Tart sa pečenim čeri paradajzom i rikota sirom

Slani tart

Nikada nisam imala toliko paradajza u mojoj bašti kao ove godine. Posebno onog sitnog, kojeg ovde zovu čeri. On jeste mali, ali zato ima izuzetno moćan i aromatičan ukus, za razliku od krupnijih komada paradajza. Pogotovo kad se ispeče u rerni.

I dalje ga ima u mojoj bašti, zahvaljujući veoma toploj jeseni, i moram da priznam da mi je teško da ispratim proizvodnju. Poslednjih nedelja sam pravila toliko toga sa paradajzom, čorbe, salse, salate, soseve, i onda sam poželela da napravim nešto novo, pa sam smislila ovaj tart. Razmišljala sam da mu dodam i redukciju balzamik sirćeta, ali tart je već ionako prepun ukusa.

Ovaj slani tart uopšte nije težak za pravljenje, jedino što traži da se neki sastojci prethodno naprave. Izuzetnog je ukusa, pogotovo ako se pre služenja zagreje u toster rerni. Možete sa velikim samopuzdanjem da ga iznesete pred goste, jer će sigurno biti oduševljeni.

Tart sa pečenim čeri paradajzom i rikota sirom

Recepti za pravljenje rikota sira i kore pâte sablée već postoje na blogu. Jedino je nov recept za čeri paradajz pečen u rerni. Samo da znate da možete tako ispečen paradajz da koristite u pripremi paste, dodajte tome izrendani parmezan, i eto vam ukusne večere. Takođe možete da ga jedete, zajedno sa rikota sirom, na prepečenom hlebu.

Čeri paradajz pečen u rerni

Tart sa pečenim čeri paradajzom i rikota sirom

Tart sa pečenim čeri paradajzom i rikota sirom


Sastojci

Za rikota sir:

1l punomasnog mleka

500ml slatke pavlake

1 1/2 kašičica soli

3 kašike belog vinskog sirćeta ili limunovog soka

 

Za pečeni čeri paradajz:

500g čeri paradajza

1 1/2 kašičica soli

1/2 kašičice bibera

1 kašika iseckanog svežeg začinskog bilja (ruzmarin, origano ili timijan)

4 kašika maslinovog ulja

 

Za koru (pâte sablée):

160g brašna

1/2 kašičice soli

115g hladnog putera, iseckanog na manje komadiće

4 kašike veoma hladne vode

 

Priprema

Rikota sir – recept za pravljenje pogledajte ovde. Možete da koristite i kupovni.

Pečeni paradajz – zagrejte rernu na 150C (300F). Na veliki tanki pleh, koji ste obložili papirom za pečenje, ravnomerno rasporedite čeri paradajz. Pospite po njemu začinsko bilje, so, crni biber i maslinovo ulje, pa rukama sve to dobro pomešajte. Stavite pleh u zagrejanu rernu i pecite oko 45 minuta.

Kora – Recept za pravljenje ove kore pogledajte ovde.

Kad je kora pečena po njoj rasporedite rikota sir, a preko njega ispečen paradajz zajedno sa sokom sa pleha. Na kraju umetnite par listića bosiljka. Ovaj tart je najbolje da služite dok je još topao. Nabolje da ga zagrejete u toster rerni pre služenja.


Tart sa pečenim čeri paradajzom i rikota sirom

 

 

Continue Reading

Božanstveni čokoladni kolačići, i preporuke šta da gledate ove jeseni

Ne izgledaju nešto ali su zato neverovatno ukusni. Morala sam da ih stavim na blog, i to što pre, jer neki su ih probali pa ne mogu da dočekaju da dobiju recept:) Da, ovi čokoladni kolačići su potpuno jedan novi nivo kada su u pitanju keksi. Zamislite pored dominantnog ukusa čokolade, koja je prisutna u velikoj količini, tu je i ukus pomorandže, zatim badema i na kraju suvih brusnica ili višanja. To je jedna prilično luksuzna poslastica.

Ja sam ih pravila za decu, da ih jedu u školi, nisu lošeg sastava, ima tu puno zdravih sastojaka. Čak sam morala da komadiće čokolade zabodem na površinu testa, da ih učinim još privlačnijim deci, da se vidi da su od čokolade:)

Samo da znate da na blogu postoji i recept za nešto jednostavnije kolačiće sa komadićima čokolade.

Čokoladni keksi

Kad dođu hladni dani šta drugo da radite nego da pravite kolače i gledate tv serije. Zato sam napravila listu odličnih serija koje su vredne vaše pažnje i vremena, pogledajte je pri kraju.

 

 

Čokoladni kolačići

Čokoladni keksi


Sastojci za 32 komada:

85g brašna

85g mlevenog badema

4 kašike samlevenog lana

1/2 kašičice soli

1 kašičica praška za pecivo

 

150g putera

120g g šećera

3 jaja, na sobnoj temperaturi

1/2 kašičice ekstrakta badema

2 kašike strugane kore od pomorandže (1 pomorandža)

200g kvalitetne čokolade za kuvanje, najbolje bez šećera, otopljene

1 šaka suvih brusnica ili suvih višanja

120g-150g tamne čokolade, izlomljene na male komadiće, ili chocolate chips

 

Priprema:

Zagrejte rernu na 175C (350F). Pripremite dva velika tanka pleha i obložite ih papirom za pečenje.

U posudi pomešajte brašno, mlevene bademe i lan, so i prašak za pecivo.

U drugoj većoj posudi mikserom umutite omekšao puter i pomešajte ga sa šećerom, dodajte jedno po jedno jaje, uz stalno mešanje. Umešajte i otopljenu čokoladu, struganu koru pomorandže, ekstrakt badema, i na kraju dodajte smesu sa brašnom.

U tu smesu varjačom umešajte komadiće čokolade i sušene brusnice tj. višnje. Kašikom za sladoled vadite testo i stavljajte ga na pleh za pečenje, napravite razmak. Pecite kolačiće na srednjoj pregradi oko 11 minuta. Kad su gotovi izvadite ih iz rerne i ostavite u plehu par minuta da se ohlade. Na kraju ih ohladite na rešetki za hlađenje.

 


 

I kad ste napravili ove kolačiće, poređajte ih na tacnu, i odnesite ih u spavaću sobu, zajedno sa omiljenim toplim napitkom, ušuškajte se u krevet, najbolje sa omiljenom osobom, i  pritisnete play na daljincu.

 

Šta da pogledate od serija ove jeseni

I dalje televizijske serije dominiraju tako da preporuka za odlične filmove baš i nemam. Izgleda kao da se sva umetnost preselila u serije, naravno one dobre. Meni se čini da više vremena provedem u traženju dobrog sadržaja nego u gledanju istog i otuda ova lista. Slobodni ste da dodate vaše preporuke u komentarima.

Serije sa moje liste možete da nađete na Netfliksu ili na Amazon prajmu, ukoliko koristite ove servise. To su do skoro bili moji jedini izvori za filmove i serije, pošto kablovsku nemam već godinama. Odskora sam počela da koristim HBO servis, na koji takođe možete posebno da se pretplatite, i to samo zbog nove sezone Curb Your Enthusiasm.

Ranije sam  na blogu takođe dala preporuke za moje omiljene serije, pogledajte listu ovde, i dalje mislim da su to vanserijske serije, i da treba obavezno da ih pogledate. Možda najbolja serija od svih je Rectify, koja se završila ove godine. To je pravo remek-delo, čista umetnost, sve je u savršenom skladu – priča, likovi, gluma, fotografija, baš sve.  Dođe vam da plačete od lepote koja izbija iz svake scene.

 

Komedije

 

shameless

Shameless

Kad sam počela da gledam ovu seriju, koja je počela da se emituje odavno, bila sam potpuno fascinirana, to je bilo jedno nadrealno iskustvo za mene. U pitanju je američka verzija istoimene britanske serije, koju nikada nisam ni pogledala, jer nisam mogla da verujem da može da bude bolja. To je priča o životu siromašnih ljudi iz neuglednog dela Čikaga, white trasha, a pre svega o jednoj nefukcionalnoj porodici sa puno dece, bez majke i sa beskorisnim ocem alkoholičerem koga maestralno glumi William H. Mancy.

Likovi su sjajno urađeni, deluju tako životno i stvarno, omiljeni su mi Fiona, Lip, Frenk, Šila, Kevin i  Veronika. Pored sjajnog humora u kojem ćete beskrajno uživati, u mnogim replikama prepoznaćete mnogo bolne istine. U moru dosadnih, korektnih, jednodimenzionalnih, predvidivih, banalnih i nabudženih serija, ova je pravi dragulj.

 

Curb_your_enthusiasm

Curb Your Enthusiasm

Nedavno je počela deveta sezona ove serije posle duge pauze, i moram da priznam Larry David nije izgubio svoj “mojo”. Ako ste gledali šou Seinfeld, u pitanju je novi život Džordža Konstance (zapravo Larry Davida koji je njen i koautor). On je sada slavan i bogat posle ogromnog uspeha serije Seinfeld, što na žalost, ili na sreću, nije uticalno na njegov karakter, koji ga dovodi u nesvakidašnje komične situacije. Serija je drugačija od mnogih sitkoma zašto što je bazirana na improvizaciji glumaca, i vrlo je politički nekorektna, što zaista prija i pravo je osveženje zbog svepristunog PC terora.

 

i-love-dick-tv-series-ordered-by-amazon-cancelled-or-renewed-e1475006792980

I love Dick

Obožavam seriju Transparent, skoro sam odgledala četvrtu sezonu, prava je šteta što su epizode tako kratke. Likovi iz te serije su toliko egocentrični, razmežani, izgubljeni, i opet ih volite, jer izgledaju tako stvarno, navijate za njih svim silama da nađu smisao u svom životu i da prestanu da lutaju, što oni uvek uspevaju da ne urade. E, autor te serije je Jill Solowey koja je napravila novu odličnu seriju I Love Dick. To je priča o izuzetno iščašenim likovima, kao uostalom i Transperent, ali je drugačija, i vizuelno još bolje izgleda. Iako je serija rađena prema feminističkom romanu autorke Chris Krauss, srećom ima malo veze sa njim. Knjiga je teška glupost, neki mambo-džamno kvazi-intelektualizma i kvazi-umetnosti, i bolje da je ne čitate.

 

Drame i trileri

 

anne-with-an-e-tv-show-on-netflix-canceled-renewed-590x283

Anne with an E

Oduševljena sam novom verzijom Eni iz Zelenih Zabata. Iako je prilično mračna priča i izmenjena u odnosu na original, fotografija i gluma glavne glumice su fantastični. I mojoj deci se serija veoma svidela.

 

The Jewel

The Jewel in the Crown

Prastara britanska serija koja se dešava u Indiji, uoči sticanja njene nezavisnosti. Prelepa u svakom smislu, bilo je uživanje gledati je.

 

American crime story

American Crime Story – People vs. O.J. Simpson

Izuzetno teška priča, jedna od mračniji epizoda novije američke istorije. Glavni glumac je neubedljiv, ali zato je Sarah Paulson fenomenalna. Ja sam vrlo malo znala o O.J. Simpsonu, koji je nedavno pušten iz zatvora, ali za neko drugo krivično delo, i gledanjem ove serije sam u stvari puno toga naučila o američkoj popularnoj kulturi, recimo kako je porodica Kardašijan postala popularna.

 

Flaming

Fleming

To je životna priča Iana Fleminga, autor knjiga o Džejmsu Bondu. Počela sam da gledam ovu seriju samo zbog toga da vidim da li se u njoj pojavljuje lik Duška Popova, našeg čoveka po kome je navodno napravljen lik Džejms Bonda. Nije ga bilo, ali mi se svidela serija, samo Britanci mogu da naprave tako dobre istorijske serije.

 

assets

The Assets

Ovu seriju sam gledala kad je bila ona halabuka oko američko-ruskog špijuniranja. Serija je rađena po istinitoj priči, o krtici u američkoj obaveštajnoj službi koja je radila za Ruse, 80-ih godina prošlog veka. Zanamljivo je videti kako je to sve izgledalo sa ove istorijske distance.

 

Continue Reading

Ragu od pečuraka

Ragu od pečuraka

Iako je originalno ragu vrsta sosa od mesa koje ide uz testeninu, često ćete naći u italijanskim kuvarima i ragu od pečuraka. Italijani vole i cene pečurke, i umeju od njih da naprave predivna jela kao što je recimo ovaj rižoto od pečuraka.

Ragù je nastao u Italiji, negde u 18. veku, verovatno po ugledu na francuski ragoût, takođe jelo sa mesom, i dalje je jedan od omiljenih soseva za nadevanje paste tj. testenine. Najpoznatiji ragu je svakako Bolonjeze.

Ovo jelo je najbolje da pravite od više vrsta pečuraka, sami šampinjoni nisu dovoljni, valjda zato što su to najmanje aromatične pečurke, osim toga različite vrste pečurki daju poželjnu različitu teksturu. Ako ne možete da nabavite sveže vrganje, sasvim su prihvatljivi oni sušeni. Bukovače i lisičarke su takođe odličan izbor, i možete ih koristiti u manjoj količini kombinovane sa šampinjonima. Takođe, na ukus ovog jela utiče i izbor začina i začinskog bilja, kada su u pitanju pečurke jednostavno ne možete da pogrešite ako u njih dodate lovorov list, timijan, peršun i crni biber. Pored belog vina ovom jelu možete da dodate sok od paradajza, ili umesto vina pileću supu.

Iako je jednostavno za pravljenje, zbog svojih sastojaka, koji mogu da budu skupi, ovo jelo je idealno za neke posebne prilike, naročito porodične – deca obično vole ovakva jela. Kao i svaki ragu, najukusniji je dan posle, pa je na vama da odlučite kada želite da ga poslužite.

Ragu od pecuraka 2

Pored testenine ovaj ragu možete da služite i uz palentu, pogledajte ovde sličan recept za jelo sa pečurkama i palentom.

U jednom od ranijih postova sam se bavila popularnim vrstama jestivih pečuraka, pa ako želite više o njima da saznate pronađite članak ovde.

 

Na kraju recepta možete da vidite fotografije koje sam skoro napravila u jednoj šumi pored jezera, u centralnoj Pensilvaniji, koja mi se učinila kao idealno stanište divljih pečuraki. Kraj leta je bio veoma kišovit, pa kao što vidite na slikama, vegetacija koja voli vlagu je potpuno izdominirala. Mahavina, paprat, lišaji i pečurke su zagospodarili šumom, neki prizori su izgledali potpuno nadrealno. Moram da vas upozorim da su mi vrste pečuraka na fotografijama potpuno nepoznate, najverovatnije su otrovne, ipak vizuelno su vrlo atraktivne.

 

Ragu od pečuraka

Ragu od pecuraka 4


Sastojci:

2 kašike maslinovog ulja

1 veći luk, iseckan (najbolje ako imate ljutiku, u tom slučaju 2 komada)

2 čena belog luka, sitno iseckanog

5 grančica timijana

2 lovorova lista

800g očišćene i iseckane pečurake (šampinjoni, bukovača, vrganji, lisičarke, šitaki pečurake)

30g sušenog vrganja, prethodno potopljenog u vrućoj vodi da omekša, opciono

So i biber prema ukusu

1/2 – 1 šolja suvog belog vina

1/2 šolje soka od paradajza, opciono

2 kašike iseckanog peršuna

1 kašika putera

 

Prilog: kuvani makaroni

 

Priprema:

Najpre iseckani luk dinstajte u šerpi na maslinovom ulju nekoliko minuta na srednje jakoj vatri, dodajte iseckani beli luk, 2 lovorova lista i timijan. Posle pola minuta dodajte iseckane pečurke. Kuvajte pečurke uz povremeno mešanje dok ne odmeknu, i njihov sok ne ispari, oko 15 minuta. Dodajte soli i dosta bibera, pečurke ga vole. Na kraju dodajte belo vino i sok od paradajza. Kad se tečnost zgusne slonite ragu sa vatre i dodajte mu iseckani peršun i jednu kašiku putera.

Služite ragu uz skuvane makarone.

 


 

umske pečurke 18 (1 of 1)

umske pečurke 19 (1 of 1)

umske pečurke 1 (1 of 1)

umske pečurke 17 (1 of 1)

umske pečurke 16 (1 of 1)

umske pečurke 15 (1 of 1)

umske pečurke 14 (1 of 1)

umske pečurke 13 (1 of 1)umske pečurke 12 (1 of 1)

umske pečurke 10 (1 of 1)

umske pečurke 8 (1 of 1)

umske pečurke 7 (1 of 1)umske pečurke 6 (1 of 1)umske pečurke 5 (1 of 1)umske pečurke 4 (1 of 1)umske pečurke 3 (1 of 1)

umske pečurke 9 (1 of 1)

Continue Reading

Vasina torta

vasina torta

Svi su čuli za Vasinu tortu, to je najčuvenija srpska tradicionalna torta, pominje se još u originalnom Patinom kuvaru, mnogima su mame i bake pravile upravo ovu tortu za rođendane, ali, verovali ili ne, ja sam je prvi put u životu probala tek pre neki dan, nikada se nije pravila u mojoj kući. Doduše mama mi je uvek spremala za rođendan tortu koja je imala identičan fil kao Vasina torta.

Ovo je jedna od retkih domaćih poslastica uz koju ide priča o njenom nastanku, i vrlo je romantična. Izgleda da ju je Spasenija Pata Marković prva zabeležila u svom Velikom narodnom kuvaru. Legenda kaže da je torta nastala tako što ju je napravila tašta jednog Vase iz Paraćina u zahvalnost što je njenu ćerku davne 1908. godine odveo u Beč kod doktora da se porodi, i tako dobila zdravog unuka. Torta je za to vreme bila vrlo posebna zato što je u nju išla pomorandža koja je u to vreme bila retka i skupocena voćka. Skoro sam bila na nekom starom imanju jedne bogataške porodice, ovde u Merilendu, i pored kuće je bio jedan omanji staklenik, i kada sam pitala čemu to, dobila sam odgovor da je to mesto za uzgoj pomorandži, svaka bogataška kuća je nekada imala pomorandžino drveće na svom imanju, to je bila stvar statusa. Eto, sad vidite koliko je ta voćka nekada bila dragocena.

Vasina torta

U tortu su išli i drugi skupi sastojci –  bademi, orasi, čokolada i puter. Ovde sam našla jednu teoriju da se Vasina torta izgubila sa naših trpeza poslednjih decenija upravo zbog svojih skupih sastojaka, imala je veliku konkurenciju u mnogo jeftinijim domaćim tortama.

Još jedna posebnost ove torte je u tome što ima različite slojeve, ne kao klasična torta koja ima 2-3 kore i fil između.

I tu je šaum, ili kako se već zove sneg od belanaca. U pitanju je italijanski, inače postoje još i francuski i švajcarski šaum. Italijanski sneg od belanaca je karakterističan po tome što je svilenkast i veoma vazdušast. Dobija se tako što se muti sa ušpinovanim šećerom određene temperature. Ispod možete da vidite video kako se on pravi.

Trudila sam da sledim originalni recept iz Patinog kuvara, ipak kuvala sam žumanca na pari jer ne koristim sirova jaja, i za pravljenje šauma koristila sam drugačije instrukcije.

Vasina torta

Moram priznati da sam se prilično potrudila oko dekoracije ove torte, i tu ne mislim na neke posebne finese, već sam htela da ona dočara sadržaj torte na najbolji način. Bilo mi je važno da se vidi da se torta sastoji od tri različita sloja, nisam htela da bude sva prekrivena snegom od belanaca. Dalje, htela sam da se udenem pomorandžu u dekoraciju, jer ona jeste najvažniji sastojak ove torte. I htela sam da Vasina torta ima malo moderniji izgled.

Pošto se Vasina torta izgubila sa naših trpeza, puno ljudi mi je reklo, jao, Vasinu tortu nismo jeli decenijama, ovo je moj mali doprinos njenom povratku. Inače, pravila sam je za rođendan mom mužu, i svi su bili veoma zadovoljni njenim ukusom, i Amerikanci i domaći.

 

Vasina torta

Vasina torta


Sastojci za prvu koru:

5 jaja na sobnoj temperaturi, belanca odvojena od žumanaca

5 kašika šećera

1 kašika brašna

6 kašika samlevenih badema

1 kašičica ekstrakta vanile

 

Sastojci za kremasti sloj:

1 pomorandža, kora izrendana i sok isceđen (oko 10 kašika)

125ml vrućeg mleka

4 kašike šećera

200g mlevenih oraha

60g gorke čokolade

4 žumanca

125g šećera

150g putera, na sobnoj temperaturi

 

Sastojci za italijanski šaum (Italian meringue):

4 belanca, na sobnoj temperaturi

200g šećera

125ml vode

1/2 kašičice limunovog soka

 

Priprema:

Zagrejte rernu na 175C (350F). Pripremite kružni pleh prečnika 23cm, podmažite ga i pospite brašnom.

Najpre mikserom umutite belanca dok ne dobijete gust sneg. U drugoj posudi mikserom umutite jaja sa šećerom dok se smesa ne utrostruči. Zatim spatulom umešajte jednu kašiku brašna i mlevene bademe. Dodajte i ekstrakt vanile. Na kraju u to dodajte umućena belanca, ali mešajte sve spatulom ili kašikom, nikako mikserom. Kad ste dobili ujednačenu smesu stavite je u podmazani pleh i pecite je oko 32 -35 minuta na srednjoj pregradi. Kad je kora gotova ostavite je par minuta u plehu, a zatim izvadite i stavite na rešetku da se potpuno ohladi.

Fino izrendajte jednu celu pomorandžu koju ste dobro oprali (najbolje da koristite organsku), a zatim iscedite sok.

Zagrejte mleko i dodajte mu 4 kašike šećera. Sklonite ga sa vatre pa u njega umešajte mlevene orahe, i na kraju u to dodajte izlomljenu čokoladu. Pokrijte posudu i čekajte da se čokolada otopi.

Umutite žumanca sa 125g šećera i to kuvajte na pari, par minuta dok se ne zagreje, uz stalno mešanje.

Smesu sa mlekom i orasima promešajte sa umućenim jajima, pomorandžinom korom i sokom. Ostavite smesu da se ohladi.

Na kraju mikserom umešajte omekšao puter i njega dobro promešajte sa pripremljenim filom.

Prethodno ispečenu koru stavite na tanjir za služenje, oko nje stavite ivicu okruglog pleha, obično nešto užeg od onog u kome se kora pekla, i preko nje ravnomerno rasporedite fil. Pokrijte pleh folijom i stavite u frižider, najbolje da prenoći.

Sutradan napravite šaum. U manjoj šerpici stavite da se kuvaju 200g šećera i oko 125ml vode, toliko da voda prekrije šećer. Za to vreme pored šporeta mutite belanca mikserom,  dodajte u to sok od limuna.

Šećer sa vodom će u nekom trenutku da počne da ključa i kad dostigne temperaturu od 118C (245F), skinite ga sa vatre. Postepeno ga dodavajte umućenim belancima dok sve vreme mešate mikserom. Kad ste potrošili sav sirup mešajte šaum na jakoj brzini dok se potpuno ne ohladi, oko 10 minuta.

Zatim ga stavite na tortu.

Najbolje da pogledate pripremu šauma na ovom videu –

 


Vasina torta 15 (1 of 1)

 

Vasina torta

Continue Reading

Tajlandska čorba sa kokosovim mlekom i gamborima

Tajlandska čorba od kokosa

Od dalekoistočne kuhinje najviše volim njihove supe i čorbe. Drugačije se spremaju od naših, često u sebi sadrže sveže sastojke koji jedva da su skuvani, kao i razne soseve koji su nama strani. Upravo zbog tih neophodnih soseva dalekoistočna kuhinja nije baš prisutna u mojoj kuhinji. Ovde ih nije teško nabaviti, ali i kada ih kupim vuku mi se dugo po policama, jer ja ne pravim dalekoistočna jela svaki dan, i onda razmišljam, bolje je da odem u njihove restorane kad se zaželim te hrane.

Od svih tih soseva koje sam nabavljala postoji jedan, koji je toliko drugačiji, neverovatno intezivnog mirisa, da ga čuvam duplo zatvorenog u frižideru. U pitanju je riblji sos, koji se pravi od fermentirane ribe, obično inćuna. Ovaj koji ja imam je vijetnamski (mam nem) i toliko se oseća da to nije normalno. Međutim kada se stavi u čorbu, naravno da je u pitanju minimalna količina, tako se lepo stopi sa ostalim sastojcima, i čorbi daje prijatan miris i ukus, da otuda ne čudi njegova popularnost u dalekoistočnoj kuhinji.

riblji sos

Što se tiče kombinacije kokosovog mleka i karija, tako karakterističnog za tajlandsku kuhinju, obožavam je. Redovno naručujem dagnje u sosu od kokosovog mleka i karija u obližnjem restoranu, nekad doduše preteraju sa ljutinom, a volim i da sama pravim Kari od bundeve sa kokosovim mlekom.

Umesto gambora možete da koristite i piletinu.

Sa ovom čorbom je i započelo moje druženje sa tajlandskom kuhinjom, i nju sam najčešće jela pored njihovog najpopularnog jela – Pad thai. Ko je jeo njihovu hranu zna koliko može da bude ljuta. Moje prijateljice, Tajlanđanke, su zato uvek birale za mene hranu koja je bila više za evropski ukus, netolarantan za toliku ljutinu.

Ako volite dalekoistočne čorbe i supe pogledajte i ove recepte na mom blogu:

Pho, vijetnamska supa

Dalekoistočna pileća supa sa soba testeninom

Kineska kiselo-ljuta čorba

Tajlandska čorba sa kokosovim mlekom i gamborima

Tajlandska čorba od kokosa


Sastojci:

1 kašika ulja

2 kašičice svežeg đumbira, sitno iseckanog

2 čena belog luka, sitno iseckanog

2 kašičice iseckane limunove trave

2-3 kašičice kari paste, ljute ili blago ljute

1-2 kašičice ribljeg sosa

1l  vode ili pileće supe

So prema ukusu

1 konzerva kokosovog mleka

1 šaka graška, svežeg ili zamrznutog

450g gambora, očišćenih, crevo na leđima uklonjeno

2 kašike iseckanog korijanderovog lišća

Par listića tajlandskog bosiljka, opciono

1 mladi luk, iseckan na kolutove

Sok od limete

 

Priprema:

U loncu zagrejte ulje pa mu dodajte iseckani đubir, limunovu travu i kari. Posle 2 minuta dodajte iseckani beli luk, i posle 1/2 minuta dodajte vodu ili supu, riblji sos i kokosovo mleko. Pojačajte temperaturu i kad čorba počne da ključa smanjite vatru. Dodajte soli i grašak, i kuvajte sve oko 15 minuta, sa poklopcem. Na kraju dodajte očišćene gambore i kuvajte ih oko 4-5 minuta. U čorbu stavite iseckno lišće korijandera i bosiljka, i sklonite je sa vatre.

Čorbu služite uz iseckani mladi luk i sok od limete.


 

Continue Reading

Hleb od banana i kokosa sa bademima i suvim višnjama

Hleb od banana je veoma popularan u američkoj kuhinji, i tako je još od vremena kad banane nisu bile toliko jeftine kao danas. Pretpostavlja se da je ovaj hleb bio promovisan i uveden u domaću kuhinju zahvaljujući velikim korporacijama koje su proizvodile brašno, prašak za pecivo, i ostale sastojke od kojih su se pravile slične poslastice. Ranije je tako bilo, izađe recept za sladak hleb u reklami za recimo prašak za pecivo, u nekom popularanom ženskom časopisu, i onda ga domaćice pripremaju, i ako je dobar, ostaje dugo da živi u kuhinjama širom Amerike. Danas je to ipak mnogo drugačije.

Ali da znate, mnogo popularnih američkih poslastica nastalo je upravo na ovakav način.

Hleb od banane

Ovo ipak nije običan hleb od banane, ovaj je neobično interesantan i bogat ukusima, a takav je zato što ima u sebi kokosovo brašno, bademe i suve višnje. Našla sam recept u nekom časopisu, i prilično ga izmenila. Vi takođe možete da se igrate sa vrstama brašna, meni je ova kombinacija baš taman kako treba. U originalnom receptu nema jogurta, ali ja mislim da je u ovakvom testu neophodan. Ne bi bilo loše da bademe tostirate pre nego što ih dodate testu. Američko kokosovo brašno je krupnije od našeg, i od kako sam pronašla onaj nezašećereni postao mi je omiljeni.

Sigurna sam da ćete obožavati ovaj hleb od banana, baš kao i vaša deca. Odličan je izbor za školsku užinu.

Hleb od banane

 

Hleb od banana i kokosa sa bademima i suvim višnjama

Hleb od banane


Sastojci:

200g brašna

100g kokosovog brašna

2 kašike lanenog brašna

70g badema iseckanih na listiće ili brašna od badema

1 1/2 kašičica praška za pecivo

1/2 kašičice soli

 

2 jajeta

150g šećera

4 zrele banane, izgnječenje viljuškom

200ml jogurta

150ml ulja

50g suvih višanja, iseckanih

 

Za dekoraciju: listići sušene banane, kokosovo brašno i listići badema

 

Izduženi pleh dimenzija 23 x 11cm

 

Priprema:

Zagrejte rernu na 175C (350F).

Pomešajte sva navedena brašna, badem, prašak za pecivo i so.

U drugoj posudi pomešajte umućena jaja i šećer, pa tome dodajte izgnječene banane, jogurt i ulje. Ovlaš pomešajte sve i tome dodajte smesu sa brašnom. Kad ste i to pomešali, ne previše, u to umešajte iseckane višnje. Stavite smesu u podmazani pleh, pa preko nje stavite listove sušene banane i badema, i kokosovo brašno.

Pecite hleb oko 65 minuta. Kad je gotov, ostavite ga 5 minuta u plehu, a zatim stavite na rešetku da se ohladi.


Hleb od banane

 

Continue Reading

Rano školovanje u Americi

Kada je moj sin dobio u školi svoju prvu nagradicu, pre par godina, muž i ja smo se brže-bolje pohvalili našim porodicama u Srbiji i njihove reakcije su bile identične – Pa zar škole u Americi nisu lake? Neko bi se uvredio, ali mi smo to oboje primili stoički, čak smo se mnogo puta šalili na račun toga, uvek nas iznova fascinira sa kakvom sigurnošću naši ljudi poznaju Ameriku iako ogromna većina nije ni kročila a kamoli živela u njoj, i eto, ostala je anegdota.

Ne samo zbog tog događaja već i zbog mnogo drugih razloga odavno sam htela da napišem nešto o ranom školovanju u Americi, ali se nisam upustila u to jer je vrlo teško uopšteno govoriti o njihovom obrazovanju, ovde postoji toliko različitih škola, pristupa, pravila, da je to veoma teško objediniti. U tako velikoj zemlji sa toliko različitih ljudi teško je imati jedinstven obrazovni sistem. Ipak, postoje stvari koje su zajedničke većini škola. I u priču ću da udenem moje iskustvo sa školom u koju idu moja deca. Veoma se razlikuje od onoga kako je osnovna škola izgledala u moje vreme, iako ne živim u Srbiji već dugo godina, svesna sam da se kod nas dosta toga promenilo u školama.

Ako imate nešto da dodate ovoj priči, vaše iskustvo, ili ako nisam uspela nešto da pomenem, budite slobodni da ostavite komentar ispod članka.

Skola u Americi 6 (1 of 1)

U Americi postoje državne i privatne škole, a u skorije vreme i nešto između – charter schools. One se finasiraju od strane države ali su autonomne, kao i privatne škole, i nisu zonirane, međutim upis u školu vam garantuje jedino izvlačenje na lutriji. Ovde ne možete da upišete bilo koju državnu osnovnu školu, već samo onu najbližu vašem domu, “zoniranu”. Škole se u Americi finansiraju novcem iz lokalnog budžeta, ukoliko su veći porezi na nekretnine u lokalu, onda su škole bolje opremljene i nastavnici bolje plaćeni, najčešće su to škole sa dobrim rezultatima, ali to je najviše zbog toga što tu žive deca iz funkcionalnih, dobrostojećih i obrazovanih porodica. Sada možete da razumete zašto američke porodice biraju mesto stanovanja ponajviše na osnovu kvaliteta lokalne državne škole, što utiče i na cenu nekretnina, bolje škole – više cene kuća, uglavnom smeštene u predgrađu. Takođe, postoji i homeschooling opcija, kada roditelji sami obrazuju svoju decu prema utvrđenom programu, što čine zbog udaljenosti škole, religioznih ili drugih razloga.

Za razliku od naših srpskih gradskih škola, ovdašnje državne škole u gradovima su vrlo loše. Ako hoćete da živite u gradu, onda ćete najverovatnije gledati da decu pošaljete u privatnu školu, kao što je to u mom slučaju. U početku nisam bila srećna što moram da dajem novac za školovanje svoje dece (i dalje se sećam svog besplatnog školovanja u Srbiji), ali vremenom smo i deca i ja toliko zavoleli njihovu školu, da je jedan od razloga što se ne selimo u predgrađe i taj što želimo da deca tu nastave školovanje. Naša škola nije toliko skupa, ni fensi, čak je u nekim stvarima prilično staromodna, međutim vrednosti koje usađuju đacima, entuzijazam, požrtvovanost i briga o deci je toliko velika da prevazilazi sva moja očekivanja. Razlozi za upis u privatne škole mogu da budu razni: religiozni, neslaganje sa programom i pristupom državnih škola, loše državne škole, vašem detetu treba veća disciplina ili ima probleme sa učenjem, ili je to način da pokažete svoj socijalni status. Da, baš kao što roditelji u Srbiji kupuju svojoj deci brendiranu garderobu,  tako američki roditelji šalju svoju decu u privatne škole. Neke privatne škole mogu da budu neverovatno skupe, na primer u školi u kojoj predaje moja prijateljica godišnja školarina je 38.000 dolara! Više o odabiru škola pogledajte u jednom mom ranijem tekstu, da se ne ponavljam.

Za razliku od naših škola koje se sve otvaraju istog datuma, u Americi početak škole može dosta da varira, deca u južnim saveznim državama kreću početkom avgusta, moja su do ove godine počinjala školu krajem tog istog meseca, a ove godine su upravo danas krenula u školu, 5. septembra, najkasnije do sada, guverner Merilenda je tako odlučio. Školska godina traje do početka juna, podeljena je na tri tromesečja, i ima tri raspusta, zimski oko Božića, prolećni oko Uskrsa, i najduži letnji.

Skola u Americi 7 (1 of 1)

Ono što je najveća razlika u odnosu na naše škole je to da američke škole rade u jednoj smeni, vremenski dosta duže, od 8 do 15h (satnica takođe može da varira od škole do škole), i da tokom dana boravak podjednako traje bilo da ste prvačić ili osmak.

Deca kreću zvanično u školu sa 5 godina, tj. moraju da imaju toliko godina 1. septembra. Ako su napunili pet godina u septembru ili početkom oktobra, mogu da upišu školu samo ukoliko prođu specijalan test, što se retko dešava. Deca najpre kreću u kindergarten, razred koji ja ne bih nazvala predškolsko, jer se u njemu uči sve ono što naša deca uče u prvom razredu. Naše predškolsko odgovara predškolskom koje američka deca pohađaju sa tri i četiri godine, pre-k 3 i pre-k 4, koje nije obavezno, ali većina dece ga pohađa, jer tu uče slova i brojeve i pripremaju se za školu. Prijatelji mi pričaju da je kindergarten nekada bio više fokusiran na igru nego na učenje, kraće je trajao, ali su se stvari u međuvremenu promenile. Sada recimo u kindergartenu više i ne uče kako se pišu slova i brojevi, to su već naučili u predškolskom. Škola moje dece ima predškolski program, ona su u nju krenula sa tri godine, zatim kindergarten i još osam razreda. Razredi od petog do osmog se zovu middle school.

Američka deca imaju jedan veliki hendikep u odnosu na decu iz Srbije, a to je učenje čitanja i pisanja na engleskom jeziku, otuda ne čudi što ranije kreću u školu. Mi smo tu u velikoj prednosti, naše pismo je fonetsko, i dosta se lako uči, dok se deca u Americi zlopate godinama da nauče dobro da čitaju i pišu. Naša deca se ne zamaraju učenjem sight words, nasumičnim memorisanjem reči, i u Srbiji takmičenje Spelling Bee ne bi imalo svrhe.

Učitelji ili učiteljice se menjaju svake godine, kod njih ne postoji koncept istog pedagoga tokom prvih četiri razreda škole. Čak ne postoji ni tako jasna razlika između učitelja i nastavnika kao kod nas. U nižim odeljenjima učitelji imaju svoje asistente kao i pomoć roditelja, takozvanih room parents, koji dosta pomažu u raznim aktivnostima.

Odeljenja su dosta manja nego kao kad sam ja išla u školu (moja su prelazila cifru od 30 učenika). U Americi je već problem ako razredi imaju preko 20 učenika. Odeljenja se često prave tako da se u njima nalaze deca približno istog potencijala, ideja je da učenicima ne bude dosadno na času, grupa sa najboljim đacima ima različit program od one sa decom koja imaju problema sa učenjem. Uopšteno gledano, čini mi se da je ovdašnji školski sistem pravljen tako da može da ga savlada prosek tj. većina, dok je u Srbiji on pravljen za bolje đake. Ipak, ako je neko nadaren i vredan đak, u Americi postoji mnogo opcija, pa i specijalne škole za talentovanu decu.

Uniforma je obavezna za većinu privatih škola, ali česta i u državnim školama kao što su one u Baltimoru, zbog toga da ne bude razlike među decom u sredinama gde po pravilu ima dosta dece iz siromašnih porodica. Uniforme u privatnim školama mogu da budu prilično skupe, imaju izvezen grb škole i sastoje se od nekoliko kompleta (zimskog i letnjeg, trenerke za fizičko, karirane haljine, košulje, suknje i pantalona za devojčice, bermuda i dugih pantalona za dečake, polo majice sa dugim i kratkim rukavima, džempera, specijalnih čarapa kao i cipela i patika). Ipak, ta uniforma je vrlo kvalitetna i dugo traje, i na kraju je vrlo lepa. Takođe, nema patnje oko izbora garderobe svakog justra pred školu, i troškovi oko kupovine druge garderobe za decu su manji.

Skola u Americi 11 (1 of 1)

Za razliku od naših škola, u Americi je glavni fokus na dva predmeta – engleskom jeziku (čitanje, pisanje, razumevanje i gramatika) i matematici. Na to se troši najviše vremena, standardni testovi iz oba predmeta se sprovode u celoj zemlji i rezultati objavljuju svake godine, da se zna kako nacija stoji. Čak se i prijemi za fakultet bazira na ispitima iz ova dva predmeta. Kad je u pitanju jezik, tu se veoma insistira na tome da roditelji svakodnevno čitaju knjige svojoj deci, mislim na niže razrede, i nije samo poenta da dete nauči lepo da čita, već da razume tekst. Izbor knjiga je na vama, ali vi svako veče, 15-30 minuta, čitate knjige deci, ili ona vama, postoji i zapisnik (reading log), i onda ga na kraju meseca dostavljate nastavnicima. Prošle godine, kad je moj sin bio u drugom razredu, morao je da čak ukratko analizira pročitane knjige.

U državnim osnovnim školama se ne uči strani jezik i meni je to bilo neverovatno, na stranu što je engleski toliko popularan jezik. Doduše u privatnim školama se obično uči drugi jezik, po pravilu španski. Postoje čak i privatne škole koje imaju celu ili polovičnu nastavu na stranom jeziku, pored španskog popularan je i kineski jezik. Strani jezik dobijaju tek u srednjoj školi. Kad im kažem da sam u školi učila dve godine latinski, plus dva strana jezika, svi misle kako sam išla u neku veoma skupu privatnu srednju školu, Ne, išla sam u državnu obrenovačku gimnaziju 🙂

Skola u Americi 5 (1 of 1)

Domaći zadaci su obavezni i svakodnevni, ponegde i ne, i to u nižim razredima, ali interesantno je to da se ne daju petkom tj. vikendom, tada su deca slobodna. Domaći zadaci su takvi da mogu brzo da se urade, jedino je problem što su deca umorna od dugog dana u školi, pogotovo ukoliko imaju aktivnosti posle škole.

Knjige su besplatne za sve, pa i decu u privatnoj školi. Mi ih nismo ni videli do sada jer se ostavljaju u školi, sem radne sveske iz matematike, ali mislim da će ih moj sin ove godine doneti kući. Deca u Americi uglavnom uče u školi. Pribor i materijal nisu besplatni, osim za siromašnu decu. Naime, većina roditelja donese veću količinu istog, prema unapred dobijenom spisku, pa se to sve stavi na jednu gomilu i sva deca u odeljenju koriste.

Učenje napamet je prilično strano ovdašnjem sistemu, ja se nekad iznerviram što decu ne nateraju da bar nauče neku pesmicu napamet. Do sad nisam nijednom videla da moja deca uče i bubaju pre nekog testa, što si do tada naučio u školi to ćeš i da pokažeš na testu.

Testova ima puno, čak previše za moj ukus. Malo je čudno da deci od pet godina dajete testove sa više od dvadeset pitanja. Oni nemaju usmeno odgovaranje, već se znanje utvrđuje kroz rezultate testova. Testovi su postali veoma popularni poslednjih deceniju-dve i to zbog toga što na međunarodnim testiranjima američki učenici imaju vrlo prosečne rezultate, dok deca sa Dalekog Istoka dominiraju. Vlada je za vreme predsednika Buša Mlađeg uvela i specijalan program No Child Left Behind, po kome su nastavnici nagrađivani ili kažnjavani prema rezultatima na testovima njihovih đaka. To je bio dodatni pritisak na nastavnike pa su mnogi zamenili zanimanje, ja recimo poznajem više žena koje su nekada bile učiteljice a sada su joga instruktorke. Sad je taj program obustavljen, zato što nije bilo dobrih rezultata. Iskreno, ne znam zašto se Amerikanci opterećuju toliko rezultatima testova kad u Ameriku dolazi toliko talentovanih ljudi iz svih delova sveta, i to sa razlogom. Stvoriti ambijent gde vredni i pametni ljudi mogu da prosperiraju, a da im za to ne treba veza, je mnogo veći i važniji izazov nego spremiti decu za test. Osim toga, dobro je poznato da fokus na testove ubija kreativnost, a danas je ona itekako važna.

Ali da znate da i američki političari vole da se igraju kreiranja škola i nastave, troše na to silne pare iz budžeta, i naravno bez posebnog uspeha jer ne shvataju da škola neće da reši socijalnu nejednakost, zapravo danas je segregacija škola u Americi veća nego ikada, bez obzira na uloženi novac. I ja sam ranije naivno verovala da škola može da reši sve probleme, a onda sam shvatila, živeći ovde, da sve kreće iz porodice, da su radne navike, kultura i vrednosti koje se ponesu odatle mnogo važnije za napredak u životu. Iako neke škole u siromašnim i zapuštenim krajevima deci obezbeđuju besplatni produženi boravak, knjige, hranu i uniformu, to nije popravilo njihov socijalni status, doduše red je da društvo brine o njima ako to ne mogu roditelji. Jednostavno, u nekim kulturama obrazovanje nije prioritet, u nekima je itekako, i to čak nema veze da li ste iz siromašne porodice ili ne. Evo primera moje prijateljice Kim – njeni roditelji su došli iz Vijetnama, neobrazovani i siromašni podigli su osmoro dece, svi završili odlične fakultete, polovina ih radi na njima.

Skola u Americi 3 (1 of 1)

Ocenjivanje počinje tek u trećem razredu, i to slovima, A je naša petica, F je jedinica, i na fakultetu se tako ocenjuje. Iz nekog razloga ocene se kriju, kad sam ovde studirala svako bi dobio rezultate svog testa u koverti. Samo kad se setim kako su u Srbiji nastavnici naglas izgovarali ocene pismenih zadataka, nije ih čak mrzelo da poređaju sve vežbanke tako da na vrhu gomile budu one sa najgorom a na dnu sa najboljom ocenom. I pre slovnih, deca dobijaju opisne ocene u svojim izveštajima (reports) na kraju svakog tromesečja, pa i na testovima dobijaju procente, tako da vrlo dobro znate kako vam deca stoje u školi. Ti izveštaji su nekada toliko detaljni, svaka stavka u vezi ponašanjem i učenjem vašeg deteta je dobro izanalizirana, da pomislite da ti učitelji bolje poznaju vaše dete od vas samih. Pored testova ocenu takođe formira i aktivnost na času kao i projekti na kojima često rade. Veoma se insistira na tome da deca aktivno učestvuju na času, njihovo mišljenje se veoma uvažava i ohrabruje njihova kreativnost i samostalnost, otuda ne čudi entuzijazam, pozitivno razmišljanje, samopouzdanje i preduzimljivost kod većine ovdašnje dece.

U školi moje dece se ne ocenjuje samo učenje već i ponašanje na nastavi. Skoro su uveli poseban program, dobijaju neke poene pa ih na kraju tromesečja sabiraju i nagrade ne dobijaju samo najbolji učenici već i ona deca koja su nakupila najviše poena za dobro ponašanje. Roditelji dobitnika te nagrade se takođe pozivaju da učestvuju u svečanoj dodeli nagrada. I nije bitno samo da ste mirni na času već morate da budete proaktivni, recimo da se sami setite da pomognete drugu ili nastavniku, itd. Deca u predškolskom i kindergartenu svakog dana dobijaju boju za svoje ponašanje, plava je za najbolje dok je crvena za najgore ponašanje, nekada kad ste posebno dobri budete off the chart.

I roditeljski sastanci su drugačiji nego kod nas. Nema grupnih sastanaka, već imate 15 minuta da se ispričate sa nastavnikom o vašem detetu. Napravi se raspored u par dana i vi javite koji vam termin odgovara. Uvek možete da kontaktrate nastavnika imejlom ukoliko ima potrebe za dodatnim viđenjem.

Roditelji đaka su izuzetno puno angažovani u radu škole. Postoji čitava organizacija, Home School Association, koju čine roditelji-volonteri koji vode razne aktivnosti u školi. Postoji savet, razni odbori, klubovi, itd. Svaki roditelj je u obavezi da odradi 25 sati volonterskog rada godišnje,  možete da date novac umesto toga. Moram da kažem da sam ja bila veoma protiv toga u početku, mislim nije fer da naši roditelji nisu morali ništa od toga da rade,  međutim toliko sam zavolela tu školu, nastavnike i decu, da im sad svašta radim, od fotografisanja do pomoganja oko društvenih mreža, i drago mi je da mogu da im pomognem.

Pored užine, deca obično oko podneva imaju ručak u kantini. Možete da kupite jelo za svoju decu, naručuje se “online”, a možete i da ga spakujete kod kuće i za to se koristi čuveni – lunch box.  Posle ručka deca obavezno idu napolje da se dobro iskaču.

Skola u Americi 13 (1 of 1)
Svaki đak dobija poneko zaduženje u razredu koje se menja iz nedelje u nedelju.

Disciplina je u školama veoma važna, vrlo su striktni kada su u pitanju pravila, posebno u privatnim školama. Malo je ironično to da danas roditelji plaćaju privatne škole da bi bili strožiji prema njihovoj deci. Na početku godine dobijete handbook, knjigu gde su opisana pravila i očekivanja od strane škole, tako da nema nesporazuma, vi ste upoznati a i saglasni sa svim navedenim stavkama. Detalji mogu da idu dotle da je opisan kakav nakit deca smeju da nose u školi, da kosa ne sme da pokriva lice, nema lakiranih noktiju, kao ni upotrebe mobilnih telefona u školi, itd. Ukoliko dete prekrši neka od pravila može da bude isključeno iz škole. Mislim da dobroj diciplini doprinosi i to što je deci veoma jasno objašnjeno kakvo ponašenje se od njih očekuje, postoje natpisi od toaleta pa do učionice koje korake moraju da slede.

Deca jesu utrenirana, ali sa druge strane, nastavnici su u isto vreme puni ljubavi i pažnje prema deci, i veoma se trude da im prirede nešto nesvakidašnje i interesantno u nastavi. Svaki nastavnik ima svoju učionicu i onda je organizuje i dekoriše prema svojoj volji, nekada malo preteruju u druženju sa Pinterestom. Pored nastave, deca gledaju filmove, posle testova obavezno đuskaju, nastavnici šalju roditeljima video da vide kako se deca lepo zabavljaju, nije samo da uče. Moja deca su sa učiteljicama pravila američke palačinke i domaću Nutelu, gajila zamorče, pravila robote, sadila biljke u zadnjem dvorištu, učila kako se igra polka, slavila su srpski Božić, vezla i štrikala, i ko zna šta još nisu radila. Pored toga što obeležavaju svaki praznik, to uključuje hranu, dekoraciju i razne animacije, školski kalendar je pun raznih događaja i prilika da se nešto proslavi. Ovde možete da vidite kako su proletos obeležili International day i između ostalog predstavili Srbiju. Pored toga đaci često idu na izlete, recimo na farmu, ili do muzeja, pozorišta, zoološkog vrta, lokalne biblioteke, na piknik, itd.

Komunikacija nastavnik-roditelji se ponajviše obavlja preko jedne fascikle u kojoj se nalaze domaći zadaci, plan nastave i aktivnosti za nastupajuću nedelju. Pored toga postoji veća fascikla koja stiže svakog utorka gde dobijate razna obaveštenja, rezultate testova, itd, nekad poželim da imam sekretaricu da mi pomogne da se izborim sa silnom papirologijom.

Najvažnija osoba koja daje karakter školi je direktor. U školi moje dece direktorka je jedna izuzetno sposobna i predana žena koja stigne i da dočeka decu ujutru, i da ponekad pregleda domaće zadatke, ništa joj nije teško, i da naravno vodi celu školu. Skoro je htela da se penzioniše, ali roditelji su toliko kukali da je na kraju rešila da ipak ostane. Evo jednog detalja njenih organizacionih sposobnosti – proletos sam slikala decu iz škole za školski godišnjak, i ja neobavezno kažem direktorki da bi bilo super da jednog dana okupimo sve đake iz škole i da ih sve zajedno fotografišemo, i ona meni na to kaže, Hajde, sada ćemo to da uradimo. I stvarno sve je to ona uspela da izorganizuje u vrlo kratkom vremenskom periodu, doduše škola je mala, ne sećam se dobro ali mislim da je radio toki-voki.

Skola u Americi 2 (1 of 1)
Nastavni kadar tradicionalno dočekuje đake prvog dana u školi sa pesmom.

Ono što mi se ovde ne dopada je to da američke škole imaju puno days off tj. neradnih dana, pored praznika i raspusta, bar jedan dan mesečno, što je zaista otežavajuća okolnost ukoliko oba roditelja rade, pošto već ionako imaju kratke odmore.

Iako je moja osnovna škola bila mnogo skromnija, nastava monotona i dosadna, nas nastavnici nisu baš zabavljali, ja odatle nosim dosta lepih uspomena, volela sam da idem u školu, volela sam da učim, a i nastavnici su me voleli zbog toga. Meni je uglavnom predavala stara garda, pred penzijom, nastavnici sa autoritetom. Ja se još uvek sećam kako me je sa drugaricom moj stari učitelj vozio na minijaturnom Tomos motoru, kad je išao da nas poseti, to je bio neki stari običaj da se nastavnici upoznaju sa uslovima u kojima mu učenici žive. Ili, kad smo se na zimskom raspustu spremali za takmičenje iz matematike u njegovoj kući, tada bi se njegova žena pojavila sa tanjirom punim kolača. Pošto imam neku iracionalnu potrebu da rekreiram stvari iz mog detinjstva, ja sam tako prošle godine na raspustu pozvala učiteljicu moga sina kod nas na ručak. Uslov je bio da ne predaje više mom sinu, jer nisam želela da oseti bilo kakav pritisak. Htela sam da joj spremim nešto posebno, da se lepo oseća, razmišljala sam vrlo je mlada i verovatno ne stiže da kuva, značiće joj puno.

I da se vratim na pitanje sa početka teksta – Da li su američke škole zaiste lake? I jesu, i nisu. Zavisi u kojem kraju živite, i kakva je škola u koju vam deca idu. Mislim da je važnije pitanje da li vam obrazovanje pomaže da napredujete u životu, da li imate koristi od toga. U Americi, bez obzira na mnoge manjkavosti obrazovnog sistema, odgovor je – da.

Skola u Americi 10 (1 of 1)
Na kraju svake školske godine se organizuje sportski dan u kome učestvuju svi đaci kao i njihovi roditelji.

 

Continue Reading

Američka pita od kupina sa lavandom

AMerička pita od kupina i lavande

Kad poželite da sebe i druge obradujete nečim posebnim, opet ne previše komplikovanim, nečime što pokazuje dobar ukus, a opet izvesnu nonšalantnost u odabiru, ova američka pita od kupina sa lavandom je savršen izbor. Povodi mogu da budi razni za pravljenje ove slatke pite – piknik u prirodi, okupljanje prijateljica ili čak poklon za nekog do koga vam je posebno stalo.

Ukus ove pite je vrlo bogat, pravi vatromet letjih mirisa i ukusa, hrskavi deo kore u kombinaciji sa voćnim džemom je prava radost za sva čula. Bez ukusa lavande ova pita ne bi bila toliko zanimljiva, kupinama treba nešto da ih “oživi”. Najbolje da lavandu postepeno dodajete, nekad količina zavisi od toga koliko ima arome u sušenim pupoljcima lavande, da ne bi preterali sa njenim ukusom, što nije dobro. Imala sam ambiciju ovog leta da napišem članak o vrlo zanimljivoj temi – slaganje voća sa začinskim biljem, ali o tome nekom drugom prilikom.

Već sam dosta američkih pita spremala, i one su dosta zastupljene na blogu, ipak uvek se vraćam ovom starom članku gde možete dosta da saznate o američkim pitama, kako se prave, koje vrste postoje, itd.

AMerička pita od kupina i lavande

Negde pred kraja proleća, taman kad je izbačena na Netfliksu, počela sam da pratim dokumentarnu seriju The Keepers, glavni razlog je bio taj što se priča dešava u predgrađu Baltimora, pre skoro pola veka, a mene istorija grada u kome živim veoma zanima. Serija je interesantna, ali razvučena, na momente veoma mučna, i ponekad deluje nerealno. Pošto se serija bavi vrlo kontraverznom temom, ubistvom mlade časne sestre, uzgred vrlo talentovane i lepe koja je predavala u jednoj katoličkoj privatnoj školi, momentalno je izazvala veliku pažnju u javnosti. Serija nažalost nije dala odgovor ko je ubica, ali je bacila vrlo mračnu senku na katoličku crkvu i njenu nadbiskupiju u Baltimoru, inače najstariju u SAD.

Baš u to vreme kada sam pratila seriju pojavio se oglas na komšijskoj društvenoj mreži Next Door, da, i to postoji, za besplatnu turu sa vodičem u obližnjoj katoličkoj crkvi, sveti Majkl. Ta crkva, odnosno njen veliki kompleks, su me oduvek fascinirali, izgledaju kao stvoreni za neki film sa mračnom tematikom. Nisam uspela da saznam puno toga o njoj na internetu, osim toga već neko vreme nije radila, iako spolja izgleda dosta očuvano. Crkvu su sagradili nemački doseljenici, katolici, početkom 19. veka. Pored velike crkve, izgrađene u pseudo-romaničkom stilu, tu je dosta zgrada, između ostalog dve su služile kao škole, jedna je bila za devojčice, a druga za dečake. U Americi većina privatnih škola su katoličke, i dan danas u nekima imate samo dečake ili devojčice.

Razlog za organizovano razgledanje tog crkvenog i istorijskog kompleksa, a to je i glavni razlog pominjanja ove priče, je taj što hoće da u njemu naprave pivaru i restoran, plus stanove, pre nego što počnu sa radovima investitori su hteli da komšiluku predstave kako će sve to da izgleda.

St.Michale's 10-1

Bilo je tu dosta ljudi koji su kao i ja poželeli da vide ostatke jednog prohujalog vremena. Čak smo dobili dozvolu da uzmemo neke stvari, doduše sve je već bilo “očišćeno”. Na moje razočarenje unutra su prostorije izgledale u stilu 70-ih i 80-ih godina prošlog veka, ako postoji groznije period u dizajnu onda je to taj, mada mi nije toliko smetao u Srbiji. Ogromna ogledala po zidovima, linoleum preko parketa, spuštene tavanice koje su sakrivale originalnu štuko dekoraciju na plafonu, skupi i vredan rad je zamenjen onim jeftinim. Investitori su već sondirali svaku prostoriju da vide od čega se sastoje zidovi i podovi, pa sam mogla da vidim kako je to sve prethodno izgledalo.

Dakle za nešto više od godinu dana u samoj crkvi će biti sagrađen restoran, u bočnim prostorijama pivara, u ostalim zgradama stanovi, čak će jedna mala kapela izvan naosa da završi kao spavaća soba. Vitraži i sav originalni ugradni delovi moraju biti sačuvani po zakonu, spoljašnjost objekata pogotovu. Muška škola je već pretvorena u zgradu sa stanovima.

Eto, ja sam svašta videla u svom životu, ali restoran tj. pab u crkvi, pa još okolo pivara, još uvek nisam, i sad me živo zanima kako će to da izgleda. Inače, u mojoj okolini ima neobično puno crkvi, neke su prestale sa radom pa su dodeljene gradu, a on gleda da ih što pre proda i pokupi porez, i mnoge od njih su pretvorene u različite objekte, uglavnom u stambene zgrade, ali i u škole, vrtiće, sportske centre, itd. Doduše ima i u Beogradu jedna crkva koja je pretvorena delom u pozorište, a delom u klub, čak je moj svekar vodio tu rekonstrukciju. U pitanju je Bitef.

Kad sve bude gotovo, idem u inspekciju, i donosim vam fotografije ovog zdanja sa novom namenom. Pogledajte na slajdšou ispod kako crkva i kompleks oko nje izgledaju.

This slideshow requires JavaScript.

 

Američka pita od kupina sa lavandom

AMerička pita od kupina i lavande

 


Sastojci za testo:

300g brašna
220g hladnog putera, iseckanog na kockice oko 1cm veličine
100ml ledeno hladne vode
1-2 kašike šećera
1 kašičica soli

 

Za punjene:

500g kupina, svežih ili zamrznutih

2 kašičice istucanih suvih pupoljaka lavande

5-7 kašika šećera

1 kašika putera

 

1 jaje, umućeno, za premaz kore

Okrugla posuda za pečenje pite, prečnika oko 23cm

 

Priprema:

Najpre umesite koru –  promešajte brašno u multipraktiku, umesto da ga prosejete, zatim dodajte so i šećer, a onda iseckani puter, mešajte oko 15 sekundi. Voda se dodaje postepeno i za 30 sekundi testo je spremno. Nemojte da previše mesite testo. Testo treba da bude sipkavo, ne previše vlažno.

Kad ste umesili testo, podelite ga na dva dela i oblikujte u diskove, obložite ih plastičnom folijom i stavite u frižider na  1 sat.

U međuvremenu napravite punjenje, u velikoj činiji pomešajte kupine sa šećerom i istucanom lavandom.

Zagrejte rernu na 200C (400F).

Izvadite najpre jedan disk od testa i oklagijom ga razvucite u krug koji je par centimetara veći od pleha za pečenje. Stavite razvučeno testo na pleh i lepo ga oblikujte uz zid suda. Preko toga ravnomerno rasporedite voće, a preko voća stavite manje komade putera. Drugi disk takođe razvucite oklagijom. Na ovom videu možete da vidite kako da napravite efekat rešetke od testa. Na kraju odstranite višak testa uz ivice suda za pečenje, i preostalo testo oblikujte prstima kao na slici. Premažite testo umućenim jajetom i stavite pitu da se peče 10 minuta na temperaturi 200C (400F), i 40 minuta na smanjenoj temperaturi od 175C (350F).

Stavite aluminijumsku foliju preko pite ukoliko kora počne da gori. Kad je pita gotova ostavite je da odstoji oko 1-2 sata, a onda služite, najbolje uz sladoled od vanile.

 


 

Continue Reading

Punjene paprike na moj način, bez zaprške i Vegete

Punjene paprike

Punjene paprike su ultimativno letnje jelo. Postoji izraz na engleskom koji ih najbolje opisuje – comfort food, hrana koju biste mogli da jedete u svakoj prilici, jelo kome se uvek vraćate, jer izaziva dobro raspoloženje.

Skoro sam ih pravila, moj muž samo što nije zaplakao od sreće kad ih je probao. Njemu se to retko dešava, ali više puta ih je hvalio kako su bile odlične i sugerisao mi je da ih stavim na blog. Bile su zaista dobre, ali mislim da je reakcija mog muža više bila izazvana time što ih nije odavno jeo. Naravno uz pire krompir, to je u našoj kući obavezan prilog uz punjene paprike, utisak je bio potpun.

Moje paprike nisu spremljene po receptu moje majke, bake ili svekrve, ovo je neki moj način koji se menjao tokom vremena. U stvari nije to posebno originalan recept, jedino što nisam koristila neke tradicionalne sastojke  u njihovoj pripremi. Koristila sam:

  • maslinovo ulje umesto običnog ulja,
  • juneće mleveno meso umesto svinjskog,
  • začini i začinsko bilje umesto Vegete,
  • i nema zaprške.

Da se razumemo, ja sigurno ne želim da izigravam nekakvu policajku i da ljudima po internetu zabranjujem šta da koriste, vidim da je to danas postao popularan vid komunikacije, valjda se ljudi tako osećaju bolje i superiornije, mislim, ako ljudi vole Vegetu i zapršku neka je i koriste, već samo želim da vam sugerišem da tome postoji alternativa, koja sigurno ne narušava dobar ukus punjenim paprikama. Eto, umesto Vegete možete da koristite začine i začinsko bilje. U španskoj kuhinji postoji nešto što se zove sofrito, to je ništa drugo do baza za razne čorbe i paprikaše u našoj kuhinji, jedino dinstanom luku, šargarepi i stabljici celera se dodaje iseckan peršun, kao i mlevena slatka paprika, ali se kratko kuva, ne duže od  jednog minuta.

Punjene paprike

Ekstra devičansko maslinovo ulje uvek koristim pri kuvanju, sa par izuzetaka, znam da i tu postoje nedoumice, ali ja sam malo proučavala te stvari, i uverila se da je ekstra devičansko maslinovo ulje sasvim ok u kuvanju. Na kraju, ljudi na Mediteranu su ga vekovima koristili u pripremi hrane, pa zašto ne bih i ja.

Svinjsko mleveno meso izbegavam da koristim iz jednostavnog razloga što mi ne prija, zato uvek koristim juneće mleveno meso.

Upotreba klasične zaprške nije mi bliska, najbliže tome je proprženi beli luk u maslinovom ulju koji koristim kada zakuvavam neke čorbe na kraju.

Što se tiče odabira paprika bilo koja boja je u redu, jedino zelena ume da bude oporijeg ukusa. Kada je u pitanju količina punjenja uzmite je sa rezervom jer ona zavisi od veličine paprika i njihovog broja. Ako vam ostane višak, možete da ga zamrznete, i kasnije koristite za pravljenje špageta bolonjeze ili đuveča.

 

Punjene paprike 4-5457

Inače punjene paprike su poplarne i u Americi, jedino što se drugačije prave. Paprike se kratko obare pa se u njih stavi punjenje od mesa, a onda se zapeku u rerni.

Videla sam i u nekoj ruskoj radnji da prave punjene paprike od peglane crvene paprike iz zimnice.

 

Punjene paprike

Punjene paprike 5-5450


Sastojci:

7 srednjih babura, najbolje crvenih ili žutih, broj paprika zavisi od veličine šerpe koju imate i veličine paprika

So

Za punjenje:

2 kašike maslinovog ulja

1 veći luk, iseckan

1 manja šargarepa, sitno iseckana

1 stabljika celera, iseckana

3 kašike, iseckanog peršuna

1 kašičica, iseckanog origana

2 čena belog luka, sitno iseckanog

2 kašičice slatke mlevene paprike

800g mlevenog goveđeg mesa, sa 5% masti

120ml paradajz pirea

So i biber prema ukusu

70g pirinča srednje dužine

 

Voda

150ml paradajz pirea

2 kašike maslinovog ulja

1 kašičica soli

 

Priprema:

Najpre isecite gornji deo paprike (koji će služiti kao poklopac), uklonite semenke, i pospite je unutra sa malo soli.

U šerpi zagrejte maslinovo ulje na srednje jakoj temperaturi, dodajte iseckani crni luk, i posle dva minuta dodajte iseckanu šargarepu i stabljiku celera. Dinstajte sve još 2-3 minuta uz mešanje, zatim dodajte iseckan peršun i origano, iseckan beli luk i mlevenu slatku papriku. Kuvajte još 1 minut uz mešanje. Na kraju dodajte mleveno meso, i kuvajte ga dok se ne izgubi crvena boja, gledajte da razbijete grudvice mesa. Dodajte pire od paradajza, so i biber prema ukusu i pirinač. Kuvajte sve još oko 2-3 minuta.

Paprike rasporedite u široj šerpi ali tako se tesno dodiruju. U svaku stavite pripremljen sadržaj za punjenje do vrha. Poklopite papriku sa njenim gornjim delom sa drškom.

Šerpu ispunite vodom da pokriju oko 1/2 paprike, dodajte paradajz pire i 2 kašike maslinovog ulja i 1 kašičicu soli.

Kuvajte paprike oko 1 sat na tihoj vatri, sa poklopcem neznatno odškrinutim.

Na kraju zapecite paprike u zagrejanoj rerni na 200C (400F), oko 15 minuta.

Služite paprike odmah uz pire krompir. Obavezno sipajte i sos u kojem se paprika kuvala.


 

Punjene paprike 2-5469

Continue Reading

Fensi hot dog sa domaćim kiflama

hot dog

Hot dog je najjeftinija, najmasovnija i verovatno najpopularnija hrana u Americi. Prodaje se kao ulična hrana u velikim gradovima, uvek je prisutan na sportskim događajima, neizostavan je i na roštiljskim okupljanjima, ma gde god da se našli uvek ćete naći hot dog.

Nisam neko ko zazire od ulične hrane, ali kad je u pitanju hot dog jedem ga samo kad “umirem od gladi” ili kad je alternativa hot dogu još gora. I nisu tome viršle krive koliko kifle. Kakve su to kifle to je teško rečima opisati, probaću ovako – gnjecave i bez ikakve supstance, kao da ne jedete pecivo. Isto važi za hamburgere.

I zato kad se zaželim hot doga ja sama pravim kifle, ne pada mi na pamet da ih kupujem u prodavnici. I ne samo to, moji prilozi za hot dog su sveži i raznovrsni, senf i kečap nikako nisu dovoljni. Ako već pravim hot dog onda neka to bude sa stilom:)

Ovi gourmet hot dogs su idealni za neobavezna letnja okupljanja i piknike.

Hot dog recept 4-5948

 

 

Domaće kifle za hot dog

kifle za hot dog


Sastojci:

770g brašna

4 kašičica suvog kvasca

1 kašičica šećera

2 kašičice soli

500ml toplog mleka

40g putera, otopljenog

 

1 jaje

Susam

Dva velika tanka pleha

 

Priprema:

U toplo mleko umešajte kvasac i šećer i sačekajte da kvasac počne da bubri. To dodajte brašnu kao i otopljeni puter i sve mešajte u multipraktiku ili ručno. Kad testo počne da se odvaja od zida multipraktika prebacite ga na radnu površinu i tu ga mesite još par minuta, oblikujte u loptu, i stavite u posudu koju ste prethodno namazali uljem. Posudu pokrijte krpom i čekajte da se testo udvostruči.

Testo zatim prebacite na radnu površinu i oštrim nožem ili alatkom za sečenje testa isecite na približno 16 jednakih delova. Najbolje da loptu od testa isečete na jednake četvrtine, a svaki deo ponovo na 4 jednaka dela.

Svaki deo ovlaš oblikujte u kiflu, dužine oko 12cm, nemojte previše da radite sa testom, i stavite u pleh koji ste obložili papirom za pečenje. Ostavite prostor između testa, mada nije strašno ni ako se kifle zalepe tokom pečenja. Pokrijte testo čistom krpom i sačekajte oko 30-40 minuta da testo ponovo naraste.

Zagrejte rernu na 200C (400F). Stavite pregrade na gornju i donju trećinu rerne. Pre nego što ćete testo staviti u rernu premažite ga umućenim jajetom i pospite susamom.

Stavite plehove u rernu, jedan u gornjoj trećini, a drugi u donjoj trećini rerne, posle 10 minuta zamenite im mesta i pecite još 10 minuta.

Pošto su kifle gotove, prebacite ih na rešetku za hlađenje.

Ohlađene kifle presecite na pola, ali ne sasvim do kraja, i u nju stavite obarenu ili grilovanu viršlu sa ostalim sastojcima.

 


 

Sastojci za hot dog

 

Ideje za hot dog priloge:

Izrendani sir (meksički miks), halapinjo paprike i lišće korijandera

Salata od kupusa, rotkvice, majonez ili kisela pavlaka

Iseckana paprika, crveni luk i izmrvljena feta

Iseckani paradajz, avokado, crveni luk i lišće korijandera

Ribanac kupus i kečap

Kiseli krastavci i senf

Čili sa izrendanim sirom i avokadom

Paradajz i ajoli

Relish od kiselo-slatkih krastavaca, kečap i senf

 

Hot dog recept 5-5949

Continue Reading
1 2 3 35