So i biber blog

Američka kuhinja, Bundeva, Hleb i peciva

Zemičke sa bundevom i mlevenom paprikom (O bundevama)

October 4, 2018 2 Comments

U Americi bundeva je apsolutna kraljica oktobra meseca. Sve je u znaku ovog narandžastog povrća, pored berbe i pripreme hrane tu je i najveći praznik ovog meseca- Halloween, iliti Noć veštica, kada se izrezana bundeva koristi kao obavezna dekoracija (Jack-o’ – lantern).

Ovde je već počela ludnica oko prodaje svega i svačega sa ukusom bundeve, od kafe do piva. Najčešće se samo doda mešavina začina, koju ovde nazivaju Pumpkin pie spice, i to je već dovoljno da ukus podseća na bundevu. Inače, ova mešavina se stavlja u kolače i torte koji nemaju veze sa bundevom, ona je recimo obavezna u pripremi Torte od šargarepa, Hleba sa tikvicama i Medenjaka. Moglo bi se sa sigurnošću reći da je Pumkin pie spice najpopularniji dodatak američkim poslasticama, pa se zbog toga našao i u mom Američkom kuvaru (recept je pod nazivom – Mešavina začina za kolače).

Moja deca svake jeseni idu na farmu, što sa nama, što sa školom, i odatle donesu dosta bundeva. Često ih dekorišu u školi. Kako da vam kažem, meni je zaista glupo da se one ne iskoriste, pre nego što se pokvare, i onda pravim razne stvari sa njima, na užas mojih američkih prijatelja. Naime, njima nikako nije jasno, i često prave šalu na moj račun, kako sam mogla da rasplačem svoju decu tako što sam im uništila njihove bundeve. Moja deca su u međuvremenu shvatila da je njihova mama praktična i zdravorazumska osoba (valjda), i da je bundeva tu da bi se jela, a ne da služi samo kao dekoracija. To je po meni nepotreban luksuz.

Priznajem, ni ja nisam ostala imuna na euforiju vezanu za bundeve pa sam počela da je volim i da joj dajem šansu u kuhinji. Sad kad se prisetim na blogu ima dosta toga gde je bundeva prisutna, od slanih jela do poslastica, evo šta sve možete da pronađete:

Čorba od bundeve

Kari od bundeve sa kokosovim mlekom

Kapkejkovi sa bundevom

Mafini od bundeve filovani krem sirom

Američka pita od bundeve

Zemičke sa bundevom i mlevenom paprikom

Ove zemičke sa bundevom su baš lep primer kako od nečeg običnog kao što su zemičke možete da napravite nešto originalno i neobično, tako što ćete im dodati pire od bundeve i začine, u ovom slučaju korijander, mlevenu ljutu i slatku papriku. Da, možda je vreme da počenete da koristite začine u spravljanju peciva, taman da probudite kreativnost u sebi. Blagu ljutinu ćete osetiti tek pošto pojedete zemičku, taman da vas zagreje. I da ne zaboravim da pomenem lepu prirodnu narandžastu boju zemički, to može da bude interesantan detalj koji će da oživi svaku gozbu.

Sastojci za 16 komada:

240ml toplog mleka

2 1/2 kašičice suvog kvasca

1 kašičica šećera

640g brašna

1 1/2 kašičice soli

1 kašičica mlevenog korijandera

1 1/2 kašičica slatke mlevene paprike

1/4 kašičice ljute mlevene paprike

50g putera, otopljenog

250g pierea od bundeve (ispecite bundevu i od nje napravite pire u blenderu)

1 belance

Beli i crni susam

Priprema:

U toplo mleko umešajte kvasac i šećer, i sačekajte dok kvasac ne počne da “radi”.

Prosejte brašno i pomešajte ga sa solju, mlevenim korijanderom, slatkom i ljutom paprikom.

Ručno, ili najbolje sa mikserom za testo, pomešajte brašno sa otopljenim puterom, mlekom sa kvascem i pireom od bundeve. Mesite testo sve dok ne počne da se odvaja od zida posude. Napravite od njega loptu, stavite u nauljenu posudu, pokrijte plastičnom folijom, i čekajte oko 1 – 1 1/2 sata da testo nadođe.

Kad je testo nadošlo oklagijom ga raširite na pravougaonik koji ćete podelite na 16 približno jednaka dela. Od svakog dela testa napavite loptu, koje ćete poređati na plitkom plehu, koji ste obložili papirom za pečenje. Loptice pokrijte plastičnom folijom i ostavite da narastu 30-40 minuta.

U međuvremenu zagrejte rernu na 200C (400F). Pre nego što ćete testo staviti u rernu premažite ga belancetom, a zatim pospite susamom. Pecite zemičke oko 20 minuta.

Pošto su zemičke ispečene, prohladite ih i služite, najbolje uz puter ili krem sir.

Američka kuhinja, Američki kuvar

Nagradna igra – Američki kuvar

September 26, 2018 No Comments

Još dok sam radila na Američkom kuvaru, razmišljala sam o ovoj ideji – napraviti nagradnu igru u kojoj će nagrade biti tipične američke namirnice, kao i kuhinjske alatke, koje je teško nabaviti ne samo kod nas nego i u Evropi. Recimo measuring cups ili measuring spoons, šolje i kašike, koje Amerikanci koriste za merenje umesto vage, onda pikane, iliti pekane, razne začine neophodne za pravljenje jela iz kuvara, Hershey’s komplet za pravljenje S’mores, ili Hershey’s kisses, poželjne za pravljenje kolačića sa puterom od kikirikija i čokoladnim kapljicama iz mog kuvara, black eyed peas, javorov sirup, dekoracija za kolače, itd.

Trebalo je još smisliti način kako organizovati jednu takvu nagradnu igru. Onda sam dobila ideju da se oštampaju leci, svako ko kupi knjigu dobiće po jedan komad, oni mogu da služe u više svrha: recimo mogu da budu bukmarkeri, zatim podsetnik na jela koja vam se najviše dopadaju u knjizi, sugestija ljudima koji će kasnije čitati ovu knjigu na koja jela i poslastice da obrate posebnu pažnju, i naravno sa njima učestvujete u nagradnoj igri. A i nadam se da će te ispunjavanjem liste biti dodatno motivisani da isprobate što više jela iz Američkog kuvara:)

Dakle, najpre kupite Američki kuvar, ovde možete da ga naručite. Sa kuvarom ćete dobiti letak koji ćete ispuniti sa listom vaših omiljenih jela iz knjige, fotografišite ga i pošaljite na moju Facebook stranicu ili na email – americkikuvar@gmail.com

Kao što možete da vidite na ovom letku, nagradna igra traje do decembra meseca ove godine, tačnije do 5. decembra, kada primamo poslate letke. Dva srećna dobitnika/ce će dobiti vredne pakete sa američkim namirnicama i kuhinjskim alatkama. Izvlačenje će biti 9. decembra, taman da srećnim dobiticima poštom stignu paketi oko praznika.

Srećno!

Hleb i peciva, Italijanska kuhinja

Kako da napravite Ćabata hleb

September 18, 2018 5 Comments

Skoro smo deca i ja gledali naš omiljeni The Great British Baking Show, i u jednoj epizodi takmičari su imali zadatak da naprave ćabata hleb. Moja deca su bila toliko impresionirana pravljenjem ćabate, pošto je testo onako baš idealno za razvlačenje, a i mnogo vole taj hleba, da su me molila da ga zajedno pravimo, i obavezno sve to snimimo. Nisu me ostavili na miru sve do dana kada sam mislila da sam psihički i fizički spremna da se upustim u taj projekat. Tako je nastao ovaj post.

Već godinama pravim ovaj hleb, još pre nekoliko godina sam pisala o njemu na mom drugom blogu, i mislim da sam uspela da dobijem savršenu ćabatu, baš onakvu kakvu kupujem u obližnjoj pekari.

Ako kupujete ćabata hleb, znate da postoji velika razlika u tome kako se ona pravi. Naime postoje dve škole, jedna škola pravi ćabatu sa veoma retkim, a druga sa nešto gušćim testom. Ja sam zbog toga za ovaj post pravila ćabatu dva puta, jednom sa vrlo vlažnim testom, i drugi put sa gušćim, da bi mogli da vidite očiglednu razliku. Meni se više sviđa kad je testo retko, zato dodajte slobodno vode kao u receptu koji sledi. Ljudi često stavljaju mleko u testo, što ja ne bih prepručila, jer ćabata hleb ne treba da bude mekan, već spolja hrskav a unutra žilav.

Pošto po mom mišljenu idealna ćabata mora da bude napravljena od veoma vlažnog testa, moram da vam kažem da nije lako sa njime manipulisati, zato je najbolje da testo mesite u mikseru za testo ili multipraktiku, a ne ručno. Zbog tog vlažnog testa ćabata hleb je unutra veoma rupičast i izdašan, skoro žilav, ali na dobar način. Pored toga, korica ćabate je veoma hrskava, ali to ćete postići pečenjem na način koji je opisan u receptu.

Ćabata je hleb sa vrlo kratkom istorijom, nastao je u Italiji 80-ih godina prošlog veka. Naziv ćabata potiče od reči papučica. Odličan je za pravljenje sendviča (panini), ili kad se prepeče za pravljenje brusketa, na blogu postoji odličan recept za italijansku salatu od plavog patlidžana u koju ide prepečen ćabata hleb. A možete samo da ga umačete u maslinovo ulje, u koje ste recimo dodali inćune, kapar i limunov sok. Mljac!

Od date količine možete da napravite tri manje ili dve veće vekne hleba. To će uticati na dužinu pečenja. Bilo bi idealno da imate kamen za pečenje kao i lopaticu za prenošenje testa. Ukoliko to nemate onda koristite plitak pleh i papir za pečenje.

Sastojci

za poolish, početno testo:

320g brašna

1/3 kašičice suvog kvasca

360ml mlake vode

za završno testo:

320ml mlake vode

450g brašna

1 3/4 – 2 kašičice soli

2 kašičice suvog kvasca

Priprema:

Najpre napravite početno, poolish testo, tako što ćete pomešati mikserom 320g brašna, 360ml vode i kvasac. Stavite testo, dobro pokriveno, u frižider da prenoći, oko 12 sati.

Sutradan izvadite testo iz frižidera, neka odstoji oko 45 minuta da se zagreje.

Dodajte mu brašno, vodu i kvasac, i to sve izmešajte mikserom. Najpre koristite najmanju brzinu oko 2 minuta, a zatim brzinu #2 , oko 7 minuta, dok se testo ne odvoji od posude u kojoj se mesi.

Intezivnim mešanjem će gluten da počne da “radi” u testu.

Testo stavite u nauljenu posudu i pokrijte ga, najbolje kapom za tuširanje. Posle 45 minuta testo razvlačite 1-2 minuta, vlažnim rukama, ponovo ga pokrijte, i čekajte još 45 minuta. Posle toga ponovo razvlačite testo i sačekajte još 45 minuta da poslednji put nadođe.

Radnu površinu na koju ćete izručiti testo dobro pokrijte brašnom. To isto uradite sa krpom u kojoj će oblikovano testo da narasta. Krpu savijte kao na slici, to će biti graničnik testu. Položite je na lopaticu sa kojom ćete vekne preneti na zagrejani kamen u rerni.

Ako nemate lopaticu onda testo položite na plitki pleh na koji ste stavili papir za pečenje (isto ga presavijte kao što sam ja to uradila sa krpom).

Kad ste izručili testo na radnu površinu posutu brašnom, alatkom, koju možete videti na slici, skupljajte testo i u isto vreme pokrivajte brašnom, celim krugom. Na kraju tom istom alatkom isecite testo na približno jednaka dela, tri ili dva.

Svaki komad izdužite rukama, i poklopite kao pismo. Zatim ponovo izdužite veknu i stavite je na krpu koju ste posuli brašnom. Pokrijte testo i sačekajte da ono još jednom nadođe oko 30 minuta.

Za to vreme zagrejte rernu na 290C (550F), ili na najvišu moguću temperatura koju vaša rerna može da razvije. Postavite kamen za pečenje na sredinu rerne.

Kada se rerna zagrejala, a testo dovoljno naraslo, najpre sipajte vrelu šolju vode u pleh koji ste prethodno postavili pri dnu rerne. Lopaticom prebacite vekne na kamen tako što ćete povlačiti krpu, pogledajte ovde kako to izgleda. Verovatno ćete vekne morati da pečete iz dva puta. Onda prskalicom, napunjenom vodom sobne temprature, isprskajte zadnje i bočne zidove rerne, nikako testo, zatvorite rernu, posle 30 sekundi ponovite isto, onda ponovo napravite pauzu od 30 sekundi, i poslednji put isprskajte rernu. Zatim smanjite temperaturu na 450F (230C). Budite veoma pažljivi sa rukovanjem pretople rerne. U toku pečenja hleba, ukoliko vam jedna strana rerne više greje od druge, trebalo bi da rotirate hleb za 180 stepeni na polovini potrebnog vremena. Ukoliko pečete dve vekne hleb je gotov posle 23-25 minuta, ukoliko pečete tri manje vekne onda je to 20 minuta.

Više o ovoj tehnici pečenja hleba pogledajte ovde.

Ukoliko koristite tanki pleh i papir za pečenje, ili vaša rerna ne može da razvije visoku temperaturu, koristite odokativni metod, boja korice može da vam kaže da li je hleb gotov, i takođe kucnite hleb, ako odzvanja, nije tup zvuk, znači da je vaš hleb gotov. Pre nego što hleb poslužite ostavite ga na rešetki da se ohladi.

Video kako da napravite Ćabata hleb pogledajte ovde.

Američka kuhinja, Čokolada, Dezerti, kajsija, Višnje

Kolačići od lešnika sa čokoladom, suvim višnjama i kajsijama

September 11, 2018 No Comments

Sigurno ste i sami primetili, sa prvim hladnijim danima želja i motivacija za pravljenjem kolačića i sličnih đakonija počinje naglo da raste. Uzroci mogu da budu razni, nekad je to jednostavno potreba da se radom rerne zagreje dom.

Nikada nisam mislila da su kolačići moj forte, ne pravim ih često, ali moram da se pohvalim da svaki put dobijem ne mali broj komplimenata za njihov kvalitet. A kolačići se dosta jednostavno prave, i ono što je najinteresantnije, stalno možete da menjate njihove sastojke, bilo da je u pitanju brašno, koštunjavo ili suvo voće, začini ili neki drugi dodaci.

U ovim kolačićima lešnik baš lepo dolazi do izražaja. Meni je to inače omiljeno koštunjavo voće. Obavezno ga prepecite. Ukoliko želite hrskavije kolače ostavite ih duže da se peku u rerni. Pazite da ne pokupe vlagu, to se meni desilo, zato ih čuvajte u dobro zatvorenoj kutiji. Pošto sam imala u kući potpuno gorku čokoladu, nju sam i stavila, i meni se ona baš svidela u kombinaciji sa slatkim suvim voćem.

Master recept za kolačiće sa komadićima čokolade možete da pogledate ovde.

Kolačići od lešnika sa čokoladom, suvim višnjama i kajsijama

Sastojci za oko 32 komada:

150g lešnika, prepečenih sa odstranjenom ljuskom (120g mleveni + 30g krupno iseckani)

60g ovsenih pahuljica, samlevenih

250g brašna

1/2 kašičice soli

1 kašičica praška za pecivo

1 kašičica sode bikarbone

225g putera, na sobnoj temperaturi

170- 200g šećera

2 jaja, na sobnoj temperaturi

1 kašičica ekstrakta vanile

70g suvih višanja, iseckanih na pola

70g suvih kajsija, iseckanih

70g gorke ili poluslatke čokolade, iseckane na komadiće

Priprema:

Zagrejte rernu na 165C (325F). Pripremite dva velika plitka pleha, obložite ih papirom za pečenje.

U jednoj posudi pomešajte brašno, mleveni i iseckani lešnik, mlevene ovsene pahuljice, so, prašak za pecivo i soda bikarbonu.

U drugoj posudi mikserom mutite šećer i omekšao puter dok ne dobijete ujednačenu kremastu smesu. Njoj dodajte jedno po jedno jaje i ekstrakt vanile. Na kraju umešajte smesu sa brašnom, pa tome dodajte iseckano suvo voće i čokaladu.

Kašikom za sladoled izvlačite smesu i stavljajte je na obloženi pleh. Napravite prostor između, jer će kolačići da se rašire tokom pečenja.

Pecite kolačiće 16-18 minuta, dok ivice ne počnu da dobijaju tamniju boju. Kad su ispečeni ostavite ih u plehu nekoliko minuta, a zatim ih stavite na rešetku da se ohlade. Svaki pleh sa kolačićima pecite odvojeno.

Čuvajte ih u dobro zatvorenoj posudi, jer mogu da pokupe vlagu.

Američka kuhinja, Banana, Čokolada, Dezerti

Karamelizovane banane (Banana Foster) sa slatkim čokoladnim hlebom

September 4, 2018 No Comments

Banana foster, iliti karamelizovane i flambirane banane sa sladoledom. je popularna američka poslastica nastala u Nju Orleansu. Ovako pripremljene banane mogu da se jedu samostalno, ali najbolje je da se serviraju uz slatki čokoladni hleb, ili belgijske vafle, američke ili čak domaće palačinke.

Ako ste voleli Banana split kao mali, sigurno će vam se svideti i ovaj desert. Sve se lako pravi jedino obratite pažnju na dve stvari. Kada kuvate zajedno puter i šećer, šećer mora da se rastvori, a ne rastopi u puteru. Ako u puteru ima veoma malo vode, onda ćete dobiti zrnastu teksturu, a to vam ne treba, u tom slučaju dodajte malo vode da se šećer rastvori. Pre neko veče sam gledala novu sezonu emisije The Great British Bake Off, i praveći neki tradicionalan holandski kolač filovan karamelom svi takmičari odreda su dobili tu zrnastu teksturu, i niko im nije objasnio zašto se to dogodilo. Druga stvar je flambiranje. Obratite pažnju na plamen, gledajte da napravite dovoljnu distancu od tiganja, mada može i bez flambiranje, dodajte rum bananama na slabijoj vatri.

Pre neki dan sam se vozila sa decom u uberu. Vozač je bio mladić. U početku smo ćaskali o užasnom letnjem vremenu u Baltimoru, vrućem i vlažnom. Rekao mi je da jedva čeka da se preseli u Atlantu za koji dan, krene sa školom i novim životom. Tamo je iznajmljivanje stanova znatno jeftinije i bolja je ekonomija nego ovde. Iz Njujorka je, ali u Baltimoru živi već tri godine, i uopšte ga ne voli. Pa nije baš tako loše u Baltimoru, kažem mu je, a on mi odgovara, Lejdi, ti živiš u lepom kraju, a ja živim upravo ovde, i kao što vidiš, to je ništa drugo do geto. Ah, sad te razumem, dobro je što se seliš u Atlantu.

Onda nastavljamo da ćaskamo o početku škole. Žali se kako je potrošio puno para na školske uniforme i pribor za svoju mlađu braću. Bogami i mi smo, ne znam samo koliko novih pari cipela i patika smo nedavno kupili, uključujući nove baletanke i kopačke, plus uniforme, izgleda moja deca su baš porasla ovog leta. Znači, ti brineš o svojoj braći kao da si im roditelj, direktna sam ja. Da, ja nisam njihov zakonski roditelj, ali u stvari jesam njihov roditelj pošto jedini brinem o njima. Mnogo mi teško pada što moram stalno da ih teram da uče i da se lepo ponašaju, stalno im nešto zvocam, sam sam sebi dosadio.

Znaš, ljudi kažu, kod roditeljstva najvažnija je ljubav, ljubav sve rešava, a ja mislim da je roditeljstvo mnogo više od toga i nije nimalo romantično. To je dosadno ponavljanje i zvocanje, konstantno suočavanje sa dečijom tvrdoglavošću, to je odmeravanje jačine karaktera, ko će prvi da popusti. A opet ta ista deca vole istaknute granice, red, strukturu i disciplinu, i tada najbolje fukcionišu. Tako da voli svoju braću, ali budi dosadan, odlučan i uporan sa njima.

Isto veče, posle fudbalskog treninga na koji smo išli uberom, gledala sam ovaj odličan intervju sa direktorkom jedne od najuspešnijih škola u Londonu koja je poznata po svom “neobičnom” pristupu – od učenika u njenoj školi se čekuje veliki rad, disciplina, odgovornost i poštovanje. Škola je državna, u nju idu deca iz veoma siromašnog dela grada, i vrlo su uspešna. Nastavnici iz raznih delova sveta dolaze da vide to čudo od škole. Razmišljala sam kako bi bilo dobro da braća od pomenutog vozača ubera pohađaju jednu takvu školu, kako je to spas za njih i njima sličnoj deci. Nažalost, otiće će u neku modernu gradsku školu, gde se svi problemi rešavaju pozitivnim razmišljanjem, i dodatnim novcem, bez ikakvog uspeha. Ljudi koji odlučuju o obrazovanju će se osećati dobro jer su tako pozitivni, čestitajuće sebi na svojim vrlinama, jedino što će deci biti uskraćena jedina šansa da uz pomoć škole, koja treba da ih uči samodisciplini, radu i odgovornosti, izađu iz bede i beznađa koji vlada u njihovim porodicama i okruženju.

Slušajući komentare mojih prijatelja širom Evrope i Severne Amerike, pa i Srbije, koji se veoma žale na današnje rano obrazovanje, stekla sam utisak da je rešenje problema veoma jednostavno – visoka očekivanja od dece, i kada je u pitanju učenje, i ponašanje, a ne stalno spuštanje kriterijuma i izgovori.

Karamelizovane banane sa slatkim čokoladnim hlebom

Ovo poslasticu sam nedavno pravila svojoj deci, nekako mi je izgledala kao dobar način da se završi letnji raspust i započne nova školska godina.

Sastojci za slatki čokoladni hleb:

220g brašna

60g kako praha

Prstohvat soli

1 kašičica praška za pecivo

1 kašičica Nes kafe

115g putera, na sobnoj temperaturi

150g šećera

2 jaja, na sobnoj temperaturi

240ml jogurta

sastojci za karamelizovane banane:

60g putera

80g smeđeg šećera

1 kašičica ektrakta vanile

1 šaka iseckanih oraha

3 banane, podeljene horizontalno na pola. pa isečene uzdužno na pola

4 kašike tamnog ruma

Za serviranje: sladoled oda vanile

Priprema:

Zagrejte rernu na 175C (350F). Pripremite izduženi pleh dimenzija 36x26cm, i obložite ga papirom za pečenje.

U jednoj posudi pomešajte brašno, kakao, so, prašak za pecivo i Nes kafu, i sve to dobro prosejte.

Mikserom mešajte puter i šećer dok ne dobijete glatku kremastu smesu. Tome dodajte jedno po jedno jaje, a zatim ekstrakt vanile i na kraju varjačom umešajte jogurt. Dodajte smesu sa brašnom i kad ste dobili koliko-toliko ujednačenu smesu stavite je u pleh. Hleb pecite na srednjoj pregradi oko 55 minuta. Kad je gotov ohladite ga na rešetki za hlađanje.

U većem tiganju na srednje jakoj vatri zagrejte puter i dodajte mu šećer. Mešajte sve dok se šećer ne rastvori. Tome dodajte iseckane orahe i ekstrakt vanile. Na kraju dodajte isečene banane i kuvajte ih pola minuta sa svake strane. Zatim dodajte tamni rum, pojačajte vatru, i kad se plamen ugasi banane su spremne za serviranje. Dodajte bananama sladoled od vanile.

Domaća kuhinja, Paprike, Predjelo, Putovanja i hrana

Rolnice od pečenih paprika i sira sa rukolom i pestom (šetnja po restoranima Beograda i okoline)

August 29, 2018 5 Comments

Ovo leto je bilo vrlo uzbudljivo za moju porodicu, obeležila su ga putovanja. Muž i ja smo proveli u Srbiji dve nedelje, u dva navrata, a moja deca čitavih mesec i po dana. Ovog puta boravak je bio nešto drugačiji, i puni smo utisaka.

Odlasci u Srbiju, za nas iz Dijaspore, nisu obična putovanja. Pored dugih priprema i napornog putovanja, naročito ako živite “preko bare”, ona su obeležena nekim neobičnim osećajem, kao da ste prespavali odsustvo i sad ponovo živite svoj stari život. Neke stvari su se promenile, ali to je i dalje isto mesto, a i ljudi su isti. Zaista posebno iskustvo, i teško ga je opisati nekom ko nije živeo vani. Ipak, moram da priznam da kako godine odmiču, sve se više osećam kao turista, upijam samo ono najbolje, i trudim se da ignorišem manje lepe stvari. Kako da vam kažem, meni je sad i putovanje u javnom prevozu doživljaj.

Mislim da je obilazak restorana u Beogradu i okolini jedan od boljih načina da provedete vreme tamo. I dalje tvrdim da je to jedan od najuzbudljivijih stvari koje turistima nudi naš glavni grad. Lepi i maštoviti ambijenti restorana, dobra hrana, poslednjih godina značajno unapređena uticajima sa strane, i vrlo prihvatljive cene su dovoljan razlog da obiđete Beograd.

Ovog leta muž i ja smo odustali od obilaska super fensi restorana, jer smo hteli da što više vremena provedemo sa decom pokazujući im Beograd. Deco, ovde je fakultet u koji su mama i tata išli, ovo je bio naš omiljeni kafić, u ovoj zgradi su mama i tata živeli, ovde smo nekada radili, i taj rad. Obilasci nekih restorana i kafea su bili sasvim neplanirani, obično smo išli u onaj najbliži.

Neka mesta nisam stigla da uslikam, ali i ovako ima dovoljno materijala za jednu prijatnu šetnju po restoranima i kafeima Beograda i okoline. Uživajte!

Odlazak u prvi restoran je u isto vreme bilo naše najbolje iskustvo. Izdvojila bih izuzetan enterijer u kojem dominira zelena boja, obratite pažnju na zeleni pliš na stolicama, i odličnu hranu, koja predstavlja kombinaciju internacionalne i domaće kuhinje. Tu smo probali i moje omiljeno jelo – rolnice od pečenih paprika i sira sa rukolom i pestom. Toliko mi se svidelo ovo jelo da, kad sam se vratila kući u Ameriku, poželela sam da ga rekreiram u svojoj kuhinji, i opet sam bila oduševljena. Zbog toga se i našao na mom blogu. Komplimenti kuvaru Remixa.

Teško je zamisliti da sa ovim rolnicama možete da omanete kad ih iznesete pred goste.

Jedno popodne kiša nas je naterala da odemo u restoran Caruso, koji se nalazi na vrhu zgrade, koja je tačno preko puta hotela Moskva. Goveđa kolenica i kobasice su bile manje-više dobri, ali pogled na Terazije, i još dalje, posle kiše, je bio neprocenljiv.

Restorani u Beogradu 14-1 — Četiri dunje

Teško je opisati sreću kad u Beogradu naiđete na knedle sa šljivama. Ferdinand knedle su fenomenalan koncept.

Koristeći Google-ov pretraživač, uputili smo se u restoran Little Bay. Ne znam šta sam tačno očekivala, ali kad sam ušla unutra, potpuno sam bila iznenađena enterijerom. U nekom naoko privremenom objektu nalazi se svečana soba sa galerijama, i sve zajedno podseća na omanje opersko pozorište. Muzika, kao i jelovnik, su vrlo klasični.

U kafeima lanca Kafeterija smo bili u više navrata, imaju lepe kolače. Ne znam kada su se otvorili, ali sada ih ima svuda po centru grada. Ja bih izdvojila kafe u kralja Petra ulici, zato što se nalazi u zgradi koja predstavlja jedan od najlepših primera secesije u Beogradu. Zgradu je projektovao David Azrijel, i u njoj je bila smeštena prva moderna robna kuća u Beogradu. I kao kafe danas izgleda odlično.

Ako mene pitate, kao i moje prijatelje-zemljake koji žive u Americi, Ada Ciganlija je jedno od najboljih mesta u Beogradu. Nije samo do prirode, nešto je i do brojnih, opuštenih, restorana na obali.

Pošto smo došli u Srbiju, sutradan smo već slavili rođendan mom sina, to mu je bila želja, na ranču Sava. Rezervisali smo ovu sobu na fotografiji, doduše deca su sve vreme bila na igralištu koje pripada restoranu. Nadam se da kad sledeći put dođem tamo da ću moći da iznajmim brodić za vožnju po Savi, to mi je velika želja.

Kad smo kod Save, ponovo smo bili u restoranu Etno kuća na Zabranu. Ako volite tradicionalnu hranu i ambijent, i vodite decu sa sobom, to je onda pravo mesto za vas.

Još pregleda beogradske gastro scene pogledajte ovde i ovde.

Rolnice od pečenih paprika i sira sa rukolom i pestom

Sastojci sa osam rolnica:

4 crvene paprike, može i babure ako nemate drugog izbora

1/2 šolje izmrvljenog zrelijeg domaćeg sira ili grčke Fete

2 kašike kisele pavlake

2-3 šake mlade rukole

So prema ukusu

1 kašika maslinovog ulja

1 kašika pesta od bosiljka, ovde pogledajte kako da ga napravite

1-2 kašike prepečenih pinjola

Priprema:

Najpre ispecite paprike, zatim kad se ohlade oljuštite ih, uklonite peteljke i semenke, i uzdužno ih podelite na sva dela.

Dok ste spremali paprike napravite mus od sira i pavlake. Dovoljno je da sir izgnječite viljuškom i pomešate sa pavlakom.

Stavite na svaku polovinu paprike, koju ste prethodno posolili, po kašiku musa od sira i pavlake, i zarolajte papriku.

Na tanjiru u sredini stavite rukolu, posolite je i poprskajte maslinovim uljem, i po njoj poređajte zarolane paprike. Oko i preko njih stavite zagrejani pesto, najbolje sa plastičnom bočicom koja izgleda kao pumpica i ima uski otvor, i na sve to stavite prepečene pinjole.

Glavna jela, Kinoa, Plavi patlidžan, Vegeterijanska

Punjeni plavi patlidžan

August 20, 2018 8 Comments

Leti plavi patlidžan suvereno vlada u mojoj kuhiji. Ne znam kako bih opisala tu privlačnost, ali kad se nađem u prodavnici, u delu sa povrćem, ruka sama krena ka njemu. Da li zbog neobične i lepe boje, ili zbog toga što volim njegov ukus, ne mogu tačno da odgovorim, ja sam leti opsednuta ovom namirnicom. Iz skorašnjih recepata na blogu, u kojima dominira patlidžan, da se naslutiti neka posebna veza između njega i mene. Ovoga puta plavi patlidžan sam punila.

Umesto kinoe, koja je ovde neka vrste zamena za hlebne mrvice, možete da koristite kus-kus ili bulgar, klikom na linkove možete da vidite kako se oni spremaju. Izbor je pao na kinou, zato što sam potrošila kus-kus i bulgar, sve tri namirnice gotovo uvek imam u kući jer su veoma korisne. Kinoa ima tu neku fanki hrskavu teksturu, i baš je dobra za razna punjenja. Sad se setih, na blogu postoji još jedan recept u kojem se plavi patlidžan sprema sa kinoom – Plavi patlidžan sa crvenom paprikom i kinoom.

Crvena paprika i paradajz se po pravilu odlično slažu sa plavim patlidžanom, zato su se tu i našli. Prepečene pinjole gotovo uvek spremam sa patlidžanom, oni jelu daju taj neodoljivi mediteranski šmek, i ja njih, malo je reći, obožavam.

Punjeni plavi patlidžan

Sastojci:

3 srednjih plavih patlidžana

2 kašike maslinovog ulja

2 čena belog luka, sitno iseckanog

1/2 kašičice soli

1 1/2 šolje skuvane kinoe (ili kus-kusa, bulgara), kako se sprema kinoa pogledajte ovde.

1 kašika maslinovog ulja

1 srednji luk, iseckan

2 kašičice origana, sitno iseckanog

2 kašičice peršuna, sitno iseckanog

1 crvena paprika, ispečena, oljuštena i iseckana

1 veći paradajz, iseckan

2 kašike šake pinjola, prepečenih

So o biber prema ukusu

1 kašika sirćeta

1 šolja izrendanog sira – parmezan, pekorino ili mančego sir

1 kašičica začina sumak, opciono

Priprema:

Zagrejte rernu na 200C (400F).

Najpre isecite patlidžan uzdužno i oštrim nožem zasecite u meso dijagonalnu rešetku, ali ne suviše duboke, do same kore. Ostavite peteljke jer se tako patlidžan neće raspasti tokom pečenja. Posolite meso patlidžana i u njega utrljajte iseckani beli luk i maslinovo ulje.

Na tankom plehu obloženog papirom za pečenje postavite patlidžan tako da meso ide na dno. Pecite ga u rerni oko 50 minuta, dok ne odmekne. Dok pečete patlidžan možete da ispečete crvenu papriku.

Više o pečenju plavog petlidžana u rerni pogledajte ovde.

Kad je plavi patlidžan ispečen ostavite da se ohladi. Za to vreme skuvajte kinou, ovde pogledajte kako se to radi.

Kad se patlidžan dovoljno ohladio, običnom kašikom, ili još bolje onom uštrom za dinju, izdubite plavi patlidžan i izvadite meso, ne sasvim. Izvađeni sadržaj ispasirajte viljuškom.

U šerpi zagrejte jednu kašiku maslinovog ulja, na srednje jakoj temperaturi, i u njemu dinstajte iseckani luk dok ne postane staklast. Tome dodajte iseckano začinsko bilje, origano i peršun, zatim iseckanu pečenu papriku i paradajz, so i biber prema ukusu. Kuvajte sve oko desetak minuta, i tome na kraju dodajte skuvanu kinou/kus-kus/bulgar i sirće.

Ovoj smesi dodajte izvađeno i ispasirano meso od plavog patlidžana, kao i prepečene pinjole. Punite izdubljeni patlidžan ovom smesom, i na kraju na njega stavite izrendani sir, koji sam ja zaboravila da stavim pre fotografisanja. I pospite ga sumakom, ukoliko ga imate. To je jedan vrlo interesantan začin crvene boje i kiselog ukusa, a sve što je kiselo se odlično slaže sa plavim patlidžanom.

Jelo možete da zagrejete u rerni pre služenja.

Italijanska kuhinja, Plavi patlidžan, Prilog, Salate, Tikvice, Vegeterijanska

Sicilijanska salata od plavog patlidžana, tikvica i maslina (Caponata)

August 9, 2018 3 Comments

Kad vas muči čežnja za Mediteranom, a vi sebi napravite ovu salatu, da se podsetite čarobnih ukusa i mirisa leta. Ovo je ništa drugo do moja varijanta čuvene sicilijanske salate od plavog patlidžana, koja se zove – Caponata.

Odmah da vam kažem, morate malo da se pomučite oko pripreme plavog patlidžana, čudno je to i sa puno izazova povrće, ali ako se lepo pripremi satisfakcija je ogromna. Najbolje da odaberete manje komade patlidžana, i zapamtite da morate dobro ga da ispržite, sve dok ne odmekne i promeni boju, ali ne previše.

Ovu salatu možete da služite kao glavno jelo, ali i kao prilog nekom mesu.

Salata može da se služi topla, ali je hladna još ukusnija. Ukoliko je služite hladnu, dodajte prepečeni hleb naknadno, da se ne bi opustio u salati.

Lepota ove salate je u tome što možete da dodajete razne sastojke, ili da izostavite neke, ukoliko vam nisu dostupni. Ono što nije loše da znate je to da plavi patlidžan mnogo voli kiselinu, tada njegov ukus dolazi do izražaja. Umesto limuna možete da koristite sirće, najbolje da tome dodate i rendanu koru limuna.

Kod pripreme salate moja filozofija je da je veoma važno kako se seckaju sastojci, jer to utiče na teksturu, a ona je veoma važna. Neko povrće, kao recimo tikvice, veoma zavise od toga kako su isečene. I upravo je tekstura ta koja ovoj salati daje šmek. Hrskavi prepečni komadi ćabate u salati su zapravo najlepši deo ovog jela.

Na kraju moje ulice, par blokova niže od moje kuće, na samom kraju, uz vodu, nalazi se kafe koji je u isto vreme i pekara. Nekada je tu godinama bila smeštena francuska poslastičarnica, meni omiljena, ali je nje vlasnik nešto zabrljao oko neplaćanja poreza, pa je pobegao u Francusku. Sadašnje mesto je uvek puno turista, jer je smeštano u živopisnom starom delu grada, i zbog toga je prilično skupo. Ovde srednje veličine hleb može da košta i do 12 dolara. Međutim, imaju fenomenalnu ćabatu, koja je omanja i košta dolar i po. Izgleda da se prodavcu potkrala neka greška, jer umesto jednog skupog hleba ja mogu da kupim osam ćabata. I navadila sam se kupujući po nekoliko komada tog hleba.

Međutim, izgleda da su i druge komšije “provalile” kvalitet i povoljnost ovog hleba, pa me je posle nedavnog puta u Srbiju čekalo neprijatno iznenađenje – prazan raf gde je trebalo da bude ćabata. Rešila sam tada da je vreme da zavrnem rukave i napravim ovaj čarobni italijanski hleb. Recept očekujte uskoro na blogu. Evo ga!

Sicilijanska salata od plavog patlidžana, tikvica i maslina (Caponata)

Sastojci

za preliv:

1/3 šolje maslinovog ulja

Sok od 1 limuna ili 2 kašike sirćeta

1 čen belog luka, sitno iseckanog

2 kašike kapra

So i biber, prema ukusu

1 kašika izrendane korice limuna

4 inćuna, sitno iseckanih, opciono

5 kašika maslinovog ulja

1kg plavog patlidžana, iseckanog na kocke

2 manje zukine tikvice, iseckane na kockice

2 kašičice soli

1 šaka maslina

1 manji crveni luk, sitno iseckan na rebra

1/4 vekne ćabate hleba, iseckanog na kriške (recept za ćabatu pogledajte ovde)

Šaka listova svežeg bosiljka

Parmezan, iseckan ljuštilicom

Pinjoli prepečeni, opciono

Priprema:

Najpre očistite i isecite plavi patlidžan na kocke veličine oko 2 cm, sve sa korom. Iseckan patlidžan stavite u đevđir, pospite ga solju i promešajte. Na njega stavite obrnuti tanjir, koji može da uđe u đevđir, a na tanjir nešto dosta teško što će da pritisne iseckani patlidžan, recimo staklenu flašu sa uljem ili veću konzervu. Posle pola sata isperite patlidžan vodom i dobro ga osušite papirnatim ubrusom.

Slično uradite sa zukini tikvicama. Njih sitnije isecite, na kocke veličine do 1cm. Isto ih posolite i ostavite u sudu pola sata da otpuste vodu. Na kraju ih ne previše čvrsto stegnite rukama da izađe suvišna tečnost, zatim ih položite pa papirnati ubrus.

Za to vreme u tosteru prepecite ćabata hleb koji ste iseckali na kriške. Na kraju prepečene kriške isecite na kocke.

Takođe, napravite preliv tako što ćete u teglici izmućkati sledeće sastojke: maslinovo ulje, sok i izrendanu koricu od limuna, sitno iseckan beli luk, kapar, so i biber.

U tučanom, ili nekom drugom tiganju, pržite iseckani plavi patlidžan u zagrejanom maslinovom ulju na srednje jakoj vatri, i to iz tri ture. Pržite patlidžan dok ne odmekne, ali ne potpuno, i promeni boju. Dodajte soli ako je potrebno.

Isto tako pržite iseckane tikvice u maslinovom ulju, na jakoj vatri, vrlo kratko 1-2 minuta uz jedno mešanje.

Kada ste pripremili sve sastojke za salatu onda ih sve zajedno promešajte zajedno sa prelivom. Na kraju dodajte ljuštilicom iseckan parmezan i listove svežeg bosiljka. Služite salatu toplu ili hladnu.

Glavna jela, Italijanska kuhinja, Kukuruz, Paradajz, Vegeterijanska

Složenac od palente, paradajza i mocarele

July 24, 2018 No Comments

Savršeno letnje jelo, jer kako drugačije da bude kad se sastoji od palente, paradajza, mocarele, parmezana i bosiljka. Ovo je moja varijanta popularnog italijanskog jela – Polenta pasticciata.

Postoji više načina na koji možete da napravite ovo jelo, odnosno postoji više različitih sastojaka koje možete da umetnete u slojeve palente. Možete da izuzmete svež paradajz, i umesto njega da stavite sos od paradajza, ili čak sos bolonjez, ili ragu od pečuraka. Ne preterujete sa količinom paradajza jer će iz njega tokom pečenja izaći puno tečnosti.

Ja za ovo jelo koristim palentu koju kupujem gotovu u crevu, ali vi možete i sami da je pripremite. Iako možete da koristite i druge sireve umesto mocarele, ja nju ne bih izostavila, jer nema ništa lepše od otopljene mocarele, kad počne da se razvlači.

Složenac od palente, paradajza i mocarele

Sastajci:

2 šolje instant palente ili kukuruznog brašna

8 šolja vode

1 1/2 kašičica soli

2 kašike putera

2 veća luka (žuta ili crvena), iseckana na tanka rebarca

1/2 kašičice soli i bibera

1/4 kašičice izrendanog muskatnog oraščića

2 kašike maslinovog ulja

3 kašike putera

1/2kg mocarele, isečene na tanke kriške

2 paradajza, isečena na tanke kriške

1 šolja izrendanog Parmezana

1 šaka svežih listova bosiljaka

Priprema:

Najpre pripremite palentu. U kipuću vodu, u koju ste stavili 2 kašike putera i so, stavite dve šolje instant palente ili kukuruznog brašna. Smanjite vatru i kuvajte palentu sve dok se ne zgusne, uz stalno mešanje. Ukoliko koristite kukuruzno brašno to može da potraje. Kad se palenta skuvala rasporedite je po plitkom plehu na koji ste stavili papir za pečenje, u jednakom tanjem sloju. Kad se palenta ohladila okruglim kalupom ili čašom isecajte kružne oblike, ili ih nožem secite na kvadrate.

U šerpici zagrejte 2 kašike maslinovog ulja i 3 kašike putera na umerenoj vatri i u tome dinstajte luk dok skroz ne odmekne i počne da menja boju. U međuvremenu mu dodajte soli, bibera i muskatnog orašćiča.

Zagrejte rernu na 200C (400K), pripremite sud u kojem ćete peći složenac.

U posudi ređajte sastojke sledećim redom:

– sloj dinstanog luka sa masnoćom

– sloj palente

– sloj paradajza + malo soli

– par listića svežeg bosiljka

– sloj mocarele

– sloj izrendanog parmezana

I tim redom dok ne potrošite sve sastojke.

Pecite složenac oko 20-25 minuta dok gornja kora ne počne da tamni. Jelo služite odmah.

Party food, Pića, Predjelo, Španska kuhinja

Sangrija, španski tost sa paradajzom, i o tapasima

July 19, 2018 7 Comments

Jedna od najlepših stvari koje sam doživala u Španiji, a bilo ih je mnogo, je bila njihova hrana. Toliko smo lepo jeli, ne sećam se nijednog putovanja gde smo probali toliko različite i ukusne, a opet jednostavne i pristupačne hrane. Ono što me je posebno oduševilo jeste poseban način serviranja hrane, tipičan za ovu zemlju, a to je – tapas. Nije da to nisam probala ranije, ali u Španiji je to bilo jedno posebno iskustvo. Kod kuće sam brže bolje napravila tapas sa mojim omiljenim stvarima: hrskavi pohovani plavi paradajz sa prelivom od meda i balzamika, recept je u prethodnom postu, španski tost sa paradajzom, mančego sir i masline, sve sa sangrijom.

O tapasima

Tapas dosta podseća na meze, u pitanju je serviranje manje količine različitih jela uz piće. I da, tapas se obavezno jede u društvu. Nekada se služe sva jela odjednom, a nekad jedno po jedno. Ovaj na slice je bio najlepši tapas koji smo probali, španska kuhinja sa uticajima iz Severne Afrike.

U Španiji obično jedan tapas za deljenje dobijate uz naručeno piće, u Madridu recimo škrtare, pa ćete recimo dobiti samo masline, a u Granadi je serviranje tapasa obavezno i veoma je lep izbor. Postoje dve različite porcije, veća i manja, i često su cenom veoma pristupačni. Ukoliko jedete tapas za barom, stojeći, onda će vas to manje koštati nego za stolom.

Tapas barovi, tako se zovu restorani u kojim se služe, su poslednjih godina postali veoma popularni, skoro da svojim brojem nadmašuju tradicionalne restorane. Postoji nekoliko legendi kako je tapas nastao, ali biće da je da su vlasnici restorana shvatili da uz male obroke, pogotovo slane, raste potrošnja pića, pa su zbog toga počeli da služe tapas.

Tapas na španskom znači poklopac, i dobio je naziv tako što su se sa komadom hleba, pršute ili sira pokrivale čaše sa vinom, da u njih ne bi ušle mušice. Veruje se da su tapasi nastali u Andaluziji, gde smo i imali prilike da ih probamo. Španci su veoma ponosni na svoje tapase, ali interesantno je to da taj koncept može da se primeni na bilo koju kuhinju sveta.

Evo, pogledajte kako izgledaju neki od popularnih tapasa:

Španska pršuta, hamon (jamon), sa krekerima od maslinovog ulja (savršenstvo!)

Kuvani omanji krompiri sa prelivom

Gaspačo (savršenstvo!)

Ćufte u sosu (vidi prvu sliku)

Pohovani plavi patlidžan sa prelivom od meda (savršen kada se napravi po ovom receptu)

Čorizo kobasice (savršenstvo!)

Kroketi od šunke i bešamel sosa

Pohovane girice

Pohovani kalamari

Gambori u sosu (vidi prvu sliku)

Kozice

Grilovani oktopus

Pečene male zelene paprike

Mančego sir sa maslinama

Tost sa paradajzom (savršenstvo!)

Ruska salata (u Španiji se pravi sa tunjevinom)

Sangrija

Jedno od najpoznatijh španskih napitaka je svakako sangrija. Ima li išta lepše od osvežavajućeg pića od vina i voća. Kad god pijem sangriju napolju uvek se razočaram manjkom voća, kao i zbog nedostajanja prave alatke da ga pokupim sa dna čaše. Prvi problem se rešava tako što se sangrija pravi kod kuće, a drugi sa genijalnom slamčicom sa krajem koji ima kašiku, sa čime sam se prvi put susrela u Španiji.

Što se tiče odabira vina najbolje ja da to bude crno, mada moram da priznam meni je ok i sa belim i penušavim, to je inače američka izmišljotina. Španci za pravljenje sangrije koriste njihovo poznato vino Rioja, a vi možete bilo koje. Ohladite ga dobro u frižideru pre služenja.

Vinu se dodaje često sok od pomorandže i brendi, meni je voće sasvim dovoljno, od njega postane slatko. Od vas zavisi šta ćete od voća staviti u vino, moj izbor se nalazi u receptu.

Sastojci:

Kvalitetno crno vino (Cabernet Sauvignon, Merlot, Pinot noir)

Iseckano sveže voće (brskva, trešnje, jabuke, pomorandža)

Priprema:

U bokalu pomešajte ohlađeno vino i iseckano voće. Sipajte ih u čaše i služite.

Španski tost sa paradajzom

Ovo je toliko jednostavna stvar, a opet fenomenalna! Obavezno ga pripremite. Inače je omiljeni doručak u Španiji, zovu ga Pan con tomate.

Na slici je više tipičnih doručaka u Španiji, sendvič sa pršutom, ćurosi, tost sa paradajzom, sok od ceđene pomorandže i kafa.

Sastojci:

Paradajz

Kvalitetan hleb, najbolje ćabata

Beli luk

Maslinovo ulje

Krupna so

Priprema:

Presecite paradajz na dva dela, i svaki deo rendajte na najkrupnijiem delu rendalice, na kraju će vam ostati kora od paradajza u ruci, tako da ne treba da ga gulite. Dobićete nešto slično gustom soku od paradajza.

Kvalitetan hleb, ćabatu ili francuski hleb, zagrejte u tostu, a zatim ga natrljajte belim lukom i pospite maslinovim uljem.

Na kraju dodajte paradajz, pospite so, i uživajte.

Mančego sir

Mančego je polutvrdi sir od ovčijeg mleka poreklom sa visoravni La Manča. Veoma je popularan u Španiji. Najbolji način da ga konzumirate je da ga iseckate i služite, jer je greota da ga dodajete drugim jelima. Ima finu izraženu aromu sa notom koja podseća na orašaste plodove.

Uskoro na blogu opširnije o španskoj kuhinji, zaista je teško zaustaviti se kod jedne ovakve teme.

« Previous 1 … 23 24 25 26 27 … 64 Next »