Obožavam kesten. Svaki put ka gad ugledam u prodavnici, što nije često, moram da ga kupim, bez obzira na cenu. Kako sam ga skoro nakupovala u većoj količini, ali one već ispečene i očišćene, morala sam ponovo da napravim ove kolačiće jer su mi se veoma svideli.
Prvi put sam probala ove kolačiće od kestena kod moje prijateljice koja ih je spremala za slavu. Tražila sam joj odmah recept i ona me je uputila na kulinarski blog Smitten Kitchen, koji inače volim da pogledam jer je jedan od najboljih američkig blogova.
Recept je vrlo jednostavan, jedva sam se kontrolisala da mu ne dodam još nešto. Srećom ništa nisam dirala pa sam na kraju dobila vrlo kvalitetne kolačiće. Kad ih probate imate osećaj kao da jedete kesten pire, ali sa drugačijom teksturom. Baš su zanimljivi, i zaslužuju da se nađu u mojoj kolekciji sitnih prazničnih kolača.
saveti:
kestenje možete da pečete ili da kuvate, prvo je uskusnije, drugo se lakše čisti.
ovo je dobar bazični recept sa kojim možete da se igrate: recimo možete da kolačiće umačete u topljenu čokoladu umesto da ih valjate u šećer; ili recimo da im dodate jaje, itd.
umesto vanile možete da dodate tamni rum, koji se veoma lepo slaže sa kestenom.
što se tiče oblika, kolačići mogu da budu loptastog ili blago spljoštenog oblika, kao što možete da vidite na slikama.
300g kestena (ispečenog, očišćenog i iseckanog) – ovde možete da vidite kako da skuvate i oljuštite kesten
225g putera, na sobnoj temperaturi
120g šećera u prahu
250g brašna
1/2 kašičice soli
2 kašičice ekstrakta vanile
za posip:
120g šećera u prahu
1/4 kašičice cimeta u prahu
1/8 kašičice izrendanog muskatnog oraščića
priprema:
U multipraktiku sameljite kesten. Tome dodajte 120g šećera u prahu i omekšao puter i pulsirajte par puta. Zatim dodajte brašno, kome ste dodali so, i na kraju ekstrakt vanile. Trebalo bi da dobijete ujednačenu smesu.
Dobijenu smesu stavite u frižider na pola sata da se malo učvrsti.
Zagrejte rernu na 175C (350F). Pripremite veliki plitki pleh kojeg ste obložili papirom za pečenje.
Rukama oblikuje loptice veličine oraha i ređajte ih po plehu. Ako želite da kolačići budu pljosnatiji pritisnite ih dnom od čaše. Pecite ih u rerni 14-16 minuta, dok im dno ne počne da braoni.
Izvadite kolačiće iz rerne i ostavite ih u plehu oko 5 minuta. Zatim ih valjajte u šećer u prahu kome ste dodali cimet i oraščić. Služite kolačiće kad se ohlade, najbolje uz čaj ili kafu.
Čuvena evropska torta koja je vrlo prepoznatljiva po svojoj raskošnoj dekoraciji koju čine šlag, čokolada i višnje. Vrlo je lagana i jednostavno se sprema. Pravila sam je više puta, recept koji sledi mi se najviše dopao. Inače, Švarcvald u prevodu znači tamna šuma, i čokoladne kore, kao i dekoracija od čokolade, zaista stvaraju takav utisak.
Postoji torta koja me dosta podseća na ovu, isto se pravi od tamih kora i šlaga, ali umesto višanja u nju se stavljaju maline – Đenovska torta sa čokoladom i malinama.
Par saveta za pripremu Švarcvald torte:
koristite sveže višnje ili trešnje, ili one zamrznute, ili u kompotu, šta god vam je dostupno. Obavezno sačuvajte njihov sok ili sirup, jer će vam biti neophodan za pripremu torte.
kora za ovu tortu je čokoladni patišpanj, koji zna da bude suv, zato je neophodno da je dobro namočite sirupom koji se sastoji od soka i akohola
originalno za pripremu ove torte se koristi nemačka rakija od višnje – Kirschwasser, ali višnjevača može da bude pristojna zamena, pa i svetli rum
što se tiče dekoracije tu možete da bude vrlo kreativni i za to koristite tri sastojaka: šlag, čokoladu i voće.
Švarcvald torta
sastojci za koru:
6 krupnih jaja, na sobnoj temperaturi
170g šećera
60ml otopljenog putera
1 kašičica ekstrakta vanile
160g brašna
50g kvalitetnog tamnog kakaoa
1 1/2 kašičice praška za pecivo
Prstohvat soli
sastojci za fil sa višnjama:
1 tegla višanja/trešanja u kompotu (720g)
ili
360g višanja + sok
120ml sirupa ili razređenog soka
80g šećera
4 kašičice gustina
4 kašike višnjevače ili kirša
2 kašike putera
sastojci za šlag:
700ml slatke pavlake
50g šećera
za sirup: 4 kašike sirupa + 4 kašike višnjevače/kirša
za dekoraciju torte:
šlag + izrendana čokolada + višnje/trešnje sveže ili maraskino trešnje
priprema:
Najpre napravite koru.
Zagrejte rernu na 175C (350F). Obložite papirom za pečenje okrugli pleh prečnika 23cm.
U jednoj posudi pomešajte prosejano brašno i kakao. Tome dodajte so i prašak za pecivo i sve dobro promešajte. U drugoj, većoj posudi, mikserom mutite jaja i šećer dok se smesa ne utrostuči. Na kraju dok mešate dodajte u tankom mlazu otopljeni puter.
Zatim dodajte smesu sa brašnom, ali postepeno, dok smesu mešate spatulom. Stavite smesu u pleh i stavite da se peče u zagrejanoj rerni oko 30 minuta, dok čačkalica ne izađe čista kada se zabode. Pošto je kora ispečena izvadite je iz rerne i ostavite je 10 minuta u kalupu a zatim je izvadite. Sačekajte da se potpuno ohladi a zatim isecite na tri jednaka dela.
U manjoj posudi pomešajte gustin i 60ml sirupa. To ćete dodati šerpici u kojoj se kuva 60 ml sirupa i višnjevača sa šećerom. Kuvajte sve uz stalno mešanje dok ne dobijete gustu smesu. Ukoliko koristite sveže voće onda i njega kuvajte. Dodajte puter i dobijenu smesu pomešajte sa višnjama iz kompota. Ostavite da se sve ohladi i dodatno zgusne.
Napravite šlag tako što ćete mikserom mutiti slatku pavlaku i šećer. Stavite šlag u dresir kesicu.
Napravite sirup tako što ćete pomešati sirup sa višnjevačom.
slaganje torte:
stavite prvu koru (namočite je sirupom koristeći kuhinjsku četkicu)
napravite deblji krug šlagom po kori koristeći dresir kesicu
u središte stavite polovinu smese sa višnjama
prekrijte sve slojem šlaga
stavite drugu koru i nju namočite sirupom
napravite deblji krug šlagom po kori
u središte stavite preostalu polovinu smese sa višnjama
prekrijte sve slojem šlaga
stavite treću koru, vrh kore okrenite na dole da bi dobili ravnu površinu, i nju namočite sirupom
celu tortu prekrijte šlagom
napravite ružice od šlaga na vrhu torte
pospite tortu izrendanom čokoladom ili iseckanom pilerom
na vrh svake ružice stavite sveže višnje ili maraskino trešnje
Ostavite tortu da prenoći u frižideru i sutradan je služite.
Kad su kiflice u pitanju složićete se svi da je najvažnije da one budu “mekane kao duša”, i ja nemam ništa tu da dodam. Osim po koji detalj, da recimo unutra ne bi trebalo da se štedi na siru, koji treba da bude kvalitetan, bez njega kiflice bi bile suve i bez karaktera. Na kraju tu je obavezni premaz od jajeta, koji daje lepu boju kiflicama. A i susam je obavezan jer je to začin baš stvoren za kiflice.
Kiflice imaju vrlo posebno mesto u mom životu jer me podsećaju na moja rana putovanja – kad god bi se negde putovalo, eskurzije i slično, mama mi je pakovala kiflice sa sirom. I kasnije se ta tradicija održala. Sećam se mog prvog putovanja sa mužem, tadašnjim dečkom – putovali smo vozom, kušeom, do Podgorice. Voz samo što je krenuo, a mi navalili na kiflice, i kondukter, kad je ušao u kupe, bio je u fazonu, lakše malo. Sledeći put, kada smo išli na naše prvo zajedničko putovanje na more, u Grčku, desilo se da sam sa mojom porodicom kasnila na mesto gde me je čekao dečko sa njegovim kolima, mama se uspavala jer je do kasno u noć pravila kiflice.
Dakle, ima u tim kiflicama nešto posebno, i to ne samo zato što su mekane i izdašne, i imaju divan fil, već zato što su satkane od pažnje, brige i ljubavi.
Rekla bih da postoji nekoliko faktora koje utiču na to da kiflice budu mekane i izdašne – testo treba da lepo narasta i da bude ređe, a tome doprinosi i dodatak mleka. Jogurt, puter i ulje su tu za dobar ukus, a i za lakše rukovanje testom.
Ovo je nešto malo modifikovan recept za ove sjajne nestvarno mekane zemičke. Inače, isto ovo testo možete da koristite za kiflice punjene džemom, samo ih posle pospite šećerom u prahu.
Kiflice sa sirom sam nedavno pravila za događaj koji sam vam najavila u prošlom postu o ajvaru. Naime, skoro se otvorio novi prodajni prostor balkanske hrane blizu Vašingtona – MezeHub, pa sam pozvana da napravim događaj sa degustacijom naše hrane. Mislila sam da su kiflice sa sirom plus ajvar odlična kombinacija, kako za naše ljude ovde, da se podsete starog dobrog ukusa, tako i za Amerikance, da upoznaju tipične i najbolje ukuse naše kuhinje. I zaista je sve lepo ispalo, i ono što je najvažnije, ljudi su uživali u hrani i druženju. Rekla bih da nam svima to veoma nedostaje poslednjih godina. Moram da priznam da mi je bilo veoma drago što je moje kiflice probalo toliko ljudi, i to što sam često dobijala kompliment za njih, praćen izrazom “mekane kao duša”, pa sam rešila da njihov recept stavim na blog, da što više ljudi uživa u njima.
Žao mi je samo što nisam stigla da probam razne brendove ajvara koji su se degustirali, to je bila baš retka prilika. Rekla bih po utiscima da je mrtva trka između brendova Mama’s i Bakina tajna. Takođe, nisam stigla da foto aparatom ispratim ceo događaj, već samo kraj. Pa evo kako je izgledalo.
660-680g brašna (najbolje oštrog, ali i all purpose je ok)
1 3/4 kašičice soli
za punjenje:
Prstohvat soli
150-200g sira (Feta sir se pokazao kao odličan izbor)
1 krupnije jaje, umućeno
za premaz: umućeno jaje + susam
priprema:
Toplom mleku dodajte šećer i kvasac. Kada kvasac počne da bubri dodajte otopljeni puter, zatim ulje, umućeno jaje i na kraju jogurt.
Ovu smesu dodajte brašnu kome ste dodali so. Mešajte sve mikserom za testo, ili ručno, oko 15 minuta, dok ne dobijete ujednačenu smesu. Ovo testo je malko ređe, ali nije teško rukovati njime. Na kraju ga oblikujte u loptu, nauljite, i stavite u pokrivenu vanglu da naraste, 1 – 1 1/2 sata.
Pripremite veliki tanki pleh, ili dva ako ne želite da vam se kiflice spoje tokom pečenja. Obložite ga papirom za pečenje.
Napravite 2 lopte. Svaku razvucite u veći krug i isecite na 16 jednakih delova, najbolje da za to koristite nož za picu. Napunite ih smesom od sira i umućenog jajeta. Zavijajte testo tako što ćete krajeve trouglastog testa da stavite ka unutra da bi tako sprečili da fil izlazi iz kiflica tokom pečenja, i ređajte ga po plehu, gde neka narasta još 20 – 30 minuta.
Zagrejte rernu na 200C (400F).
Pre nego što testo stavite u rernu premažite ga umućenim jajetom i pospite ga susamom. Pecite testo 15-20 minuta dok kiflice ne porumene.
Pogledajte ovaj video koji može dosta da vam pomogne u pripremi kiflica.
Što se tiče ajvara, svi ćemo se složiti, rana jesen je nezamisliva bez spremanja ajvara, čak i nama u dijaspori. Iako mi ovde imamo problem da nađemo prave paprike za ajvar, a i skupe su, ipak ko hoće, uvek nađe načina. I verujte mi, sami možete da napravite odličan ajvar, to nije uopšte komplikovano. Doduše, sad mogu da se nađu odlični kupovni ajvari, ali ipak, domaći je najbolji. Da ne pominjem koliko je sam čin pripreme ajvara poseban, počevši od mirisa pečenih paprika koji ispuni kuću, druženja sa ljudima koji vam pomažu, i na kraju degustacije istog. Ima u tome nečeg vrlo iskonskog, verujem da su i naši preci imali sličan osećaj kada su pripremali hranu za zimu. I uopšte nije bitna količina ajvara, važno je iskustvo. I uvek možete da upoznate i obradujete vaše prijatelje koji nisu sa Balkana ovim fantastičnim namazom, koji verovatno nisu nikada ranije probali. Zapamtite, hrana spaja ljude.
Pre nego što pređete na recept pogledajte i ove korisne savete kako da napravite dobar ajvar.
Vrsta paprika za ajvar
Kažu da su najbolje paprike za ajvar Roga, Kutrovska kapija, Slonovo uvo (pogledajte moj prethodni članak o vrstama paprika i njihovoj upotrebi). Kod nas ovde u Americi postoji vrsta Bull’s Horn Peppers, verujem da je to naša Roga, možete je naći na američkim pijacama ili u prodavnicama sa internacionalnom hranom. Ono što je najvažnije paprike moraju da budu crvene i mesnate. Ako ne možete druge da nađete, koristite crvene babure.
Pečenje paprika
Najbolje je da paprike pečete na roštilju, jer one tako dobiju fini dimljeni ukus. Ukoliko nemate roštilj, onda je najbolje da pečete paprike u rerni, na visokoj temperaturi. Postoji i mogućnost pečenja paprika na ringli pokrivenoj aluminijumskom folijom, ali to mnogo dugo traje, i iz mog iskustva paprika se ne ispeče tako dobro.
Plavi patlidžan, da ili ne
Ja ne mogu da zamislim ajvar bez patlidžana, ali znam da ga neki ne koriste. Meni su inače paprike i patlidžan odlična kombinacija, a i tako ćete dobiti finu narandžastu boju ajvara.
Mlevenje paprike
Ako nemate mašinu za mlevenje mesa možete da koristite multipraktik, ili iseckajte sami sastojke nožem. Na taj način možete da kontrolišete teksturu ajvara. Ja recimo volim kada ajvar nije skroz kremast već kad ima manje komadiće povrća, zato mi je omiljeni ajvar sa seckanim paprikama.
Začini za ajvar
Pored standardnih začina kao što su beli luk (nemojte samo da preterate sa njim), so, ljuta parika (za one koji vole ljuto), mislim da tom spisku mora da se doda sirće, jer ono daje neophodnu kiselost, tako će se svi ukusi lepo uklopiti. Znam da ljudi obično dodaju i šećer, ali ja mislim da je to nepotrebno jer su već same paprike slatke.
Kuvanje ajvara
Nije loše da kuvate ajvar u šerpama sa debljim dnom, Dutch oven je odličan za to. I pored toga morate da sve vreme stojite uz šporet i mešate ajvar. Onog trenutka kada pređete varjačom preko dna šerpe i ostane trag, to znači da je ajvar dovoljno gust i da je skuvan.
Čuvanje ajvara
Ajvar se čuva u teglama, koje su prethodno sterilisane (oprane ih stavite u rernu zagrejane na 150C/300F pola sata). Stavite ajvar u tegle dok je još vruć. Zapecite ga u reni na 100C/210F oko pola sata. Izvadite teglice iz rerne i sada možete da dolijete malo ulja u svaku teglu pri vrhu, a i ne morate ako ćete ajvar čuvati u frižideru, i pokrijte tegle poklopcem. Kad se potpuno ohlade, stavite ih u neko hladno i mračno mesto, kao što je špajz.
Služenje ajvara
Ajvar se generalno lepo slaže sa mesom, naročito onim sa roštilja, kravljim belim sirom i sa slanim pecivom, posebno bih izdvojila:
Najpre zagrejte rernu na 220C (430F). Pripremite veliki plitki pleh i obložite ga aluminijumskom folijom.
Operite paprike, kao i plavi patlidžan, i osušite ih papirnatim ubrusom. Poređajte paprike po plehu kao i patlidžan isečen na polovine.
Pecite sve oko 45 minuta, dok paprike i patlidžan ne odmeknu, i kožica im ne potamni. Zatim ispečeno povrće stavite u neku šerpu ili sud, dobro je poklopite i sačekajte 2-3 sata, da se sve dobro napari i odmekne. Ne morate da za to koristite plastičnu kesu.
Zatim rukama ljuštite paprike i patlidžan i uklonite peteljke i seme. Pre mlevanja ocedite oljušteno povrće.
Sameljite ili iseckajte nožem paprike i patlidžan i stavite zajedno sa iseckanim belim lukom i uljem da se prži na šporetu, na umerenoj vatri. Sve vreme budite pored šporeta i mešajte smesu. Kad ajvar bude dovoljno gust, posle sat vremena prženja, posolite ga prema ukusu, dodajte mu sirće, i zatim sklonite sa vatre.
Ajvar, još dok je topao, stavljajte u sterilisane teglice. Pasterizujte ih u rerni ta temperaturi od 100C (210F) oko pola sata. Čuvajte ga na hladnom i mračnom mestu, ili u frižideru.
Ovde možete da pogledate video kako da napravite ajvar.
Najavila sam mužu pre par dana da će u nedelju imati goveđi gulaš za ručak. Uskoro mu je rođendan pa mu spremam jela koja znam da voli. Doduše to nije onaj juneći gulaš aka Boeuf Bourguignon po receptu Džulije Čajld, već naš domaći, koji se primio širom centralne Evrope, a svi znamo da je potekao iz Mađarske. Mnogo se lakše pravi, a opet je savršenog ukusa. Kako je samo meso fino mekano, a tek sos, začinjen baš kako treba. I ne samo to, ovaj gulaš pripada onoj vrsti jela koje kad probate imate osećaj kao da ste doživeli povrtak u detinjstvo, kada je sve bilo lepše i jednostavnije.
A nostalgija me radi ovih dana. Vreme je izuzetno lepo, čak je i svetlost nekako zlatna, nekad imam osećaj kao da proživljavam neko drugo pozno leto koje se desilo mnogo godina ranije. Kažem mužu kako bih volela da se bar na trenutak vratim u to neko ranije doba, da ponovo doživim to iskustvo, znam da je iracionalna ideja, ali osećaj je stvaran. Šta misliš, možda se izmisli neka mašina za putovanje kroz vreme, ili verovatnije neka pilula? Ali, kako i gde da se vratim u nešto što je moje maglovito sećanje ulepšalo ko zna koliko puta.
I bi u nedelju ručak sa goveđim gulašom, i moram da priznam da je izazvao veliko uzbuđenje za stolom, neki su tri puta punili tanjir. Na kraju, jedan tako obilan ručak je tražio i jedan dobar odmor. Pridružila sam se mužu u dnevnoj sobi koji je leškario na kožnoj sofi, na kojoj sam inače zabranila bilo koji drugi položaj tela osim sedenja. Na televiziji je bila utakmica američkog fudbala, i ne, nije me zainteresovala da je gledam, ali osećaj je bio kao nekada – mogla sam da vidim moje roditelje kako odmaraju posle ručka uz upaljeni televizor, dok smo mi deca morali da budemo tihi ili još bolje da se negde izgubimo. Setih se da kažem ćerci da mi skuva kafu, hoću još malo da budem u koži svojih roditelja.
vrsta mesa – možete da koristite ribić, meso sa kolenice, ili sa lopatice ili buta. Meso se dugo kuva, pa i ono žilavije će da odmekne. Obično ćete naći u prodavnici već isečeno meso, i često je znatno jeftinije od junećih odrezaka.
luk – ovo je pored mesa najvažniji sastojak, možete slobodno da ga stavite puno, čak i da bude u razmeri sa mesom 1:1.
prilog za gulaš – može da dođe u obzir razna testenina, najbolje ona sa jajima, kao što su flekice, makarone, ovo na slici su široki rezanci od testenine za lazanje:) Zatim, pire krompir, kuvani krompir i knedle, knedlíky, koje sam jela u Češkoj, i koje ću morati uskoro da pravim.
zaprška – ja je ne stavljam, jer pored testenine ne ide da dodajem još i brašno u sos. Ukoliko želite gušći sos stavite manje supe/vode, i više luka.
vino – jedva sam se uzdržala da ne dodam vino gulašu, ali nije loše da to ponekad učinite. Uz gulaš je najbolje da služite neko jače vino kao što su Cabernet Sauvignon, Merlot ili Bordeaux.
sastojci:
1kg junećeg mesa, iseckanog na veće kocke
So i biber prema ukusu
2 kašike maslinovog ulja
700g luka, iseckanog na rebra
2 lovorova lista
1 kašika marjorama ili origana
2 kašike slatke mlevene paprike
1/4 kašičice ljute mlevene paprike, opciono
600ml goveđe supe ili vode
3 kašike koncentrovanog paradajza
za služenje:
testenina sa jajima ili pire krompir
priprema:
Natapkajte meso papirnatim ubrusom, posolite i pobiberite. U šerpi zagrejte maslinovo ulje na srednje jakoj vatri. Pržite meso iz par tura dok ne pobraoni sa obe strane.
Izvadite meso i u šerpu stavite iseckan luk, dinstajte ga dok ne postane staklast. Dodajte mu lovorov list, marjoram/origano, i na kraju mlevenu papriku. Posle jednog minuta dodajte isprženo meso, a zatim supu/vodu. Dodajte koncentrovan paradajz i kuvajte sve dok supa ne počne da ključa. Smanjite temperaturu i na tihoj vatri kuvajte gulaš 2 sata, i to poklopljenog. Poslednjih 30 minuta kuvanja sklonite poklopac da se sos zgusne. Probajte jelo da vidite da li treba da mu se doda so i biber. Takođe posle 2 sata kuvanja proverite i da li je meso dovoljno meko.
Služite gulaš odmah uz testeninu ili pire krompir, kao i kiselu pavlaku.
Kraj leta i početak jeseni je nezamisliv bez mirisa pečenih paprika. Iako ovde gde živim, nažalost, ne postoji taj skoro magijski običaj pripreme ajvara i uopšte znimnice, ja se bar trudim da tim mirisom ispunim svoj dom. Ima u paprikama nešto neodoljivo, od njihovih jarkih boja do raznovrsnih oblika, a ukus da i ne pominjem. Kako su plavi patlidžan, tikvice, pečurke, avokado i tikve i bundeve dobile poseban post na mom blogu, vreme je da i obožavane paprike dobiju jedan. Sa pravom su jedna od najpopularnijih kultura, jer njihova upotreba je veoma raznolika – mogu da se koriste sveže, u saltama i salsama, da se peku i dinstaju, idealne su za punjenje, koriste sa kao začin, od njih se prave razni sosevi, dodatak je mnogim jelima, i naravno od njih se pravi svakojaka zimnica. Zato je paprika popularna širom sveta, inače je originalno potekla iz Centralne i Južne Amerike. U naše južne prostore su stigle u 17. veku preko Turaka, a u severne krajeve preko Mađara. I samo do znate da je Srbija u prvih deset zemalja po proizvodnji paprika.
Paprike se inače lako uzgajaju, potrebno im je dosta Sunca kao i bogata zemlja. U bašti mojih roditelja paprike su uvek imale poseban status, iako nisu tako dobro uspevale kao na jugu Srbije. Tamo gde su bile zasađene tu su bili posebni kanali za navodnjavanje, znalo se da paprika voli veliku količinu vode, i nikako nije smelo da se lišće prska vodom. Evo i danas koristim to usvojeno znanje kad uzgajam svoje paprike. Inače paprike menjaju boju kako zrele.
Postoji veliki broj vrsta paprika i njihov broj se stalno povećava. Često ima konfuzije oko njihovog naziva, pa i u prodavnicama ih često pogrešno obeležavaju, da ne pominjem slučajeve kada se zelene i crvene paprike iste vrste različito nazivaju. Takođe se drugačije zovu pojedine vrste u različitim delovima sveta. Pokušaću da vam dam pregled popularnih sorti, ako mislite da sam nešto izostavila, ili pogrešno napisala, budite slobodni da me ispravite u komentarima. Iako sam pažljivo izučavala paprike na internetu, sigurno mi je nešto promaklo.
Moram još da kažem da je narod iz Latinske Amerike izuzetno posvećen paprici, mislim pre svega na one ljute. Dovoljno je da uđete u njihove radnje i da budete totalno impresionirani gomilom papričica, naročito sušenih.
Paprike mogu da se podele u grupe po raznim kriterijumima, prema tome da li su slatke ili ljute, prema veličini i obliku, upotrebi, kao i boji.
Slatke paprike
Naša crvena
Samo sam jednom ovde naišla na naše crvene paprike, pod imenom Sweet Italian Carmen. Bilo je to na pijaci, kupila sam sve koje su se zatekle tog dana na tezgi, i od njih napravila ajvar. Kod nas postoje razne vrste, najpoznatije su one pod nazivom slonovo uvo, kurtovska kapija, roga. Kažu da su to najbolje paprike za ajvar, ali ja bih rekla i da su odlične kad su punjene sirom. Takođe su super za spremanje zimnice, setite se samo pečenih paprika, ili obarenih, iz tegli.
Babure
Paprike koje najviše koristim, jer su ovde najdostupnije. Vrlo su mesnate, ukus im zavisi od boje. Mogu da budu zelene, crvene, narandžaste i žute, i kada se njime ispuni šerpa, kad se spremaju punjene paprike, zaista neodoljivo izgledaju. Ja sa njima spremam i omiljeni mi sataraš. Odlične su i za spremanje raznih salsi, što zbog svoje lepe boje, to i zbog svoje hrskavosti i ukusa.
Postoje i polubabure koje imaju kupasti kraj kao recimo somborka, i one su odlične za pripremanje turšije.
Kubanela
Idealne paprike za pripremu salate od belolučenih paprika. Mada su za tu salatu odlične i naše duge bele paprike koje su uže i imaju zašiljeni kraj.
Banana paprika
Banana paprika se često definiše kao blago ljuta, mada one koje ja sadim u bašti nisu ljute. Uske su i zašiljene. Koriste se sveže kao prilog picama i sendvičima.
Ljute paprike
Pod kategoriju chili peppers potpadaju paprike raznih oblika i boja koje imaju jednu zajedničku stvar a to je da su ljute. Obično su sitnije od slatkih paprika. Više se koriste kao začin, tj. dodatak jelu. Ljutina dolazi od jedne posebne materije koja se zove kapsaicin. Pored svežih papričica, koriste se one sušene i samlevene. Često se od njih prave razni sosevi. Njihova ljutina može da varira od vrste do vrste, postoje jedinice Scoville skale kojima se utvrđuje njihova ljutina. Ljutina je najviše skoncentirsana u njihovim semenkama.
Halapinjo
Vrlo popularna meksička paprika, blago ljuta. Kada postane crvena onda je zovu čipotle. Koristi se za pripremu čuvene salse – gvakamole. Vrlo je zanimljiva i kada se isečena ukiseli (vidi recept dole za paprike punjene kukuruzom). Mogu i da se pune sirom, a zatim pohuju, to jelo se zove jalapeno poppers, i ja sam jedno vreme bila ozboljno navučena na njih.
Fresno
Vrlo podsećaju na halapinjo, ali su tanje i nešto ljuće. Imaju kompleksniji ukus, i koriste se za pripremu salsi, soseva a i mogu da se pune. Ova paprika je dobijena 50-ih godina prošlog veka u mestu Fresno, u Kaliforniji.
Serano
Popularne ljute meksičke papričice koje se koriste sveže ili se kisele.
Kajenska paprika
Ono što je naša Aleva ljuta paprika to je kajenska paprika ovde. Obično se suši i posle melje. Koristi se kao začin u mnogim Tex – Mex jelima, kao što je čili čorba. Kažu da ima puno zdravih svojstava.
Habanero
Jedan od najljućih paprika na svetu. Iako vrlo lepo izgleda, ne usuđujem se da je probam.
Ovo je samo mali deo vrsta paprika, jer kao što rekoh postoji ih mnogo, i nisam mogla da ih sve pronađem i slikam. Zato ću da pomenem još neke od važnih vrsta: horgoška, paradajz-paprika, mačvanka, poblano, mađarska, kolifornijsko čudo babura, vezenka, peri-peri, tabasko, anaheim, itd.
Kliknite na nazive jela i poslastica da bi našli recepte.
Ovu salatu od pečenih paprika često spremam. Obično sa paprikom pečem i luk, čeri paradajz ili plavi patlidžan. Sve to zajedno možete da pomešate i sa testeninom i da dobijete ceo obrok.
Miris punjenih paprika za nedeljni ručak izaziva jedno vrlo posebno raspoloženje, teško ga je uporediti sa bilo čim. Iako su popularne i u američkoj kuhinji, meni se više sviđaju naše. Ovom receptu nećete odoleti.
Tokom boravka u Srbiji u rano proleće uspela sam da na pijaci nabavim sušene crvene paprike. Kad sam došla kući, punila sam ih rižotom sa pečurkama i orasima i super su ispale. Ovaj moj recept je tako jednom završio u New York Times-u, samo da znate, teško je odoleti jednom ovakvom delikatesu.
Kad sam bila mala nikako nism volela ovo jelo, a onda sam se jednog dana zaljubila u njega. Možete da ga služite i na prepečenom hlebu sa mocarelom ili našim sirom.
Čili čorba
Omiljeno jelo moje porodice, koje bukvalno nosi naziv ljuta papričica. Pravi se od mlevenog junećeg mesa, pasulja, paprika i paradajza. Oduvek sam mislila da ima puno potencijala da se primi i kod nas. Moj čili je zaista odličan, i samo zbog njega bi trebalo da naručite moj Amrički kuvar (vidi kuvar dole).
Ako niste uveli u svoju ishranu salse, onda ne znate šta propuštate. Sa njima je sve ukusnije, jer imaju tako prijatan i svež ukus, lepu hrskave teksturu i veoma su zdrave. Možete da ih jedete uz bilo koje meso, ili da ih služite uz tortilja čips na raznim okupljanjima. Paprika je jedan od osnovnih sastojaka salsi, bilo da slatke ili ljute. Picco de Gallo je sigurno jedna od najpoznatijih meksičkih salsi koja se pravi od paprike, paradajza i luka. Koristite je kao prilog za bilo koje meso, kao i uz takose, naćose, enčiladu, burito, kesadilju, itd.
Kao što vidite u raznim jelima širom sveta paprika je sveprisutna. U ovo sjajno jelo pored crvene paprike ide i tajlandska kari pasta koja se pravi od crvene ili zelene ljute paprike.
Pileća krilca su u Americi vrlo popularna hrana. Moja deca su luda za njima. Mogu da se kupe u skoro svakom restoranu, čak postoje restorani specijalizovani za ovu vrstu hrane. Najpopularnija su Buffalo chicken wings, ali postoje razne vrste, razlika je samo do preliva koji se koristi. Što se tiče preliva, par puta sam ih spremala za fotografisanje i bila sam u čudu koliko ih samo ima: pored Buffalo (recept pogledajte u mom Američom kuvaru, str. 128), tu su BBQ krilca, pa sa sosom od belog luka i parmezana, sa kineskim ljutim sosom, sa limunom i biberom, itd. Uglavnom se prže, ali i ovako pripremljeni u rerni su odlična.
Ovde se krilca ne prave cela kao kod nas već se iseku na tri dela, deo na kraju krilca se često ne koristi već preostala dva. Pogledajte ovde kako to izgleda. Moram da priznam da tako lepše izgledaju.
Ja sam za slikanje koristila Buffalo sos, htela sam da tanjir lepo izgleda, ali vi možete da premažete krilca sosom koji se vama dopada, a i ne morate. Iseckane stabljike celera su obavezne, a bilo bi lepo da ih služite uz ovaj fantastični sos od buđavog sira.
Muzička nostalgija
Vozimo se kolima ćerka i ja kroz grad. Prozori su širom otvoreni, konačno je malo osvežilo. Kosu nam mrsi vetar dok na radiju ide stvar Cruel Summer (Bananarama), moram da priznam da zaista savršeno pogađa osećaj melanholonije kasnog leta. Jel ti se sviđa ova pesma, pitam ćerku, nastala je kada sam imala manje godina nego ti sada. I onda se setim da sam ovu rečenicu izgovorila nekoliko desetinu puta u poslednjih godinu dana.
Da, naši razgovori u kolima su često vezani za muziku. Najpre sam ih mesecima “mučila” muzikom sa jedne rokenrol muzičke stanice. Kažem “mučila”, jer su često protestovali i molili me da je promenim. Ja sam pak bila uporna u ideji da ih edukujem o rok muzici, čak bi im ponekad obećala dolar ako bi pogodili naziv grupe. I na kraju su zapamtili manje-više muziku važnijih bendova. Moram da priznam da sam sebi izgledala kao lik iz filma The School of Rock, kojeg je tumačio Džek Blek.
Onda sam jednog dana promenila stanicu, kada su se deca već pomirila sa mojom muzičkim ukusom, i to je bila stanica sa muzikom iz 80-ih godina. Najednom većina pesama im je bila poznata, čak su ih i pevušili. Potpuno sam bila u šoku, pogotovo kad sam jednog dana čula da slušaju i igraju uz pesmu Rikija Estlija – Never gonna give you up. Kako je moguće da znaju za tu muziku, pomislila sam, a onda su mi deca objasnila da su je čuli u filmovima i serijama, i na Tik-Toku. Iskrena da budem, ne znam da li uopšte slušaju novu muziku, i da li to uopšte više postoji. Ako pratite Rikija Beata na YT onda već znate da se danas znatno više kupuje i sluša stara muzika nego nova. I ima smisla, toliko je užasna današnja popularna muzika, kao i upšte sve vrste umetnosti, da čovek mora da se ponovo vraća u prošlost da bi uživao u nečemu. Nema više ničeg originalnog i kvalitetnog, presušila inspiracija. Tako neko bezveze vreme došlo. Civilizacijski zamor. Mada sigurna sam da ima bisera, kreativnih ljudi nikad ne manjka, ali ih je teško naći. Iskreno, i ranije se pravilo dosta treš muzike, ali to se ne sluša danas već samo vrhunske stvari.
Skoro kad smo išli na neko duže putovanje muž je u kolima pustio neki miks ex-you rock pesama sa YT. Slušaju deca muziku pa je komentarišu. Meni je bilo baš smešno kada je ćerka rekla Is he a stalker? (jel to on nju proganja) slušajući Čorbinu pesmu Ja je gledam kako spava. Kada je čula refren Galijine pesme, Ma digni ruku, ironično je dodala How motivational! (baš motivišuća pesma). Nekako joj se ta pesma najviše dojmila, pa je počela da ponavlja reči, da bi naposletku tokom celog našeg boravka u banji pevala njen refren, što je bilo vrlo neočekivano.
Takođe, moja deca su naučila da postoje i srpske verzije nekih pesama na engleskom, pa kad zapeva Sting, oni nastavljaju cerekajući se – Mesečina, bato, yeah!Mesečina, bato, yeah!
Krilca natapkajte papirnatim ubrusom, stavite ih u činiju, pospite začinima i uljem, i rukom dobro sve promešajte. Ostavite sve da odstoji oko 30-45 minuta.
Zagrejte rernu na 220C (425F). Preko velikog plitkog pleha stavite aluminijumsku foliju, pa preko toga rešetku, i na rešetku stavite krilca. Tako će krilca biti lepo hrskava.
Pecite krilca oko 45 minuta, dok ne porumene kao na slici. Vreme pečenja zavisi i od veličine pilećih krilaca.
Kad su ispečena služite ih uz celerove stabljike i sos.
Negde na početku leta bila sam na jednom grčkom festivalu u Baltimoru. Pored muzike i igre, imala sam prilike da uživam i u grčkoj hrani. Na jednoj tezgi sam primetila ogromnu šerpu u kojoj su se pržile rumene krofnice, koje bi zatim bile prebačene u sud u kome se nalazio sirup pomašan sa cimetom. Posle kratkog valjanja u sirupu krofnice bi bile služene kupcima u malim papirnatim posudama, uz šećer u prahu, iseckane orahe ili čak čokoladni sirup. I mogu vam reći da su bile savršene. Spolja hrskave, a unutra mekane. Atmosferu sa tog dogođaja i krofnice možete da vidite ovde.
Danima su me proganjale te grčke krofnice tako da sam rešila da ih spremim, baš tako kako su ih služili na festivalu, recept možete da pogledate ispod. Ali za ovaj post sam imala i druge motive. Nedavno sam pročitala knjigu Grk Zorba, i potpuno sam opsednuta njome. Ah, kakav roman! Velika preporuka! Uz to sam pre par nedelja gledala film rađen po pomenutoj knjizi, koji je ništa manje dobar. U romanu ima dosta opisa krajolika na Kritu, gde se radnja dešava, negde oko 1915. godine. Dok čitate skoro da možete da osetite mirise ucvetalog pomorandžinog i bademovog drveta, divljeg začinskog bilja na obroncima planina, topao vetar koji duva sa afričkog kontinenta, kao i lepotu mora i obale ovog za mene zaista posebnog ostrva. Odmah su počele da mi promiču slike prošlogodišnjeg boravka na Kritu, pa me je obuzela neka fina toplina. Setila sam se i jednog dana sa putovanja, za koji slobodno mogu da kažem da za mene tako izgleda savršen dan na letovanju, pa sam rešila da to sa vama i podelim.
Savršen dan na Kritu
Nije da mi ne znači puno vremena provedeno na plaži, ali za mene kvalitetno letovanje podrazumeva obilazak raznih mesta, koja se obično nalaze inland, što zbog lepih pejzaža, istorije, arhitekture, tako i zbog dobrih restorana. I ne zaboravite, kao fotograf, ja sam uvek u potrazi za interesantnim detaljima koji mogu da se ovekoveče na fotografijama. Mislim, super su Maldivi, ali brzo dosade, ne mogu po ceo dan da ležim na plaži, dok je recimo poseta Grčkoj za mene nešto mnogo uzbudljivije i sadržajnije. I ima tu opuštenu autentičnost, koju je danas teško naći. Čak ima i mesta koja su jedva turistička eksploatisana pa imaš utisak kao da si ih ti otkrio.
Naravno da smo morali da posetimo Knosos. To je lokalitet antičkog grada koji je bio centar misteriozne minojske civilizacije. Tu su razrušeni ostaci građevina koje samo donekle mogu da dočaraju kako je nekada izgledao stari Knosos. Imala sam priliku da vidim i druga minojska nalazišta, recimo Akrotiri na obližnjem Santoriniju, ali neosporno je da ovde u Knososu postoji neki poseban vajb. Sama činjenica da su Minojci pre više od 3000 godina živeli ovde, gledali iste planine i pejzaže u okolini, u vama izaziva neko specijalno osećanje. Da ne pominjem činjenicu da je to bio početak naše civilizacije. A to je vrlo posebna kultura, dovoljno je samo videti ostatke minojskih fresaka, grnčariju, skulpture, koje su izuzetno ljupke i lirske, što zbog tema, što zbog forme, pa da čovek u trenutku oseti taj joie de vivre. Sve to možete videti u muzeju u Heraklionu, glavnom gradu ostrva, koji je pola sata vožnje severno od Knososa.
Lepom utisku o Knososu je svakako doprinela činjenica da smo među prvima došli, tako da nije bilo gužve i mogli smo nesmetano da uživamo u onome što smo videli.
Na izlazu smo ugledali jedan vrlo fini kafić, zarastao u cveće, i morali smo da ga posetimo. Dok sam ispijala kafu i jela pecivo imala sam utisak da sam u vremepolovu, kao da sam na Grand Touru. Tu, blizu parkinga, nalaze se načičkane prodavnice suvenira, ulazimo u jednu. Dočekuje nas vlasnik, živahni muškarac, koji kako je saznao da smo iz Srbije, ne prestaje da priča, pominje njegovu posetu Beogradu, Crvenu Zvezdu i slično. Pokazuje nam neko posuđe, hvali ga, kaže to su njegovi roditelji pravili, vrlo specijalna keramika, kad je tu dolazio bend Red Hot Chili Peppers, naručili su čak 46 komada, i on im je sve posle poslao za Ameriku. Kasnije smo te iste posude viđali i u drugim suvenirnicama:)
Zatim smo krenuli južno, hteli smo da posetimo jedno mesto kojeg smo videli u vodiču, nije ni selo, a ni gradić, zove se Arhanes. Pre toga smo naišli na ovaj zanimljiv venecijanski akvadukt (na slici), i neplanirano sišli sa puta da posetimo crkvicu posvećenu sv. Irini. Moja ćerka je dobila ime po toj svetiteljki, ona je inače bila prva vizantijska carica, i vrlo bitna istorijska ličnost, jer je zauzdala ikonoklazam.
Crkva je otvorena, ali nikog nema u njoj, osim mačkica okolo koje hoće da se maze. Uživamo u lepom okruženju i miru. Okolo su maslinjaci i četinari, okrečene stene u žuto i belo koje morate da slikate.
Na kraju smo došli u Gornji Arhanes. Vrlo simpatično i autentično mesto. Rešili smo da se malo prošetamo po njemu pre nego što se restorani otvore za ručak. Nema mnogo turista, uglavnom su tu lokalci koji žive svoj uobičajni život. Kao i uvek, u baštama kafića dominiraju seniori, igraju karte, čitaju novine ili razgovaraju dok ispijaju kafu. Penjemo se uskim strmim uličicama koje imaju minimalne ivičnjake, na koje se penjemo svaki put kad nam motorista dođe u susret.
Kako se penjemo uz brdo, više nema lokala, ali ima interesantnih kuća sa puno murala. Podne je, jedva da ima žive duše, pojavi se po koja starija gospođa koja se vraća iz prodavnice. Prolazimo pored jedne omanje kuće koja ima širom otvoreni prozor, unutra se vidi sto na kome je neko tek jeo. Baš intiman detalj, koji mi je iz nekog razloga veoma interesantan.
Bilo je još intimnih detalja. U jednoj berbernici, isto otvorena vrata (slika ispod je zadnji ulaz u berbernicu), stariji berberin šiša još stariju mušteriju, tu je još neko muško društvo. Na trenutak poželim da slikam scenu, oni se svi okreću ka meni i posmatraju me, čekaju da škljocnem, ali ja to ne činim, ne želim da im narušavam intimu. Izgleda su bili malo razočarani zbog toga.
Svraćamo u jednu fenomenalnu pekaru prepunu raznoraznih hlebova, peciva i kolačića. Sve bih kupila, sve predivno izgleda.
Inače svuda po mestu su saksije sa cvećem, ili lozice sa cvećem koje vise sa terasa i krovova. Muškatle su najbrojnije, ali ima tu i raznog drugog cveća – petunija, bugenvilija, jasmina, anđeoskih trubica, lijandera, itd. Najlepše su ukrašeni restorani, kao da ste u nekakvoj prijatnoj džungli. Jedan prepun cveća je tog dana, nažalost, bio zatvoren.
Na kraju smo završili u jednom restoranu koga su ishvalili u knjizi vodiču koju smo koristili. I zaista je nudio interesantna lokalna jela, mada je teško naći loš restoran na Kritu. Tu smo mogli da probamo pohovane cvetove tikvica punjene sirom, zatim lokalni specijalitet, puževe sa ruzmarinom, i na kraju neku zečetinu. Na Kritu postoji lep običaj, posle jela uvek dobijate besplatno voće, obično lubenicu, ili neki dezert, kao i domaću rakiju, sa fiskalnim računom ili bez.
Zatim smo se vratili u mesto u kome smo odseli, tad smo već bili željni mora i kupanja, i baš je prijalo.
Ukrasite svoj dom, ili radni prostor, mojim fotografijama!
Klikom na slike pogledajte galerije fotografija i saznajte kako da ih naručite.
Ove fotografije, kao i one iz posta, možete da pronađete u galeriji Putovanja.
Grčke krofnice (Loukoumades)
kao što ćete videti recept za ove krofnice se ne razlikuje puno od onog za naše uštipke
ove grčke krofnice se jako lepo slažu sa sladoledom od vanile, pogotovo ako su još tople
umesto sirupa možete da stavite preko krofnica samo med
možda nije loše napraviti sirup sa ružinom vodicom ili vodicom od pomorandžinog cveta
U mlako mleko i vodu umešajte suvi kvasac i šećer i ostavite kvasac da nabubri.
Tu smesu ćete dodati brašnu koji ste pomešali sa solju.
Mešajte sve, ručno ili mikserom, dok ne dobijete ujednačeno retko testo. Pokrijte ga na kraju i sačekajte oko sat vremena da nadođe.
Za to vreme napravite sirup tako što ćete kuvati vodu i med, kojima ste dodali štapić cimeta, dok se malo ne zgusne, oko desetak minuta.
Zagrejte 4-5 prsta ulja u šerpi na srednje jakoj vatri, 6/10. Uzmite dve manje kašike, pre nego što ćete njima izvaditi testo umočite ih u zagrejano ulje. Jednom kašikom zahvatite testo, a drugom testo skinite sa prve kašike. Ili stavite testo u dresir vrećicu pa istiskujte testo u zagrejano ulje dok ga sečete makazama, kako sam ja činila.
Pržite krofnice sa obe strane dok ne dobije boju kao na slikama.
Pošto su krofnice ispržene izvadite ih iz šerpe i stavite na salvetu da se ulje ocedi, a zatim ih stavite u sirup, brzo promešajte i izvadite, pa pospite iseckanim orasima i šećerom u prahu.
Krofnice služite dok su još tople i imaju hrskavu koricu.
Ne znam koliko puta sam spremala gaspačo ovog leta, to je bio veliki hit. Verujete, ništa ne može tako lepo da vas osveži u vrele dane kao ova čorba. Da ne pominjem da se jednostavno sprema i da ne morate da palite šporet. I veoma me podseća na popularni španski doručak, Pan con tomate (paradajz na tostu), kojeg obožavam.
Već sam ranije spremala ovu čorbu, imam recept na blogu, ali je bila drugačija. Kad sam boravila u Španiji, tačnije u Andaluziji, probala sam autentični gaspačo, i ovaj recept je najpribližniji tome. Jedino što umesto kuvanog jajeta više volim da dodam salsu od paprike i luka, kao i krutone, ili cele kriške tostiranog hleba. Bez toga čorba nije tako lepa, to morate obavezno da služite uz gaspačo.
Vrlo je važno da napravite lep balans između kiselog, slatkog i slanog ukusa. Puno zavisi i od ukusa paradajza kojeg ima najviše u čorbi. Ja volim da dodam dosta kiselih sastojaka, balzamik sirće i sok od limuna, i ne štedim na soli. Najbolje da ove sastojke dodajete postepeno i da vidite koja vam količina najviše odgovara.
Ovde pogledajte video kako da napravite ovaj gaspačo.
Tradicionalna andaluzijska gaspačo čorba
sastojci:
1 krastavac, oguljen i iseckan
1/2 velike zelene babure, iseckane
1 kg zrelog paradajza, iseckanog
1 čen belog luka, iseckan
1 šolja ledeno hladne vode
1/3 šolje maslinovog ulja
1 1/2 kašičice krupne soli
1 kašičica šećera
1 kašika limunovog soka
1-2 kašike balzamik sirćeta
za salsu:
1/2 zelene babure, sitno iseckane
1/2 luka, sitno iseckanog
1 šaka lišća od korijandera
so, prema ukusu
za krutone:
4 kriške hleba, iseckane na kocke
1/2 kašičice krupne soli
1/4 šolje maslinovog ulja
priprema:
Iseckajte povrće i beli luk i stavite ga u blender, ili u neku posudu ako koristite ručni blender. Dodajte hladnu vodu i maslinovo ulje i blendajte sadržaj dok ne bude skroz izblendan.
Dodajte dok od limuna, balzamik sirće, so i šećer prema ukusu.
Stavite gaspačo u frižider da se ohladi, 2-3 sata.
Dok se čorba hladi napravite salsu tako što ćete sitno iseći papriku, luk i lišće od korijandera, dodati soli i sve dobro promešati.
Takođe napravite krutone, isecite hleb na kocke, pospite ga krupnom solju i maslinovim uljem i pecite u rerni ili tosteru dok ne porumeni.
Kad je gaspačo ohlađen služite ga uz salsu, krutone i maslinovo ulje.
Nedavno sam se vratila sa putovanja i bila zatečena neviđenom vrućinom i sparinom u gradu. Kuća mi je kao bunker poslednjih dana, sva vrata i prozori su zatvoreni, roletne navučene i klima radi na svim spratovima. A ja ne volim takvu atmosferu. Kao i uvek, posle povratka kući, dobijem ogromnu potrebnu da nešto kuvam, zato što sam željna domaće hrane. Često budem inspirisana putovanjem, ovog puta to se nije desilo. I tako sam, čim pre, napravila ovu salatu, jer je tako sveža, brzo se pravi i hladna je.
Inače kremastu salatu sa tunjevinom često pravim, ali zimi, ova je više letnja salata. Orzo, italijanska testenina, koja podseća na veoma krupni pirinač, je odličan izbor za ovakvu salatu. Ukoliko ne možete da je nabavite koristite običnu sitniju testeninu.
Od povrća sam izabrala crvenu papriku i stabljike celera (obavezno ih koristite), crveni luk, koji je najbolji izbor za salate, i kapar, koji salati daje kiselost, umesto njega možete da koristitie iseckane masline. Tu je i preliv od limunovog soka, i Feta sir, koji daju dodatnu kiselost salati, a to je ukus koji se najbolje slaže sa tunjevinom.
Ono što je najvažnije, jedna ovakva salata vam je dovoljna za ceo obrok, pogotovo ako ste žensko. Sutradan, pošto penoći u frižideru, je najukusnija.
2 konzerve tune (300g), oceđene, ako je u tuna u vodi
4 kašike Feta sira, izmrvljenog
1 kašika peršuna ili bosiljka, iseckanog
priprema:
Najpre skuvajte orzo prema upustvu sa pakovanja. Dok se testenina kuva napravite preliv za salatu – izmućkajte sve sastojke u zatvorenoj teglici. Kad je orzo skuvan, ocedite vodu i pomešajte ga sa polovinom preliva. Ostavite testeninu da se ohladi.
U međuvremenu iseckajte preostale sastojke. Dodajte navedene sastojke orzu, i preostali preliv, i sve promešajte. Dodajte još soli ako je neophodno. Pre služenja pospite salatu izmrvljenim sirom i iseckanim peršunom.
