So i biber blog

Brokoli, Francuska kuhinja, Losos, Morski plodovi, Pasta, Riba

Losos u kremastom sosu sa špagetima

March 26, 2018 3 Comments

Pored klasičnog mediteranskog načina pripreme ribe u rerni (pogledajte Losos iz rerne sa komoračom i belim vinom), kojeg često spremam, ja se nekad baš uželim francuskog pristupa pripremi ribe – isprženi fileti ribe u tiganju sa sosom na bazi slatke pavlake i začinskim biljem. Jer niko ne zna kao Francuzi da uzdigne jelo na jedan novi nivo tako što će ga obogatiti zanosnim sosom. Ideju za ovo jelo dobila sam gledajući čuvenog francuskog kuvara Mišela Truagroa, koji sprema čuveno jelo Losos sa zeljem u čuvenom restoranu La Maison Troisgros. Dok čekam da se pojavi prvo zelje na pijaci, ili da poraste ono zasađeno u mojoj baši, bogami ovog proleća ima da se načekam, ja sam rešila da napravim jedno dosta slično jelo.

Losos je fenomenalna riba, možete da je pripremate na razne načine i kombinujete sa raznim namirnicama, otuda veliki broj recepata sa ovom ribom na mom blogu. Evo i u ovom sosu, sličan pravim sa piletinom, je neobično ukusan. Ukoliko nemate estragon koristite timijan.

Iz ovog jela možete potpuno da izostavite špagete. U tom slučaju ne cepkajte losos nego filete prelijte sosom, i takvo jelo služite uz pirinač, kus-kus, ili još bolje uz prepečen baget ili sličan kvalitetan hleb. Ovo jelo je pre svega pravljeno za moju decu, kojima inače cepkam losos zbog kostiju. Takođe, ona obožavaju brokoli, kao i špagete.

Losos u kremastom sosu sa špagetima

Sastojci:

500g fileta lososa

So i biber

1 kašika maslinovog ulja

2 kašike putera

2 ljutike, ili 1 običan luk, sitno iseckan

4 grančice estragona (ili timijana)

450ml slatke pavlake

120ml suvog belog vina

1 kašika limunovog soka

So i biber prema ukusu

1 šaka sveže samlevenog parmezana

Za služenje: brokoli pripremljeni na pari, limun

Priprema:

Najpre ispržite filete lososa u tučanom tiganju. Kako se prže fileti ribe pogledajte ovde. Kod pripreme lososa treba da znate da se meso termički obrađuje kratko na visokoj temperaturi. Dakle na dobro zagrejanom maslinovom ulju pržite ribu, u koju ste utrljali so i biber, najpre stranu sa kožom pecite 2/3 vremena, a onda drugu stranu oko 1/3 vremena. Vreme zavisi od veličine i debljine fileta, to lako možete da utvrdite, jer losos je gotov kada meso svuda posvetli.

Kada su fileti pečeni obložite ih aluminijumskom folijom. Kad se malo prohlade, viljuškom ili prstima iscepkajte meso, kožu odstranite.

U tučanom tiganju u kojem ste pržili filete lososa napravite sos. Zagrejte tiganj, dodajte mu puter, i na srednje jakoj vatri propržite luk, 2-3 minuta, tome dodajte estragon, zatim slatku pavlaku, belo vino i na kraju limunov sok. Dodajte soli i bibera prema ukusu. Kuvajte sos oko 3 minuta.

Dok spremate sos skuvajte špagete prema upustvima sa pakovanja, i skuvajte brokoli na pari.

Kada je sos gotov u njega stavite iscepkane filete lososa, izrendan parmezan i skuvanu testeninu.

Jelo služite odmah uz brokoli i kriške limuna.

Brusnice, Čokolada, Hleb i peciva, Višnje

Skonsi sa brusnicama/višnjama i belom čokoladom

March 19, 2018 2 Comments

Veliki sam ljubitelj skonsa, popularnog engleskog peciva. Sve mi se sviđa u vezi njih, i njihov miris i ukus, i to što se brzo prave, i zato što mogu da se kombinuju sa raznim sastojcima. Postoje razni recepti za skonse, ali ono što im je zajedničko je da sadrže brašno, prašak za pecivo, puter, šećer i tečnost u vidu jogurta, mleka ili slatke pavlake. Nekad se testu dodaju i jaja, kao u ovom receptu za skonse sa borovnicama i limunom ili u onom za klasične engleske skonse.

Važno je da svi sastojci budu hladni, posebno puter i tečnost koja se stavlja u testo. Ako stavljate zamrznuto voće, pošto ga otopite, dobro ga ocedite. U receptu imate postupak kako da ubacite voće koje je suviše mekano i vlažno u testo, da ga ne biste mešali najbolje da ga stavite u jednom sloju, a zatim preklopite. Pošto kod mene retko ima višanja, ja koristim sveže brusnice kao njihovu zamenu. I višnje i brusnice se odlično slažu sa belom čokoladom.

Skosni su najlepši kad su sveži, međutim sutradan možete da im povratite svežinu ako ih stavite u toster. Doduše, teško je zamisliti da skonsi budu nepojedeni odmah pošto su ispečeni. Ovaj “mučenik” na fotografiji jedva je dočekao jutro.

Ako vam nisu dovoljno slatki pospite ih šećerom u prahu.

Skoro sam bila u jednom gradiću na obali Atlantskog okeana. Do tada nisam ni znala da postoji još jedno mesto sa nazivom Ocean City, u Nju Džersiju, pored onog mnogo poznatijeg u Merilendu. Imala sam tamo jedno nesvakidašnje iskustvo, koje je započeto na samom ulazu u gradić. Na rampi za putarinu dočekala nas je simpatična lisica koja nas je neprekidno posmatrala, radnik na rampi nam je objasnio da je ona veoma friendly i da tu stalno “visi”.

Iz kola, okean okupan suncem i široke peščane plaže deluju tako izazovno, međutim kad izađete iz kola i kad se uputite ka broadwalku, drvenoj stazi uz obalu, to je već druga priča. Hladno je i vetar duva. Iako je turistička sezona još daleko, na šetalištu ima dosta ljudi koji su došli iz obližnjih mesta. Preostali deo grada je potpuno prazan, tu su samo kuće koje će dočekati goste tek na leto. Posle šetnje pokušavamo da nađemo restoran, međutim sve je zatvoreno, čak ni internet ne može da nam pomogne. Gladni smo i pomali razočarani, rešili smo da odemo u neko veće mesto, nebili pronašli iole pristojan restoran da ručamo. Krenuli smo ka parkingu, i utom primetimo jednu elegantnu ploču sa natpisom – restoran radi i služi ručak. Strelica nas upućuje na neko veliko zdanje, u pitanju je najveći hotel u celom mestu. Ulazimo kroz sporedan ulaz, dolazimo do lobija, nema žive duše.

Kad smo ugledali veliki salon sa starim nameštajem i suvenirima, uključujući uramljene starinske kupaće kostime, doživeli smo momentalni vremeplov. Konačno nas je neko dočekao i uputio u restoran. Srećni smo što je kuhinja još uvek otvorena, već je 14 sati, a to za Amerikance znači kraj ručka.

Na ulazu nas dočekuje starinska haljina koja sama od sebe stoji bez manekenske lutke. Posle smo saznali da u hotelu obitavaju duhovi, od kojih je najpoznatija jedna mlada dama po imenu Emili, verovatno da je ona bila u pitanju. Ulazimo u restoran, ni tu nema žive duše. Vlada potpuni mir, stolovi su postavljeni kao da tek treba da dođe velika grupa ljudi. Malo smo u čudu, ali i veoma gladni, odlučujemo da tu ostanemo.

Konačno dolazi konobarica, mi naručujemo hranu, meni uopšte ne izgleda loše. Pošto nam je donala čaj, dugo je posle toga nismo videli.

Ja sam zaintrigirana hotelom, počinjem da istražujem o njemu na telefonu. Hotel je izgrađen pre skoro 100 godina, i zove se Flanders, po bitki u Flandriji u kojoj je izgunilo dosta američkih vojnika tokom Prvom svetskog rata. Izgradilo ga je lokalno stanovništvo, kao i biznismeni, želeći time da privuku što više turista u njihovo primorsko mesto. Svojevremeno bio je jedno od najlepših i najluksuznijih zdanju u ovom delu Amerike, pogotovo sa raskošnim bazenima ispunjenim vodom iz okeana. Bilo je teško održati jedan tako veliki hotel tokom dugog vremena, Amerikanci vole nove stvari, nisu preterano zainteresovani za istoriju. Ipak, ovaj hotel i dalje radi, i to sve zahvaljujući lokalnom stanovništvu koje o njemu veoma brine.

Prostorija za ručavanje ima tipičnu primorsku dekoraciju, mene posebno interesuju uramljene fotografije okačene na zidu koje prikazuju nekadašnje radnike hotela, popularne posetioce i preplanule lepotice.

Dođe i naš ručak. Ja sam naručila clam chowder, popularnu čorbu sa školjkama, kiš loren i skon. Tek kada sam počela da ih jedem doživela sam iskustvo neobičnije od svih onih koja su mi se izdešavala tog popodneva. Sve je bilo domaće, i imalo je odličan ukus. Čorba je bila identična onoj koju sama pravim (pogledajte recept za Kremastu čorbu od školjki u Američkom kuvaru, strana 66), ne previše gusta i sa puno školjki, kiš je bio pravi bez otužne kupovne kore, a tek kako je skon lepo mirisao, to je zato što je pravljen sa puterom a ne margarinom. Sve je bilo skoro ravno čudu, jer teško je u Americi naći kvalitetnu hranu, mislim onu koja je napravljena u kuhinji from scratch, sa kvalitetnim sastojcima, a ne sa jeftinim i gotovim proizvodima. Tako nešto se ovde uvek dobro naplaćuje.

Kako smo se nadali, super smo prošli. Pošto smo otišli iz restorana, i iz tog neobičnog primorskog gradića, znali smo da ćemo ga se dugo sećati. Naravno, po povratku kući, ja sam morala da rekonstruišem divan ukus skonsa i da im još dodam nešto svoje.

Skonsi sa brusnicama/višnjama i belom čokoladom

Sastojci:

250g brašna + za rad sa brašnom

3 kašičice praška za pecivo

1/2 kašičice sode bikarbone

Prstohvat soli

4 kašike šećera

100g putera iz frižidera, iseckanog na manje komade

60g bele čokolade, iseckane na manje komadiće

250ml slatke pavlake

200g svežih ili zamrznutih brusnica ili višanja (bez koštica)

Priprema:

Zagrejte rernu na 200C (400F). Pripremite plitak pleh, preko njega stavite papir za pečenje.

U velikoj vangli pomešajte brašno, prašak za pecivo, sodu bikarbonu, so i šećer. Tome dodajte iseckan hladan puter i prstima ga provlačite kroz brašno dok ne dobijete sipkavo testo. Nemojte predugo da radite sa testom, najviše 5 minuta. Tome dodajte komadiće bele čokolade i hladnu slatku pavlaku i sve mešajte velikom metalnom kašikom dok ne dobijete koliko toliko sjedinjeno testo.

Prebacite ga na radnu površinu koju ste posuli brašnom. Razvucite testo rukama u obliku pravougaonika, presavijte mu kraće stranice kao kod pisma, pa ponovo razvucite u veći pravougaonik, pa ponovo presavijte, ponovite to još dva puta. Kad ste dobili poslednji pravougaonik poređajte brusnice ili višnje na jednu dužu polovinu testa, drugom polovinom prekrijte voće, i zatvorite ivice. Dobićete izduženi pravougaonik koji ćete oštrim nožem podeliti na četiri jednaka kvadrata. A svaki kvadrat podelite dijagonalno. Tako ćete dobiti osam trouglastih komada. Stavite ih na pleh da se peku, na srednjoj pregradi, u zagrejanoj rerni oko 18 minuta.

Kada su skonsi gotovi izvadite ih iz rerne, ostavite par minuta da se ohlade, i služite ih tople, najbolje uz čaj ili kafu.

Američka kuhinja, Čokolada, Dezerti

Lava kolač sa pomorandžom ili Bejlisom

March 11, 2018 No Comments

Ono što je krem brule bio osamdesetih godina to je lava kolač bio devedesetih godina prošlog veka u Americi – dominirao je restoranima, od Njujorka pa sve do zapadne obale, tačnije Los Anđelesa. Vremenom je to postao omiljeni dezert za romantične trenutke, pa su ga ljubavni parovi u restoranima rado naručivali i delili. U jednom trenutku ovaj kolač je izgubio nekadašnju ekskluzivnost, postao je dostupan svima. Iako više nije dovoljno cool, lava kolač je i dalje omiljena poslastica širom Amerike, i to sa razlogom. Ko ga je probao zna koliko je dobar.

U Americi je prvi lava kolač napravio Žan Žorž Fongerihten, služio ga je u svom restoranu Lafajet. Navodno nije ispekao dobro čokoladnu tortu, sličnu ovoj, pa kad je pojurio tečni deo, shvatio je da je dobio novi kolač. U Francuskoj je kreiran isti kolač par godina ranije od strane Mišela Bara. Kako se pojavio, bio je trenutni hit.

Ovom kolaču su dodavani brojni sastojci, voće i sosevi. Ja sam izabrala da mu dam ukus pomorandže i Bejlisa, odvojeno, i oba sastojaka su se odlično pokazala.

Lava kolač je vrlo jednostavan za pravljenje, jedino na šta morate da obratite pažnju jeste tajming – ako preterate sa pečenjem dobićete kolač bez tečne teksture. Odličan je izbor za goste, jer možete da ga čuvate u frižideru neispečenog. Mi smo bili u gostima gde su domaćini koristili kupovni zamrznuti lava kolač, i opet je dobro ispao posle pečenja.

Lava kolač sa pomorandžom ili Bejlisom

Ovo je nešto malo izmenjen recept onog originalnog od kuvara Žan Žorž Fongerihtena koji ga je izmislio.

Sastojci za 8 osoba:

220g putera + za mazanje posudica za pečenje

340g tamne (60% kakaa) ili poluslatke čokolade

100g šećera

4 jajeta

4 žumanca

4 kašike brašna

2 kašičice ekstrakta vanile

1/2 kašičice soli

1 kašika izrendane pomorandžine kore

1 kašika Grand Marniera (liker od pomorandže)

2 kašike Bejlisa (Baileys)

8 malih keramičkih vatrostalnih posudica

Priprema:

Zagrejte rernu na 215C (425F).

Svaku činijicu iznutra premažite puterom i pospite sa malo brašna. Poređajte ih po plitkom plehu.

Stavite čokoladu da se otopi u duplom sudu (stavite vatrostalnu posudu na šerpu sa zagrejanom vodom, ali da je ne dodiruje). Njoj dodajte iseckan puter da se i on otopi.

Za to vreme mikerom umutite cela jaja i žumanca sa šećerom. Kad se smesa utrostručila postepeno joj dodavajte otopljenu čokoladu i puter, mešajući varjačom. Na kraju dodajte brašno, so i ekstrakt vanile. Podelite smesu na dva jednaka dela, i u jednu stavite Grand Marnier i izrendanu koru pomorandže, a u drugu dve kašike Bejlisa. Smesu na kraju ravnomerno rasporedite u male posudice koje ste poređali po plitkom plehu.

Pecite lava kolač oko 10 minuta. Najbolje je da proverite pre tog vremena da li je sredina kolača mekana tj. tečna, ne bi trebalo da je kolač ceo pečen i suv, već samo po obodu.

Kada je kolač pečen nožem pređite uz ivice posuda da bi se lakše izvadio, onda ga prevrnite na tanjir.

Kolač služite odmah uz sladoled od vanile, voće, šećer u prahu, itd.

Hleb i peciva

Hleb sa pivom i hrskavom slaninicom

March 5, 2018 No Comments

Pivo kao sastojak u hlebu može da bude iznenađenje samo za ljude koji nisu previše upućeni u tajne pravljenje hleba. Pored toga što pomaže hlebu da naraste, pivo daje naročit i kompleksan ukus hlebu. Ja ga već odavno koristim u pravljenju ovog hleba.

Ovo je moj prvi brzi hleb sa pivom i moram da priznam da sam prijatno iznenađena ishodom. Prosto je neverovatno da možete da napravite na brz i jednostavan način hleb sa tako dobrim ukusom i teksturom. To je odlična stvar kada nemate hleb u kući a mrzi vas da idete u prodavnicu da ga kupite.

Hrskava slaninica kao sastojak je za mene bio pun pogodak, vi ste slobodni da stavite druge sastojke kao recimo sir, čvarke, začinsko bilje, itd. Što se tiče izbora piva, ja sam “ukrala” mužu neko belgijsko svetlo pivo, ne razumem se baš u piva, tako da nisam sigurna koliko izbor određenog piva utiče na ukus hleb.

Ovo je zapravo početak moje romanse sa hlebom sa pivom, već planiram kako ću da ga pravim sa starterom, to će biti interesantno eksperimentisanje, već mu se unapred radujem.

Samo da znate odlično se slaže sa ajvarom i hrskavim rotkvicama.

Kao što rekoh, imam vrlo limitirano poznavanje piva, ali nije da ge ne volim. Pre par meseci bila sam u lokalnoj pivari, koja je srednje veličine. Bili smo na razglednju postrojenja od strane glavnog majstora za proizvodnju piva. To je otac dečaka koji ide u školu sa mojim sinom, uz to je i fudbalski trener školskog tima. U pivari smo slavili, roditelji zajedno sa decom, kraj fudbalske sezone. Tu sam shvatila da pored toga što ljudi imaju strast prema pivo da ga piju, ima i onih koji vole da ga prave. Već neko vreme planiramo da tog majstora za pivo pozovemo u goste, ko zna možda me zainteresuje za pivo, važno je da znam čime ću da ga poslužim:)

Hleb sa pivom i hrskavom slaninicom

Sastojci:

150g slanine, sitno iseckane

390g brašna

2 kašičice praška za pecivo

1 kašičica soli

1 kašika smeđeg šećera

1 konzerva piva (355ml)

Priprema:

Zagrejte rernu na 190C (375F).

Najpre stavite sitno iseckanu slaninu da se prži u šerpici sve dok ne postane hrskava. Odvojte meso od otopljene masti.

Za to vreme dobro pomešaje brašno sa praškom za pecivom, šećerom i solju.

U brašno postepeno dodavajte pivo, mešajući testo velikom metalnom kašikom. Na kraju umešajte hrskavu slaninu sa jednom kašikom otopljene masti.

Izduženi pleh za hleb namažite otopljenom mašću. U njega stavite testo. Na kraju prelijte testo preostalom otopljenom mašću. Pecite hleb oko 1 sat. Kad je gotov izvadite ga iz rerne i ohladite.

Čorbe, Vegeterijanska, Zdravo

Čorba od suvog graška (Split Pea Soup) i konfi od belog luka

February 28, 2018 2 Comments

Nedavno sam bila u Atlantik Sitiju, američkom gradu na obali Atlantika, danas je poznat po kocki, a nekada je bio popularno mondensko odmaralište. Poseta primorskom mestu van sezone i nije baš neki poseban događaj, iako smo imali sreće da jedemo u dobrim restoranima, jedva sam dočekala da se vratimo kući i da jedemo nešto domaće. Prva mi je pala na pamet ova čorbu od suvog graška sa konfijem od belog luka, čim sam došla kući odmah sam je napravila.

Dakle, ako niste znali, pored svežeg i zamrznutog postoji i suvi grašak, koji je zelene ili žućkasto-narandžaste boje. U pitanju je grašak kome je uklonjena opna, onda podeljen na dva dela, zato se na engleskom zove split pea, a zatim je osušen. Dosta podseća na sočivo. Proverila sam, ima da se kupi i kod nas. Veoma je bogat proteinima i celuloznim vlaknima. I veoma je jeftina namirnica.

Možete je praviti sa mesom, najbolje sa domaćom šunkom. Ja najviše volim da joj dodam konfi od belog luka.

Konfi od belog luka

Konfi od belog luka je veoma korisna stvar, bićete mi zahvalni što sam vas upoznala sa njom, ako još niste imali prilike da je koristite. Za mene je to bilo otkrovenje, iako neka jela završavam kratko uprženim belim lukom na maslinovom ulju. Ipak, ovo je jedan novi nivo. To je kao neka zdrava zaprška, nešto sa čime završavate spremanje jela. Konfi od belog luka daje jelu miris i ukus, ali i izvesnu punoću, jelo tako postaje zasitnije.

Beli luk tokom dugog prženja na veoma tihoj vatri postane mek i karamelizovan, i umesto da ima ljut on dobija blag slatkasti ukus.

Upotreba konfija od belog luka:

umesto zaprške za razne čorbe (posebno potaž)
idealan preliv za razno kuvano povrće kao što su brokoli, karfiol, boranija, špargle, itd.
preliv za grilovano povrće kao što su tikvice i plavi patlidžan
namaz za tost hleb, u tom slučaju ga višljuškom ispasirajte
ulje od konfija može da se koristi za pravljenje salatnog preliva
savršen dodatak pireu od krompira
odličan dodatak raznim sosevima i dipovima

Za konfi od belog luka treba vam beli luk, ekstra devičansko maslinovo ulje, so i biber.

Očistite 1 glavicu belog luka, i čenove kuvajte u maslinovom ulju (1 manja šolja), ali na najslabijojj mogućoj vatri. Tokom kuvanja dodajte so i biber, a tek na kraju slatku mlevenu papriku, ukoliko planirate da je je koristite. Ukoliko luk kuvate na višoj temperaturi on će brzo da se preprži i postane gorak. Posle 30-45 minuta kuvanja beli luk treba da potpuno omekša, a njegov ukus postane slatkast.

Kad se luk ohladi sipajte ga u manju teglicu i čuvajte u frižidere, tako može dugo da traje.

Čorba od suvog graška i konfi od belog luka

Sastojci:

1/2kg sušenog graška, zelenog ili naradžastog

1 kašika maslinovog ulja

1 luk, sitno iseckan

1 veća šargarepa, očišćena i iseckana

2 stabla celera, iseckana

2l pileće supe ili vode

2 lovorova lista

So i biber

Priprema:

U većoj šerpi na maslinovom ulju propržite iseckan luk na srednje jakoj vatri. Zatim dodajte iseckanu šargarepu i stabljike celera. Dinstajte ih 5-7 minuta sa poklopcem na šerpi. Zatim dodajte opran suvi grašak, supu ili vodu, lovorov list i so i biber prema ukusu. Pojačajte temperaturu, i kad čorba počne da ključa, smanjite je na tihu. Kuvajte čorbu oko 1 sat dok se grašak ne raskuva.

Služite čorbu uz prethodno pripremljen konfi od belog luka.

A sad par slika iz sunčanog, ali hladnog, Atlantik Sitija. Čudno mesto. Osiromašen grad kome su mislili da pomognu tako što će tu otvoriti kazina. Porušeni su stari hoteli, otvoreni novi sa kockarnicama i kičastom arhitekturom. U njima food celebrities imaju svoje restorane, zapravo oni samo nose njihova imena, ali ljudi trče tamo, vole poznate kuvare sa televizijskih ekrana. Godišnje ovaj grad poseti oko 37 miliona ljudi, ali ni to nije dovoljno.

Iza visokih nabudženih i šljaštećih zgrada uz samu obalu Atlantik Siti je jedan propao i umoran grad, sa najvećom stopom kriminala i nezaposlenosti u Nju Džersiju. Nekada davno je bio veoma popularno odmaralište, mesto gde je započeto takmičenje za izbor Mis Amerike, tu su nastale popularne karamele sa slanom morskom vodom (Salt water taffy), sagrađen je prvi boardwalk u Americi po uzoru na one u Britaniji, a tu je svojevremo bilo i okupljanje mafijaških porodica iz cele Amerike, na čelu sa Laki Lučanom.

Jabuke, Salate, Zdravo

Salata od celera, jabuka i šargarepe sa prelivom od meda

February 21, 2018 No Comments

Priznajem, ima nešto u seckanju hrane što me veoma smiruje. Ta ritmična radnja, u kojoj je preciznost vrlo važno, deluje blagotvorno na moju psihu. Kad tome dodam još i činjenicu da obožavam hrskavu teksturu salata, i uopšte jela, koje se dobijaju seckanjem sastojaka, onda ne čudi što sam izabrala da se salata od celera, jabuka i šargarepe sa prelivom od meda nađe na mom blogu.

Ja ovakvu salatu mogu da jedem ceo dan, ali mislim da je idealna za večeru. Takođe, savršen je izbor za ovo doba godine, jer je moćan izvor vitamina za naš organizam koji nestrpljivo iščekuje proleće i prve plodove.

Kod nas je ovih dana sve u znaku zimske Olimpijade. Pratimo je svi zajedno, obično uveče. To su trenuci kada je cela porodica na okupu u family room-u (koja je pored toga study, music i guest room), nedavno opremljenu novim televizorom. To se retko dešava, da gledamo televiziju svi zajedno, jer nemamo kablovsku, zato su nam to vrlo specijalni momenti.

Dok traje olimpijski program, sin sve vreme udara hokejaškim štapom tenisku lopticu, dok mi gledamo gde će da završi, ćerka izvodi piruete oponašajući klizačice na ledu, mačka se lenjo proteže na krevetu, dok ja grickam ovakve salate, i navijam.

Američki prenosi sportskih događaja mogu da budu vrlo naporni, najpre jer su puni reklama, zatim, oni imaju sopstvenu režiju koja je uglavnom fokusirana na američke sportiste, i to ne na sve, već samo na one najpopularnije. Tu je puno napornih side stories iz života tih sportista. Međutim, deci se dopadaju te priče, već su počeli da razmišljaju koji će video da im se nađe u njihovim biografijama, kao i da smišljaju pobedničke govore. Moj sin je već naučio popularnu frazu – sve što sam postigao u životu to je zahvaljujući mojim roditeljima:)

Meni ova takmičanja dobro dođu da poentiram porukom – dosadna ponavljanja, na koje se žali moja ćerka, su deo sporta i bilo koje druge aktivnosti, samo ponavljanjem se dolazi do savršenstva. Ima tu i dosta sreće, zato je važno da budu dobri đaci, to je sigurnija opcija.

Moja ćerka je dobila projekat u školi u vezi Olimpijade. Treba da napiše tekst o omiljenom zimskom sportu kao i sportisti, takođe, treba da izabere jednu od država učesnica i da napiše par rečenica o njoj. Ja sam glasala da to bude Rusija, jer omiljeni sport moje ćerke je umetničko klizanje, a oni su najbolji u tome, a sportista neka bude fascinantna klizačica – Jevgenija Medvedjeva. Mama, ali u školi su ruske sportiste nazvali cheaters, ne želim da me diraju zbog toga. Tek tada sam saznala da je bilo problema oko dopingovanja ruskih sportista u šta je bila umešana država, ali nisam odustajala od Rusije. Na kraju, ćerka je sam izabrala državu, nacrtala njenu zastavu i napisala šta zna o njoj – u pitanju je Srbija, sa njenih četiri učesnika.

U svoj toj euforiji oko zimskih sportova, obećala sam ćerci da ću uskoro da je vodim na klizanje, a to je jedan od mojih većih strahova – šlem na glavi i štitnici su obavezni, moja ćerka je toliko sklona padanjima i povredama da ne mogu da rizikujem.

Salata od celera, jabuka i šargarepe sa prelivom od meda

Sastojci za 2-3 osobe

Za preliv:

80 ml ulja

1 kašika limunovog soka

1 kašika meda

1/3 kašičica soli

1 manji koren celera, očišćen i iseckan na tanke štapiće

2 jabuke, oljuštene, očišćene i iseckane na tanke štapiće

1 šaka baby ili 2 srednje šargarepe, očišćene i iseckane na tanke štapiće

Sok od limuna

2-3 kašike krupno iseckanih lešnika, sirovih ili još bolje prepečenih

Suvo grožđe, opciono

Priprema:

Najpre napravite salatni preliv tako što ćete pomešati sve sastojke u maloj teglici, poklopite je i energično mešajte dok se sastojci ne sjedine.

Pomešajte iseckane jabuke, celer i šargarepu. Dok ih seckate ne zaboravite da ih natapkate limunom da ne bi oksidisali.

Pomešajte ove sastojke sa prelivom od meda i pospite ih sa lešnicima ili suvim grožđem.

Avokado, Prilog, Razno, Zdravo

O avokadu (Šta sve možete da spremite od avokada)

February 16, 2018 3 Comments

Još uvek se sećam kada sam prvi put kupila avokado, u Merkatoru, isto one godine kada se otvorio. Danima smo obigravali oko njega, ne znajući ništa o njemu, ni kad je zreo, a ni kako da ga spremimo. Na kraju smo ga otvorili, bio je još uvek tvrd i nezreo, probali, i bacili u kantu. Danas nam je svakodnevna hrana, delom zato što je veoma zdrav, vrlo je dostupan, a i ima nešto prijatno u toj njegovoj kremastoj teksturi.

Avokado je zapravo voće, poreklom je iz Latinske Amerike, sada se već gaji u mnogim delovima sveta, recimo Kalifornija je veliki proizvođač. U mnogim zemljama se zaslađuje i koristi kao voće, meni se više sviđa u slanim jelima. Avokado se isključivo koristi sirov. Najpopularnija vrsta avokada na tržištu je Hass.

Ova namirnica je veoma zdrava, i zato su joj prikačili onaj popularni izraz “super-hrana”. Sadrži u sebi pregršt vitamina i minerala, veoma je bogata zdravim biljnim mastima, napakovana je proteinima, celuloznim vlaknima, kalijumom, lista zdravih sastojka je neobično duga. Avokado je must namirnica ako ste na dijeti, vrlo je zasitna, ili ako želite boljitak svom organizmu u vidu normalnog holesterola, zdravog srca i krvnih sudova.

Ipak, postoji nešto što sreću kvari. Kad je avokado u pitanju on se ne upravlja prema vama, nego vi prema njemu, to znači da ga ne jedete kada se vama hoće, nego morate da ga sačekate da se on “smisli” i sazri. A i to zrenje traje vrlo kratko, dan-dva, a onda meso unutra počne da tamni i neupotrebljivo je. Zato je najbolje da kupujete u prodavnici komad-dva avokada. Kad ga birate, slobodno ga opipajte, ako je previše mekan nemojte da ga kupujete. Inače, avokado se nezreo bere sa drveta, a onda mu treba neko vreme da bi potpuno sazreo i bio jestiv. Kažu da mu se zrenje ubrzava ako ga stavite u papirnatu kesu sa bananama, nisam taj metod nikad probala.

Još jedna loša strana avokada je ta što da bi ga očistili i pripremili za konzumaciju morate da koristite i nož, i viljušku, i kašiku. Prvo ga nožem isečete na pola, i to dužom stranom. Uklonite košticu, od koje se inače prave veoma kvalitetno ulje za prženje. Uzmite jednu polovinu i zasecite meso unutra na kriške ili kocke, zatim kašikom to meso odvojite i izbacite iz ljuske. Na kraju, meso ispasirajte viljuškom. Obavezno ga pomešajte sa sokom od limuna ili limete, da ne bi potamneo. Evo, najbolje na ovom videu da vidite kako se to radi.

Takođe, avokado nije jeftina namirnica.

Što se tiče kombinacija sa ostalim namirnicima avokado vapi za nečim kiselim, tako da ne čudi da se najbolje slaže sa limunom ili limetom, paradajzom i grčkim Feta sirom. Od začina, pored belog luka, dobar je sa listom korijandera, kuminom i ljutim papričicama, naročito halapinjo.

Avokado, pošto se koristi sirov, najčešće se konzumira kao prilog jelima, obično ispasiran, u meksičkoj kuhinji skoro ćete ga uvek naći u buritu i takosima, zatim koristi se kao dodatak salatama (super se slaže sa običnom salatom od krastavaca i paradajza) i veoma često se koristi kao dip. Najbolje da pogledate ovu lista jela i poslastica koje možete da nađete na blogu, kliknite na naslov da bi našli recept.

Tost sa avokadom

To je najčešći način na koji koristim avokado. Hrskava korica hleba iz tostera se lepo slaže sa mekanom teksturom avokada. Stavite ispasirani avokado na hleb, zatim ga pospite solju i biberom, i na kraju iscedite malo limuna po njemu, i eto vam doručka. Tome možete dodati paradajz, Feta sir, koziji, pa i naš zreli sir.

Ovde pogledajte video kako da napravite po mom mišljenju 6 najukusnijih sendviča sa avokadom.

Gvakamoli

Gvakamoli je meksička salsa, neverovatno popularna u Americi. Pravi se od avokada, soka limete, paradajza, halapinjo papričice, lista korijendara i luka, belog i crnog. Služi se uz tortilja čips.

Pileća salata sa avokadom

Ako vam je dosadila klasična pileća salata, evo kako da je učinite zanimljivijom.

Preliv za salate od avokada

Ovaj preliv dobro ide uz salatu od lisnatog kelja.

Čokoladni puding sa avokadom

Konačno jedna poslastica koju možete da napravite od avakada. Ovaj puding toliko liči na klasičan puding od čokolade da je to neverovatno.

Smuti sa avokadom

Ako ste ljubitelj smutija, evo vam ideje kako da obogatite svoj repertoar.

Čokolada, Dezerti, Šljive, Torte

Čokoladna torta sa šljivama i rakijom

February 8, 2018 14 Comments

Volim da smišljam i pravim nove stvari, nekad mi ti projekti ne uspeju, ali sa ovom tortom to nije slučaj, super je ispala, zato sam i odlučila da je stavim na blog. Ideja da napravim tortu od suvih šljiva natopljenih rakijom sa puno crne čokolade je sama po sebi vrlo interesantna, ali dug je put od ideje do uspešne realizacije.

Kako je nastala ideja za ovakvu tortu? Najpre bližio mi se rođendan, a ja tada volim sebi da napravim nešto posebno. Baš u to vreme sam pratila serijal Chef’s Table, i tu odgledam epizodu posvećenu Ani Roš, slovenačkoj samoukoj kuvarici, koja je prošle godine proglašena za najboljeg ženskog kuvara u svetu. Anin restoran, “Hiša Franko”, se nalazi u malom planinskom mestu u dolini reke Soče, blizu granice sa Italijom. Pejzaži iz tog mesta su prelepi, ali vidi se da taj kraj pasivan, teško je zamisliti da se u njemu krije restoran koji privlači gurmane iz raznih delova sveta. Njen muž, koji u restoranu radi kao somelijer, je nasledio taj restoran od svog oca. Pre nego što se odlučila za kulinarsku karijeru, Ana je studirala u Italiji i planirala je da se bavi diplomatijom. Ideja da ostane u rodnom kraju i da vodi restoran za njene roditelje je bio veliki poraz, znak nedostatka ambicije njihove ćerke, čak su prestali da komuniciraju sa njom. Najinteresantnije je to što Ana do pruzimanja restorana nije imala nikakav trening niti je kuvanje posebno zanimalo. Bile su potrebne godine učenja i usavršavanja da bi njena kuhinja postala priznata i hvaljena kako od kritike tako i od mušterija. Mnogi naglašavaju da je upravo taj nedostatak klasičnog kulinarskog treninga razlog zašto je njena hrana tako originalna i drugačija. Ana kad priča deluje vrlo ozbiljno, rekla bih da je veoma vredna, posvećena i disciplinova osoba, nije neka sentimentalna i nežna “slatkica”. Međutim, njena jela izgledaju vrlo ženstveno, lepršavo, skoro poetski.

I kakve sad veze ima moja torta sa Anom Roš? Ne, nije u pitanju njen recept za tortu. Kao što sam pomenula njen kraj nema značajnu kulinarsku tradiciju, vrlo je pasivan, ima tek par interesantnih lokalnih specijaliteta, a to su sir i autohtona vrsta pastrmke iz obližnje reke, kao i samoniklo jestivo bilje. E, Ana je uspela da tu hranu inkorporira u svoju kuhinju i da joj lokalni pečat. A ljudi su uvek u potrazi za nečim novim i autentičnim, i rado prelaze dug put nebili probali njenu hranu. Tako je Ana umesto da ode u svet sa svojom diplomom, ona je osvojila i dovela svet ka sebi, u svoje rodno mesto. Razmišljajući kako slična stvar može da se primeni i kod nas, da se nešto tipično lokalno oplemeni i postane moderno, došla sam na ideju da napravim ovu tortu.

Ja mnogo volim da kombinujem suvo voće sa alkoholom i da ga koristim u kolačima, to im daje jedan poseban nivo. Umesto omiljenog burbona i ruma, koristila sam našu šljivovicu, koja može da ima veoma prijatnu aromu. Torta je morala da bude čokoladna, jer se šljive odlično slažu sa njom. Znala sam da torta neće biti kao one klasične sa nekoliko kora i filom, samo trebalo je odabrati da li će da bude slična ovom kolaču sa suvim kajsijama, ili ovoj jednostavnoj čokoladnoj torti bez brašna. Utom sam našla na netu francusku tortu koja je veoma ličila na moju ideju. Međutim, bila je suviše jednostavna, morala sam da joj dodam ganaš i čokoladne kugle od oraha, šljiva i meda, da bi izgledala svečanije. I bila sam veoma zadovoljna rezultatom.

Dakle ova torta na prvi pogled uopšte ne podseća na domaću kuhinju, ali kad je budete probali, ukus šljiva, rakije i oraha će vam biti tako blizak i neobično prijatan.

Čokoladna torta sa šljivama i rakijom

Sastojci:

220-250g suvih šljiva bez koštica, krupno iseckanih

200 – 250ml šljivovice

350g kvalitetne crne čokolade (od 60% kakaa pa naviše)

170g putera

6 jaja

3-5 kašika šećera

1/2 kašičica soli

100g krupno mlevenih oraha

za kugle:

100g natopljenih šljiva

150g krupno mlevenih oraha

1-2 kašike meda

za ganaš:

150g crne čokolade

100ml slatke pavlake

1 kašika šećera

Priprema:

Prelijte suve šljive rakijom, poklopite ih, i ostavite da tako prenoće.

Zagrejte rernu na 165C(325F). Pripremite okrugao pleh kome se pomeraju ivice, prečnika oko 23cm. Obavezno ga obložite papirom za pečenje.

Odvojte belanca od žumanaca.

Na pari otopite 350g čokolade i puter, koristite dupli sud. Dodajte šećer prema ukusu i malo soli. Sklonite posudu sa pare i u to umešajte oko 170g iseckanih natopljenih šljiva, nemojte ih cediti.

Mikserom mutite belanca dok niste dobili čvrst sneg. U smesu sa čokoladom umešajte brzo žaumanca i krupno mlevene orahe. Tome dodajte sneg od belanca, i to u više navrata. Nemojte previše da mešate spatulom, važno je da nema belih tragova belanca. Stavite smesu u pripremljeni kalup i pecite je oko 40 minuta, na srednjoj rešetki.

Kad je kora ispečena ostavite je u plehu par minuta a onda skinite papir za pečenje sa ivice i dna, pa je pažljivo stavite na stalak za torte. Kad je torta dovoljno ohlađena stavite je u frižider.

Za to vreme napravite čokoladne kugle. U multipraktiku pomešajte orahe, iseckane natopljene šljive, i med prema ukusu. Stavite smesu u frižider da se malo stvrdne, a onda od nje pravite rukama male kugle. Ponovo ih vratite u frižider.

Napravite ganaš tako što ćete u vrelu pavlaku umešati komadiće čokolade, kuvajte sve u duplom sudu, dodajte tome šećer prema ukusu. Dok se ganaš greje na slaboj pari u njega ubacujte viljuškom prethodno ohlađene kuglice, i ređajte ih na papir za pečenje. Možete da ih pospete mlevenim orasima dok se ganaš još nije stegao. Stavite ih u frižider da se brzo stegnu. Preostalim ganašom prelijte ohlađenu tortu. Na kraju poređajte po njoj čokoladne kuglice.

Pre služenja torta ostavite je napolje da se zagreje, oko pola sata. Secite parčiće uz pomoć zagrejanog noža.

Glavna jela, Italijanska kuhinja, Junetina, Pasta, Rikota

Lazanja na drugačiji način (bez bešamel sosa)

February 2, 2018 11 Comments

Kad je u pitanju italijanska kuhinja sigurna sam da većini ljudi ono što prvo padne na pamet jesu – pica, ćufte, špagete bolonjeze i lazanja. Zajedničko svim ovim jelim je to što mogu da nahrane puno ljudi, nisu komplikovana i skupa, zatim, šire radost i dobro raspoloženje, svi ih vole, pa i deca, tako da su odličan izbor kada pravite ručak za veći broj gostiju različitog uzrasta. Jednostavno, sa ovim jelima ne možete da pogrešite.

Lazanja je verovatno najzahtevnije jelo od svih navedenih, ali samo dok ne ovladate njenim pravljenjem. Kao i mnoga druga italijanska jela, i ovo se pravi od raznih ostataka hrane, može da se čuva u zamrzivaču, i svakim danom je sve ukusnije.

Jedan od razloga zašto se lazanja našla na mom blogu je taj što je ovo drugačiji recept od onog koji je opšte prihvaćen kod nas, u ovu lazanju ne ide bešamel sos. Ovaj recept je sa juga Italije, odakle je poreklom lazanja. U međuvremenu je u severnim oblastima Italije (Emilija-Romanja) dodat bešamel sos, kojeg smo na kraju i mi prihvatili. U Americi je preovladao uticaj južnjačkog načina pripreme lazanje.

Postoje četiri osnovna sastojka za lazanje – testenina, meso, sir i paradajz. U lazanju možete dodati razne druge sastojke, na kraju možete da je napravite samo od povrća.

Testenina

Za pravljenje lazanje koristi se široka i rava, pa i naborana, testenina. Neko je prethodno skuva, ta sam. To isključivo radim jer u tom slučaju pasta se poveća i tada tri komada testenine savršeno pokrivaju posudu u kojoj pravim lazanju.

Meso

Originalno južnjačka lazanja sadrži italijanske kobasice i ćuftice, umesto severnjačkog sosa sa mesom, koga rado zovemo sos bolonjeze. Imam i mali trik u vezi tog sosa, obavezno stavite u njega crno vino.

Sir

U ovom receptu se koriste tri vrste sira: rikota, mocarela i parmezan. Kada budete probali ovu lazanju shvatićete da prisustvo ova tri sira potpuno ima smisla, nikakvi kačkavalji ne mogu da ih zamene. Možete da koristite i rendanu mocarelu, ali meni je bolja sveža, i to uglavnom zbog teksture.

Paradajz

Za pravljenje bolonjez sosa najčešće koristim pire od paradajza iz konzerve, pogotovo zimi, ali vi možete da koristite svež paradajz, kuvani paradajz ili iseckani paradajz iz konzerve, šta vam je već dostupno.

Lazanja

Sastojci:

12 listova testenine za lazanje

1 kašika maslinovog ulja

1 veliki luk, iseckan

3 čena belog luka, sitno iseckana

1 kašika sušenog origana

1 kašičica istucanog semena komorača, opciono

1/2 kg mlevenog junećeg mesa

1400g pirea od paradajza

1 i 2/3 kašičice soli

1/2 kašičice bibera

1 šolja vode ili supe

1/2 šolje crnog vina (najbolje merlo)

1 šaka svežeg peršuna, sitno iseckanog

Par listova bosiljka, iseckanog

1 šolja sveže izrendanog parmezana

400g sveže mocarele, iseckane na režnjeve

400g rikota sira (recept za njegovu pripremu pogledajte ovde)

Priprema:

Najpre napravite sos bolonjeze. U većoj šerpi zagrejte maslinovo ulje na srednje jakoj vatri. Dodajte mu iseckan luk, dinstajte ga par minuta, a onda u to umešajte sušeni origano, istucano seme komorača, i iseckani beli luk. Posle 1 minuta dodajte mleveno meso. Kuvajte sve uz stalno mešanje, i razbijanje grudvica mesa. Kad je meso skroz pobraonilo dodajte pire od paradajza, vodu, vino, so i biber. Kad sos počne da ključa, smanjite vatru i kuvajte 1 -1 1/2 sat uz povremeno mešanje. Pri kraju dodajte iseckani peršun i bosiljak. Sos na kraju ne bi trebalo da bude ne previše redak a ni gust.

Dok pravite sos skuvajte testenine, neka budu par minuta u posoljenoj kipućoj vodi. Kad su al dente skuvane ocedite vodu, properite ih hladnom vodom i pospite ih maslinovim ulje da se ne zalepe.

Zagrejte rernu na 190C (375F). Pripremite pravougaoni sud u kome će se peći lazanja, dimenzija oko 20x31cm. U njemu ravnomerno ređajte sastojke sledećim redosledom – sos bolonjeze, testenine, rikota sir, parmezan, mocarela, i tako još tri puta. Stavite sud u rernu i pecite lazanju 40 minuta.

Kad je lazanja ispečena ostavite je napolju petnaestak minuta, pospite je svežim bosiljkom, a zatim je služite, najbolje uz merlo.

Doručak, Francuska kuhinja

Klasičan francuski tost

January 27, 2018 2 Comments

Za mene je doručak vikendom uvek poseban događaj. Ne treba da pominjem da je i posebno bogat. Često ga pripremamo dan pre, obično ja to činim, dok moj muž sutradan doručak završava. Pošto sam muža pa skoro sasvim istisnula iz kuhinje, to su momenti kada mu dozvoljavam da zasija. Volim kada me ujutru probudi miris hrane, kada poslednja uđem u trpezariju, a tamo me čeka lepo postavljen sto, raskošni doručak, muž i deca.

Francuski tost se malo razlikuje od naših prženica, ali se drugačije služi. To je pre svega sladak doručak, kod nas su obično prženice slane i jedu se uz jogurt. Za pripremu francuskog tosta se koristi drugačiji hleb, jaja su obogaćena mlekom ili slatkom pavlakom, kao i začinima – cimet, oraščić i vanila. Poslužen uz razno voće, zajedno sa javorovim sirupom, francuski tost sa razlogom zaslužuje visoko mesto na mojoj listi omiljenih doručaka vikendom.

Ovde pronađite recept za nešto drugačiji francuski tost iz rerne.

Pravila za dobar francuski tost:

Veoma je važno od kakvog hleba pravite francuski tost, pravi izbor je obogaćeni slatki hleb kao što su hala i brioš.

Hleb mora da bude nekoliko dana star, tj. dobro osušen. Ukoliko imate svežiji hleb možete da ga osušite u rerni.

Kad sečete hleb gledajte da kriška bude debljine 1-1.5 cm.

Jaja moraju da budu dobro umućena, i u njih dodajte punomasno mleko ili slatku pavlaku.

Prženice ne bi trebalo da budu previše mekane i vlažne, i da se raspadaju. Idealno je da spolja budu hrskave, a unutra pomalo kremaste.

Top 5 dokumentarnih emisija o kuvanju

Već neko vreme planiram da udenem ovu listu izuzetnih radova koje morate da pogledate ukoliko volite kuvanje. Gotovo sve emisije sa liste možete pronaći na Netfliksu.

Chef’s Table

Verujem da nema osobe koja neće uživati u ovom serijalu koji predstavlja najveće svetske kuvare. Izuzetna produkcija, predivna jela i interesantni detalji iz života kuvara će vas sigurno naterati da sa još više strasti pristupite kuvanju. Meni se posebno svidela francuska verzija.

Cooked

Majkl Polan, autor ovog serijala, pokušava da edukuje ljude o hrani, njenom nastanku i značaju, i to na vrlo interesantan način. Moram da dodam da mi se mnogo sviđa njegova kalifornijska bašta.

Steak Revolution

Za one koji vole da jedu i prave stejkove ovaj film je obavezan. U potrazi za najboljim stejkom autor obilazi zemlje širom sveta, od Amerike, Argetine, Škotske, Španije, Švedske pa sve do Japana.

Jiro Dreams of Sushi

Vrlo dirljiva priča o Jiru, suši majstoru, vlasniku majušnog japanskog restorana koji nosi tri Mišelinove zvezde. Iako ima 85 godina, Jiri i dalje radi ono što ume najbolje – pravi suši. On tome pristupa sa velikom predanošću, i dalje misli da u svom poslu ima dosta mesta za napredak.

Barbecue

Moram da priznam da za ovaj film morate da imate jak želudac. Ipak, zahvaljujući njemu upoznaćete daleka mesta i ljude, i vrlo drugačije kulture, i iznendićete se koliko sličnosti delite sa njima kada je hrana u pitanju.

Klasičan francuski tost

Sastojci za 12 komada:

12 kriški starog hleba (najbolje ako imate hala hleb, recept pogledajte ovde)

5 jaja

120ml punomasnog mleka

1 kašičica ekstrakta vanile

1/4 kašičice nastruganog oraščića

1 kašičica cimeta u prahu

Prstohvat soli

1 kašika šećera

60g putera

Za služenje:

borovnice, iseckane jagode i banane

Šećer u prahu

Puter

Javorov sirup

Priprema:

Najpre isecite stari hleb na jednake kriške. Umutite jaja dobro, dadajte im mleko, šećer, so i začine.

U velikom tučanom tiganju zagrejte 1 kašiku putera na srednje jakoj vatri. Smesu sa jajima stavite u plitku i široku posudu. Pre nego što ćete staviti hleb u tiganj da se prži natopite ga smesom sa jajima sa obe strane.

Pržite prženice sa obe strane dok ne porumene. Posle svake ture dodajte po kašiku putera u tiganj.

Francuski tost služite dok je još topao sa šećerom u prahu, iseckanim voćem i javorovim sirupom.