Nisam nikad razumela zašto moja deca toliko vole Oreo keks, doduše i nisam neki ljubitelj kupovnog keksa. Možda sam otpor imala i zbog njegove neobično tamne boje, uglavnom totalno sam ga ignorisala.
Pre neki dan sam morala da ga napravim, jer nisam mogla nikako da ga nađem u prodavnici, zbog nekog posla kojeg sam imala, i moram da vam kažem da sam promenila mišljenje o njemu. Oreo čizkejk je stvarno odličan, moja porodica kao i prve komšije su bile oduševljene. Dobro spremljen čizkejk je sam po sebi lepa poslastica, ali Oreo keksi, kako oni u kori, tako i oni u filu, stvarno daju lep ukus i teksturu. Svi smo se složili da ovaj recept zaslužuje da se nađe na blogu.
Ako uživate u dobrom čizkejku, pogledajte i recepte za:
3 pakovanja (680g) Filadelfija krem sira, na sobnoj temperaturi
150g šećera
Prstohvat soli
3/4 šolje kisele pavlake
1 kašika ekstrakta vanile
3 jajeta
1 kašika brašna
10 komada Oreo keksa, izlomljenog
za šlag:
250ml slatke pavlake
3 kašike šećera u prahu
za dekoraciju: nekoliko komada Oreo keksa, isečenih na polovine
Priprema:
Najpre napravite koru. U multipraktiku izmrvite 16 komada Oreo keksa i tome dodajte otopljeni puter. Dobijenu smesu stavite na dno kružnog pleha, prečnika 20cm, kome se pomeraju ivice. Čašom pritegnite i ravnomerno rasporedite smesu. Pleh spolja dobro obložite aluminijumskom folijom da voda ne prodre u čizkejk, jer ćete pleh staviti u veći pleh ispunjen vodom. Tako se obično peče čizkejk.
Zagrejte rernu na 175C (350F).
U multipraktiku pomešajte odmekao krem sir, šećer i so. Tomo dodajte jaja, jedno po jedno, pa kiselu pavlaku, ekstrakt vanile i brašno. Kad ste dobili ujednačenu smesu umešajte u nju oko 10 komada izlomljenog Oreo keksa. Zatim to stavite u pripremljeni pleh. Pleh stavite u veći pleh, ispunite ga kipućom vodom tako da dostigne visinu oko 2/3 manjeg pleha. Pecite čizkejk u rerni 1 sat.
Kada je čizkejk gotov ostavite ga napolju oko 30 minuta. Zatim nožem ili spatulom pređite oko ivice čizkejka, a zatim uklonite ivicu pleha. Kad se čizkejk prohladio, pokrijte ga i ostavite u frižideru da odstoji oko 8 sati.
Pre služenje napravite šlag i njime pređite preko čizkejka. Dekoraciju napravite od šlaga i sa polovinama preostalog Oreo keksa.
Najbolje zapečene makarone sa sirom sam probala još kao malo dete, u obdaništu. Ti sjajni hrskavi krajevi se nikada ne zaboravljaju. Nisam se nikada ni usudila da probam da ih slično napravim. Ali zato nisam bila obeshrabrena da probam ovu nešto drugačiju varijantu, sa paradajz sosom i drugačijim sirevima, koja vrlo podseća na italijansku kuhinju, ali je zapravo nastala u Americi. Ima tih američko-italijanskih jela ovde koliko hoćete.
Nikada, ali baš nikada, nisam kupila paradajz sos, uvek sam ga sama pravila, i vrlo sam ponosna na to. Ono što ja pravim je italijanska verzija poznata pod nazivom – marinara. Ni ja taj sos ne pravim from scratch, već koristim onaj pire od paradajza iz konzerve. Sa njim se sos napravi očas posla. Jedino što ga ja uvek na kraju izblendam ručnim blenderom, volim kad je fino ujednačen. Koristim ga za spremanje raznih jela, za testeninu u paradajz sosu, zatim spremanje ćufti, kao i za rolnice od plavog patlidžana.
Za ovaj recept sam koristila uobičajan trio sireva – rikota, mocarela, parmezan, ali vi možete da dodate sireve koji su vama na raspolaganju.
Takođe, makaronama možete da dodate isprženu svežu italijansku kobasicu, koja podseća na mleveno meso, i itekako može da bude ukusna.
Kad isečete zapečene makarone, kad se jelo ohladi, dobićete vrlo zanimljiv presek, koji ja nisam uspela da uslikam.
Ako volite zapečene makarone, onda probajte i ovo čuveno američko jelo Mac and Cheese.
Zapečene makarone sa sirom u paradajz sosu (Baked Ziti)
Najpre napravite paradajz sos, ovde pogledajte recept.
Zatim skuvajte makarone prema upustvu na pakovanju. Gledajte da vam makarone budu al dente skuvane, jer će se kasnije peći u rerni.
Zagrejte rernu na 175C (350F). U sudu za pečenje pomešajte makarone sa paradajz sosom, pa tome dodajte rikotu, zatim mocarelu i parmezan/pekorino, jedan deo sačuvajte za gornji sloj.
Pecite makarone oko 25 minuta. Ako volite da jelo bude hrskavije, onda ga duže pecite.
Crvene ribizle izgledaju veoma lepo, ali kad se probaju sveže, to nije ukus koji može da vas preterano fascinira, međutim kad se stave u kolač, one dožive neverovatnu transformaciju. Iako su sitne, njihov ukus postaje tako moćan, kiseo i aromatičan, da vam je dovoljna manja količina ovog voća.
Pored toga ovaj kolač sa ribizlama veoma lepo miriše, posebno dok se peče u rerni. Zbog njega će ukućani kao hipnotisani da se upute ka kuhinji, a kolač će nestati i pre nego što se pošteno ohladi. Toliko je lep.
Moja borba – Karl Uve Knausgor
Sinoć sa završila poslednju knjigu romana Moja borba i bila sam baš uzbuđena i pod utiskom. Ima skoro tačno godinu dana kako čitam ovo delo, tako da kad god se setim korone, setiću se i Karl Ovea. U pitanju je autobiografija ovog norveškog pisca ispričana u šest knjiga, ima oko 3600 strana, bar tako kažu, ja sam zapravo sve knjige odslušala. Obožavam glas Edoarda Ballerinia, glumca koji je čitao verziju koju sam odslušala, on mi je dodatno ulepšao ovo veličanstveno štivo.
Da, razvila sam izvesnu zavisnot prema njegovom pisanju, ništa me nije zamaralo i ništa nije bilo suvišno u ovom pozamašnom delu, svi ti banalni detalji iz svakodnevnog života, piščeva razmišljanja o raznim temama, razgovori sa prijateljima, posebno sa Gajerom, eseji o drugim delima, pa i onaj o Hitlerovoj knjizi koja nosi isti naslov, sve je nekako lepo povezano i potpuno ima smisla. Karl Ove ima neverovatan dar za pripovedanje, uz to i fantastičnu memoriju. Naravno pitanje je koliko su svi detalji iz njegovog života istiniti, koliko uopšte ljudi mogu biti objektivni prema svojoj prošlosti, ali ja sam odlučila da mu verujem.
Ova knjiga je sve suprotno od onoga što prezirem u današnjoj popularnoj literaturi, sirova je i istinita, nema nikakvog moralisanja, pretencioznosti, patetike, ulepšavanja, kalkulisanja, potrebe da se dopadne. Karl Ove kad piše o svom životu opisuje puno detalja o kojima se inače ne govori, zato što su to neprijatne stvari, ali to čini priču stvarnom i privlačnom, u mnogim stvarima sam se i sama pronašla.
Karl Ove nije imao lak život, što zbog svoje samodestruktivne priorode, što zbog svoje čudne porodice, sadističkog oca i odsutne majke. Pun je kompleksa, narcisoidan, preosetljiv i komplikovan. Urođena nesigurnost mu nikada ne dozvoljava da se opusti, stalno je pod stresom, previše razmišlja i brine, uvek mu se javlja osećaj krivice, ali eto izgleda da nije bilo tolike patnje, ne bi bilo ni ovog dela. Međutim, i pored svih neprijatnosti i neugodnosti koje su mu se događale, posle velike borbe, nekako je uspeo da izađe kao pobednik, ne zbog slave i priznanja koju je vremenom stekao pišući ovo delo, već je uspeo da ostane autentičan i veran samom sebi.
Iako je glavna tema smrt njegovog oca i komplikovan odnos koji je imao sa njim, čime se bavi u prvoj knjizi, dosta piše o svom drugom braku i deci, posebno u drugoj i šestoj knjizi, meni su to bile najinteresantnije knjige. U poslednjoj knjizi piše i o svojoj novonastaloj slavi, o problemima koje je imao sa familijom posle objavljivanja knjige, naime njegov stric ga je tužio zbog širenja neistine o svojoj porodici. Inače šesta, poslednja knjiga, je i najobimnija, zapanjila sam se kad sam videla da je duža od romana Don Kihot, kojeg sam prethodno pročitala, a to nije mala knjiga.
U trećoj knjizi opisuje svoje detinjstvo i tinejdžersko doba, i to je možda najmanje interesantna knjiga od svih. U četvrtoj knjizi piše o svom jednogodišnjem boravku u jednom malom mestu na severu Norveške, gde je radio kao nastavnik. Peta knjiga se bavi njegovim nauspešnim počecima u pisanju dok je živeo u Bergenu. Kasnije se seli u Švedsku, gde ostaje da živi sa porodicom. Moram da priznam da mi je bilo vrlo interesantno to njegovo poređenje norveške i švedske kulture, za nas je to sve isto – Skandinavija.
Obećala sam sebi da neću ništa više o piscu da istražujem, jer već čitam njegovu autobiografiju, osim da vidim kako izgleda, kao i njegove žene, ali jedno veče nisam uspela da se kontrolišem pa sam otišla na Google map da vidim kako izgleda mesto u kojem je odrastao, negde na jugu Norveške, mnogo su mi se svideli njegovi opisi prirode, i taman sam virtuelno ušla u taj gradić, kad ono uz obalu mora, pored nekog Doma kulture, stoji veliki bilbord i na njemu Karl Ove, i tačno gleda u mene:)
Kolač sa crvenim ribizlama
Sastojci:
250g brašna
2 kašičice praška za pecivo
1/4 kašičice soli
115g putera, na sobnoj temperaturi
175g šećera
2 jajeta, na sobnoj temperaturi
1 kašičica ekstrakta vanile
200ml jogurta
Za posip:
40g brašna
3 kašike šećera
1/2 kašičice cimeta u prahu
40g putera, na sobnoj temperaturi
180-200g svežih ribizli
Priprema:
Zagrejte rernu na 175C (350F). Pripremite kružni pleh, prečnika oko 20cm, tako što ćete ga dobro namazati puterom, ili obložiti papirom za pečenje.
Najpre pripremite posip tako što ćete rukama pomešati brašno, šećer, cimet i puter.
U jednoj posudi pomešajte prosejano brašno, so i prašak za pecivo.
U većoj posudi mikserom ulupajte šećer i omekšao puter dok ne dobijete ujednačenu kremastu smesu. U to umešajte jaja, komad po komad, ekstrat od vanile i jugurt. I na kraju dodajte brašno. I zatim pažljivo umešajte ribizle, sačuvajte par da ih stavite na površinu kolača.
Smesu stavite u pripremljeni pleh, i na kraju ravnomerno rasporedite posip, i preko toga stavite par ribizli.
Pecite kolač na srednjoj rešetki 50-55 minuta, dok čačkalica ne izađe čista kad se zabode u testo.
Kad je kolač gotov ostavite ga par minuta u plehu, a zatim izvadite i stavite na tanjir za služenje. Služite kolač još dok je malko topao ili skroz ohlađen.
Popoverse, iliti nabujalo pecivo, nećete sresti u našoj kuhinji, ono svoje poreklo vuče iz Engleske, ali ima nešto što mene neodoljivo podseća na našu gibanicu kada se pravi sa sirom. Interesanto je to da se za spremanje ovog peciva koristi isto testo kao za palačinke. Ima nečeg tako prijatnog kada ih vidite tako nabujale, skoro da hoće da iskoče iz pleha.
Popoversi su američka verzija engleskog jorkširskog pudinga, razlika je samo u tome što se originalno englesko pecivo pravi sa goveđom močom. Inače, da li ste primetili kako Englezi nazivaju pudingom svakojake vrste peciva, pita i kolača? Pravila sam ja i jorširski puding, ali mi se nije toliko svideo kao popoversi. Američka verzija peciva sadrži začine kao i začinsko bilje, pa i sir. Može da se pravi i kao slatko pecivo i jede uz džem.
Da, na sličan način se pravi i Dutch baby, samo što se testo peče u dobro zagrejanom tučanom tiganju, i tada se dobije nešto kao velika nabujala palačinka.
Ja sam ove popoverse pravila više puta, uglavnom kada smo imali neke praznični ručkove, i moram da priznam da su mi se mnogo svideli zbog dodatka muskatnog oraščića i bibera. Super su i sutradan za doručak, tada je najbolje da ih zagrejete u tosteru.
da bi testo dobro nabujalo morate dobro da zagrejete pleh pre nego što u njega sipate testo.
sastojci za testo ne smeju da budu hladni.
dok se pecivo peče nemojte otvarati rernu.
samo da znate postoji poseban pleh za popoverse, ali i običan za mafine je sasvim odgovarajuć. Kako izgleda jedan takav pleh pogledajte ovde, kao i recept za popoverse sa grijer sirom i vlašcem.
ovaj recept je preuzet iz Bon Appetite, jedino što sam ja izostavila peršun.
Popoversi sa muskatnim oraščićem i biberom
Sastojci:
2 kašike putera
260g brašna
1 kašičica soli
1 kašičica samlevenog bibera
1 kašičica izrendanog muskatnog oraščića
3 krupnija jajeta, na sobnoj temperaturi
590ml toplog mleka
3 kašike putera, otopljenog
Priprema:
Zagrejte rernu na 220C (425F).
Pleh za mafine, ili popoverse, podmažite sa 2 kašike putera.
Testo napravite tako što ćete najpre umutiti jaja, pa tome dodati mleko, brašno, so, muskatni oraščić i biber. Ne treba previše da mešate testo.
Kada se rerna zagrejala ubacite podmazani pleh u rernu i zagrejte ga oko 5 minuta. Izvadite pleh iz rerne i u udubljenja ravnomerno sipajte testo najbolje iz one posude za merenje. Ispunite oko 3/4 udubljenja. Vratite pleh u rernu i pecite popoverse 30-35 minuta dok ne postanu kao ovakvi sa slike. Nemojte da otvarate rernu dok se pecivo peče.
Nisam bila neki ljubitelj zime sve do ovogodišnjeg zimovanja, i nisam bila ni ljubitelj hladnih napitaka u zimske dane sve dok nisam otkrila ovaj napitak sa pivom od đumbira (Moscow mule), koji se pije sa puno leda.
Kao glavni sastojak ovog koktela je pivo od đumbira. Proverila sam, ima da se kupi u Srbiji, baš isti brend koji ja koristim. Morate da znate da pivo od đumbira (ginger beer) nije isto što i ginger ale, gazirani napitak koja se pravi sa sirupom o đumbira. Pivo od đumbira mora da “vri” više dana, baš kao i samo pivo.
Pivo od đumbira sam otkrila davno kada smo jedne godine letovali na Krfu. Postoji neki čuveni kafe sa kolonadom u centru grada, gde se služi ovo bezalkoholno pivo, to je ostatak uticaja Britanaca koji su nekada imali protektorat nad ovim ostrvom.
Pivo od đumbira kupujem, i vrlo sam zadovoljno njegovim kvalitetom, ali on može i kod kuće da se napravi. Ume da bude ljutkast, kao uostalom i sam đumbir, ali ima nešto neodoljivo u njemu, moj muž i ja smo ove zime postali totalno ovisni o njemu, svaki put kad odemo u prodavnici mi ga kupimo. Pošto ume da bude vrlo jak, možete da ga razblažite ledom ili vodom. I naravno možete da napravite ovaj napitak, u koji još ide sok od limete i votka. Možete da napravite i virgin verzuju, bez votke.
Moscow mule koktel je nastao u Americi, tačnije u Los Anđelesu, četrdesetih godina prošlog veka, u svrhu promocije votke. Bio je omiljeno piće holivudske elite, a i danas je njegova popularnost velika. Obično se servira u bakarnim šoljama, ali može i u čašama.
Napitak sa pivom od đumbira (Moscow Mule)
Sastojci za jednu šolju:
200ml piva od đumbira
30ml (2 kašike) votke
15ml (1 kašika) soka od limete
Puno leda
Za služenje: par režnja limete i sveža nana
Priprema:
Iscedite sok od limete, tome dodajte votku, pa pivo od đumbira. Na kraju dodajte led, sve promešajte i dekorišite napitak sa režnjevima limete i svežom nanom.
Ideja da idem na zimovanje mi nikada ne bi pala na pamet da nije bilo korone. Odlazak na Karibe, ili čak u drugu saveznu državu, je bio suviše komplikovan, pa smo rešili da odemo na zimovanje u Merilend, gde i živimo, ali na samom zapadu, tri sata vožnje od nas. Ja sam neko ko ne voli zimu, ni sneg me ne raduje, nakupila sam se dosta hladnoće, stalno razmišljam o životu negde gde postoji samo jedno godišnje doba – leto. Ipak, posle ovog zimovanja potpuno sam promenila mišljenje o zimi, sad ne mogu da dočekam da sneg padne. Ima jedna stvar koja je najviše uticala na promenu mog stava, a to je skijanje. Ove zime sam prvi put stala na skije, i toliko sam zavolela skijanje da sada samo planiram odlazak u najbliže skijalište za vikend.
Ali najpre da vam opišem mesto u kome smo bili.
Bili smo u poznatom turističkom mestu koje se zove Deep Creek Lake, leti je to popularna destinacija zbog jezera, a zimi je mesto za skijanje. Pošto je tu drugačija klima nego u preostalom delu Merilenda, dočekao nas je sneg, što nam je puno značilo.
Bilo smo smešteni u predivnoj kolibi, koja je bila sva od drveta. I uopšte nije bila mala, imala je tri nivoa. Toliko mi se svideo untrašnji dizajn, sa puno simpatičnih detalja, da sam morala to da podelim sa vama.
Kad smo prvi put ušli u kuću, imala sam osećaj kao da sam se našla u nekom od romana Stivena Kinga (Dreamcatcher), malo sam se čudno osećala tako izolovano, u prirodi, skoro pa u šumi.
Koliba je imala dva kamina, tako da se moj muž zabavljao loženjem oba. I bilo nam je veoma lepo, napolju pada sneg, a unutra toplo, gori vatra u kaminu, prava zimska idila, baš kako mali Perica zamišlja zimovanje. Našla sam zanimljive slagalice pa sam dosta vremena provela zabavljajući se sa njima dok sam pila čaj i grickala stolen i ostale kolače koje sam prethodno kod kuće spremila. Zapravo, ja sam opsednuta slagalicama, mogla bih celu noć da ih slažem, dok ih ne završim.
Iako je u kolibi bilo šest televizora, mi smo samo slušali muziku, najpre smo krenuli sa Marijom Kalas, pa Vivaldijem, zatim Bahom, da bi završili slušajući koncerte Zdravka Čolića na jutjubu. Ja sam se upoznavala sa njegovim pesmama iz ovog veka, moram da se dobro spremim za njegov koncert kad bude dolazio u naše krajeve. Kad će to biti, ne znam, ali rekla sam sebi da ću otići.
Kuća ima i jednu prostoriju koja podseća na zatvorenu verandu, u njoj se nalazi hot tub. Ja bih više volela da su imali saunu, ali mojoj deci se ovako više dopalo.
Uspeli smo da doživimo i posetu medveda, rekla bih da je u pitanju starije meče, koje je bilo vrlo razdragano, trčalo je tamo-vamo. Tragove u snegu koje vidite su ostavila moja deca, koja su se malo pre posete igrala u snegu. Eto, malo uzbuđenja.
Zapravo pravo uzbuđenje je bilo na skijalištu. Posle jednog časa skijanja okuražila sam se da odem na malo težu stazu i završila u nekom jarku, nisam znala kako uopšte da ustanem. Kada sam prvi put silazila sa gondole, doživela sam vatreno krštenje padom na zemlju pri silasku, od čega mi je ostala poveća masnica.
Umelo je da bude baš hladno, čak je temperatura padala i do – 15C, padao je sneg i vetar je bio nemilosrdan. Ipak, i pored svega, ja sam šest sati dnevno provodila napalju, sa pauzom za toplu čokoladu i preskupu junk hranu, i to sa neverovatnim entuzijazom. Kao u transu spustila bih se niz stazu, zatim popela gondolom na vrh, i tako u nedogled. Deca i muž bi se razbežali po drugim stazama, tako da sam imala dosta vremena da budem sama sa sobom i da uživam u miru. Ćerka je sa neverovatnom lakoćom skijala posle prvog i poslednjeg časa, sin se samo u početku malo mučio sa snobordom, muž je već od ranije skijao, tako da smo se svi dobro zabavljali.
Pre puta, puno ljudi je bilo skeptično kada sam im rekla da hoću da naučim da skijam, u jednom trenutku sam shvatila i zašto. Istina je i da sam prilično fit, tako da nije bilo većih problema. Čak sam pre skijanja radila vežbe za skijanje, i redovno gledala na jutjubu skijanje za početnike. Još uvek nisam dobro savladala paralelno skijanje, ali dobila sam sigurnost, i ono što je najvažnije, uživam u tome. Nisam išla na teške staze, videla sam razne kamikaze, bila sam oprezna, ja inače nisam ljubitelj ekstremnih stvari, ali htela sam da probam. Kad upoznate stazu onda je lakše, nekad je neki deo veoma strm, ili pun snega, ili leda, i samo snagom volje, otpor osetiš čak u kukovima, odbijaš da padneš, a i ako se to desi, nije strašno, naučiš da bezbolno padneš i da sa lakoćom ustaneš. I na kraju staze osetiš veliko olakšanje, i kolena kako ti klecaju, da li od adrenalina ili od straha, ali, nije ni važno, uspeo si.
Drugi deo našeg zimovanja smo proveli u drugom mestu, bliže našoj kući. Tu već nije bilo snega, ali na skijaškim stazama je bilo onog veštačkog, i staze su nam se više dopale. Poslednji dan je palo skijanje noću, i nekako mi je tako dobro leglo, kao poslednje noćno kupanje, pre povratka kući sa letovanja.
Nisam sigurna da bi mi se zimovanje uopšte svidelo da nije bilo skijanja.
Moram da vam opišem seosku idilu kroz koju sam prolazila pri odlasku na skijalište. Iako su neke zapuštene, većina farmi, koje smo viđali uz put, su bile prelepe. Na slici je jedna od njih. Tako je lepo videti krave, konje, bikove, pa i ovce, na polju odakle puca pogled. Umorila sam se od života u gradu, a i ne bih volela da završim u predgrađu, možda je vreme za život u prirodi, na farmi.
Rekla sam sebi da ovog decembra neću da pravim sitne praznične kolače, međutim predomislila sam se, jer će ipak biti komšijske razmene kolača, uprkos koroni. Na kraju vrlo se lako prave i tako su veseli, posebno ovi stakleni keksi, da nisam uspela da im odolim. Moram da ih dodam mojoj kolekciji prazničnih kolača. I šta drugo da radim u ovo vreme kada je sve zatvoreno i ništa se ne dešava. Doduše juče je pao prvi sneg, kao da je bio armagedon, nisi mogao čoveka da vidiš na ulici.
Ranije bi tradiconalno odlazili u jedan pab niz ulicu koji je uvek posebno dekorisan za Božić, tu bi obično popile Hot Toddy i razmenile kolače, ali ove godine neće biti okupljanja nigde, pošto je restoranima i pabovima zabranjen rad. Opet, nije da mi nije pao na pamet bar na kraju našeg bloka, koji zvanično ne radi, ali iza tamnih zavesa može da se nasluti da se unutra nešto dešava i da je puno, kao pravi speakeasy, tako su se zvala mesta koja su prodavala alkohol za vreme prohibicije.
Kao što ćete videti ovi stakleni kolači se vrlo jednostavno prave, a izuzetno su efektni, kao vitraži. Istu tehniku možete da koristite ukoliko rešite da pravite gingerbread house iliti kuću od medenjaka, za prozore. Kad stavite unutar kućice neko svetlo, znate kako lepo izgledaju ti šareni prozori, deca će biti oduševljena.
Praznični stakleni keksi
Pored recepta nije loše da pogledate moj novi video kako se prave ovi kolači, može puno da vam pomogne.
Sastojci za 4 pleha kolača:
330g brašna
1/2 kašičice soli
200g putera, na sobnoj temperaturi
100g šećera u prahu
1 jaje, na sobnoj temperaturi
1 kašičica ekstrakta od vanile
1 pakovanje šarenih bombona
Priprema:
U jednoj posudi pomešajte brašno sa solju. U drugoj većoj posudi mikserom umutite omekšao puter sa šećerom. Kad dobijete kremastu i ujednačenu smesu dodaje jaje, zatim ekstrakt vanile. Na kraju dodajte smesu sa brašnom, ali postepeno.
Kad ste dobili dobro umešano testo onda ga prebacite na radnu površinu, oblikujte u disk, prečnika oko 15 cm, uvijte u plastičnu foliju, i stavite u frižider da se stvrdne oko 2 sata.
Zagrejte rernu na 150C (300F) i pripremite dva velika plitka pleha obložena papirom za pečenje.
Testo izvadite iz frižidera i oklagijom ga razvijte na debljinu oko 5 mm. Prethodno pospite brašnom radnu površinu i oklagiju. Zatim raznim kalupima za kolače isecajte testo i stavljajte ga na pleh. Zatim malim kalupima za kolače isecajte unutrašnjost tih oblika. Te rupe ćete ispuniti istucanim bombonama. One će se tokom pečenja istopiti i pretvoriti u obojeno staklo.
Pecite kolače oko 10 minuta, na srednjoj pregradi, izvadite ih pre nego što počnu da rumene po ivici. Izvadite kolače iz rerne kad su gotovi, ali ih ostavite u plehu da se stvrdnu, par minuta, a zatim prebacite na rešetku da se potpuno ohlade. Čuvajte ih u zatvorenoj kutiji.
Predlozi za zimski bioskop
Gledajte da za praznike lepo ispunite sebi vreme, uprkos svemu, recimo porodično gledanje filmova može da bude vrlo zanimljivo iskustvo. Napravite kokice, spremite neki lepi napitak kao što je topla čokolada, i prepustite se. Da ne bi gubili vreme tražeći filmove, setite se ove liste klasika koje se obično svima dopadaju.
Kao što ćete videti većina predloga su stari filmovi, pošto sam od novije produkcije digla ruke. Doduše skoro sam gledala jedan skorašnji holivudski film koji mi se vrlo dopao, Hillbilly Elegy, ali njemu ovde nije mesto. Ovo je lista opuštenih i zabavnih filmova koje možete porodično da gledate, mojoj deci su se veoma dopali.
Kolo sreće se okreće (1983)
Gledali smo ovaj film sa decom prošlog vikenda i verovatno ćemo se sećati njihovih rekacija do kraja života, ne zna se šta je bilo smešnije film ili oni. Rekla sam mužu da im ne pušta film od samog početka jer kad vide da je film rated, odmah se bune da ih teramo da gledaju nešto što nije prikladno za njihove godine. Onda ja izvučem onaj čuveni argument roditelja, ja sam u vašim godinama gledala ovaj film, i jel mi nešto fali? Uostalom vreme je da počnete da gledate filmove za odrasle, meni su u vašim godinama dosadili filmovi za decu.
Prancer (1989)
Ovo je moj omiljeni božićni film. Verovatno nikada niste čuli za njega, kao ni ja do prošle godine. Za mene je taj film bio posebno emotivno iskustvo, i sad se naježim kad pomislim na njega. Mada film ima srećan kraj. Devojčica koji glumi lik glavne junakinje je fantastična.
Škola roka (2004)
Ovo je legendarni film koji smo već dva puta porodično gledali. Džek Blek, glavni glumac, je genijalan u njemu. Moram da priznam da podsećam na njega kad sa sličnom strašću podučavam decu rokenrol muzici dok se kolima vraćamo iz škole i slušamo lokalnu radijsku stanicu.
Ferris Bueller’s day off (1986)
Odlična tinejdžerska komedija. Ja sam neko ko se baš kasno upoznao sa hitovima Džona Hjuza, ako možete pogledajte i druge njegove filmove iz 80-ih godina prošlog veka, meni su se veoma svideli, ipak ovaj je najbolji.
Grinč (2018)
Nisam nekih ljubitelj crtanih filmova, ali ovaj mi se baš svideo, to je sigurno jedan od poslednjih filmova koje sam gledala u bioskopu.
Gremlini (1984)
Klasik mog detinjstva. Bilo ga je lepo ponovo videti, ali ovog puta sa mojom decom.
Čovek iz Ria (1964)
Ne sećam se tačno da li se ovaj film puštao u zimskom ili letnjem bioskopu, ali ga je bilo često na televiziji kada sam bila mala. Skoro sam ga pogledala, i bila sam ponovo oduševljena. Ima lepu estetiku, puno pastelnih boja, divni egzotični predeli, scene iz Brazilije su legendarne, uzbudljiv je, baš kako treba da izgleda jedan avanturistički film. Belmondo je odličan, kao i glavna junakinja koja je bila rođena sestra Ketrin Denev.
Kolač od đumira nije ništa drugo do Gingerbread cake, jedan od najstarijih i najpopularnijih kolača u Evropi. Kao što možete da vidite ovo je mekša i deblja verzija čuvenih božićnih medenjaka, ukus je isti, jedino što je tekstura drugačija. I ovaj kolač može da se dekoriše, ili da mu se dodaju razni sastojci. Ako mu dodate džem od kajsija i čokolodanu glazuru, dobićete nešto što neodoljivo podseća na Medeno srce.
Ja sam eksperimentisala u tom pravcu pa sam tako napravila štanglice Medeno srce, možete da ih vidite dole. Dakle ovaj kolač može da se horizontalno podeli na dva dela, filuje džemom i na kraju pređe čokoladnom glazurom.
Volim ja medenjake (Gingerbread cookies), ali to su više kolačići za decu, za odrasle tu je kolač od đumbira (Gingerbread cake). Mnogo mi se sviđa zbog začina, sočnosti i oštrog ukusa đumbira.
Ono što ovaj kolač čini tako karakterističnim jesu začini, to je ona čuvena neodoljiva mešavina začina (cimet, oraščić i karanfilić). Zatim tu je i đumbir, po kome kolač nosi naziv, koji može da se koristi u vidu praha, svež izrendan ili kandirani. Ovaj začin je u Evropi bio oduvek popular, najtraženiji začin posle soli i bibera, ali se nije primio u našoj kuhinji. Verovatno jedan od razloga njegove popularnosti je i to što đumbir ima dosta lekovitih svojstava. Ako budem stigla ove zime objaviću recept za jedan zanimljiv napitak koji se zove Moscow Mule u kome je glavni sastojak pivo od đumbira. Da, i to postoji, ali nije u pitanju alkoholni napitak.
Nedostaje još jedan sastojak da bi kolač bio kompletan a to je med, ili melasa. Kao što sam već ranije objasnila melasa se koristila kao jeftina zamena za med, i dalje je popularna zato što daje kolaču tamnu boju i naročit ukus. Ako ste se ikada pitali zašto je smeđi šećer tamnije boje od običnog, to je upravo zbog prisustva melase.
Ovaj kolač ima veoma drugu tradiciju, pravio se na Bliskom Istoku, pa u staroj Grčkoj i Rimu, u srednjem veku u Evropi poprima karakteristike koje i danas ima. Postoje razni centri u kojima dominira prozvodnja ovih kolača, i svaki ima nešto specifično, da li je u pitanju oblik ili dekoracija. Liciderska srca predstavljaju jednu od varijanta ovog kolača.
Pošto su se u njega stavljali skupi sastojci bio je veoma cenjen i spreman je samo za posebne prilike kao što je Božić.
U Americi ovaj kolač ima dugu tradiciju još od kolonijalnih dana, najpoznatiji je onaj pravljen po receptu majke Džordža Vašingtona. Kao što ćete videti ovaj kolač se sprema na tipičan američki način, u smesu se na kraju umeša vrela voda, malo je čudno, ali dobija se vrlo lep i sočan kolač. Nikako ga nemojte čuvati u frižideru, već zatvorenog u hladnom špajzu. U frižideru kolač poprimi neku bezveze teksturu, uporedite slike štanglica i kolača. Po mom mišljenju kolač od đumbira je najlepši kada se služi dok je još malo topao.
Najbolji izbor za kolače je kandirani đumbir, ako ne možete da ga nabavite koristite svež ili onaj u prahu. Ovde možete da vidite kako on izgleda.
Volim ja medenjake (Gingerbread cookies), ali to su više kolačići za decu, za odrasle tu je kolač od đumbira. Mnogo mi se sviđa zbog začina, bogatog ukusa i sočnosti, i oštrog ukusa đumbira.
Štanglice Medeno srce
Kolač od đumbira sa mirisnim začinama
Sastojci:
320g brašna
1 1/2 kašičica praška za pecivo
1/2 kašičica soli
2 1/2 kašičice mešavine začina (cimet, đumbir u prahu, muskatni oraščić, karanfilić), pogledajte u Američkom kuvaru kako se ona pravi
2 kašike iseckanog kandiranog đumbira, opciono
115g omekšalog putera
100g smeđeg šećera
2 sitnija jaja
250g melase, ili meda
200ml vrele vode
Za glazuru:
100g čokolade
10ml ulja
Za dekoraciju: jestive perlice
Priprema:
Pripremite okrugli pleh prečnika 20 cm. Obložite ga papirom za pečenje.
Zagrejte rernu na 175C (350F).
U jednoj činiji pomešajte prosejano brašno, prašak za pecivo, so i začine, takođe dodajte iseckani kandirani đumbir.
U drugoj činiji najpre mikserom pomešajte šećer i omekšao puter dok ne dobijete ujednačenu kremastu smesu, tome dodajte melasu, i jaja, jedno po jedno. Ovoj smesi dodajte smesu sa brašnom i to postepeno. Kad ste dobili ujednačenu smesu tome dodajte vrelu vodu, promešajte sve i stavite u pripremljeni pleh.
Pecite kolač 45-50 minuta. Kad je gotov posle par minuta izvadite ga iz pleha i ohladite na rešetki.
I pre nego što se skroz ohladio prelijte kolač čokoladnom glazurom koju ste napravili tako što ste na pari otopili čokoladu i pomešali sa uljem. Pospite glazuru dkekorativnim perlicama.
Kolač možete da služite i pre nego što se potpuno ohladi. Meni je tako najukusniji.
Nemojte da ga čuvate u frižideru, već ga poklopite nečim i čuvajte na hladnom mestu gde može da vam traje nekoliko dana.
Ideje za božićne poklone
Prošlog vikenda sam se bavila pravljenjem poklona za božićni bazar u školi. Naša deca i dalje normalno idu u školu, uprkos svemu, to je ovde jedinstven slučaj. Čak će biti i omiljeni dečiji događaj, kao i svake godine, nešto što ovde zovu Santa’s Workshop. To roditelji sve sami organizuju, moram da priznam da uvek budem impresionirana uloženim radom i vremenu. Tu deca od novca koje su dobili od roditelja kupuju poklone za svoju porodicu i rođake. Ume da bude vrlo slatko. Ja sam ranije pravila kolače, ali ove godine zbog mera predostožnosti, hrana ne može da se prodaje.
Mnogo su mi se svidele ove ukrasne kugle za jelku, tako da planiram da napravim sebi iste. Svašta sam u njih stavljala: neku lepu slamu, pa mahovinu, osušene kolutove pomorandže koje sam sama pravila, orahe, male šišarke, čak i neko ukrasno suvo cveće koje sam nabavila preko interneta. Deluju prirodno, čak i ovi pravljeni od vunice, pravo da vam kažem počinje da me zamara šljašteća dekoracija.
Kalupe za kolače sam individualno pakovala, i uz svaki je išao recept za božićne medenjake. Ako volite ručne radove, možda dobijete inspiraciju za poklone za nastupajuće praznike.
Ako volite američku pitu sa jabukama, zavolećete i ovu pitu sa kruškama, pogotovo uz orahe i karamel sos. Istina, kruške imaju nešto drugačiji ukus i teksturu, ali podjednako su zanimljive u piti. Iz nekog razloga mene je ukus ove pite najviše podsetio na obožavane tufahije.
Verovatno ste zapitali sa čime se kruške lepo slažu, sa čime da ih uparite u poslasticama i jelima, i spisak nije uopšte tako mali – jabuke, maline, karamel sos, čokolada, orasi, bademi i lešnici, kesten, buđavi sir, đumbir, cimet, muskatni oraščić, karanfilić, ruzmarin, vanila, rum i crno vino.
Jednom sam tako jela fenomenalnu čorbu od krušaka i vanile u nekom restoranu, nikada neću zaboraviti taj ukus, eto, i to postoji.
Ako želite da date kruškama šansu, pogledajte i ove sjajne recepte na blogu:
300g brašna 220g hladnog putera, iseckanog na kockice 100ml ledeno hladne vode 2 kašike šećera 1 kašičica soli
Za punjene:
5 krušaka, koje nisu mekane (viljamovke i slične)
Sok od pola limuna
100g kašika šećera
1 kašičica cimeta
1/2 kašičice đumbira u prahu
100g tostiranih iseckanih oraha
2 kašike gustina, ili 3 kašike brašna
1 jaje, umućeno, za premaz kore
Okrugla posuda za pečenje pite, prečnika oko 23cm
Za služenje: sladoled od vanile i karamel sos
Priprema:
Najpre napravite sos od karamela, može i dan unapred. Zagrejte vodu i šećer i kuvajte sve na srednje jakoj vati, bez mešanja, sve dok smesa ne dobije tamnu amber boju. Tome dodajte slatku pavlaku, promešajte sve dobro, i kad dobijete ujednačenu smesu sklonite karamel sa vatre, i u to umešajte puteri so. Čuvajte karamel u frižideru, a pre služenja zagrejte.
Umesite koru tako što ćete promešati brašno u multipraktiku sa šećerom i soli, a onda tome dodajte iseckani hladni puter, mešajte oko 15 sekundi. Vodu dodaje postepeno i za 30 sekundi testo je spremno. Nemojte da previše mesite testo, ono treba da bude sipkavo, ne ujednačeno. Kad ste umesili testo podelite ga na dva dela i oblikujte u diskove, obložite ih plastičnom folijom i stavite u frižider na 1 sat.
Oljuštite kruške i očistite od semenki, svaku polovinu isecite na pola uzdužno a zatim isecite na tanje listove. Preko krušaka stavite sok od limuna da ne bi dobile tamnu boju. Kruškama dodajte šećer, cimet, đumbir u prahu, gustin ili brašno, i isckane orahe. Sve dobro promešajte.
Zagrejte rernu na 200C (400F).
Izvadite najpre jedan disk od testa i oklagijom ga razvucite u krug koji je par centimetara veći od pleha za pečenje. Stavite razvučeno testo na pleh i lepo ga oblikujte uz zid suda. Preko toga ravnomerno rasporedite voće, a preko voća stavite oko tri kašike karamela. Drugi disk takođe razvucite oklagijom. Možete da se isečete testo na tanke trake i da ih rasporedite po kruškama kao što sam ja učinila, ili ga samo zasecite na par mesta i stavite preko. Na kraju odstranite višak testa uz ivice suda za pečenje, i preostalo testo oblikujte prstima kao na slici. Premažite testo umućenim jajetom i stavite pitu da se peče 20 minuta na temperaturi 200C (400F), i 40 minuta na smanjenoj temperaturi od 175C (350F).
Stavite aluminijumsku foliju preko pite ukoliko kora počne da gori. Kad je pita gotova ostavite je da odstoji oko 1-2 sata, a onda služite, uz sladoled od vanile i karamel sos.
Sa sigurnošću mogu da kažem da su ovo najbolji krekeri koje sam ikada napravila, a verovatno i probala. Tako su fino tanki, hrskavi, mirisni i puni raznih ukusa. Da držim kafe obavezno bih ih služila uz kafu i čaj. Mada, odlični su i kad se služe uz sireve kao meze.
Dugo ih merkam u prodavnici, obično se nalaze lepo aranžirani uz fensi sireve, džemove i razne grickalice koje se služe za predjelo. Evo kako kupovni izgledaju, a nisu ni jeftini. Ono što me najviše fascinira je to što su tako tanki. To se postiže tako što se najpre ispeku, pa se stave u zamrzivač, i onda tanko iseku, i ponovo ispeku. Slično se prave kao italijanski biskoti. Ovde ih najčešće zovu crisps, ili thins, a ja sam im smislila srpsko ime – hrskavci.
Sigurno će vas oduševiti, pošto napravite svoje prve hrskavce, već ćete planirati sledeće. A oni se vrlo jednostavno prave, i dozvoljavaju vam da se igrate sa sastojcima, uvek možete da dodate nešto novo, pa i začine (cimet, anis, đumbir ili seme komorača mi padaju na pamet).
Ja sam im dodala melasu, to je nus proizvod koji se dobija prilikom pravljenja šećera od šećerne trske, i pored slatkosti karakterističnog ukusa, molasa daje prepoznatljivu braon boju, setite se božićnih medenjaka. Ukoliko ne možete da je nabavite koristite samo smeđi šećer, ili slad od ječma, koji je odlična zamena.
Što se tiče odabira suvog voća i koštunjavih plodova stavite ono što vam je prvi ruci, ipak, bademi su obavezni.
Takođe, možete sledeći put da ih napravite slane.
Nešto razmišljam, možda bi lepo upakovani hrskavci bili fini praznični poklon.
Hrskavci, krekeri sa suvim i koštunjavim voćem
Ovde možete da pogledate moj video kako da napravite slične slane hrskavce.
130g koštunjavog voća i semenki (sirovi bademi, lešnici, pistaći, semenke od bundeve)
130g brašna
1/2 kašičice soli
1/3 kašičice sode bikarbone
240ml mleka
2 kašike smeđeg šećera
1-2 kašike melase
Priprema:
Najpre zagrejte rernu na 175C (350F). Pripremite pleh, moj je dimenzija 23x11cm, možda je bolje da je bio uži, obložite ga papirom za pečenje.
Pomešajte brašno, sodu bikarbonu i so, i u to dodajte suvo voće i koštunjave plodove. U mleko umešajte šećer i molasu i dodajte je prethodnoj smesi. Sve dobro pomešajte i rasporedite u pleh, i pecite oko 50 minuta.
Kad je kolač gotov izvadite ga iz pleha i potpuno ohladite. Zatim ga stavite u zamrzivač na jedan sat da se stvrdne.
Zagrejte rernu na 175C (250F). Pripremite velike plitke plehove, obložite ih papirom za pečenje.
Pošto se kolač stvrdnuo izvadite ga iz zamrzivača i oštrim nožem secite vrlo tanke kriške. Ređajte ih na pleh i pecite u rerni 10 -15 minuta, zavisi koliko su tanki. Najbolje da proverite sami, ukoliko korica počne da blago tamni izvadite ih iz rerne, i stavite drugu turu da se peče.
Pošto su hrskavci ispečeni ohladite ih i služite. Čuvajte ih u zatvorenoj kutiji.
Dok sam nedavno boravila na farmi toliko sam uživala posmatrajući polja bundeva, i ljude koji su ih skupljali, da sam poželela da ceo post na blogu posvetim ovom tako zanimljivom povrću, koje je kod nas iz nekog razloga prilično zanemareno. Možda je razlog za to što kod nas nema baš puno jela i poslastica sa tikvama i bundevama. U mojoj porodici samo se pekla bundeva i pravila se pita bundevara, koju nikada nisam uspela da zavolim. Ovo je moj mali prilog popularisanja ove namirnice, nadam se da ćete pronaći nešto po vašem ukusu.
Možda je razlog za nepopularnost tikvi i to što se kod nas ne uzgaja puno vrsta, recimo neke tikve su toliko jedinstvene da ne možete da ih zamenite ni sa jednom drugom vrstom. Jela pripremljena sa njima su zaista nešto posebno.
Postoji još razloga da koristiti bunde i tikve – veoma su zdrave. Pune su beta karotena, odličan su izvor vitamina A i C, antioksidanata, vlakana, proteina, a popravljaju i raspoloženje. Dobar su izbor i kad ste na dijeti. U njihovim semenkama, koje obožavam, su koncentrisane sve ove nutritivne vrednosti koje sam navela. Od semenki se pravi vrlo zdravo hladno ceđeno bundevino ulje. I ono što je vrlo važno bundeve i tikve su vrlo jeftine.
Kao što ćete videti u priloženoj kompilaciji recepata sa mog blogu, tikve i bundeve imaju široku upotrebu u kuhinji, možete da od njih pravite razna slana jela, kao i puno poslastica.
Postoji mnoštvo vrsta tikvi, ali ja ću se fokusirati na one najpopularnije, koje inače koristim u kuhinji.
Žir, špagetara i muskatna tikva
Muskatna tikva
Ovo je vrlo naročita tikva, izduženog je oblika i ima divno narandžasto meso. Sigurno najpoznatije jelo koje se sprema od muskatne tikve je kremasta čorba koja sledi.
Ova divna čorba je moja omiljena čorba kad dođe jesen. Njena predivna boja, kremasti i topli ukus vam trenutno vraćaju veru u život. Dodatak žalfije i muskatnog oraščića je obavezan.
Žir tikva
Na engleskom se zove acorn squash, ne znam da li ju je lako naći kod nas. Vrlo je zanimljivog oblika, slatkastog i delikatnog ukusa. Odlična je za pečenje, uz začinsko bilje i rendani parmezan servirana uz sos na bazi jogurta. Takođe, od ispečene tikve možete da napravite i salatu.
Ovo je fenomenalna čorba, vrlo kompleksna i bogata, i sa divnim dodatkom prženih šitaki pečuraka sa slatkom mlevenom paprikom.
Tikva špagetara
Ovog proleća sam roditeljima poslala seme ove tikve i lepo im se primila. Posle sam morala da im objasnim kako da je spreme, jer to nije obična tikva. Kad je ispečete, njeno meso se pretvara u špagete, koje izvlačite viljuškom.
Ove špagete od tikve najlepše su kad se spreme sa maslinovim uljem, belim lukom i ruzmarinom. Možete da ih služite uz bolonjez sos takođe.
Kaboča
Japanska bundeva koja je oblično zelene boje. Ima veoma lep ukus, orašast i sladak. Može da se koristi za razna jela, između ostalog za spremanje ove kremaste čorbe.
Zemičke su moja opsesija, uvek volim da im dodam nešto novo, i ideja da ih napravim sa pireom od bundeve i sa ljutom mlevenom paprikom me je odmah zaintrigirala. Kao što vidite imaju prelepu boju. Zamislite kada ih još tople namažete krem sirom ili puterom.
Ovo je pita od bundeve dovedena na poseban nivo, i sve zahvaljujući krem siru, koji se neverovatno lepo slaže sa bundevom. Recept pogledajte u Američkom kuvaru, strana 158.
Dugo godina sam bila ovisna o ove mafine sa bundevom filovane kremom od sira iz Whole Foodsa. Uspela sam da ih rekreiram u svojoj kuhinji, i to sebi računam kao veliki uspeh. Recept za ove sa slike, koji je nešto drugačiji od onog sa bloga, pronađite u Američkom kuvaru, strana 30.
Najpopularniji jesenji napitak u Americi. Najvažniji sastojak je mešavina začina (cimet, đumbir, oraščić, karanfilić), kojeg ovde zovu pumpkin pie spice, i koji se redovno koristi za pripremu kolača i pita sa bundevom. Kada dođu hladni dani sve miriše na ovu mešavinu začina. Možete i sami da ga napravite, pogledajte recept u Američkom kuvaru, strana 188.
