Napraviti bečku šniclu u Americi nije uopšte lak izazov! Najpre ovde teletina nije tako mlada i ukusna kao kod nas, a nije ni lako naći teleće kotlete, koji su inače skupi. I skoro je nemoguće naći velike komade kotleta, tako da bečke šnicle ne izgledaju moćno kao one koje prekriju ceo tanjir. Za to imam mali trik – spojim dva-tri komada tako što ih udaram kuhinjskim čekićem (bodljikavom stranom).
A dobro spremljena bečka šnicla je zaista poseban gurmanski ugođaj, u to sam se uverila prilikom nedavne posete Austriji. Najbolja je kada je velika a tanka, nije puna ulja, hrskava je spolja, a mekana iznutra. Videla sam da je prave i sa svinjetinom, čak i piletinom, ali ja bih se držala teletine. Na kraju tako se originalno pravi bečka šnicla.
Nemojte da očajavate ako vam ne ispadne baš kao u restoranu, to je skoro pa nemoguća misija, ima dosta razloga zašto je to tako, ali one napravljene kod kuće mogu da budu sasvim dobre. Zamislite samo nedeljni porodični ručak sa bečkim šniclama, ima li šta lepše od toga. Inače, šnicle od bilo kog mesa (ovde je odličan recept za pileće šnicle) su mnogo ukusnije kada se pohuju, tako da se često porodično složimo oko toga da bi trebalo da ih češće spremamo.
Pre recepta je kratka foto šetnja Salcburgom, a ne Bečom, u kome sam skoro boravila. Tu sam videla restorane koji su se specijalizovali za pravljenje bečke šnicle, pa su čak stavili kuvare u izlog da narod vidi kako se one pripremaju. Meni se to veoma dopalo. Osim toga Salcburg je divan grad, čak i zimi, uživala sam u boravku u njemu.
Poseta Salcburgu
U Salcburgu nismo dugo boravili, ali i tako kratka poseta mi je veoma prijala. Mislim da je boravak od 2 dana dovoljan da posetite važna mesta. Iako je prošao Božić, atmosfera je i dalje bila praznična, božićni market je i dalje radio, i bilo je dosta turista iz raznih delova sveta.
Pre nego što počne šetnja da vas podsetim da je ovde sniman čuveni film Moje pesme, moje snovi. Gledala sam ga u avionu dok smo se vraćali u Ameriku, i uverila sam se ponovo da je klasik sa razlogom. Džulija Endrjuz je čarobna u njemu. Inače, taj film je rađen po istinitoj priči – von Trapp porodica je uspela na kraju da prebegne iz Austrije u Ameriku, i do kraja života su se profesionalno bavili pevanjem, imali su koncertne ture širom zemlje.
U starom jezgru Salcburga se nalaze najvažnija mesta za posetu – katedrala, utvrđenje sa dvorcem, Hohensalzburg, božićni market, Mocartova rodna kuća, Mirabel palata sa vrtovima, i glavna trgovačka ulica Getreidegasse. Glavna železnička stanica nije toliko daleko, možete peške ili taksijem da dođete do starog grada. I uopšte, Salcburg se lako savladava peške.
Božićni market je vrlo lep, štandovi su simpatično dekorisani, i svašta lepo može da se kupi i proba. Tu mogu da se nađu omiljene srednjeevropske poslastice: perece, liciderska srca, knedle, šaum role, itd. Videla sam i popularne kurtoš kolače (chimney cake), koje sam skoro prvi put probala u životu, i to u Baltimoru, u novootvorenoj mađarskoj pekari, i baš su mi se svideli. Kupili smo jednu perecu sa marcipanom, koja je bila toliko velika da smo je jedva porodično savladali.
Arhitektura u Salcburgu je izrazito barokna i vrlo lepa na oko. U turističkom delu se nalazi dosta trgova, fontana, spomenika, kao i lavirint šarmantnih uskih ulica sa brojnim pasažima. Ono što je posebno lepo jeste karakteristična dekoracija iznad radnji i restorana pravljena od kovanog gvožđa. Pogled u tim uskim ulicama se često nastavlja na utvrđenje koji se nadvija nad gradom. Nažalost, nismo ga posetili. Boravak sa decom često ima svoje limete.
Tu je i katredala u kojoj je u vreme naše posete bila služba pa je sve izgledalo vrlo praznično. Bila je prepuna turista.
Kroz grad prolazi reka Salzach, koja je služila u prošlosti za transport soli i po tome je dobila ime, kao i sam grad. Kada pređete reku pruža se živopisni pogled na stari deo grada načičkan tornjevima mnogobrojnih crkvi.
Kad smo kod Mocarta koji je prva asocijacija na ovaj grad, samo smo prošli pored njegove rodne kuće i slikali se. Pokušavala sam da prenesem svoj entuzijazam na decu, ali bezuspešno. Mocart je jedan od moljih omiljenih kompozitora, često vikend započinjem pločom sa njegovim uvertirama. Jedan od mojih malih radosti je što sam uspela da nateram ćerku da peva za neko takmičenje moju omiljenu ariju L’ho perduta iz opere Figarova ženidba; to je i jedina opera koju znam od početka do kraja, jer sam je slušala hiljadu puta kao da je u pitanju rok album.
Mocart kugle se prodaju na svakom koraku, individualno ili u raznim pakovanjima, što ne iznenađuje jer su upravo ovde počele da se prave. Sastoje se od slojeva marcipana od badema i od pistaća koji okružuju centar od čokolade i lešnika (đanduje), i pokriveni su glazurom od tamne čokolade. Ako vam treba recept, možete da ga nađete ovde.
Promrzli, umorni i gladni od šetnje jedva smo uspeli da nađemo restoran sa praznim stolom. A bilo ih je puno, i mamili su svojim izlozima obećavajući ukusnu hranu i prijatan enterijer. Tako smo nabasali u nekom pasažu na kiosk naše hrane koji se zove Valter. Kasnije sam saznala da je ovde poveća balkanaska dijaspora. Restoran u kojem smo se našli bio je kao neki lavirint sa brojnim sobama, i kad sam ugledala predivne kaljeve peći, rastopila sam se momentalno.
Malo sam bila iznenađena kad sam videla da služe pitu sa sirom i spanaćem i pitu sa pečurkama, a mislila sam da samo mi to pravimo, i morala sam da to probam. Kao što vidite služe ih uz neobične priloge.
Mirabel palata kružena zanosnim vrtovima je bila mamac za turiste. Mogu da zamislim kako lepo izgleda leti.
Od svih radnji najviše su mi se dopale one sa tradicionalno austrijskim proizvodima, kao što su recimo ova lovačka radnja sa oružjem i butik sa tradicionalnok nošnjom. Takođe, ugledala sam štand gde se prodaje pečeno kestenje; to mi tako nedostaje.
Iz Salcburga smo uzeli voz do Minhena, tu smo preseli i uzeli voz koji nas je odveo dalje, do Lajpciga, grada u kome smo boravili sledećih nekoliko dana.
Bečka šnicla
sastojci:
4 velikih telećih kotleta (što većih)
So i biber prema ukusu
100 g brašna
1 1/2 šolje prezli
2 krupna jajeta, umućena
Ulje za prženje
za služenje:
- pomfrit, ili krompir iz rerne, ili pire krompir
- zelena salata
- kriške limuna
priprema:
Stavite po kotlet između dva lista plastične folije, pa na dasci za seckanje tucite meso kuhinjskim čekićem dok ga ne istanjite na 3-4 mm debljine. Svaki komad mesa natapkajte papirnatim ubrusom, zatim utrljajte so i biber.
Pripremite tri plitke posude: u jednu stavite brašno i prstohvat soli, u drugu, stavite umućena jaja, i u treću posudu stavite prezle.
U dublji ili tučani tiganj zagrejte tri prsta ulja na srednje jakoj vatri (6/10).
Uzmite jedan kotlet i uvaljajte ga najpre u brašno, zatim otresite višak, i drugom rukom ga umočite u umućena jaja, onda opet prvom rukom ga uvaljajte u prezle, i stavite u dobro zagrejano ulje da se prži. U tiganju mora biti dovoljno ulja da bi meso “plivalo” u njemu i lepo se ispržilo. Tokom prženja dodajte još ulja ako je potrebno. Meso pržite sa obe strane, dok ne dobijete zlatnu smeđu koricu. Kad su šnicle ispržene stavite ih na papirnati ubrus da se ulje ocedi.
Šnicle služite odmah uz unapred pripremljen pire krompir, ili prženi kroompir, kao i zelenu salatu.
Napomena: ja sam koristika panko prezle za pohovanje šnicli (krupne hlebne mrvice), obične prezle su bolje.
