim putevima, ipak smo videli dosta toga, između ostalog smo bili i u gradu Kalamata.
Grad Kalamata
Ovaj grad nije neka velika turistička atrakcija, ali u tome leži njegov šarm. I uopšte nedostatak horde turista ceo ovaj region čini posebnim. Kalamata je živnula poslednjih godina kada je sagrađen auto-put koji je povezuje sa Atinom, nekada je bilo potrebno jedanaest sati vožnje, sada samo tri sata.
Izgleda da subotom pre podne grad izgleda posebno lepo i živahno, svi kafei i restorani su puni, naročito penzionera, koji dok ispijaju prvu kafu čitaju novine, igraju šah ili ćaskaju.
Ipak, u Kalamti mi je bio najlepši obilazak loklane pijace. Na slikama možete da vidite šareniš i bogastvo svežeg povrća i voća, raznih trava, riba i morskih plodova.
Bamija iliti okra
Sadnice maslina
Obožavam grilovani sir halumi! Iako i ovde mogu da se nađu interesantni sirevi, ipak jedan je halumi.
Odlična radnja puna najraznovrsnijih orijentalnih kolača i poslastica
Došlo je leto i ja sam ponovo zaljubljena u mirise i ukuse Mediterana. Imala li lepšeg jela da se obeleži trijumf leta od ratatuja. Čista poezija u kuhinji!
Neko bi rekao da je ovo jelo postojalo odvajkada, međutim pošto znamo da su glavni sastojci došli iz daleka, u 16. veku, pa i kasnije (paprika, paradajz i tikva su došli iz Amerike, a plavi patlidžan iz Indije),onda znamo da ono uopšte nije tako staro, a nije ni autentično mediteransko jelo. Doduše začinsko bilje, timijan i bosiljak, kao i maslinovo ulje su definitivno mediteranski.
Iako ratatuj dolazi iz Provanse, juga Francuske, ovo jelo je sveprisutno u Južnoj Evropi i Bliskom istoku. U Španiji postoji slično jelo pistu, kod nas bi to recimo bio bećarac iliti sataraš (nikad na kraju nisam dokučila da li su to različita imena za jedno te isto jelo), u Italiji je to caponata, u Mađarskoj je to lecsó, briami u Grčkoj, turlu u turkoj kuhinji, itd.
Ratatuj se sprema na dva načina, jedan je opisan u postu, a drugi izgleda kao složenac i peče se u rerni.
Kod pripreme ratatuja je važno da povrće zadrži svoj oblik, da se ne raspadne, zato se neki sastojci odvojeno spremaju, i nema previše mešanja. Možete da ga služite uz pirinač, mada je kus-kus, ili bulgar, najbolja opcija.
Najpre isecite povrće, plavi patlidžan na kocke 1 do 1.5 cm, tikvice nešto sitnije, paprike, paradajz i luk. Plavi patlidžan i tikvice možete da posolite, zatim ih zavijte u papirnati ubrus odvojeno, preko iseckanog povrća stavite dasku za sesckanje, a preko nje neki težak predmet. Tako će izaći nepotrebna voda iz tikvica, i ljutina iz plavog patlidžana.
Zagrejte najbolje veći tučani tiganj i u njemu zagrejte 3 kašike maslinovog ulja, patlidžan neverovatno upija ulje. Dodajte iseckani plavi patlidžan i pržite ga oko 10-12 minuta na srednje jakoj vatri uz povremeno mešanje.
Kad se patlidžan ispržio izvadite ga iz tiganja. Tiganj vratite na vatru, sipajte u njega 1 kašiku maslinovog ulja i zatim dodajte iseckane tikvice. Pržite ih oko 4 minuta uz povremeno mešanje. Kad su gotove izvadite ih iz tiganja.
U tiganj stavite 2 kašike maslinovog ulja i nastavite sa pečenjem iseckanog crnog luka, 2-3 minuta, tome dodajte grančice timijana ili majčine dušice, i iseckani beli luk. Posle jednog minuta dodajte iseckane paprike. Posle 4 minuta prženja, uz povremeno mešanje, dodajte iseckani paradajz. Pržite sve još 8-10 minuta dok se paradajz ne opusti. U međuvremenu posolite povrće. Na kraju dodajte isprženi plavi patlidžan i tikvice. Kuvajte sve još oko 5 minuta na umerenoj vatri, da se ukusi sjedine. Dodajte biber, i so ukoliko je potrebno. Sklonite tiganj sa vatre i dodajte povrću bosiljak. Služite ratatuj odmah, najbolje uz kus-kus.
Paris-Brest će vas sa prvim zalogajem podsetiti na princes krofne, kako i ne bi kad se sastoji od istih sastojaka, od kore poznate kao pâte à choux i poslastičarskog krema. Međutim, ovo je još ukusnija varijanta jer se u kremu nalazi grilijaš, to je bilo zaista prijatno otkrovenje za mene. I gosti su se složili da je grilijaš krem bio hit na gozbi na kojoj smo služili Paris-Brest. Pravila sam ja grilijaš i ranije, ali ovaj sa tostiranim bademima i lešnicima je bio savršen.
Inače Paris-Brest, kolač kojeg sa ustručavanjem naručuju u Americi, pogađajte zašto, je nastao pre više od sto godina, ideja za njegovu kreaciju je bila da promoviše čuvenu biciklističku trku Paris-Brest-Paris. Zato i liči na biciklistički točak. Pored toga što je izuzetno ukusan, ovaj kolač je zgodan jer mogu da mu se dodaju razni sastojci, za početak krenite od ovog recepta. Mogu čak da se naprave mini komadi, možete da ih vidite ovde.
Meni je ovaj kolač stvoren za ovu sezonu, zato sam ga i izabrala za uskršnju gozbu. Obavezno probajte da ga napravite ovog proleća.
Malo sam istraživala o grilijašu i saznala sam da je nastao u Francuskoj gde ga zovu praline. U pitanju je smesa koja se dobija od samlevenih orašastih plodova koji su pokriveni karamelom, nešto kao orasnica. U Francuskoj se obično koristi badem, a nešto ređe lešnik, kod nas su orasi popularni, u Americi pekani, a koristi se još i pistaći. Ta smesa se kasnije umeša u krem, obično poslastičarski, i to je onda prava divota. Toliko mi se svideo grilijaš da planiram da uskoro pravim grilijaš tortu, ali ovog puta sa bademima i lešnicima umesto oraha, i ko zna šta još.
Kao što možete da primetite slike u članku su totalno u radnom fazonu, nije bilo ni mesta a ni vremena da se kolač posebno slika, on je na brzinu bio sklopljen malo pre nego što su gosti stigli. Doduše većinu sastojaka sam napravila dan pre, što i vama preporučujem. Verovatno će uskoro dobiti nove fotografije, jer baš sam se primila na ovaj kolač.
Moja školska drugarica iz gimnazije me je nedavno posetila, oko našeg Uskrsa, što je za mene bio poseban događaj, moram da priznam da prijatelji iz rane mladosti imaju posebno mesto u mom srcu, i mi smo dane provele u prisećanju na doživljaje iz škole. Ono što sam primetile još letos, kada mi je bila prvi put u poseti, da nam je sećanje “zaribalo”, nekih događaja smo mogle da se setimo obe, ali neke sam samo ja pamtila, druge ona, i neretko smo imale potpuno drugačiji doživljaj ljudi i događaja.
Moja prijateljica i ja smo inače stalno u kontaktu, sa još dvoje prijatelja iz gimnazije, trenutno nas troje živimo u Americi, dok jedna prijateljica živi u Francuskoj. Mi se često grupno dopisujemo, i to traje više od deset godina, taman koliko ima kako ih nisam videla, osim pomenute prijateljice koju sam gotovo slučajno srela na Arubi pre dve godine, i sada živi u Americi. Međutim, mi ne pričamo toliko o nekadašnjim danima više se bavimo sadašnjicom. Ali, kad smo bile u fizičkom kontaktu, gimnazijski dani su bili naša glavna tema. Pošto nismo mogle da se dogovorimo oko nekih činjenica, pomislila sam da mora da postoji relevantan izvor sa kojim možemo da utvrdimo šta se stvarno dogodilo, i onda sam se setila mog dnevnika. Ja sam inače dugo pasionirano vodila dnevnike, od šestog razreda pa sve do udaje. Neko bi primetio da je ovaj moj blog nastavak mojih dnevnika. Međutim, problem je taj što su i dnevnici vrlo subjektivni i selektivni izvori, uopšte nisu pouzdani. Setila sam se knjige koju obavezno morate da pročitate u nekom dobu svog života, “Aleksandrijski kvartet”, britanskog autora Lorensa Darela, koji je jedan deo svog života proveo u Beogradu radeći za Britanski savet. To je roman sastavljen od priča četiri prijatelja koji potpuno različito tumače i opisuju period njihovog boravka i druženja u Aleksandriji. Veoma duga, ali neobično interesantna knjiga.
Već sam videla nas za par godina, najverovatnije u Srbiji, kako zajedno prelistavamo naše dnevnike, upoređujemo događeje, prisećamo se zaboravljenih stvari, i smejemo se do suza. Naša gimnazija je bila mala, dosta smo se družili sa učenicima iz drugih odeljenja pa i i razreda, u školi i izvan nje.
Poslednjih dana puno razmišljam o tom periodu moga života, bilo je to baš teško vreme, sve se raspadalo oko nas. Nekako smo uspeli da nađemo smisao u svom tom rasulu, i da prođemo koliko-toliko neoštećeni. Moja prijateljica i ja najviše smo pričali o nastavnicima koji su bili drugačiji, recimo o našem profesoru latinskog jezika, mislim da je svako imao manje-više ekscentričnog nastavnika iz tog predmeta, kod koga su 3-4 đaka imali prelazne ocene, ostali jedinice, kasnije popravljane na nastavničkom veću. Pošto je predmet mog trenutnog interesovanja istorija Rimskog carstva, svaki put kad pročitam Cezar, setim se svog nastavnika latinskog jezika na prvom času, kada paradno ulazi u učionicu i širi kartu Rimskog carstva na tabli, meni je u tom trenutku izgledao baš kao Cezar, čak je i frizuru terao kao on. Posle par godina sam ga srela u Atini, radio je kao turistički vodič, dok se nije ponovo vratio u školu, nisu mogli tek tako da ga se reše. Znam da je bila i neka afera pošto smo kod njega na času čitali starogrčke drame, “Žene u narodnoj skupštini” i “Žabe”, koje su bile pune lascivnih detalja.
Jedan od mojih omiljenih je bio profesor geografije, veliki gospodin ali i veliki strah i trepet za učenike, samo zato što je tražio da malo kritički razmišljaju a ne samo da bubaju. Terao nas je da analiziramo novinske članke iz ekonomije, što je bio neviđeni izazov za učenike, zbog toga se bežalo sa časova. Međutim ono što mi je ostalo u pameti je to da nam je redovno čitao članak “O poluintelektualcu”, Slobodana Jovanovića, i da je to na mene ostavilo veliki utisak. Mislim da u svakom odeljenju gimnazije treba da stoji taj tekst uramljen. Kasnije smo ga muž, tada dečko, i ja redovno viđali u “Srpskoj reči”, svaki put kada bi se završile demonstracije (1996/97).
Onda profesor fizike, kod njega smo svašta radili na časovima, više smo proveli vremena učeći o francuskoj književnosti ili džezu nego o fizici. Nekako u to vreme je bio veoma popularan Žak Prever, i sećam se da nam je pesma “Barbara” bila omiljena.
Profesorka muzičkog nam je davala petice za odlazak na bilo koji koncert klasične muzike, što je baš bilo lepo. Čak nam je davala njenu Jugokoncert propusnicu za veće koncerte, sećam se da sam tako jednom priliko otišla na koncert Stefana Milenkovića.
Iako smo bili žensko odeljenje, bilo smo vrlo problematični, i širili smo loš uticaj i na druga odeljenja. Jednom tako kad je preminuo Kurt Kobejn, posvetili smo mu vrata od učionice tako što smo ih ižvrljali raznoraznim porukama, i nije mi jasno kako je to prošlo bez ikakvog ukora ili opomene. U vreme najvećeg haosa, kada je bila hiperinflacija, sećam se da tada nije bilo belih kreda, već su se koristile preostale zalihe kreda u boji, tako da nam je tabla bila uvek šarena. Naravno da je jezičkom odeljenju matematika bila najveći bauk, tako smo ja i moja prijateljica dosta učenika iz odeljenja pripremali za pismene zadatake. I dalje mi izgleda komično kad se setim kako nemali broj mojih prijatelja iz odeljenja poređanih po podu moje sobe vežbaju matematiku tako što prolazimo kroz razne zadatke, a ja glumim nastavnicu.
Ne znam kako vama, ali meni je veoma važno da sačuvam sećanje na taj period, da to prenesem svojoj deci, zbog mnogobrojnih razloga.
Nešto razmišljam, da smo u tim gimnazijalskim danima imali kuglu u kojoj smo mogli da vidimo svoju budućnost, sigurno bi moja drugarica i ja videli sledeću scenu – provodimo veče u mojoj kuhinji, u dalekom Baltimoru, dok ja pravim koru za Paris-Brest, ona liže žicu za mućenje sa kojom je mešan krem od grilijaša:)
Paris – Brest
Sastojci za grilijaš:
50g tostiranih badema
50g tostiranih lešnika
100g šećera
Sastojci za testo (pâte à choux):
125ml vode
125ml mleka
2 kašike šećera
Prstohvat soli
115g putera
130g brašna
4 jaja
Sastojci za poslastičarski krem (crème pâtissière):
100g šećera
30g gustina
Prstohvat soli
4 žumanca
475ml mleka
35g putera
1 kašika ekstrakta vanile
Sastojci za šlag:
300ml slatke pavlake
4-5 kašika šećera u prahu
1 kašičica ekstrakta od vanile
Sastojci za dekoraciju: Jagode i šećer u prahu.
Priprema grilijaša:
Tostirajte sirove lešnike i bademe u rerni 10 minuta na temperaturi od 175C (350F). Onda lešnike protrljajte krpom da bi im uklonili ljusku. Rasporedite ih na papir za pečenje.
Zagrejte šećer u manjoj šerpici na srednje jakoj temperaturi. Kad se šećer pretvori u karamel pokrijte njime lešnike i badema na papiru. Kad se sve ohladi stavite u multipraktik i meljite dok ne dobijete pa skoro pastu.
Priprema krema:
Pripremite poslastičarski krem najbolje dan unapred. U šerpi srednje veličine pomešajte šećer i gustin. Dodajte prstohvat soli.
U drugoj posudi dobro pomešajte mleko i žumanca. Tu smesu sipajte u šerpu gde ste već stavili šećer i gustin. Uključite ringlu na srednju jačinu i kuvajte krem uz stalno mešanje, najbolje žicom za mućenje. Kad krem počne da vri, ostavite ga na vatri tačno 1 minut, uz mešanje. Do tada bi trebalo da se lepo zgusne. Skinite krem sa vatre i u njega umešajte puter, i na kraju dodajte kašiku ekstrakta vanile. Pošto se krem malo ohladio, pokrijte ga plastičnom folijom i ostavite u frižideru da prenoći.
Na kraju u hladni krem umešajte grilijaš.
Priprema testa:
Zagrejte rernu na 200C (400F). Pripremite jedan plitki kružni pleh. Stavite na njega papir za pečenje, ispod možete da iscrtate krug prečnika oko 23 cm, tako će vam biti lakše da istiskujete testo. Pripremite dresir kesu sa kružnim ili zvezdastim pipkom, prečnika oko 1 cm.
U šerpi srednje veličine zagrejte vodu i mleko. Dodajte šećer, so i puter. Kada tečnost počne da vri u to dodajte brašno, i mešajte sve varjačom dok se kuva na srednje jakoj vatri, oko 1 minut. Sklonite smesu sa vatre i ostavite je 5 minuta da se prohladi.
Za to vreme razbijte sva jaja i stavite ih u jednu posudu. Postepeno ih dodavajte smesi sa brašnom energično mešajući sve varjačom. Malo će da potraje dok ne dobijete dobro umućenu smesu. Smesa traba da bude ujednačena, elastična i glatka.
Testo stavite u dresir kesu i istiskujte ga na pleh, najpre napravite jedan krug, pa do njega, spolja, sledeći, pa unutra treći, preko četvrti, i tim redom dok ne potrošite svo testo (pogledajte gornju sliku).
Pecite testo na srednjoj rešetki 15 minuta na 200C (400F), zatim smanjite temperaturu na 175C (350F) i pecite još oko 25 minuta dok kora lepo ne porumeni. Nemojte da otvarate rernu u prvih 15 minuta pečenja, kad testo narasta. Važno je da se testo dobro ispeče, jer suprotno neće biti dovoljno hrskavo, samo će da splasne.
Kad se testo ispeklo, odmah ga izbušite na više mesta, da para iznutra može da izađe. Prebacite pecivo na rešetku za hlađenje. Kad se kora ohladila reckavim nožem je isecite celu na pola.
Slaganje kolača:
Na donju koru najpre stavite grilijaš krem koristeći dresir vrećicu, pa zatim stavite umućeni šlag i na kraju preko šlaga rasporedite jagode iseckane na polovine, pokrijte sve gornjom korom i pospite je šećerom u prahu.
Kolač secite reckavim nožem, nije uopšte komplikovano kako izgleda.
Dobri kroasani su retka vrsta, većina onoga što se prodaje nije ni blizu onome kako ja zamišljam dobro spremljeno francusko pecivo. Tek onda kad sam sama počela da ih spremam, shvatila sam zašto je to tako, uopšte nije jednostavno napraviti kroasane, onako da budu savršeni. Recimo makaronsi nisu ni blizu izazovu koji predstavljaju kroasani.
U suštini, tu nema previše sastojaka, ni komplikovanih detalja, a opet ima toliko faktora koji utiču na krajnji rezultat. Istina je da kroz praksu možete da dođete do odličnog recepta, ali i dalje će svaki put rezultati varirati, jer često ne možete da imate potpunu kontrolu nad svim faktorima, zato se i kaže da je pravljenje kroasana čista umetnost.
Pre ovih kroasana jedino što sam pravila sa lisnatim testom su bili kronats, ali to je pak drugačija vrsta peciva, tako da je ovo neka vrsta premijere peciva od lisnatog testa na blogu. Imam već listu u glavi stvari koje ću da pravim od lisnatog testa: predivno portugalsko pecivo sa kremom, pasteis de nata, zatim krafin, pecivo koje predstavlja hibrid mafina i kroasana, francuska peciva – palmiers, kougn-amann, mille-feille, danska peciva i naravno žu-žu, omiljeno pecivo moje ćerke kad ode u Srbiju.
Inače, od istog ovog testa za kroasane sam pravila pain au chocolat, i super je ispao.
Meni je cela zima, a i početak proleća, prošao u brizi, baš mučan period, trebalo mi je nešto, neki zahtevan projekat, da mi skrene misli, a i da me nauči strpljenju. I tako je pravljenje kroasana postala moja višenedeljna opsesija. Prvi put mi nije baš dobro ispao, nisam bila dovoljno strpljiva, drugi put je bio već malo bolji, zatim su usledili treći, četvrti, i peti, poslednji pokušaj… svakog puta kroasani su bili sve bolji.
Volim te male pobedice, nema veze koliko je mali projekat, ja verujem u male korake. Pobedica po pobedica, svaki uspeh osnažuje, donosi sigurnost, nedostatak straha i rast samopuzdanja, i na kraju, kad se sve to sakupi, vodi u jedan smislen život.
Mogla je tekstura da bude i vazdušastija, ali je korektna. Dakle, presek kroasana treba da izgleda kao saće.
Dakle savršen kroasan treba da bude spolja nežno hrskav, unutra izdašan i mekan, sa presekom koji izgleda kao saće. Kad ga uzmete u ruku treba da je lagan. Kad ga zagrizete, treba da se rastopite od miline. Miris putera koji izlazi iz rerne će vas potpuno zaludeti, tako da kad kroasane budete vadili iz rerne, nećete moći da se kontrolišete, ali, ipak sačekajte par minuta da se malo prohlade.
Dane sam provela studirajući kako da napravim dobre kroasane, na šta treba da obratim posebnu pažnju, kako da rešim moj problem sa njima, svaki autor je imao neku svoju priču. Odgledala sam desetine videa, čak i one na francuskom, malo sam obnovila znanje jezika. Onda sam zatražila pomoć od Suzane, autora bloga Savoury trips, setila sam se da je u kulinarskoj školi u Francuskoj, i ona mi je takođe pomogla. I tako sam skupljala znanje, savete, i svaki put kada sam ih pravila promenila bi po neku stvar.
Vremenom sam došla sam do zaključka da postoji par ključnih varijabli kada je pravljenje kroasana u pitanju – temperatura, za narastanja testa i za pečenje, razvlačanje testa tj. formiranje slojeva i kvalitet sastojaka.
Brašno
Koristite brašno za opštu upotrebu, nema potrebe za brašnom sa većim procentom glutena.
Puter
Kvalitet putera je veoma važan, nemojte da štedite na njemu, on mora da poseduje oko 81% mlečne masti. Ukoliko živite u Americi, gledajte da nabavite evropski puter, najuspešniji se pokazao onaj marke Plugra.
Najbolji način da razvučete puter u tanak sloj je da ga stavite u kesu za zamrzivač, kad malo omekša oklagijom ga razvucite u jednaki sloj.
Testo
Postoji neko pravilo da odnos putera prema brašnu bude oko 55%, ja sam se odlučila za nešto manju količinu. Testo za kroasane se ne mesi dugo, 8 minuta je sasvim dovoljno. Dodaje se i mleko u testo, ali onda postaju nepotrebno meki.
Razvlačenje testa
Ovo je veoma važan segment, testo mora uvek da bude hladno, kao i sloj putera u njemu, prilikom razvlačenja. Takođe, čim osetite da je testo suviše kruto i neće da se razvlači, presavijte ga u obliku pisma, uvijte u plastičnu foliju, i vratite u frižider da odmori 10-20 minuta. Posle toga će lakše da se razvlači.
Kada spajate testo i puter važno je da oba budu približne črstine.
Narastanje
Sasvim je ok da testo narasta u frižideru, ima dovoljno vremena za to. Ipak, kada već oblikovani kroasani treba poslednji put da narastu, veoma je važno da to bude u određenim uslovima. Ostavite testo da narasta na 25C oko 2 sata, ili na 22C oko 3 sata. Ako ne narastu dovoljno, tokom pečenja puter će iscureti iz testa, napraviti bukvalno baricu na plehu, a zatim će dno kroasana da upije tu mast zbog čega će postati nekako težak. Takođe, po površini kroasan će imati vrlo izražene slojeve, koji izgledaju rustično, ali to nije dobro jer kroasan neće biti mek i rastresit. To je bio moj glavni problem. Na slici ispod možete da vidite kako takvi krosani izgledaju.
Moram da vam ispričam jednu simpatičnu anegdotu vezanu za kroasane. Naime, skoro smo dobili u komšiluku mnogo lepu pekaru, imaju sjajne hlebove i bejgelsi su im super, međutim kroasani su im loši, upravo zbog toga što je pekar nestrpljiv i stavlja ih u rernu dok još nisu dobro narasli. Imaju baš izražene slojeve i nekako su grubi i suvi. Nisam mogla da izdržim, pa sam im jednom prilikom rekla da su im kroasani underproofed, što nisu baš dočekali sa oduševljenjem. I pre neki dan odem ja u tu pekaru sa mojom prijateljicom na kafu, i tu sretnem jednu poznanicu, i ona mi tu šapatom kaže, tvoji su kroasani mnogo bolji, videla sam ih na instagramu, doduše nisam ih probala, ali mi izgledaju baš profesionalno. E, znaš šta, sledeći put kad ih budem pravila, ima da ti ih donesem, kažem joj ja:)
Pečenje
Kod pečenja peciva treba biti pažljiv, dosta toga zavisi od vaše rerne. Ja sam eksperimentisala sa različitim temperaturama rerne, i u mojoj rerni kroasani najlepše ispadnu na 180C (378F), a moja rerna je prilično jaka. Kada se kroasani paku najpre na 200C (400F) i više, oni često zagore pri vrhu. Tako da je najbolje kombinovati ove dve temperature, najpre krosane pecite na visokoj, a zatim na nižoj temperaturi.
Obavezno pogledajte moj video na YouTube, koji će vam puno pomoći u pravljenju kroasana.
Prvog dana umesite testo. Pomešajte brašno sa solju i kvascem. Dodajte mu vodu, šećer i otopljeni puter. Mešajte sve u mikseru za testo na najslabijoj brzini, ili ručno, oko 8 minuta. Oblikujte testo u loptu, stavite ga u posudu u kojoj će da naraste, pokrijte plastičnom folijom i čekajte oko 2 sata da se testo udvostruči.
Zatim ga rukama izdužite, preklopite kao pismo, uvijte u plastičnu foliju, i stavite u frižidar da prenoći.
2. dan
Najpre istanjite puter. Postoje više različitih metoda, ali meni je najjednostavnija kada se malko omekšao puter stavi u kesu za zamrzivač, dimenzija 16 x 16cm, i onda oklagijom istanji. Vratite puter u frižider, i posle pola sata izvadite ga kao i testo koje je prenoćilo.
I prelamanje testa
Testo razvucite oklagijom u oblik pravougaonika dimenzija 18 x 34 cm. Stanjen puter stavite na jednu polovinu testa, pa ga preklopite sa drugom stranom. Rukama spojte ivice testa, i onda sve zajedno razvlačite oklagijom dok ne dobijete pravougaonik dimenzija 18 x 64 cm.
Testo, koje je u obliku izduženog prvougaonika preklopite tako što ćete jednim krakom preklopiti 2/3 duže stranice, a drugu stranicu ćete presaviti tako da ona dodiruje drugu. Ponovo oklagijom razvlačite testo po dužoj strani dok ne dobijete pravougaonik 18 x 50 cm, presavijte ga na pola, uvijte u foliju i stavite u frižider da odstoji 30 minuta.
Tokom razvlačenja testa radnu površinu pospite sa malo brašna.
Ukoliko je testo teško za razvlačenje, presavijte ga u obliku pisma, uvijte u foliju i stavite u frižider da se opusti 10-20 minuta. To isto uradite ako primetite da se testo zagrejalo.
Ukoliko puter proviri iz testa, pospite ga sa malo brašna.
Takođe, tokom presavijanja testa uvek četkicom uklonite višak brašna.
Možete da koristite razne oklagije, ja sam izabrala mramornu zato što hladi testo i zato što je teška.
Trebaće vam dosta snage za razvlačenje testa.
Kada razvlačite testo krenite od centra ka jednom kraju, pa ka drugom, tako će se testo ravnomerno razviti.
II prelamanje testa
Izvadite testo iz frižidera i ravijajte ga po kraćoj stranici dok ne dobijete pravougaonik 18 x 64 cm. Njega presavijte u oblik pisma po dužoj stranici. Uvijte ga u foliju i stavite u frižider na 30 minuta.
Na kraju testo razvijte u pravugaonik 18 x 60 cm, nožem ga podelite na pola i jedan deo uvijte u foliju, i ostavite u frižider za kasnije, a drugi deo razvucite u pravougaonik 20x 45 cm. Oštrim nožem isecite testo u šest jednakih trouglova, ostaće vam dva ekstra, sa kraja, nesavršenog oblika.
Svaki trougao zasecite po sredini, pri osnovi, tako će bolje da se ispeče sredina kroasana. Svaki trougao malo razvucite rukama, i onda zarolajte, počevši od osnove, tako da testo bude dobro zategnuto. Kraj trougla treba da bude na dnu kroasana. Rasporedite testo po plitkom plehu, koga ste obložili papirom za pečenje, sa razmakom, i svaki kroasan premažite dobro umućenim jajetom. Pokrijte kroasane plastičinom folijom i ostavite testo da poslednji put naraste.
Ovo je ključna faza, zapamtite da kroasani moraju dugo da narastaju. Najbolje da ih stavite u frižider da prenoće, pa ih sutradan pecite. Na temperaturi od 22C im treba minimum 3 sata da narastu.
3. dan
Zagrejte rernu na 200C (400F). Pre nego što ćete ih staviti u rernu još jednom ih premažite umućenim jajetom. Pecite kroasana oko 10 minuta, zatim smanjite temperaturu na 180C (375F) i pecite još 10-12 minuta, tokom pečenja, na polovini, okrenite pleh.
Sačekajte da se kroasani malo ohlade a onda ih služite najbolje uz džem (ovaj od jagoda i rabarbare je savršen) i uz kafu.
Sutradan, napravite novu turu, od preostalog testa.
Da li znate da su prvobitne šargarepe bile bele, žute i ljubičaste boje, baš kao ove na fotografiji? Šargarepa je postala naradžasta, kakvu je danas koristimo, u 16/17. veku, i to zahvaljujući metodom selekcije od strane vrednih holandskih poljoprivrednika koji su pokušavali da dobiju ukusniju i oku privlačniju vrstu. Neki smatraju da je naradžasta boja izabrana zbog holandske kraljevske porodice Oranski (Oranje), u prevodu – narandžasti.
Šargarepa narandžaste boje, koja je puna beta karotena, vremenom je postala apsolutno dominantna, kako zbog svog ukusa tako i zbog svoje privlačne boje. Opet i u drugim bojama šargarepa je veoma lepa, pogotovo kada se različite boje pomešaju, otuda ne čudi da se veze raznobojnih šargarepa sve više pojavljuju u rafovima prodavnica.
Tako je recimo i plavi patlidžan od bele boje dogurao do ljubičaste.
Šargarepa obično ima epizodnu ulogu u jelima, iako je skoro svugde koristimo. Sada konačno može da zasija punim sjajem, u jelima koja slede ima glavnu ulogu. Oba jela se jednostavno prave, imaju divan ukus, okrepljuju i umiruju i zdrava su. Zaista ne postoji bolji izbor jela za ove zimske dane.
Šargarepa sa ruzmarinom pečena u rerni
Šargarepa, kad se peče u rerni, dobija sasvim drugačiji ukus on onoga kada se kuva, i to mnogo bolji. Kada se peče ona se karamelizuje, postane fino slatka, još kad se pomeša sa začinskim biljem kao što je ruzmarin, onda je to jedan poseban gurmanski doživljaj. Možete da ih pečete zajedno sa krompirom, odlično se slažu, tako ćete dobiti ukusan i hranljiv prilog raznom mesu, kao recimo krmenadlama ili pečenici. Takođe, možete ih kombinovati sa pečenim paštrnakom, i on je savršenog ukusa kad se ispeče.
Sada mi pade na pamet još jedan odličan prilog od ovog povrća, kada se šargarepe ne peku u rerni već se dinstaju – u pitanju je čuveni cušpajz, ali sa medom i balzamik sirćetom.
Sastojci:
500g šargarepe, oljuštene i iseckane na manje komade
300g crvenog krompira, oljuštenog i iseckanog na manje komade
2 kašike ruzmarina, sitno iseckanog
3 čena belog luka, sitno iseckanog
4 kašike maslinovog ulja
1/2 kašičice soli
1/4 kašičice sveže samlevenog bibera
Priprema:
Zagrejte rernu na 220C (425F). Pripremite veći plitki pleh, obložite ga papirom za pečenje.
Iseckane sastojke pomešajte sa maslinovim uljem, solju i biberom. Smesu ravnomerno rasporedite po plehu i pecite u zagrejanoj rerni, 30-35 minuta. U međuvremenu promešajte povrće par puta.
Prilog služite odmah.
Čorba od šargarepe i đumbira
Potaž čorba od šargarepe je odavno poznata u francuskoj kuhinji pod nazivom Potage de Crécy. Najbolji način da napravite čorbu od šargarepe je da je najpre ispečete u rerni, zatim da joj dodate supu ili vodu, izblendate, i onda stavite na kraju u nju slatku pavlaku, bademovo mleko ili ono od kokosa. Dodatak đumbira je odličan izbor, pogotovo ako ste opsednuti njime kao što sam ja ove zime, on čorbi daje lepu osvežavajuću i ljutkastu aromu. Nećete pogrešiti ni ako čorbi dodate kari začin.
Sastojci:
900g šargarepe, oljuštene i iseckane na manje komade
2 kašike ruzmarina, sitno iseckanog
3 čena belog luka, sitno iseckanog
4 kašike maslinovog ulja
1/2 kašičice soli
1/4 kašičice sveže samleveng bibera
1 kašika svežeg đumbira, sitno iseckanog
4-5 šolja pileće supe ili vode
1 šolja slatke (neutralne) pavlake, ili mleka od badema, ili kokosovog mleka
Priprema:
Najpre ispecite šargarepe u rerni, kao što je opisano u gornjem receptu.
U dubljoj šerpi sipajtu supu, ili vodu, i u nju izručite ispečenu šargarepu zajedno sa preostalim sadržajem iz pleha. Tome dodajte iseckan đumbir. Kuvajte čorbu oko 30 minuta na srednje jakoj vatri. Na kraju čorbu izblendajte štapnim mikserom, dodajte slatku pavlaku, mleko od badema, ili mleko od kokosa. Dodajte soli i bibera ako je potrebno, ponovo zagrejte čorbu i služite je odmah.
Ako ste se ikada zapitali kako bi izgledale slane princes krofne, evo odgovora, to su vam gužer (Gougères). Ove slane krofnice, doduše bez fila, su popularno pecivo koje dolazi iz Francuske. Prave se od istog testa koje se koristi za princes krofne poznatog pod nazivom šu (choux). Ja ih često pravim za žurke, ili kao predjelo za goste, u poslednjih mesec dana sam ih spremala čak dva puta. Vrlo su ukusne i neobično zarazne.
Umesto Grijera, švajcarskog sira izuzetnog ukusa koji se koristi za spremanje fondu-a, možete koristiti Ementaler ili Čedar sir.
A sada da se podsetimo šta se još pravi sa pâte à choux:
120g izrendanog sira (Grijer, Ementaler ili Čedar)
50g iseckanih oraha
Priprema :
Zagrejte rernu na 220C (425F). Pripremite dva tanka pleha. Stavite na njih papir za pečenje. Pripremite dresir kesu sa kružnim pipkom, prečnika oko 2cm, ili kašiku za sladoled. U rerni postavite pregrade na gornju i donju trećinu.
U šerpi srednje veličine zagrejte vodu i mleko. Dodajte tome šećer, so, izrendani muskatni oraščić i puter. Kada tečnost počne da vri, i puter se istopi, u to dodajte brašno, i mešajte sve varjačom, dok se kuva na srednje jakoj vatri, oko 1 minut. Sklonite smesu sa vatre i ostavite je 5 minuta da se prohladi.
Za to vreme razbijte sva jaja i stavite ih u jednu posudu. Postepeno ih dodavajte smesi sa brašnom energično mešajući sve varjačom. Dobijena smesa treba da bude ujednačena i elastična. Na kraju umešajte izrendan sir i iseckane orahe.
Testo stavite u dresir kesu i istiskujte ga na pleh, ostavite razmak jer će testo narasti tokom pečenja. Ili umesto dresir kese koristite kašiku za sladoled, kao što sam ja činila.
Pošto ste stavili testo da se peče smanjite temperaturu na 190C (375F), i pecite oko 25 minuta dok krofne lepo ne porumene. Negde na pola vremena zamenite mesta plehova, onaj sa gornje pregrade stavite na donju, i obrnuto. Nemojte da otvarate rernu u prvih 13 minuta pečenja, kad testo narasta. Važno je da se testo dobro ispeče, jer suprotno neće biti dovoljno nabujalo i hrskavo, samo će da se slepi.
Kad se testo ispeklo, odmah ga izbušite na jednom mestu, da para iznutra može da izađe. Prebacite pecivo na rešetku za hlađenje.
