Ovo jelo je taman toliko ukusno koliko je lepo. Uz to je baš prolećno. Šargarepa iz rerne je naročito ukusna, jer dobije sladak karamelizovan ukus, ali kad joj se dodaju začinjene i hrskave leblebije, takođe pečene u rerni, pa se sve to posluži uz rukolu, zrna od nara i jogurt, to je pravo savršenstvo. Ovo jelo možete da služite i kao predjelo i kao prilog. Super je izbor za neku finu večeru sa gostima, ali isto tako ga možete služiti kao svakodnevno jelo, pogotovo za vreme posta. Uvek se oduševim kad od tako običnih namernica napravim nešto novo i zanimljivo.
Ja sam pronašla ovaj recept ovde, ali sam ga prilično izmenila. Zapravo, ove pečene šargarepe i leblebije možete da služite na mnogo načina. Umesto javorovog sirupa šargarepi možete da dodate med, umesto nara, stavite balzamik sirće.
Ako ste radoznali da probate interesantna jela sa šargarepom, pogledajte i ove recepte:
Zagrejte rernu na 200C (400F). Pre toga stavite dve rešetke u rerni, jednu na sredini, i jednu bliže vrhu rerne. Obložite papirom za pečenje dva plitka pleha.
Iscedite tečnost iz konzerve i stavite leblebije na pleh, i pecite ih u rerni na gornjoj pregradi 10 minuta. U maloj posudi pomašajte ulje, kumin, slatku papriku, so i biber. Zatim izvadite leblebije iz rerne, pospite ih prelivom, dobro promešajte i pecite ih još 20-25 minuta.
U manjoj posudi pomešajte ulje, javorov sirup (med), so i biber. Time prelijte šargarepe koje ste stavili na pleh. Rukama sve promešajte. Stavite šargarepe u rernu, na srednjoj pregradi, da se peku oko 30 minuta. Povremeno mešajte i šargarepe i leblebije. Šargarepe treba da odmeknu, dobiju finu karamelizovanu boju i glazuru, a leblebije treba da budu hrskave.
Izvadite šargarepe i leblebije iz rerne. Šargarepe još jedanput promašajte i gledajte da one pokupe sokove sa pleha.
Na posudi za služenje najpre stavite rukolu, preko toga stavite šargarepe, pa preko njih leblebije. Sve to pospite jogurtom i zrnima nara. Služite prilog dok je još topao.
Toliko sam uživala u ovom jelu kad sam ga nedavno jela u jednom španskom restoranu, da sam morala da ga sama napravim, i da recept podelim sa vama. Zašto da i vi ne uživate u njemu? Bilo je servirano baš kao na slikama, zlatni hrskavi mladi krompirići sa dva sosa, crvenim i žutim (sos od paradajza i ajoli), i po koji ispečeni beli luk. Crveni sos se zove salsabrava, pa otuda ime jela – patatasbravas. Uživala sam u svakom zalogaju, i prisećala sam se kako sam bila oduševljena hranom kada sam bila na proputovanju Španijom. Iako vrlo jednostavna, za mene je bila neverovatno ukusna i egzotična, moguće da je razlog tome bio što su korišćeni sastojci visokog kvaliteta. Samo kad se setim iberijske pršute, tostirnog hleba sa svežim paradajzem (to mi je postao omiljeni letnji doručak), čorizo kobasica, mančego sira, hrskavog plavog patlidžana, paelje, španske tortilje, kolačića od marcipana, andaluzijske gaspačo čorbe, pa i sangrije, sva se raznežim. I volim to kako Španci služe hranu u malim porcijama koje zovu tapas. Moja ćerka ide u Španiju uskoro i vrlo se radujem zbog toga, ona će umeti da ceni njihovu hranu.
Ja sam koristila ove šarene krompiriće, ali vi možete da koristiti zreli krompir, kojeg morate da oljuštite i isečete na manje komade. U Španiji smo jeli ovo jelo kao tapas, krompiri su bili proprskani sosevima, i sećam se da smo ih jeli čačkalicama. Krompir se obično prži, ali i iz rerne je odličan, a i ima manje posle. Važno je da se dobro natopi u ulju. Sad je sezona mladih krompira, i zahvaljujući ovom receptu možete da uživate u njima kao nikad to sada.
Crveni sos, salsabrava, je sjajan, možete da ga koristite i za druga jela, recimo ribu. Savršeno se slaže sa ajoli sosem (više o njemu saznajte ovde).
Jelo služite kao prilog nekom mesu (recimo čorizo kobasicama) uz zelenu salatu.
Krompir na španski način (Patatas Bravas)
sastojci:
1 kg mladih krompirića (možete da koristite i zreli beli krompir)
3/4 kašičice soli
1/2 kašičice bibera
4 kašika maslinovog ili običnog ulja
10-14 čenova belog luka
za crveni sos:
1 1/2 kašika maslinovog ulja
1 čen belog luka
1/2 kašike slatke mlevene paprike
1 1/2 kašika brašna
4 kašike kuvanog paradajza, ili koristite 1 kašiku koncentrovanog paradajza, ali dodajte više vode
150-200 ml tople vode
Prstohvat soli
1 kašičica sirćeta od crvenog vina
Ljuta mlevena paprika, opiciono
za ajoli sos:
1 krupnije žumance, na sobnoj temperaturi
Prstohvat soli
1 manji čen belog luka, nastruganog, ili zgnječenog u presi
1 kašika limunovog soka
1 kašičica dižonskog senfa
200 ml vrlo laganog maslinovog ulja ili koristite obično ulje
priprema:
Zagrejte rernu na 220 C (430 F). Pripremite veliki pleh i obložite ga papirom za pečenje.
Ako je krompir mlad, nemojte da ga ljuštite, dobro ga operite, i natapkajte ubrusom. Prepolovite nožem krupnije komade. Ukoliko koristite krupan stariji krompir oljuštite ga i isecite na manje komade. Operite ga i natapkajte ubrusom.
Stavite krompir na pleh, dodajte mu oljuštene čenove belog luka, posolite ga i pobiberite. Dodajte ulje i rukama sve dobro promešajte. Stavite da se krompir peče na 220 C (430 F) 20 minuta, zatim smanjite temperaturu na 200 C (400 F) i pecite još 20 minuta. Dok se krompir peče promešajte ga varjačom, da se svi delovi dobro ispeku.
Zatim napravite soseve, dok se krompir peče.
Najpre spremite crveni sos. U šerpici zagrejte maslinovo ulje kome ste dodali izgnječeni čen belog luka na srednje jakoj vatri. Posle 2-3 minuta izvadite beli luk, i dodajte slatku papriku, i posle pola minuta prženja dodajte brašno i sve dobro promešajte. Zatim sipajte kuvani paradajz, pa toplu vodu i sve dobro promešajte. Smanjite temperaturu, dodajte soli i sirće, i kuvajte dok se sos ne zgusne uz stalno mešanje. Sos ne treba da bude previše gust.
Ajoli ćete napraviti tako što ćete žumancetu u činiji dodati so, limunov sok i senf. Sve dobro promešajte žicom za mućenje, i onda postepeno u tankom mlazu dodavajte ulje dok sve vreme energično mešate sadržaj u činiji. Ako kojim slučajem smesa neće da se stegne, trebalo bi da po gustini bude slična majonezu, dodajte još jedno žumance koje ste malo zagrejali, ne stavljajte ga direktno iz frižidera. Na kraju umešajte beli luk i proverite da li je ajoli dovoljno slan.
Kad su krompirići ispečeni servirajte ih poređane po sosevima, zajedno sa belim lukom, ili ih poprskajte njima. Služite jelo odmah.
Meni je baš dugo trebalo da naučim kako da dobro skuvam pirinač. Ili je bio nekuvan, ili prekuvan, gnjecav, loše teksture, skoro da sam digla ruke od njegove pripreme. Jednom sam se zainatila da to naučim gledajući moju prijateljicu Indijku kako sa lakoćom sprema fenomenalan pirinač u mikrotalasnoj rerni! Moje učenje je išlo sporo i postepeno, i sada mogu da podelim sa vama to znanje kako da dobijete savršeno skuvan pirinač.
Ima i opravdanje za moje nesnalaženje sa pripremom pirinča – kod nas ne koristi puno, jer se kod nas i ne uzgaja. Primetila sam i da drugi ljudi imaju slični problem i da često ne znaju koja vsta pirinča ide u koje jelo, ne samo kako se dobro sprema. Nadam se da će vam instrukcije koje slede razjasniti neke stvari i pomoći da uživate u pripremi i degustaciji pirinča.
Možete da pogledate i ovaj moj video koji će vam dosta pomoći da savladate ceo proces pripreme pirinča.
Važan je kvalitet i vrsta pirinča
Najbolje vrste pirinača za prilog su dugog zrna. Tu se izdvajaju vrste basmati i jasmin. Taj pirinač se ne lepi, ima finu aromu i teksturu. Kvalitet pirinča možete da odredite prema izgledu i mirisu.
Pirinač dugog zrna
Basmati pirinač
Jedna od najkvalitetnijih vrsta pirinča. Ima vrlo dugo zrno i prijatno miriše. Indijska jela kao što su Tikka Masala i Biryani su nezamisliva bez njega. Basmati pirinač se takođe koristi i u iranskoj kuhinji za pripremu Tahdig pirinča (vidi recept dole) i uz Fasenjan, iransko jelo sa piletinom. Od basmati pirinča se prave i razni pilavi. Dobar je i za naš đuveč.
To je pirinač bogat skrobom, pa se otuda lepi tokom kuvanja. Najbolji je za pravljenje rižota i sutlijaša.
Arborio pirinač
Najpoznatiji italijanski pirinač. Od njega se dobija odličan rižoto. Pogledajte ispod recepte za to jelo.
Kočanski pirinač
Dosta podseća na arborio, ali je poreklom iz Makedonije, i lako ga je naći kod nas. Dobila sam ga od jedne firme za koju sam pravila ovaj video, i bila sam vrlo zadovoljna kvalitetom.
Pirinač kratkog zrna
Taj pirinač se koristi uglavnom za pravljenje sušija. Ima i jedna vrsta španskog pirinča kratkog zrna, koji se zove Bomba, i on se koristi za pravljenje paelje.
Integralni pirinač
To može da bude bilo koja vrsta pirinča kome nije odstranjen spoljašnji sloj koji se inače sastoji od zdravih minerala i vitamina. Duže se kuva od belog pirinča, i ima drugačiju teksturu. Ne može dugo da se čuva, najviše tri meseca. Odličan je za salate, i Ručak u činiji.
Crveni pirinač
Kažu da je ovo najzdraviji pirinač, bogat je antioksidansima, mineralima i vitaminima, i preporučuje se za dijetu, smanjenje lošeg holesterola i regulaciju šećera u krvi.
Crni pirinač
Ovo je bio posebno cenjen pirinač u prošlosti, koristili su ga uglavnom vladari. Poreklom je sa Tibeta. Pošto nije jeftin često se prodaje u kombinaciji sa drugim vrstama. Kao i crveni pirinač može da se koristi za salate i supe.
Divlji pirinač
To i nije zapravo pirinač, već su to semenke travke koja raste u Severoj Americi. Koristi se zato što je zdrav, i često u kombinaciji sa pirinčem.
2. Odnos pirinča i vode treba da bude 1:2
Neko koristi i razmeru 1:1.5, za moju šerpu ovo je idealan odnos. Na kraju kuvanja trebalo bi da je sva voda isparila.
3. Uklonite skrob sa pirinča
Properite pirinač u 3-4 vode, tako ćete odstranite skrob, da bi bili sigurni da će pirinač biti rastresit i da se neće lepiti.
4. Nabavite adekvatan sud
Vrlo je važno da šerpa u kojoj će se kuvati pirinač ima debelo dno ili ono koje se ne lepi. Takođe, adekvatan poklopac je neophodan, jer pirinač treba da se kuva u pari.
5. Na početku propržite pirinač u ulju
Ovo je odličan trik uz pomoć koga ćete dobiti rastresit pirinač. Možete da koristite i puter.
6. Pirinač treba da se kuva u pari
Ovo je vrlo važno pravilo, koje i te kako pravi razliku, kad sam ga usvojila, moje spremanje pirinča je znatno uznapredovalo.
Kako da dobro skuvate pirinač kao prilog
sastojci:
200g basmati ili jasmin pirinča
1 kašika maslinovog, ili običnog ulja, ili putera
400ml vrele vode
1 kašičica soli
priprema:
Najpre isperite pirinač u 3-4 vode dok ne odstranite skrob sa njega. Zagrejte vodu.
U šerpici zagrejte 1 kašiku ulja na srednje jakoj vatri i tome dodajte isprani i oceđeni pirinač. Pržite pirinač oko 2 minuta uz stalno mešanje. Primetićete kako pirinač vremenom počinje da se grupiše, inače nikako ne sme da pobraoni. Zatim dodajte vrelu vodu, so, promešajte sve, smanjite vatru na najnižu, poklopite šerpu i kuvajte pirinač oko 18 minuta. Nemojte da otkrivate šerpu tokom kuvanja.
Pošto je prošlo vreme kuvanja proverite za svaki slučaj da li je pirinač skuvan. Neka tako odstoji još 5 minuta sa poklopcem. Zatim ga nežno promešajte varjačom. Služite ga odmah.
Dok sam nedavno boravila na farmi toliko sam uživala posmatrajući polja bundeva, i ljude koji su ih skupljali, da sam poželela da ceo post na blogu posvetim ovom tako zanimljivom povrću, koje je kod nas iz nekog razloga prilično zanemareno. Možda je razlog za to što kod nas nema baš puno jela i poslastica sa tikvama i bundevama. U mojoj porodici samo se pekla bundeva i pravila se pita bundevara, koju nikada nisam uspela da zavolim. Ovo je moj mali prilog popularisanja ove namirnice, nadam se da ćete pronaći nešto po vašem ukusu.
Možda je razlog za nepopularnost tikvi i to što se kod nas ne uzgaja puno vrsta, recimo neke tikve su toliko jedinstvene da ne možete da ih zamenite ni sa jednom drugom vrstom. Jela pripremljena sa njima su zaista nešto posebno.
Postoji još razloga da koristiti bunde i tikve – veoma su zdrave. Pune su beta karotena, odličan su izvor vitamina A i C, antioksidanata, vlakana, proteina, a popravljaju i raspoloženje. Dobar su izbor i kad ste na dijeti. U njihovim semenkama, koje obožavam, su koncentrisane sve ove nutritivne vrednosti koje sam navela. Od semenki se pravi vrlo zdravo hladno ceđeno bundevino ulje. I ono što je vrlo važno bundeve i tikve su vrlo jeftine.
Kao što ćete videti u priloženoj kompilaciji recepata sa mog blogu, tikve i bundeve imaju široku upotrebu u kuhinji, možete da od njih pravite razna slana jela, kao i puno poslastica.
Postoji mnoštvo vrsta tikvi, ali ja ću se fokusirati na one najpopularnije, koje inače koristim u kuhinji.
Žir, špagetara i muskatna tikva
Muskatna tikva
Ovo je vrlo naročita tikva, izduženog je oblika i ima divno narandžasto meso. Sigurno najpoznatije jelo koje se sprema od muskatne tikve je kremasta čorba koja sledi.
Ova divna čorba je moja omiljena čorba kad dođe jesen. Njena predivna boja, kremasti i topli ukus vam trenutno vraćaju veru u život. Dodatak žalfije i muskatnog oraščića je obavezan.
Žir tikva
Na engleskom se zove acorn squash, ne znam da li ju je lako naći kod nas. Vrlo je zanimljivog oblika, slatkastog i delikatnog ukusa. Odlična je za pečenje, uz začinsko bilje i rendani parmezan servirana uz sos na bazi jogurta. Takođe, od ispečene tikve možete da napravite i salatu.
Ovo je fenomenalna čorba, vrlo kompleksna i bogata, i sa divnim dodatkom prženih šitaki pečuraka sa slatkom mlevenom paprikom.
Tikva špagetara
Ovog proleća sam roditeljima poslala seme ove tikve i lepo im se primila. Posle sam morala da im objasnim kako da je spreme, jer to nije obična tikva. Kad je ispečete, njeno meso se pretvara u špagete, koje izvlačite viljuškom.
Ove špagete od tikve najlepše su kad se spreme sa maslinovim uljem, belim lukom i ruzmarinom. Možete da ih služite uz bolonjez sos takođe.
Kaboča
Japanska bundeva koja je oblično zelene boje. Ima veoma lep ukus, orašast i sladak. Može da se koristi za razna jela, između ostalog za spremanje ove kremaste čorbe.
Zemičke su moja opsesija, uvek volim da im dodam nešto novo, i ideja da ih napravim sa pireom od bundeve i sa ljutom mlevenom paprikom me je odmah zaintrigirala. Kao što vidite imaju prelepu boju. Zamislite kada ih još tople namažete krem sirom ili puterom.
Ovo je pita od bundeve dovedena na poseban nivo, i sve zahvaljujući krem siru, koji se neverovatno lepo slaže sa bundevom. Recept pogledajte u Američkom kuvaru, strana 158.
Dugo godina sam bila ovisna o ove mafine sa bundevom filovane kremom od sira iz Whole Foodsa. Uspela sam da ih rekreiram u svojoj kuhinji, i to sebi računam kao veliki uspeh. Recept za ove sa slike, koji je nešto drugačiji od onog sa bloga, pronađite u Američkom kuvaru, strana 30.
Najpopularniji jesenji napitak u Americi. Najvažniji sastojak je mešavina začina (cimet, đumbir, oraščić, karanfilić), kojeg ovde zovu pumpkin pie spice, i koji se redovno koristi za pripremu kolača i pita sa bundevom. Kada dođu hladni dani sve miriše na ovu mešavinu začina. Možete i sami da ga napravite, pogledajte recept u Američkom kuvaru, strana 188.
Kao neko ko obožava punjene paprike, pa još zapečene, kad sam ugledala ovaj recept morala sam odmah da ga napravim. Ima nešto čarobno kada se ujedine crvene paprike i sir, ali ovog puta sa dodatkom kukuruza, užitak je bio još veći.
Recept je preuzet od popularnog blogera i autora Yotama Ottolenghia, originalni recept možete videti ovde. Pošto su i paprike i kukuruz slatki, on je njima mudro dodao ukiseljene halapinjo paprike da naprave lep balans ukusa, kao i gremolatu od lišća korijandera. To su mali detalji koji jelu daju nešto posebno, tako da nemojte da ih izostavite.
Ako volite punjene paprike pogledajte i ove recepte na blogu:
3 halapinjo, ili čili papričica, iseckane na tanke kolutove
4 kašike jabukovog sirćeta
2 kašičice šećera
2 kašike maslinovog ulja
1 veći luk, iseckan na tanke kolutove
10 gračica timijana (majčine dušice)
4 crvene babure ili naše crvene paprike
3 kukuruza, ili 250g zamrznutog kukuruza (sveži kukuruz je uvek bolja opcija)
2 čena belog luka, iseckana
100ml slatke (neutralne) pavlake
50g instant palente
1 jaje
75g izrendane tvrde mocarele
75g izrendanog čedar sira
So i biber prema ukusu
1 šaka lišća korijandera, vrlo sitno iseckanog
4 kašike maslinovog ulja
1 mali čen belog luka, sitno iseckan
So i biber prema ukusu
Priprema:
U manjoj teglici pomešajte sirće i šećer. U to stavite iseckane halapinjo, ili neke druge ljute papričice, i sačekajte neko vreme da se one zakisele.
Zagrejte rernu na 200C (395F).
Pripremite veći tučani ili neki drugi tiganj sa debljim dnom. Stavite 2 kašike maslinovog ulja, pa ravnomerno rasporedite luk iseckan na kolutove i grančice timijana. Preko toga rasporedite paprike, ako su babure presecite ih na pola, ako su obične zasecite ih, ali u oba slučaja morate da izvadite semenke. Posolite paprike.
U multipraktiku pomešajte kukuruz, slatku, pavlaku, beli luk, jaje i instant palentu. U to varjačom umešajte izrendan sir, i dodajte so i biber prema ukusu. Ovom smesom punite paprike. Sipajte u tiganj oko pola šolje vode. Pecite paprike oko 30 minuta. Zatim pojačajte temperaturu rerne na 220C (425F) i pecite paprike još 20 minuta.
Dok se paprike peku pripremite gremolatu od lišća korijandera, belog luka i 4 kašike maslinovgo ulja. Dodajte so i biber prema ukusu.
Služite paprike kao prilog, ili kao glavno jelo, recimo uz salatu od rukole sa prelivom od balzamika.
Plavi patlidžan je vrlo interesantno i delikatno povrće, čija upotreba u kuhinji može da bude bezgranična, ipak, iz nekog razloga, nije toliko prisutan u domaćoj kuhinji. Osim korišćenja u ajvaru i đuveču, nije ga bilo u drugim jelima, bar u mojoj porodici. Meni je ranije izgledao kao veoma egzotično povrće, nekako orijentalnog izgleda, kome ne znam kako da priđem. Čak mu je i ukus naročit, bogat i kompleksan.
U našu kuhinju je došao preko Turaka, od kojih smo preuzeli naziv patlidžan, oni su pak ime uzeli od Arapa i Persijanaca (bâdenjân). U drugim delovima sveta, Kini, Indiji, Turskoj, Italiji, Francuskoj, Grčkoj, na Bliskom Istoku, itd, ovo je vrlo popularna namirnica od koje se prave razna jela, neka od njih ste već imali prilike da vidite na mom blogu. I sama sam se iznenadila kada sam videla koliko jela od plavog patlidžana sam postavila, pa sam poželela da ih sve objedinim jednim postom u kojem će ukratko biti reči o vrstama i pripremi, sve sa listom jela sa patlidžanom i linkovima ka receptima.
Patlidžan se ne jede sirov, i to mu je jedina mana. Ima i taj opor ukus, koji se eliminiše metodom koji sam dole opisala. Više o nutritivnim vrednostim patlidžana pogledajte ovde. Što se tiče kuhinjske upotrebe, meso patlidžana je kao sunđer, upija sve živo, od ulja do soseva. I ne samo to, već i ukuse drugih namirnica, pa se zato tako lepo slaže sa drugim povrćem, naročito paradajzom, paprikama i tikvicama. Ipak, maslinovo ulje, beli luk i limunov sok sa patlidžanom su najbolja moguća kombinacija.
Pošto po teksturi malo podseća na meso, patlidžan se često koristi u vegeterijanskog ishrani, kao zamena za meso. Takođe, sadrži veoma malo kalorija, pa je dobar za dijete.
Vrste plavog patlidžana
Osim onog sveprisutnog patlidžana, krupnog, sferičnog i purpurnog, postoji dosta različitih vrsta. Recimo, postoji beli patlidžan po kome je ovo povrće u američkom engleskom dobilo ime eggplant. U britanskom engleskom se koristi naziv aubergine. U Tajlandu su popularni mali okrugli patlidžani, u Indiji se takođe koriste oni sitniji. Na Dalekom Istoku koriste se izduženi, valjkastog oblika. Nešto od tih vrsta sam uspela da fotografišem, pa pogledajte kako one izgledaju.
Klasičan patlidžan
Ovo na slici je moj prvi patlidžan koji sam zasadila. Ne bih rekla da su preterano zahtevne biljke u bašti, osim što zauzimaju dosta prostora. Inače, patlidžan je u srodstvu sa krompirom i paradajzom.
Šatirani patlidžan
Mnogi smatraju da je ova vrsta patlidžana najukusnija.
Beli patlidžan
Indijski mini patlidžan
Uglavnom se koristi za pripremu raznih variva.
Kineski patlidžan
Kineski, ili japanski, patlidžan je tankog izduženog oblika, i svetlije nijanse ljubičaste, često se koristi za pripremu stir-fry jela (vidi dole recept).
Priprema plavog patlidžana
Plavi patlidžan sadrži izvesnu supstancu koja izaziva gorak ukus. Da bi se rešili toga, pre nego što počnete da ga termički obrađujete, isecite ga na kriške, posolite, i onda stavite na papirnati ubrus. Poklopite patližan daskom za seckanje, ili nečim sličnim, i na to stavite neki teški predmet. Posle pola sata isperite komade patlidžana hladnom ovodom, i dobro natapkajte papirnatim ubrusom.
Zatim možete da ga spremate po volji, da ga grilujete, pečete, pržite, pohujete i dinstante. Ono što je važno da znate, patlidžan mora dobro da se termički obradi, jedino kada je skroz mekan, onda može da se jede.
Znam da ima ljudi koji ne priznaju ajvar ako u njemu ima patlidžana, samo crvene paprike su dozvoljene, u mom slučaju, ja ne priznajem ajvar ako u njemu nema patlidžana. Crvene paprike, patlidžan i beli luk su neprevaziđena kombinacija.
Zanimljiv namaz koji se sprema od pečenog plavog patlidžana i zelenih paprika. Za razliku od ajvara, ovde patlidžan dominira. Dodaje mu se senf i sirće.
Salata od grilovanog patlidžana
Ovo je gruzijska salata koja se meni neobično dopada. Grilovani komadi plavog patlidžana se preliju prelivom od maslinovog ulja i balzamika, i doda im se crveni luk, tostirani orasi i nana.
Pored belog luka plavi patlidžan se odlično slaže i sa sojinim sosom.
Nažalost, neka popularna jela sa plavim patlidžanom se nisu našla na spisku, pošto ih nikada nisam objavila na blogu, iako sam ih pravila i uživala u njima, recimo grčka musaka, eggplant parmigiana, i patlidžan iz rerne sa soja sosom.
Iako je blitva vrlo često na našoj trpezi, pošto raste u našoj bašti, nekako nikako da je spremim tako da se baš oduševim tim jelom. Obično to bude prilog od obarane a posle propržene blitve sa belim lukom, nekad je pomešam sa krompirom ili pirinčem, ili čak spremim fritatu ili kiš, ali to nije to. Baš zbog toga dala sam se u potragu za jelom od blitve koje će me oboriti sa nogu. I našla sam ga.
Kad budete probali ovako pripremljenu blitvu u kramstom sosu doživećete neverovatnu eksploziju ukusa, to je vrlo bogato i jedinstveno jelo. Gorgozola i orasi su fantastični sastojci. Tu je i muskatni oraščić koji obavezno ide u bešamel sos. Recept je preuzet odavde sa manjim izmenama.
Blitva u kremastom sosu sa orasima i gorgonzolom
Sastojci:
2 veze blitve, listovi i drške
4 kašike putera
1 veći luk, iseckan
2 čena belog luka, sitno iseckanog
2 kašike brašna
200ml mleka
200ml slatke (neutralne) pavlake
So i biber prema ukusu
1/2 kašičice izrendanog muskatnog oraščića
1 kašika Marsale, ili nekog drugog slatkog vina (opciono)
3 kašike izmrvljene gorgonzole
80g tostiranih oraha, iseckanih
Priprema:
Zagrejte rernu na 200C (400F).
U ključaloj vodi obarite blitvu, posle par minuta kuvanja ohladite blitvu hladnom vodom i ocedite je. Zatim je iseckajte na krupnije komade.
U većem tučanom tiganju zagrejte 4 kašike putera, dodajte iseckani luk i kad on postane slatkast stavite iseckani beli luk i dinstajte sve jedan minut. Zatim dodajte 2 kašike brašna, i posle jednog minuta kuvanja uz mešanje dodajte mleko i slatku pavlaku. Mešajte i kuvajte sve još oko 5 minuta, dok se sos ne zgusne. U međuvremenu dodajte so i biber prema ukusu, narendani muskatni oraščić i slatko vino. Ukoliko je sos suviše gust dodajte malo vode. Na kraju u bešamel stavite blitvu, gorgonzolu i iseckane orahe. Sve dobro pomešajte i stavite tiganj u rernu da se jelo zapeče, 15-20 minuta.
Blitvu u sosu služite uz pečene mlade krompiriće i meso.
Ako niste do sada čuli za refried beans, evo prilike da saznate o ovom vrlo interesantnom i ukusnom meksičkom jelu, koje možete da služite kao predjelo ili kao prilog drugim jelima, najčešće mesu. Mi ga jedemo kao dip uz tortilja čips, kao što to možete da vidite na slikama. Frijoles refritos, kako se zove originalno na španskom, je veoma popularno jelo kako u meksičkoj tako i u Tex-Mex kuhinji.
Ovaj pire od pasulja najčešće se pravi od šarenog, pinto pasulja, ali može da se pravi i od crvenog, ružičastog ili crnog pasulja. Gledajte da ne koristite pasulj iz konzerve.
Nešto slično sam ranije pravila sa bobom, bessara, jelo koje dolazi iz marokanske kuhinje.
Meksički pire od pasulja ima potencijal da se vrlo lepo primi na ove naše prostore, gde je ljubav prema pasulju izuzetna, posebno među muškom populacijom. Inače, meni je meksička kuhinja izrazito muška, ljuta sa jakim začinjenim ukusima, a i ima puno mesa i mahunarki. Ako je volite, pogledajte i ovih par popularnih meksičkih jela:
Čili – jedno od najpopularnijih jela u mojoj kući (Američki kuvar str. 70)
1 kg pasulja, šareni (pinto) pasulj je nabolji – srednje veličine sa tamnijim flekama
1 veći luk, iseckan
4 grančice origana
3 kašike putera ili masti
2 kašičice slatke mlevene paprike
1 kašičica kumina
1/2 kašičice ljute mlevene paprike
3 čena belog luka, sitno iseckana
So i biber prema ukusu
Za služenje: iseckani mladi luk, naredani sir (meksički miks) ili izdrobljeni Feta sir, lišće korijandera, sok od limete i tortilja čips.
Priprema:
Dan pre potopite pasulj u dosta vode, tako će pasulj da omekša i da se kraće kuva.
Sutradan ocedite vodu u kojoj je bio pasulj, nalijte novu, i kuvajte pasulj 2-3 sata dok potpuno ne odmekne. Dodajte mu iseckan luk i origano. Dok se pasulj kuva dodavajte mu vodu, da bude oko 3 prsta iznad pasulja. Na kraju cediljkom ocedite pasulj, ali sačuvajte preostalu tečnost.
U velikom tučanom tiganju zagrejte puter ili svinjsku mast, tome dodajte iseckani beli luk, obe mlevene paprike, kumin, i posle jednog minuta prženja, uz mešanje, dodajte oceđeni pasulj. Dodajte i oko polja šolje tečnosti u kojoj se pasulj kuvao kao i so i biber prema ukusu. Smanjite vatru i alatkom za pire počnite da gnječite pasulj. Povremno dodajte još tečnosti. Ukoliko vam to gnječenje postane naporno, uzmite ručni blender pa tako završite posao.
Trebalo bi da dobijete ni previše gustu a ni previše tečnu smesu, imajte na umu da će ona tokom hlađenja da se stegne. Proverite da li je smesa dovoljno začinjena.
Služite pire od pasulja odmah, najbolje uz rendani sir (i Feta je odličan izbor), mladi luk, lišće korijandera, sok od limete, i naravno tortilja čips.
Da li znate da su prvobitne šargarepe bile bele, žute i ljubičaste boje, baš kao ove na fotografiji? Šargarepa je postala naradžasta, kakvu je danas koristimo, u 16/17. veku, i to zahvaljujući metodom selekcije od strane vrednih holandskih poljoprivrednika koji su pokušavali da dobiju ukusniju i oku privlačniju vrstu. Neki smatraju da je naradžasta boja izabrana zbog holandske kraljevske porodice Oranski (Oranje), u prevodu – narandžasti.
Šargarepa narandžaste boje, koja je puna beta karotena, vremenom je postala apsolutno dominantna, kako zbog svog ukusa tako i zbog svoje privlačne boje. Opet i u drugim bojama šargarepa je veoma lepa, pogotovo kada se različite boje pomešaju, otuda ne čudi da se veze raznobojnih šargarepa sve više pojavljuju u rafovima prodavnica.
Tako je recimo i plavi patlidžan od bele boje dogurao do ljubičaste.
Šargarepa obično ima epizodnu ulogu u jelima, iako je skoro svugde koristimo. Sada konačno može da zasija punim sjajem, u jelima koja slede ima glavnu ulogu. Oba jela se jednostavno prave, imaju divan ukus, okrepljuju i umiruju i zdrava su. Zaista ne postoji bolji izbor jela za ove zimske dane.
Šargarepa sa ruzmarinom pečena u rerni
Šargarepa, kad se peče u rerni, dobija sasvim drugačiji ukus on onoga kada se kuva, i to mnogo bolji. Kada se peče ona se karamelizuje, postane fino slatka, još kad se pomeša sa začinskim biljem kao što je ruzmarin, onda je to jedan poseban gurmanski doživljaj. Možete da ih pečete zajedno sa krompirom, odlično se slažu, tako ćete dobiti ukusan i hranljiv prilog raznom mesu, kao recimo krmenadlama ili pečenici. Takođe, možete ih kombinovati sa pečenim paštrnakom, i on je savršenog ukusa kad se ispeče.
Sada mi pade na pamet još jedan odličan prilog od ovog povrća, kada se šargarepe ne peku u rerni već se dinstaju – u pitanju je čuveni cušpajz, ali sa medom i balzamik sirćetom.
Sastojci:
500g šargarepe, oljuštene i iseckane na manje komade
300g crvenog krompira, oljuštenog i iseckanog na manje komade
2 kašike ruzmarina, sitno iseckanog
3 čena belog luka, sitno iseckanog
4 kašike maslinovog ulja
1/2 kašičice soli
1/4 kašičice sveže samlevenog bibera
Priprema:
Zagrejte rernu na 220C (425F). Pripremite veći plitki pleh, obložite ga papirom za pečenje.
Iseckane sastojke pomešajte sa maslinovim uljem, solju i biberom. Smesu ravnomerno rasporedite po plehu i pecite u zagrejanoj rerni, 30-35 minuta. U međuvremenu promešajte povrće par puta.
Prilog služite odmah.
Čorba od šargarepe i đumbira
Potaž čorba od šargarepe je odavno poznata u francuskoj kuhinji pod nazivom Potage de Crécy. Najbolji način da napravite čorbu od šargarepe je da je najpre ispečete u rerni, zatim da joj dodate supu ili vodu, izblendate, i onda stavite na kraju u nju slatku pavlaku, bademovo mleko ili ono od kokosa. Dodatak đumbira je odličan izbor, pogotovo ako ste opsednuti njime kao što sam ja ove zime, on čorbi daje lepu osvežavajuću i ljutkastu aromu. Nećete pogrešiti ni ako čorbi dodate kari začin.
Sastojci:
900g šargarepe, oljuštene i iseckane na manje komade
2 kašike ruzmarina, sitno iseckanog
3 čena belog luka, sitno iseckanog
4 kašike maslinovog ulja
1/2 kašičice soli
1/4 kašičice sveže samleveng bibera
1 kašika svežeg đumbira, sitno iseckanog
4-5 šolja pileće supe ili vode
1 šolja slatke (neutralne) pavlake, ili mleka od badema, ili kokosovog mleka
Priprema:
Najpre ispecite šargarepe u rerni, kao što je opisano u gornjem receptu.
U dubljoj šerpi sipajtu supu, ili vodu, i u nju izručite ispečenu šargarepu zajedno sa preostalim sadržajem iz pleha. Tome dodajte iseckan đumbir. Kuvajte čorbu oko 30 minuta na srednje jakoj vatri. Na kraju čorbu izblendajte štapnim mikserom, dodajte slatku pavlaku, mleko od badema, ili mleko od kokosa. Dodajte soli i bibera ako je potrebno, ponovo zagrejte čorbu i služite je odmah.
Nema jednostavnijeg jela od pire krompira, opet za mnoge je to veliki izazov, u šta ste se sigurno više puta uverili. Pošto je sad iza mene dugogogodišnje isprobavanje i usavršavanje, u početku sam čak pripremala onaj instant pire iz kutije, mislim da mogu sa velikim samopozdanjem da tvrdim da se ispod zaista nalazi recept za savršeni pire krompir. I ne samo to, tu su ideje kako da od pire krompira napravite još zanimljivije jelo, dodajući mu beli luk pečen u rerni ili čedar sir i vlašac.
Inače, pire krompir je retko jelo koje je podjednako popularno i u američkoj i našoj kuhinji. Kad bolje razmislim svuda po Evropi je veoma popularno. Pravi se kao prilog jelima za svaki dan, kao i za specijalne prilike. Meni je teško da zamislim sarmu ili punjene paprike bez ovog priloga. Takođe volim da ga jedem uz ćufte u paradajz sosu, pržene krmenadle, pačetinu, ćuretinu, goveđi gulaš, brisket (Američki kuvar, strana 96) i uopšte razna jela sa mesom. Iskreno, to je za mene nešto najlepše što možete da napravite od krompira.
Još malo da se podsetimo u čemu se sve koristi pire krompire:
Moji novi video tutorijal kako da napravite savršeni pire krompir pogledajte ovde.
Sastojci:
1kg belog krompira
1/2 kašike soli
60g putera
200ml vrućeg mleka
Soli prema ukusu
Koja vrsta krompira se koristi za pire krompir?
Za pripremu pirea od krompira treba vam krompir koji ima u sebi puno skroba, a to je beli krompir. Pokušavala sam da pronađem koje su to sorte kod nas najbolje za pire krompir, ali nijedna mi nije zvučala poznato, kod nas se ionako razlikuju krompiri ne prema sorti već gde se uzgajaju. U Americi se tačno zna koje su sorte krompira za pravljenje pirea, a to su – Russet i Yukon gold. Ja koristim ovaj poslednji, zbog dobre teksture, puterastog ukusa i lepe boje.
Takođe je bitno da odaberete stariji krompir, koji ima deblju koru.
Da li se krompir kuva sa korom ili ne?
Naravno da možete da krompir kuvate sa korom, ali bojim se da nećete dobiti baš najlepši pire krompir. Osim toga dugo se i kuva, zato je najbolje da ga oljuštite, i iseckate na kocke, približne veličine, oko 2 cm dužine, i tako ih kuvate.
Inače, nekada se često pravio pire krompir sve sa korom.
Kako se kuva krompir?
Pored kuvanja u vodi, krompir može da se obradi na pari, kao i da se kuva u mleku. Od sva tri metoda, prvi je najlakši i najkraći, tako da ga najviše preporučujem.
Kod kuvanja krompira važno je da on ne upije previše vode, jer ga ona čini gnjecavim, tako da se kuvanjem na pari i u mleku to minimalizuje. Problem sa mlekom je taj što morate da pazite da mleko ne pokipi ili zagori, kuvanje na pari traje duže nego kuvanje u vodi. Ja zbog toga koristim sledeći trik – kad ocedim krompir ostavim ga par minuta u đevđiru da što više pare izađe iz njega, ali da se ne ohladi.
Iseckani krompir stavite u hladnu vodu, koju ste posolili, i kuvajte u šerpi dok krompir ne odmekne. Kad voda počne da ključa smanjite temperaturu, i kuvajte sve dok krompir ne postane mekan, to se najbolje utvrđuje ako ga sa lakoćom probodete viljuškom.
Kako izgnječiti krompir?
Postoje razne alatke za gnječenje, meni je obična gnječilica, ili kako se već zove, sasvim dovoljna. Možete krompir gnječiti i običnom viljuškom. Nemojte nikako da pire stavljate u blender, jer ćete dobiti užasnu, skoro gumenu smesu. Znam da neki ljudi koriste mikser, u tom slučaju najbolje da to bude na minimalnoj brzini.
Šta da dodate u krompir?
Mleko i puter, ako hoćete da dobijete savršen pire krompir, sve ostalo je bleda kopija. Može i slatka, iliti neutralna pavlaka, da se doda umesto mleka. Ukoliko ste posebno ambiciozni možete da kuvate mleko ili slatku pavlaku za začinima i začinskim biljem, u tom slučaju preporučujem lovorov list, muskatni oraščić, celo zrno bibera, timijan, ruzmarin i žalfiju. Posle ocedite mleko i stavite ga u izgnječen krompir.
Gledajući domaće recepte shvatila sam se da se kod nas dosta štedi na puteru i mleku, a tako nećete dobiti kremasti i izdašan pire krompir.
Dakle, iseckajte puter na manje kocke i onda ga umešajte u pire krompir još dok ga gnječite. On će se brzo istopiti. Zatim počnite da dodajete vruće mleko, ali postepeno, dok sve vreme gnječite krompir, i sve tako dok ne dobijete pire krompir odgovarajuće teksture i konzistentnosti.
Stavite u pire krompir soli prema ukusu, sve dobro promešajte i služite odmah.
Pire krompir varijacije
Postoji bezbroj dodataka za pire krompir, od krem sira, jaja, pržene slanine i masti, spanaća, itd, ali ja sam izdvojila dve meni najprivlačnije kombinacije – jednu sa čedar sirom i vlašcem, i drugu sa belim lukom iz rerne. Kad ih budete probali, videćete koliko su ukusni.
Pire krompir sa čedar sirom i vlašcem
150g sveže izrendanog čedar sira (može da bude beli ili narandžasti, važno je da ima izraženu aromu, sharp cheddar cheese)
1 kašika, iseckanog vlašca (može i mladi luk)
Izrendan sir umešajte u topao pire krompir, vlašac pospite pre samog služenja.
Pire krompir sa pečenim belim lukom
Uzmite 1-2 glavice belog luka, za 1 kg krompira, nožem odsecite 1/4 glavice luka, i onda sve delove uvijte u aluminijumsku foliju. Prethodno ih posolite i pospite sa malo maslinovog ulja. Stavite beli luk u rernu zagrejanu na 175C (350F) i pecite oko 1 sat.
Tokom pečenja luk će omekšati i dobiće divan slatkast, gotovo karamelizovan ukus, ni nalik onom svežem. To me podseti na ovaj sjajan recept Piletina iz rerne sa 40 čenova belog luka, to je još jedno jelo koje može da se jede uz pire krompir.
Kad se ispečeni beli luk prohladi, onda ga rukama istisnite iz ljuske, nema potrebe da ga ljuštite, a to nije baš ni lak posao. Belik luk izgnječite viljuškom dok ne dobijete ujednačenu smesu. Zatim je dodajte pire krompiru, sve dobro promešajte i služite odmah.
