Obožavam kesten. Svaki put ka gad ugledam u prodavnici, što nije često, moram da ga kupim, bez obzira na cenu. Kako sam ga skoro nakupovala u većoj količini, ali one već ispečene i očišćene, morala sam ponovo da napravim ove kolačiće jer su mi se veoma svideli.
Prvi put sam probala ove kolačiće od kestena kod moje prijateljice koja ih je spremala za slavu. Tražila sam joj odmah recept i ona me je uputila na kulinarski blog Smitten Kitchen, koji inače volim da pogledam jer je jedan od najboljih američkig blogova.
Recept je vrlo jednostavan, jedva sam se kontrolisala da mu ne dodam još nešto. Srećom ništa nisam dirala pa sam na kraju dobila vrlo kvalitetne kolačiće. Kad ih probate imate osećaj kao da jedete kesten pire, ali sa drugačijom teksturom. Baš su zanimljivi, i zaslužuju da se nađu u mojoj kolekciji sitnih prazničnih kolača.
saveti:
kestenje možete da pečete ili da kuvate, prvo je uskusnije, drugo se lakše čisti.
ovo je dobar bazični recept sa kojim možete da se igrate: recimo možete da kolačiće umačete u topljenu čokoladu umesto da ih valjate u šećer; ili recimo da im dodate jaje, itd.
umesto vanile možete da dodate tamni rum, koji se veoma lepo slaže sa kestenom.
što se tiče oblika, kolačići mogu da budu loptastog ili blago spljoštenog oblika, kao što možete da vidite na slikama.
300g kestena (ispečenog, očišćenog i iseckanog) – ovde možete da vidite kako da skuvate i oljuštite kesten
225g putera, na sobnoj temperaturi
120g šećera u prahu
250g brašna
1/2 kašičice soli
2 kašičice ekstrakta vanile
za posip:
120g šećera u prahu
1/4 kašičice cimeta u prahu
1/8 kašičice izrendanog muskatnog oraščića
priprema:
U multipraktiku sameljite kesten. Tome dodajte 120g šećera u prahu i omekšao puter i pulsirajte par puta. Zatim dodajte brašno, kome ste dodali so, i na kraju ekstrakt vanile. Trebalo bi da dobijete ujednačenu smesu.
Dobijenu smesu stavite u frižider na pola sata da se malo učvrsti.
Zagrejte rernu na 175C (350F). Pripremite veliki plitki pleh kojeg ste obložili papirom za pečenje.
Rukama oblikuje loptice veličine oraha i ređajte ih po plehu. Ako želite da kolačići budu pljosnatiji pritisnite ih dnom od čaše. Pecite ih u rerni 14-16 minuta, dok im dno ne počne da braoni.
Izvadite kolačiće iz rerne i ostavite ih u plehu oko 5 minuta. Zatim ih valjajte u šećer u prahu kome ste dodali cimet i oraščić. Služite kolačiće kad se ohlade, najbolje uz čaj ili kafu.
Nema jednostavnijih i aromatičnijih kolačića do ovih sa limunom. U Americi imaju dobar izraz koji ih najbolje opisuje – crowd-pleaser, to znači da im se svi raduju i da će najverovatnije prvi nestati kad ih odnesete na raznorazna okupljanja. To se meni upravo dogodilo pre neki dan, kad sam ove kolačiće odnela na završni klavirski koncert moje ćerke. Posle koncerta, kada je bila mala zakuska, nekako se saznalo da sam ih ja donela, pa su mi ljudi prilazili da ih oduševljeno hvale i da traže recept. Malo mi je bilo čudno to njihovo ushićenje, na kraju to su vrlo jednostavni kolačići, ali mislim da znam šta im je toliko prijalo – osvežavajući i neodoljivi miris i ukus limuna. A i domaći kolači su po pravilu nabolji.
Tako da ako vam treba ideja šta da odnesete na slična okupljanja, sada znate šta da napravite.
Ovi kolačiči sa limunom vrlo podsećaju na italijanske amaretti kolačiće, koji su podjednoko ukusni, ali imaju drugačije sastojke.
Taman da iskoristim priliku da vam ispričam nešto vrlo zanimljivo a tiče se života u Americi. Htela sam i ranije da pišem o tome, ali nije bilo prilike. Osim toga za koji dan će biti događaj u školi, zapravo dva, koji ću po prvi put organizovati, do sada sam to uspešno izbegavala, mada sam često učestvovala u raznim projektima. Mislim da je razlog za moj otpor bio taj što u vreme kada sam ja išla u školu roditelji nisu ni u čemu učestvovali, otišli bi na roditeljski, eventualno na otvorena vrata i to bi bilo to, malo me nervira što se od roditelja danas toliko toga očekuje. Zatim, ne mora uvek da se dovlači hrana za svaki događaj, neće deca ostati gladna. Tu je i dekoracija u neograničenim količinama, iako jeftina za mene je to nepotrebno trošenje novca. Ali, Amerikanici obožavaju dekoraciju i nošenje kostima, i za to koriste svaku priliku. Na kraju, mogu deca i nešto sama da urade, ne moraju svuda roditelji da idu za njima i da ih organizuju.
Doduše mogu da razumem potrebu za organizovanjem događaja za prikupljanje novca, naša škola je privatna sa ograničenim resursima, ali to rade sve škole. Moguće da je razlog za to što ovde ima ne tako malo ljudi koji u radu izvan posla traže smisao života, to im dođe kao neki važan hobi. To nije samo ograničeno na rad u školi već kojekakve volonterske akcije, za njih to ima smisla iako nemaju nikakvu finansijsku nadoknadu za uložen rad i trud. Naša škola je izrazito mala, svi se znaju, i funkcionišu kao neka poveća porodica. Mnogim roditeljima to je način da se socijalizuju, i oni se međusobno druže izvan škole. Ima još jedna stvar a to je da porodica ima obaveznih 25 sata volontiranja tokom školske godine, ali umesto toga mogu da plate određeni iznos.
Naravno, nisu svi roditelji angažovani oko dešavanja u školi, ali ipak ima ne tako mali broj onih koji su baš aktivni. Ako su ambiciozni mogu da da uđu u savet roditelja i da dobiju neku funkciju. Ja sam često room parent, i to samo zbog toga što nastavnicima ne mogu da kažem ne.
Neki od tih događaja za prikupljanje novca za školu su bili sjajno organizovani, još uvek se sećam jedne žurke “The roaring twenties” (Lude dvadesete), malo pre pandemije, kako je bila vesela i kako su roditelji u parovima dolazili obučeni u kostime iz tog perioda. Eto, to me uvek iznova fascinira kako Amerikanci imaju tu posvećenost, commitment, i kako šta god da rade nekako to “ljudski” odrade. Vrlo su organizovani, tačni i pouzdani, i to ne samo kada je posao u pitanju. Naravno nisu svi takvi, ima ovde svakojakih ljudi, ali opet to mi ne narušava opšti utisak. Sad ću vam navesti nekoliko primera.
Do pre neku godinu, kad je preminula, mis Širli je dolazila u školu svaki dan, na početku i na kraju nastave, da pomaže učenicima da pređu ulicu. Nekada su u nju išla njena mnogobrojna deca. Još uvek se sećam njenog lika, bila je sigurno u svojim 80-im, sa flouroscentim prslukom i “stop” znakom kako ćaska sa učenicama. Na kraju, kad je napustila ovaj svet, posvetili su joj taj mali deo ulice, tu sada stoji njeno ime na crvenom znaku, za dugo sećanje.
Puno roditelja učestvuju kao treneri za razne sportove, naročito očevi, kod nas je fudbal najpopularniji. Pre nekoliko godina imala sam jedno krajnje neobično iskustvo. Naime jednom je tako trebalo da fotografišem fudbalske timove iz škole, i desi se da malo pre ugovorenog fotografisanja jedan od roditelja, koji je bio asistent trenera, tragično premine. Predloženo mi je da ga nekako umetnem u grupnu fotografiju, što sam učinila u fotošopu, i uopšte nije loše ispalo. Udovica je bila veoma zadovoljna, vrlo joj je bilo važno da se vidi da je njen suprug vodio školski fudbalski tim. Kad smo kod tog nesrećnog događaja da pomenem i to kako su se roditelji lepo organizovali da pomognu nesrećnoj porodici, od pripreme hrane pa do prikupljanja novca, a to se dešavalo više puta.
Ipak, neprikosnovena kraljica roditeljskog učestvovanja u školi je Lora. Nekada davno je bila nastavnica muzičkog, a onda se doškolovala i postala advokat. U svim aktivnostima je prisutna, uvek sa sobom vuče razne igrice, animacije i slatkiše za decu. Ništa joj nije teško, naprotiv, puna je energije i elana, sve stiže. Nekako je lepo biti u blizini osobe koja je tako vredna i organizovana i nikada se ne žali. Pri tome je “stara škola”, nema kod nje nikakavog nonsensa sveprisutnog u današnjem američkom društvu. Naša deca idu i ista odeljenja, i naše ćerke se dosta druže, tako da se često viđamo. Posebno poslednjih meseci pošto sam joj pomagala u pripremi školskog mjuzikla. Da, ona je rešila da sama napravi školski mjuzikl, u brojnim je i sama učestvovala kao glumica. Poduhvat je bio veoma ambiciozan, trebalo je izaći na kraj sa toliko dece, a probe umeju da budu vrlo duge i naporne, ko je učestvovao u predstavama zna kako to izgleda, da ne pominjem prateću dramu oko podele uloga. Angažovala je Lora i svog muža, koji je inače di džej, on je radio na zvuku, pa i oca koji je radio na scenografiji. Predstava je bila vrlo uspešna, i ja sam tako promenila mišljenje o učestvovanju roditelja u školskim aktivnostima. Naime, posle pandemije, deca su postala željna vannastavnih aktivnosti, vrlo rado u njima učestvuju, i da nije bilo Lore, ona bi bila uskraćena za jedno vrlo lepo i važno iskustvo. Skoro je bio neki sportski dan, cela škola u nekom parku, i samo odjednom skupila se deca iz raznih odeljenja i počeše da plešu i pevaju pesme iz mjuzikla, sva vesela i zadihana. A muzika, i uopšte ceo mjuzikl Čarobnjak iz Oza, je fenomenalna. Da nije bilo te predstave ne bih ni saznala da se moja ćerka baš dobro oseća na sceni, iako često ime da bude stidljiva i nesigurna. Uspela je da “ukrade šou”, i to kao zamena za Doroti, i dirne i nadahne ljude koji su gledali predstavu. I moj sin, koji je bio dekorater, ima vrlo lepo iskustvo sa predstave, to mu je omogućilo da se oseća korisno i da se druži sa decom iz drugih odeljenja. A ja sam konačno počela da cenim mjuzikle.
Over the Rainbow pesma u izvođenju moje ćerke.
Kolačići sa limunom
sastojci:
80g putera, na sobnoj temperaturi
180g šećera
Izrendana korica celog limuna
2 jajeta, na sobnoj temperaturi
3 kašike lumunovog soka
420g brašna
2 kašičice praška za pecivo
1/4 kašičica soda bikarbone
1/4 kašičice soli
1 1/2 šolja šećera u prahu
priprema:
Zagrejte rernu na 190C (375F). I obložite papirom za pečenje veliki plitki pleh.
Najpre u jednoj posudi pomešajte brašno, so, prašak za pecivo i soda bikorabonu. Zatim mikserom umutite omekšao puter i šećer. Kad dobijete kremastu smesu tome dodajte izrendanu koricu limuna. Zatim dodajte jaja, komad po komad, dok sve vreme mešate smesu mikserom. Zatim dodajte sok od limuna i smesu sa brašnom i sve dobro promešajte.
Dobićete gustu smesu koju ćete oblikovati u loptice nešto manje od golf loptica. Svaku lopticu uvaljajte u šećer u prahu i ređajte po plehu. Na kraju čašom ili nekim sličnim predmetom pritisnite loptice testa da ih malčice spljoštite.
Pecite kolačiće oko 10 minuta na srednjoj rešetki rerne. Tokom pečenja kolačići će malo da se rašire i izgledaće raspuknuti. Posle 5 minuta boravka na plehu, izvan rerne, prebacite ih na rešetku za hlađenje.
Jednom sam pravila ove kolačiće mojoj prijateljici pošto znam da voli pistaće i kardamon. Međutim, dok sam ih pravila zapričale smo se, i ja sam zaboravila da zapišem količine sastojka, posle sam joj dala progrešne mere. Sada konačno mogu da joj pošaljem recept za još ukusnije kolačiće sa pistaćima, komadićima čokolade i kardamonom, u međuvremenu sam ih pravila više puta dok nisam bila potpuno zadovoljna njihovim ukusom i teksturom.
Inače, u poslednje vreme mi je baš zanimljivo da spremam razne varijante američkih kolačića sa komadićima čokolade. Čak sam i video napravila. Interesantno je koliko količina sastojaka kao i metod pravljenja utiču na njihovu teksturu i izgled. Ovog puta sam probala da otopim puter i onda da ga malko ohladim, i zaista sam zahvaljujući tome dobila lepu hrskavu teksturu. Iako više volim kad su kolačići deblji, ovoga puta sam htela da budu tanji, pa sam za testo koristila dva cela jajeta, i pekla sam ih na višoj temperaturi. Zaista su predivno ispali, danima su bili sveži i ukusni. Što se tiče ukusa ne možete da omanete ukoliko kombinujete pistaće, kardamon i čokoladu.
Pošto kolačići tako lepo idu uz čitanje knjiga, osvrnuću se na jednu posebnu knjigu koju sam skoro pročitala – “Čarobni breg” Tomasa Mana.
Čarobni breg – Tomas Man
Ja izbegavam da čitam klasike koje sam uglavnom čitala kada sam bila tinejdžerka, jer imam strah od toga da mi se više neće sviđati. Jedino sam čitala knjigu “Ana Karenjina” tri puta, i verovatno ću ponovo, jer znam da ću je uvek voleti. Neke od knjiga Tomasa Mana sam davno čitala (Budenbrokovi, Smrt u Veneciji, Tonio Kreger), i njegov stil pisanja kao i teme mi nisu strane, iako ponekad mučne ja sam uživala u njima, posebno zbog izuzetnog dara pisca da opiše stanje ljudske duše.
Pošto mi je savremena američka popularna književnost veoma dosadila, u poslednje vreme sam počela ponovo da čitam klasike. Sa jedne strane sam uživala čitajući ovu knjigu, iako je ogromna i bez previše dešavanja, a sa druge strane mučila me je bolna spoznaja koliko je današnja literatura loša, dosadna, puna stereotipa, neoriginalna, banalna, i što je najgore puno ljudi to čita i misle da je to neka visoka književnost. Ne bih ni čitala te knjige da nisam član kluba knjige, već deset godina, i zahvaljujući tome moram da se zlopatim sa ovdašnjom popularnom beletristikom. Moram da primetim da je poslednjih godina kvalitet romana veoma opao, bukvalno svi liče jedni na druge, ne možeš više da ih razlikuješ. Zajedničko svima je da su likovi u njima potpuno jednodimenzionalni, ili su baš dobri, ili su baš loši, kao karikature. Posle prvog poglavlja već znam kako će se roman završiti. Autori koriste svaku priliku da istaknu svoje viđenje sveta i da nametnu svoje vrednosti, sve mora da bude opšte prihvaćeno i u trendu, veoma se trude da izazovu simpatije kod čitalačke publike, što naravno doprinosi porastu prodaje knjige. Čitaoci se pak dobro osećaju jer znaju da su na pravoj strani, navijaju za dobre likove, koji na kraju trijumfuju, a još više im godi što su loši likovi kažnjeni. Nekada sa takva literatura smatrala kičom, a sada osvaja najprestižnije nagrade i kritika ih obožava. Sigurna sam da su nekadašnji ljubavni vikend romani bili uzbudljiviji i manje predviljivi od današnjih cenjenih romana. Kao i druge umetnosti književnost je postala velika industrija, piše se ono što većina publike traži, podilazi se jeftinom ukusu, sve je to pažljivo kalkulisano, za originalnost, istinitost, kompleksnost i suptilnost nema mesta, to je preveliki rizik.
Kad čitate “Čarobni breg” ni u jednom trenutku ne osećate da vam pisac nameće svoje viđenje, on nema potrebu da morališe, on vam iznosi priču i ostavlja vama da zaključite da li su likovi dobri ili loši. Zapravo nijedan od njegovih likova nije ni potpuno loš a ni dobar, sve je to izmešano, kao i u stvarnom životu, čak je i glavni junak knjige u neku ruku antiheroj.
Hans Kastorp je mladić sa starom dušom, siroče, na momente bezazlen, na momente mudar, radoznao, ne previše hrabar, saosećajan, pasivan, duhovit. Roman počinje njegovim dolaskom u sanatorijum za tuberkulozne, u Davosu, u poseti njegovom bolesnom rođaku. Planirao je da tu ostane tri nedelje, ali ostao je sedam godina, njegov boravak se završio sa početkom Prvog svetskog rata. Kroz njegov boravak u tom sanatorijumu upoznajemo galeriju interesantnih likova privilegovanog sloja ljudi koji su došli iz raznih delova Evrope radi lečenja. Iako sanatorijum u kome žive bolesnici, sa ne tako velikom šansom izlečenja, streptomicin će biti tek kasnije otkriven, odiše nekom posebnom atmosferom, drugačijom od one u “ravnici”, tako pacijenti nazivaju svet zdravih ljudi. Oni imaju svoj ustaljeni ritam, kao u nekakvom odmaralištu, tu sve izgleda tako izolovano i ušuškano da je teško oprostiti se od tog sveta, što se i desilo junaku romana iako je bio pa skoro izlečen. Isto sam i ja osećala dok sam završavala ovu knjigu, bilo mi je teško da se odvojim od tog sveta sa čarobnog brega.
Živeći u toj rutini glavni juna pak ne gubi vreme, puno je naučio i duhovno se razvijao, a za to su najviše zaslužni Setembrini i Nafta, njegovi neformalni učitelji, takođe gosti sanatorijuma. Svako od njih zastupa ekstremno drugačiji pristup životu, i pred svojim učenikom često polemišu o smislu života, smrti, nauci, religiji, politici, i uopšte važnim filozofskim pitanjima. To je meni bio i najinteresantniji deo, upoređivala sam koliko se toga promenilo u periodu od skoro pa sto godina, kada je ova knjiga napisana.
Tomas Man je veoma opširan u svojim opisima, bilo da je u pitanju krajolik prekriven snegom, toaleta gostiju, obroci u restoranu, često se i ponavlja, pa opet to ne umanjuje kvalitet ove knjige. Zapravo to je za mene bilo prijatno osveženje.
Ako mene pitate, bolje je ne čitati ništa nego čitati lošu literaturu. Samo kroz čitanje dobrih knjiga, iliti klasika, možete da razvijete dobar ukus, to isto važi i za druge umetnosti. Dobra knjiga ne pruža samo estetski doživljaj već zahvaljujući njoj saznajte više o sebi i drugima, nudi vam mogućnost da bolje upoznate život i da se lakše snađete u njemu.
Kolačići sa pistaćima, čokoladom i kardamonom
Sastojci za oko 24 komada:
150g pistaća, pečenih i blago posoljenih, sa odstranjenom ljuskom i samleveni u multipraktiku
150g brašna
1/2 kašičice soli
1/2 kašičica karadmona, samlevenog u avanu
1 kašičica praška za pecivo
170g putera, otopljenog i onda malo ohlađenog
150g smeđeg šećera
50g belog šećera
2 omanja jaja, na sobnoj temperaturi
1 kašičica ekstrakta vanile
200-250g poluslatke ili gorke čokolade, iseckane na komadiće, ili chocolate chips
Priprema:
Pripremite dva velika plitka pleha, obložite ih papirom za pečenje.
U jednoj posudi pomešajte brašno, samlevene pistaće, so, prašak za pecivo i kardamon.
U drugoj posudi mikserom mutite šećer i puter, koji ste najpre potpuno otopili pa zatim delimično ohladili, dok ne dobijete ujednačenu smesu. Njoj dodajte jedno po jedno jaje i ekstrakt vanile. Na kraju umešajte smesu sa brašnom, pa tome dodajte iseckano komadiće čokolade.
Kašikom izvlačite smesu, ako nije dovoljno gusta, ostavite je malo u frižideru, oblikujte je u loptice veličine loptice za golf i stavljajte ih na obloženi pleh. Stavite pleh u zamrzivač da se testo stvrdne, oko 30 minuta.
Zagrejte rernu na 190C (375F).
Napravite veći prostor između loptica na plehu, jer će kolačići da se rašire tokom pečenja.
Pecite kolačiće oko 15 minuta, dok ivice ne počnu da dobijaju tamniju boju. Kad su ispečeni ostavite ih u plehu nekoliko minuta, a zatim ih stavite na rešetku da se ohlade. Svaki pleh sa kolačićima pecite odvojeno.
Kad u kući zamirišu puter, čokolada, cimet, muskatni oraščić, karanfilić, đumbir, vanila, korica od limuna, burbon i rum, to samo može jedno da znači – počela je sezona prazničnih kolača!
Pravljenje kolača o praznicima je za mene vrhunska zabava. Nekada mi pravljenje kolača nije padalo na pamet, kada sam bila mlada i nisam znala šta propuštam, ali sada apsolutno uživam u tome, kao uostalom prema svemu što traži dosta znanja, trud i kreativnosti. To je prava umetnost!
Kolačići spremni za cookie swap party.
Poslednjih godina rani decembarski dani mi prolaze u planiranju i osmišljavanju kolača (svake godine spremam nešto novo i drugačije), zatim pripremanju i nabavci sastojaka, i onda na kraju pravljenju i pakovanju kolača. Da, obično sve kolače podelim, to je za mene win-win situacija, ne moram da brinem o svojoj kilaži:)
Najviše kolača napravim uoči tradicionalnog komšijskog cookie swap-a, kada razmenjujemo kolače, obično se okupimo u jednom baru u našoj ulici. Kolače takođe spremam za decu u školi, kao i za prijatelje. I naravno za slavu i naš Božić.
Ovih dana uspela sam da napravim finu kolekciju sitnih prazničnih kolača koju hoću da podelim sa vama. Ima tu svačega, domaćih i stranih, tradicionalnih i modernih, klasičnih i neobičnih poslastica. To je raznolik izbor kolača sa orasima, bademima, lešnicima, pistaćima, kokosovim brašnom, suvim voćem, kestenjem, marcipanom, čokoladom, svim onim neodoljivim sastojcima koji pored mirisnih začina čine ove kolače prazničnim. Sigurna sam da će vam se dopasti!
Ovde možete da vidite video kako da napravite 4 vrste prazničnih kolačića od jednog testa.
Kliknite na nazive jela i poslastica, iznad slika, da bi našli recepte.
Za mene su medenjaci obavezni božićni kolači, zato što divno mirišu na cimet, oraščić, đumbir, karanfilić, vanilu, zatim, zato što možete da ih pravite u raznim oblicima, i na kraju da ih dekorišete. Obavezno se prave sa decom da bi im se usadila ljubav prema pravljenju kolača, i uopšte prema kuvanju. Možete čak da im dodate crni biber ili ušećereni đumbir. Video za pravljenje i dekoraciju božićnih medenjaka možete da pogledate ovde.
Ako se poželite fensi kolačića, strpljivi ste i volite izazove u kuhinji, onda će vam spremanje makaronsa biti veliko zadovoljstvo, ako uspeju:) Pored toga što ih možete praviti u raznim bojama, možete im dodavati razne sastojke, kako testu tako i filu. Po pravilu najviše privlače pažnju servirani na tanjiru sa ostalim kolačima.
Ove jeseni sam prvi put pravila čokoladne praline, i to posne, i bila sam oduševljena kako se lako prave i kako lepo izgledaju. Odlične su za poklončiće. Samo morate da nabavite dobru čokoladu za kuvanje. Marcipan se vrlo često koristi kao fil za praline, ali pire od kestena je moja ideja, i uopšte nije loša.
Za orasnice sam čula tek pre par godina, nisam verovala da se nisam upoznala sa jednim tako ukusnim domaćim kolačem. Moje američke prijateljice ga obožavaju, njima je ovaj kolač neobično ukusan, fino hrskav, a uz to je i gluten free. (Recept očekujte uskoro na blogu)
Trebalo mi je dugo vremena da zavolim vanilice, sad razumem zašto su to kultni kolači kod nas. Ja ih ne pravim sa mašću, već sa puterom, i gledam da ako ne koristim pravu vanilu, onda da to bude kvalitetan ekstrakt vanile. I to stavljam u testo, a ne u šećer u prahu. Džem od kajsije se podrazumeva. Dodatak korice limuna testu čini kolač još ukusnijim.
Jednostavni kolačići koje možete da pravite u raznim oblicima, ipak zvezdasti im najbolje pristaje. Limun i mak, kao što ćete se i sami uveriti, ako rešite da pravite ove kolače, je vrlo interesantna kombinacija, sigurno ćete pomisliti u sebi, kako su dobra cela zrna maka u kolačima.
Čak i totalnim početnicima ovi kolači će lepo uspeti. Bademovo brašno možete da kupite ili sami napravite. Par dekorativnih perlica na vrhu, ili listići od badema, mogu da ih učine vizuelno vrlo interesantnim.
Žute štangle, ili kako se već zovu, su najlepše štangle na svetu. Ne znam nijedan kolač sa orasima da je tako lep, kompleksan i da ima tako raskošan ukus.
Pomalo zaboravljeni domaći kolač, koji zaslužuje dosta pažnje. Njegova prhka puterasta kora, pa sloj džema od kajsija, i na kraju gornja hrskava kora od oraha i belanaca, će vas ostaviti bez daha.
Ne postoji ništa tako savršeno što se sastoji samo od brašna, putera i šećera. Toliko su ovi hrskavi kolačići lepi da vam se čini da ništa lepše niste probali u životu.
Jedan od onih popularnih kolača koji se pre pečenja zamrznu, da bi se testo stvrdlo i tako lakše sekli. Okolo možete da ih uvaljate u raznu dekoraciju, i u tome se krije privlačnost ovih kolačića. Pored dekorativnih perlica možete koristiti sitno iseckano koštunjavo voće, mak i druge sastojke.
Kolačići sa puterom od kikirikija i čokoladnim poljubcima
Za mene je ovaj američki kolač bio veliko otkrovenje, zato što se pravi sa puterom od kikirikija, koji se opet super slaže sa čokoladom (Američki kuvar str. 148).
Klasični božićni kolačići popularni širom Evrope, naročito u Nemačkoj i Austriji. Imaju divan biskvit sa bademovim brašnom i struganom koricom limuna. Oni su filovani najčešće džemom od malina, mada su džem od kajsija i borovnica takođe poželjne opcije. Kao što vidite, pravi su ukras na trpezi.
Ne samo što su ukusni uz kafu, nego su sjajni za transport. Ukoliko poželite da nekoga obradujete pošiljkom sa kolačima, što je inače vrlo pažljiv gest, ovo je najbolji izbor.
Ovi kolačići su tako jednostavni, a opet veoma ukusni. Dosta podsećaju na pire od kestena, ali sa drugačijom teksturom. Interesantan su dodatak klasičnim kolačima.
Ovi kolači su bili hit prošle godine, ove godine sam pokušala da napravim nešto slično ali sa drugačijom aromom, koristila sam limetu i bosiljak, i oduševljena sam rezultatom. Nešto slično sam pravila ranije. Osnova je klasični prhki biskvit divnog puterastog ukusa koji se bukvalno topi u ustima, ovde ga zovu shortbread. Dodatak na vrhu totalno ima smisla, kiselasta aroma preliva savršeno se slaže sa biskvitom, osim toga uvek možeti dodati fini detalj kao dekoraciju.
Kolačići sa limetom i bosiljkom
Za pravljenje ovih kolača koristite isti recept kao za prethodne kolače, osim strugane korice crvenog grejpfruta stavite izrendanu koricu jedne oveće limete i desetak listića svežeg bosiljka.
Ovo je vrlo zanimljiv način da dekorišete praznične kolačiće. Za to su vam potrebne bombone koje se najpre usitne, pa u rerni dobiju fini izgled stakla.
Meni su pistaći i suve brusnice mnogo moćna kombinacija, ali vi možete da koristite za pripremu baklave orahe ili bademe, ili na kraju sve zajedno. Koristite ovaj recept kao osnovnu za dalje eksperimentisanje.
Ove slatke salame se vrlo jednostavno prave, ne peku se i u njih možete da stavite razno suvo i koštunjavo voće. Jedna je čokoladna salama sa orasima, keksom, suvim šljivama i pistaćima, a druga je posna i sastoji se od suvih smokvi, kajsija i lešnika.
Sa kuglicama nikada nećete pogrešiti, mogu čak da se dosta unapred spreme i čuvaju u zamrzivaču. Ovo su i najzdraviji kolači sa liste. Kombinacije su bezbrojne, a ovo su neke od njih:
Kuglice sa urmama, čokoladom i orasima
Kuglice sa čokoladom, suvim višnjama i bademima
Kuglice sa suvim kajsijama i pistaćima
Kolač od limuna
Za ljubitelje limuna u kolačima ne znam da li postoji lepša preporuka. Dole je kora od prhkog testa, a gore je divan osvežavajući fil, pa još posut šećerom u prahu. Možete da ga sečete i u kvadratnom obliku (Američki kuvar str. 144).
Ovu su Amerikancima omiljeni naši domaći kolači. I stvarno su super. Svojevremeno je ovaj recept bio objavljen u štampanom izdanju Baltimore Sun-a, što je bila dobra fora. Inače recept je preuzet iz kuvara moje svekrve.
Ovo kolačiće sam ja izmislila, tu sam objedinila popularne sastojke iz domaće kuhinje – suve šljive, orahe, med i cimet. Nadam se da će vam se svideti.
I da vas podsetim da je moj Američki kuvar na popustu, ukoliko planirate da sebe ili druge obradujete nečim lepim i korisnim za praznike. Pogledajte više o knjizi, utiske prezadovoljnih kupaca i kako da je naručite – ovde.
Sigurno ste i sami primetili, sa prvim hladnijim danima želja i motivacija za pravljenjem kolačića i sličnih đakonija počinje naglo da raste. Uzroci mogu da budu razni, nekad je to jednostavno potreba da se radom rerne zagreje dom.
Nikada nisam mislila da su kolačići moj forte, ne pravim ih često, ali moram da se pohvalim da svaki put dobijem ne mali broj komplimenata za njihov kvalitet. A kolačići se dosta jednostavno prave, i ono što je najinteresantnije, stalno možete da menjate njihove sastojke, bilo da je u pitanju brašno, koštunjavo ili suvo voće, začini ili neki drugi dodaci.
U ovim kolačićima lešnik baš lepo dolazi do izražaja. Meni je to inače omiljeno koštunjavo voće. Obavezno ga prepecite. Ukoliko želite hrskavije kolače ostavite ih duže da se peku u rerni. Pazite da ne pokupe vlagu, to se meni desilo, zato ih čuvajte u dobro zatvorenoj kutiji. Pošto sam imala u kući potpuno gorku čokoladu, nju sam i stavila, i meni se ona baš svidela u kombinaciji sa slatkim suvim voćem.
Master recept za kolačiće sa komadićima čokolade možete da pogledate ovde.
Kolačići od lešnika sa čokoladom, suvim višnjama i kajsijama
70g gorke ili poluslatke čokolade, iseckane na komadiće
Priprema:
Zagrejte rernu na 165C (325F). Pripremite dva velika plitka pleha, obložite ih papirom za pečenje.
U jednoj posudi pomešajte brašno, mleveni i iseckani lešnik, mlevene ovsene pahuljice, so, prašak za pecivo i soda bikarbonu.
U drugoj posudi mikserom mutite šećer i omekšao puter dok ne dobijete ujednačenu kremastu smesu. Njoj dodajte jedno po jedno jaje i ekstrakt vanile. Na kraju umešajte smesu sa brašnom, pa tome dodajte iseckano suvo voće i čokaladu.
Kašikom za sladoled izvlačite smesu i stavljajte je na obloženi pleh. Napravite prostor između, jer će kolačići da se rašire tokom pečenja.
Pecite kolačiće 16-18 minuta, dok ivice ne počnu da dobijaju tamniju boju. Kad su ispečeni ostavite ih u plehu nekoliko minuta, a zatim ih stavite na rešetku da se ohlade. Svaki pleh sa kolačićima pecite odvojeno.
Čuvajte ih u dobro zatvorenoj posudi, jer mogu da pokupe vlagu.
