Nastavljam tradiciju ustanovljenu prošle godine u ovo vreme i predstavljam vam knjige vredne čitanja koje sam pročitala u 2025. godini. Nisam imala nikakav poseban princip pri odabiru, čitala sam ono što mi se učinilo interesantno, uglavnom starije knjige, i zanimljivo je da mi je Tvitter, iliti X, najviše pomogao u tome. Možda će i vama ova moja lista dati inspiraciju za čitanje, jer nije lako danas naći dobre preporuke. Za još više preporuka pogledajte i knjige čije sam opise umetala u recepte. Naslove i linkove možete da nađete na ovoj stranici.
Neke od predstavljenih knjiga su mi se dopale više, neke manje, ipak ostavile su najviše utiska na mene, često im se vraćam u mislima. Baš loše knjige koje sam čitala nisam ni pomenula. Trenutno čitam knjigu eseja Suzan Zontag, Protiv intrepretacije (Against Interpretation), i složila bih se sa njom da knjigama nije potrebno neko posebno tumačenje, jer se sve svodi na to da li nam se knjiga dopala ili ne. Što bi se moglo proširiti na jednostavnu ideju – knjiga je vredna i kvalitetna samo zbog toga što mi se dopada.
Osoba sam koja ume strasno da voli ili ne voli knjige. Kada sam uzbuđena zbog nekog dela, volim da čitam pozitivne komentare, i obrnuto, ako mi se knjiga ne sviđa, “sladim” se negativnim kometarima, posebno ako je popularna. Čini mi se da je pravljenje ove liste još jedan način da nastavim da uživam u knjigama koje su mi prošle godine donele ogromno zadovoljstvo, uspele su da me izmeste iz mog života, i naučila sam ponešto novo o sebi i drugima. I prekratile su mi ogromno vreme provedeno u vožnji. Da, većinu knjiga slušam, i ne vidim problem u tome; ako su glumci, koji je čitaju, posebno dobri, to mi upotpuni događaj.
Nestrpljivo srce (Beware of Pity) – Štefan Cvajg
Štefan Cvajg je u svoje vreme vrlo bio veoma popularan pisac, a to je bilo između dva svetska rata. Čitala sam dve njegove knjige, vrlo različite. Prva knjiga, roman sa temom koja je danas tabu – o sažaljenju koje može da proizvode katastrofalne posledice. Takođe, o mladalačkoj naivnosti, bezazlenosti, dobrim namerama koje su praćene nedostatkom mudrosti. Roman dosta podseća na gotički roman jer sve vreme ima mračnu i napetu atmosferu.
Mislim da naziv Nestrpljivo srce nije baš nasrećniji, bolje bi bilo Pazi se sažaljenja.
Magelan – Štefan Cvajg
Ova biografija o čuvenom moreplovcu, Magelanu, nije romansirana, već informativna. Najveća vrednost ove knjige je što nas upoznaje sa ovim neverovatnim herojom, čovekom koji je uz sve moguće prepreke, uspeo da ostvari svoju viziju i napravi nadljudski podvig. Ja verujem u izuzetne pojedince, koji pomeraju granice i oblikuju čovečanstvo, i ova knjiga me joj još jednom uverila u to. Detalji o kojima je Magelan vodio računa, njegov brilijantan um, liderske sposobnosti, nošenje sa nedaćama, rešavanje problema, istrajnost i žrtvovanje, me je ostavilo bez daha. Čak sam jednog dana uzela globus i pratila putovanje njegove ekspedicije oko sveta, koje je trajalo čitave tri godine.
Stoner – Džon Vilijams
Roman prati život povučenog profesora književnosti univerziteta smeštenog negde u Minesoti. Započinje jednim ravnim i oskudnim tonom, međutim na kraju sam bila toliko preplavljena emocijama da mi je trebalo neko vreme da se povratim posle čitanja knjige. Ma u jednom trenutku sam htela da se fizičkim obračunam sa par likova uključujući glavnog junaka. Ima dosta filozofije u ovom romanu, tačnije egzistencijalizma, što je očekivano jer je napisan 1965. godine. Ono što me je posebno nerviralo je mirenje glavnog junaka sa okolnostima i prihvatanje svoje prirode, što mi je delovalo kao izrazita pasivnost i kukavičluk, ali na kraju su sam bila pa skoro ubeđena da je sve to imalo smisla.
Žena u belom (The Woman in White) – Vilki Kolins
Odličan viktorijanski triler! Ne bih mogla da verujem da će toliko pažnje da mi drži misteriozna priča iz 19. veka. Bukvalno sam je “gutala”. Priča je vrlo zanimljiva i dobro konstruisana. Nekada je ova knjiga bila izuzetno popularna, izlazila je u delovima u književnom magazinu. U romanu se nalaze nezaboravni likovi kao što su grof Fosko, hipohondrični ujak i hrabra i požrtvovana Marian.
U senci procvalih devojaka (Within a Budding Grove) – Marsel Prust
Ovo je drugi deo korpusa U potrazi za izgubljenim vremenom, i bavi se tinejdžerskim godinama glavnog junaka. Ko voli prepoznatljiv stil Marsela Prusta, a kojeg krase unutrašnji monolozi, detaljni opisi i spor tempo, uživaće i u ovom delu. Za razliku od prve knjige koja se bavi životima drugih ljudi, druga knjiga se bavi životom glavnog junaka, njegovim prvim ljubavnim razočarenjem, novim ljubavima i poznanstvima, letovanjem na rivijeri sa svojom bakom gde upoznaje šarenoliki svet. Mnogi doživljavaju Prusta kao velikog snoba, ali meni to ne smeta, ja bih bila srećna da takvi pisci snobovi postoje i danas.
Mačje oko (Cat’s Eye) – Margaret Atvud
Ovo je knjiga koju sam izabrala za moj klub knjige zato što se bavi zanimljivom temom – vršnjačkim maltretiranjem među devojčicama, i o posledicima u kasnijem životu. Bio je dobar izbor jer nikada nismo više pričale o knjizi tokom naših sastanaka. Nisam sigurna, ali verujem da u knjizi postoji dosta autobigrafskih elemenata. Knjiga je prilično tužna, opisuje život glavne junakinje, koja kasnije postaje manje poznata slikarka, i vraća se u rodni Toronto na otvaranje svoje izložbe. To je bio neki njen mali lični trijumf. Počinje da se priseća svog prošlog života – nekonvecionalnog odrastanja sa ne tako tipičnim roditeljima, nedostatka samopouzdanja, sklonosti ka depresiji, drugarica koje su bile surove prema njoj, želje za pripadanjem, na koje su se nadovezali kasniji problemi u ljubavnom životu. Nije laka knjiga za čitanje ali je mnogo bolja od autorkine nezasluženo popularnije knjige Sluškinjina priča.
Nežna je noć (Tender is The Night) – Skot Ficdžerald
Uzela sam ovu knjigu da čitam jer se deo radnje dešava na letovalištu u Antibu, gde smo boravili pre dve godine. A i svideo mi se naslov. Roman ima dosta autobiografskih elemenata, glavni junaci dosta podsećaju na Ficdžeralda i njegovu suprugu Zeldu. U početku to je par koji svojom šarmom, lepotom i stilom izaziva zavist, ali vremenom, što iz dosade, što zbog previše para, i besciljnog i hedonističkog života, upadaju u spiralu nesrećnog i besmislenog življenja. Probala sam da pogledam film snimljen po ovoj knjizi, ali ga nisam završila, ipak sam uživala u predstavljenim mondenskim mestima po Mediteranu. Čak je jedna scena snimljena u vili koja se nalazi u Nici, i koja mi se posebno svidela, i fotografisala sam je. To je inače i najveći kvalitet ove knjige, izmestio me je u ta mesta tokom 20-ih godina prošlog veka.
Beži, Zeko, beži (Run, Rabbit, Run) – Džon Apdajk
Još jedna depresivna priča, ali je dinamična i vrlo stvarna, i Apdajk je tako dobar pisac da sam imala osećaj kao da sam gledala film, a ne čitala knjigu. Mogu da se setim skoro svakog detalja knjige i atmosfere. Ovo je prva knjiga njegovog serijala koji pokriva različite decenije američke novije istorije. Knjiga je napisana 1960, i bavi se porodičnim životom glavnog junaka koji nosi nadimak Zec. U jednom trenutku frustriran i zasićen porodičnim životom glavni junak, nekadašnja košarkaška zvezda u srednjoj školi, rešava da pobegne od svoje porodice i dotadašnjeg dosadnog života, i posle posla umesto da se vrati kući nastavlja da vozi kolima što dalje od grada u kojem živi. Tako vozi celu noć, i prolazi kroz mesta koja su i meni poznata, jer sam i ja tuda vozila. Zec je zaista osoba sa puno mana, ali opet negde postoji mala nada da će se nekako preobratiti, da će doživeti pokajanje. Davno sam čitala autorovu knjigu Parovi, koja se takođe bavi ljudima koji svojim nepromišljenim postupcima unose haos u svoju zajednicu.
Avanture Haklberi Fina – Tomas Sojer
Jedina mana ove knjige je bio sitan i zbijen tekst starog izdanja koje sam posedovala, sve ostalo je savršeno. Kako da se ne zaljubite u glavnog junaka, i njegove avanture sa njegovim prijateljem Džimom. Ova knjiga je iz potpuno nerazumljivih razloga uklonjena iz školske lektire u Americi, iako na najlepši mogući način pokazuje toplo i verno prijateljstvo između glavnog junaka i roba njegove usvojiteljke, Džima. Nekadašnji jezik i izrazi su deo tadašnjeg vremena i totalno je iracionalno tumačiti ih današnjim moralom. Plus, kao što rekoh to je uzbudljiva priča o prijateljstvu, avanturama, slobodi, odrastanju, i mislim da svaki dečak treba da je pročita. Posle čitanja ove knjige, shvatila sam da postoje knjige za dečake i one za devojčice, i da o tome treba voditi računa kada se pravi školska lektira. Bez obzira na potiskivanje ove knjige, ona će ostati upamećana za navek, i čitaće je buduća pokolenja, što neće biti slučaj sa ogromnom većinom savremene literature, jer razlika u kvalitetu i porukama je očigledna.
Semper Idem – Đorđe Lebović
Konačno sam pročitala ovaj domaći autobiografski roman koji je veoma popularan već duže vreme u Srbiji. Moram da priznam da u početku nisam bila nešto oduševljena, nisam prepoznala posebnu književnu vrednost ovog romana, možda sam previše očekivala. Ima dosta ponavljanja, opštih mesta, recimo deo sa predskazanjima i posebnim moćima glavnog junaka me nije posebno impresionirao. Ali, sa druge strane, knjiga je bila izuzetno interesantan istorijski izvor o Jugoslaviji između dva rata i za vreme Drugog svetskog rata. Takođe, priča o autorovoj bližoj i daljoj porodici je bila veoma dirljiva. Dosta sam toga naučila novog, recimo koliko su bile kosmopolitske građanske jevrejske porodice, koliko je bilo mešanja različiih nacija u Vojvodini, jezika i vera. Takođe, knjiga mi je približila ratno vreme u Vojvodini, o kojem opet nisam znala puno.
Ja sam jedno vreme opsednuto gledala na YouTube svedočenja preživelih ljudi iz koncentracionih logora, većina su bili Jevreji i Srbi, bilo mi je interesantno da saznam kako su uspeli da izbegnu surovu sudbinu. I to se desilo autoru knjige, ali on je preminuo pre nego što je uspeo da napiše deo svog života provedenog u logoru. Kao da nije sve pre toga bilo dovoljno strašno.
Frede, laku noć – Dragoslav Mihajlović
Uvek me je nerviralo kako su neki učenici u gimnaziji, koji jedva da su čitali lektiru, posebno hvalili roman Kad su cvetale tikve. Eto, čitali bi oni lektiru kad bi i ostale knjige bile tako bliske realnom životu, i naravno male po obimu. Meni se većina knjiga koje smo čitali kao lektiru zapravo dopadala. Ne bih ni uzela da čitam ovu knjigu da je moj muž nije doneo u Ameriku, jer u njoj je jedan vrlo naročit detalj – posveta Dragoslava Mihajlovića mom mužu; njegov otac i pisac su se poznavali. U pitanju su razne tematski vrlo različite priče, uglavnom o pojedincima sa društvene margine, mada ima i ratnih priča. Najpre sam pročitala predgovor Borslava Mihajlovića Mihiza, i bukvalno bila oduvana njegovom elokvencijom, zanimljivim kovanicama, i kako je na tako lep način dao ne baš pohvalnu kritiku na račun priče po kojoj je knjiga dobila ime. Meni se ona svidela, iako je na momente delovala neurotično, i nisam shvatala šta se dešava u razgovoru jednog nastavnika i dve nastavnice u zbornici jednog kišnog dana. Omiljena priča mi je Lilika. Tu je i tako divna posveta pisca svome sinu na početku knjige. Izuzetan dar za pisanje i opažanje, uz to je izgleda pisac bio veoma lepa ličnost.
Ka svetioniku (Lighthouse)- Virdžinija Vulf
Za razliku od njenog dela Gospođa Dalovej, koje mi se veoma dopalo, ovaj roman nije ostavio toliko pozitivan utisak na mene, osim atmosfere, i neke neobjašnjive nostalgije koju sam lako mogla da preslikam na svoj život. Inače knjiga je vrlo melanholična, što ne čudi jer je spisateljica imala takvu prirodu. Dosta unutrašnjeg monologa, malo akcije, ali za razliku od Marsel Prusta Virdžinija nije imala taj poseban dar da bude blago ironična i puna razumevanja za ljudske slabosti.
Još bih pomenula par knjiga koje sam takođe čitala prošle godine a to su Pačenko autorke Min Jin Lee; lepo je počela ali se pretvorila u sapunicu. Zatim zanimljivi krimi roman Inspector Imanashi Investigates koji se dešava 50ih godina prošlog veka. Pa sam ponovo čitala roman Kad je Niče plakao, Irvina Jaloma, i ovog puta me nije nešto impresionirao. Uzela sam da čitam zbirke Borhesovih priča, i ma koliko želela da mi se svide, jer mi je Borhes totalno cool lik, ostala sam prilično ravnodušna.
