Šta da vam kažem, jedva sam sačuvala ovih četiri komada mafina, koje možete da vidite na slikama, toliko su slasni i neodoljivi. Pravila sam ih par puta otkakao sam ih videla u nekom kuvaru, i zaista su posebni, nisu to tek neki mafini, ovi imaju vrlo bogat i kompleksan ukus. I svaki put kad ih probamo, prokomentarišemo, “baš su dobri”.
A probala sam mnogo vrsta mafina, i već sam ih se pomalo zasitila, nije lako naći nešto novo i interesantno, i zato su me ovi mafini oduševili. Nazvala sam ih mramorni jer se sastoje od testa u dve boje, sa čokoladom i bez. Banane daju finu sočnost i lepo se slažu sa čokoladom. Umesto espresa koristite Nes kafu, ali nemojte da je ne stavite, jer kafa daje mafinima naročit ukus. Kao što vidite, vrlo su atraktivnog izgleda, postoji mali trik kako dobijete zanimljive šare na vrhu mafina.
Inače smo ove mafine spremali ćerka i ja i za njeni školski projekat. Pravili smo zapravo video kako se prave mafini u pola mere, jer ovih dana uče deljenje razlomaka iz matematike. Verovatno ste primetili da se ovde koriste za recepte posebne šolje kao mere, zovu ih cups, i idealne za savlađivanje razlomaka.
150g čokolade (ukoliko je tamna dodajte još šećera)
1 1/2 kašike espresa ili Nes kafe
280g brašna
1/2 kašičice soli
1 kašičica praška za pecivo
1 kašičica cimeta
150g šećera
3 krupnije zrele banane, izgnječene
2 jajeta, umućena
120ml ulja
100ml jogurta
1 kašičica ekstrakta vanile
priprema:
Najpre otopite čokoladu na pari, pa joj dodajte espreso ili Nes kafu, i ostavite je da se malo prohladi.
Zagrejte rernu na 175C (350F) i pripremite pleh za mafine. Ja sam koristila pleh koji se ne lepi, ukoliko nemate takav pleh podmažite ga uljem ili testo stavite u papirnate korpice.
U jednoj posudi pomešajte brašno, so, prašak za pecivo, cimet i šećer. U drugoj, većoj posudi, izgnječite banane, dodajte umućena jaja, ulje, jogurt i ekstrakt vanile. Tome dodajte smesu sa brašnom i sve promešajte. Oko 330g ove smese stavite u posudu sa otopljenom čokoladom i sve dobro promešajte.
Žutu smesu rasporedite po plehu za mafine i u svaki otvor kašikom napravite malo udubljenje. U to ćete staviti čokoladnu, tamnu, smesu. Na kraju čačkalicom počnite da kružite po testu dok ne dobijete efekat kao na slikama. Stavite mafine da se peku 25-30 minuta. Kad su gotovi izvadite ih iz pleha i malo ih ohladite pre služenja.
Dugo, dugo mi je trebalo da nađem pačije batake i mast da bih napravila ovo čuveno francusko jelo. Toliko puta sam gledala recepte, naručivala ovo jelo u francuskim restoranima, i zamišljala kakvo bi bilo kada bih ga sama napravila. Ali naći pačije batake ovde je skoro nemoguća misija, iako nije teško nabaviti celu patku (za njenu pripremu imam super recept). Doduše ima ponekad da se kupi pripremljen batačić, ali po ceni od oko 25 dolara po komadu. Ja sam 4 bataka i mast nabavila za manje novca.
Način pripreme pačijeg konfita je vrlo jednostavan, samo što pečenje traje dugo. Naime, patka ima vrlo masno meso, otuda fina sočnost, ali tu treba biti vrlo pažljiv, suviše masti nije dobro, posebno kada je u pitanju njena korica. Suština je da se patka oslobodi masti tokom pečenja, a opet da zadrži sočnost, zato je dugo pečenje na niskoj temperatiro rešenje, kao i završno pečenje na visokoj temperaturi da se stvori lepa hrskava korica.
A meso pačijeg konfita je nešto božanstveno, mekano i sočno iznutra, a hrskavo spolja. Iako je danas to vrlo cenjeno jelo, i obično najskuplje u francuskim restoranima, to je nekada bila narodna hrana. Naime, tako se pripremalo meso za zimski period, dakle to je bila zimnica. Kad se meso termički obradi i čuva u masti može dugo da traje. Po upotrebi se samo proprži i dobili ste gotov ručak.
Meni je nemoguće da zamislim pačije batake bez pire krompira, mada možete da ih služite uz domaće rezance. Tu je i salatica, recimo rukola sa balzamikom, kiselo uvek lepo ide uz nešto što je masno. Ja sam uz ovo jelo služila jedan fini Bordo, ali bi lepo išao i uz Pino Nuar, kao i neko belo kiselije vino. I na kraju bi lepo legao neki fini čokoladni francuski dezert, recimo ova lagana čokoladna mus torta.
Ako volite ovakvu vrstu francuskih jela onda pogledajte recepte za:
Inače pored francuske kuhinje u poslednje vreme sam vrlo inspirisana francuskom književnošću. Trenutno čitam Sentimentalno vaspitanje, Gistava Flobera. Kada sam skoro ponovo čitala njegovu poznatiju knjigu Gospođa Bovari, ostala sam bez daha, kakav pisac, kakav znalac ljudske duše, kakav car! Jeste, ciničan je, njegovo pisanje ume da uznemiri, ali je realan, piše onako kako jeste, svidelo se nama to ili ne. Na momente je čak vrlo duhovit. Nezadovoljstvo i agonija kroz koju prolazi gospođa Bovari ostavlja gorak ukus, ali opet njegovo pripovedanje je veličanstveno. Iako opisuje život u Francuskoj sredinom 19. veka, shvatite da se ljudska priroda nije ič promenila, i dalje postoji dosta materijala za pisce da kritikuju današnje društvo – umišljenost, lažnu skromnost i brigu o drugima, borbu za statusom, površnost, neodgovornost, samoživost, ali danas su svi preosetljivi na kritiku, tako da to sigurno ne bi dobro prošlo.
Sa druge strane i Marsel Prust je odličan poznavalac ljudi, ali kod njega je to sve nekako mekše, suptilnije, prepuno opisa i duboke analize. Pročitala sam njegovu prvu knjigu Swann’s way (U Svanovom kraju), romana U potrazi za izgubljenim vremenom, i radujem se sledećim knjigama. Osetila sam čudnu satisfakciju da i dalje mogu da se fokusiram na neobično duge i detaljne knjige. Volim ritam njegovog pripovedanja, detalje u opisima cveća, enterijera, pa i hrane, kao i tok misli njegovih likova. I zaista na njegovo pisanje podseća delo Moja borba, norveškog pisca Karl Uve Knausgora, pisala sam već na blogu o njemu, velika preporuka.
Pošto sam prošlog meseca bila domaćica kluba knjige izabrala sam francuski roman Ljubavnik, Margaret Diras. Davno sam čitala tu knjigu, ali sam skoro gledala film koji je rađen po njoj, i veoma mi se svideo. Istina je, htela sam malo da nateram ostale članove kluba da pročitaju i saznaju nešto novo što je u potpunoj suprotnosti sa sadašnjom popularnom američkom literaturom, koja je uzgred katastrofa, tvrdim da su nekadašnji ljubavni vikend romani bili manje predvidljivi i realniji. Reakcije su bile burne, da ne kažem da su bile u šoku, na šta sam im rekla, “Opustite se, to je bilo neko drugo vreme. Ne razumete vi to, niste Evropljanke”.
Kad smo već kod Francuske, gledala sam danas jedan divan retuširani stari video – atmosfera Pariza iz 20-ig godina prošlog veka. Već sam ga ranije videla, ipak ponovo sam bila fascinirana, i to toliko da sam osetila izvesnu frustraciju i tugu. Pogledajte tu arhitekturu, čiste ulice, gužvu u restoranima, doterane ljude u elegantnim odelima, opušten ples u parku, zaljubljeni parovi. Nikako se ne bih menjala sa njima, jer ti ljudi sa snimka su svašta preživeli za života, Prvi svetski rat, špansku groznicu, tuberkulozu, a tek ih je čekao užas, Velika ekonomska kriza pa Drugi svetski rat. Opet, taj svet od pre sto godina deluje tako lepo i zavodljivo.
Pačiji bataci na francuski način
sastojci:
4 pačija bataka
10 bibera u zrnu
1 cela glavica belog luka, presečena poprečno na pola
Par grančica timijana (majčina dušica), ruzmarin, origano i par listova žalfije
1 1/2 kašika krupne soli
500 -700g pačije masti
za služenje: pire krompir, rukola
priprema:
Dan pre, malo izbodite kožu bataka vrhom oštrog noža. Na kraju meso stavite u šerpu i po njemu rasporedite so, belik luk, začine i začinsko bilje. Pokrijte meso i stavite ga u frižider da odstoji minimum 12 sati.
Sutradan properite meso, natapkajte ga papirnatim ubrusom, stavite u šerpu u kojoj će se peći, neka bude manja, jer će vam trebati dovoljno masti da njome pokrijete meso. Otopite pačiju mast i njom pokrijte meso. Preko mesa stavite okrugao papir za pečenje ili foliju. Pecite meso 3 sata u prethodno zagrejanoj rerni na 135C (275F).
Posle tri sata pečenja meso će baš omekšati. Pošto su bataci ispečeni, izvadite ih iz rerne i ostavite još oko jedan sat da odstoje u masti. Zatim ih izvadite iz masti, i na kraju ispržite u rerni na visokoj temperaturi ili u tučanom tiganju dok ne dobiju zlatnu hrskavu koricu. Ostatak masti čuvajte u frižideru, nju možete da koristite za pečenje krompirića.
Ovo je post koji je bilo najtraženiji među mojim prijateljicama. Verujem da ste i vi, koji čitate ovaj post, jedva dočekali da na jednom mestu imate pregršt ideja kako da spremite brzi, zdravi i ukusan ručak, i da otkrijete neka nova i zanimljiva jela. Zato bukmarkirajte ovu stranicu, i svaki put kad nemate puno vremena, ili pomislite “nemam pojma šta da spremim danas za ručak”, setite se da imate ovu kolekciju.
Priložena jela se vrlo jednostavno i brzo spremaju tako da nema potrebe da naručujete hranu. Da ne pominjem koliko je zdravija hrana koju sami pripremate, jer imate apsolutnu kontrolu nad kvalitetom sastojaka. Osim toga možete da je lepo servirate, i da hrana izgleda primamljivo, toplo i sveže, a ne naparena, ohlađena, zbrčkana, u plastičnim kontejnerima i sa plastičnim escajgom. I primetila sam da je cena te naručene hrane baš skočila u poslednje vreme, bar ovde kod mene, tako da kuvanjem kod kuće možete da značajno uštedite novac. Nemojte da drugi zarađuju na vašoj lenjosti, uz dobru organizaciju i radu na kulinarskim veštinama, kuvanje će vam postati omiljena aktivnost.
Kao što ćete primetiti domaća kuhinja nije prisutna, jer se naša jela dugo kuvaju, i verujem da vam nisu potrebni moji recepti za njihovu pripremu, već ste ih dobili od vaših majki i baka. Dosta ovih jela sa liste redovno spremam, tako da znam da su provereno dobri recepti, i sigurna sam da će vam se dopasti. Neka jela su sa mesom, neka nisu, neka su dobra za post. Vrlo su raznovrsna, tako da sam sigurna da će svako naći nešto što voli. Ima tu jela sa piletinom, junetinom, svinjetinom, ribe i morskih plodova, vrlo različitog povrća, i priloga. Osim toga, pokrila sam vrlo različite kuhinje: italijansku, francusku, kinesku, bliskoistočnu, američku, grčku, itd.
Kad već pričamo o pripremi ručka nije loše da pogledate ovaj spisak namirnica koje bi trebalo uvek da imate u kuhinji, mogu dugo da traju, i to će vam dosta olakšati život:
Ovo je odličan način da napravite brz, zdrav, ukusan i na oko atraktivan obrok. U činiji se nalaze proteini, žitarice, povrće, i ono što je najvažnije svi sastojci su lepo iskombinovani.
Čuvena čorba, Pasta e fagioli, je veliki hit kod moje dece, i zato je često pravim. Koristite pasulj iz konzerve kao i sitniju pastu. Slaninica i začinsko bilje čorbi daju poseban ukus. Narendajte u nju parmezan, i služite je uz prepečen hleb i kisele krastavce, ili kupus salatu.
Saznajte kako da napravite odličnu krompir čorbu, koja može da bude ceo obrok. Uz pomoć par trikova, koje možete da primenite i na druge čorbe, dobićete jelo kome će se svi radovati.
Takođe veliki hit u mojoj porodici, nema osobe kojoj se nije dopala. Kobasice, krompir i lisnati kelj (može i blitva ili raštan) su sasvim dovoljni za ceo obrok. Još ukusnija je sutradan.
Ovo jelo možete da spremite sa bilo kojom vrstom pečurka. Nije loše da piletinu osvežite sosom u koji ide supa, slatka (neutralna) pavlaka i belo vino.
Kokosovo mleko je sjajan sastojak, kad budete probali ovaj sos videćete kako je ukusno. Možete da ga koristite i za ove ćuftice. Služite jelo uz pirinač.
Sjajno jelo od jaja u koje možete da stavite razne sastojke, šta god imate u frižideru ili špajzu. U ovoj fritati, na slici, se nalazi luk, blitva, šunka i sir. U linku možete da vidite recept i za fritatu sa čeri paradajzom i rikota sirom.
Jedno od najbržih jela sa testeninom. Originalni kremasti sos, koji se pravi od pečenih paprika iz tegle, će vas ostaviti bez daha. To je ekspolozija najlepših ukusa.
Ispecite u rerni razno povrće, tikvice, luk, brokoli, čeri paradajz i šargarepe, na visokoj temperaturi, a zatim pomešajte sa špagetama, i u to dodajte preliv od maslinovog ulja i limunovog soka. Za mene je bilo veliko otkrovenje priprema ovog jela. Leti ga vrlo često spremam.
Kobasice i palenta se veoma lepo slažu, tu su i slatke paprike koje ovom jelu daju lep i osvežavajući ukus. Jelo služite uz mocarelu ili domaći beli sir.
Tipično američko jelo koje mi se vrlo dopada. Makarone se pomešaju sa bešamel sosom u koji je umešan izrendani sir, preko se stave zapržene prezle, i to se onda ispeče u rerni. Služite jelo uz zelenu salatu.
Vrlo jednostavno jelo koje se pravi od skuvanog pirinča, mesa i povrća kojeg imate pri ruci.
Naćos
Fenomenalno jelo koje moja porodica obožava. Ovaj obogaćeni naćos pored tortilje čipsa i sira sadrži dinstano mleveno juneće meso sa začinima i pasulj, i na kraju se služi sa salsom od paprike, paradajza i luka. (Američki kuvar, str. 126)
Kad god vam ostane meso od jučerašnjeg ručka, bilo da su u pitanju krmenadle, piletina, pa i riba, možete da od toga napravite takose. Pored mesa u njih stavite salsu, ili kupus salatu, iseckane paprike i luk, avokado, kao i kiselu pavlaku. Zaista odličan način da se napravi ručak od ostataka hrane.
Propržena piletina, ja volim da dodam i gambore, sa testeninom od pirinča i sve to pomešano sa sosem. Divni ukusi i divna tekstura jela.
Grilovani sendviča sa sirom i paradajz čorbom
U Americi sam naučila da za ručak može da se jede sendvič sa čorbom, i vremenom sam zavolela tu ideju. Ovo je inače omiljeni ručak mog sina.(Američki kuvar str. 74)
Još jedno letnje jelo. Fileti lososa zajedno sa tikvicama i čeri paradajzom se kuvaju u belom vinu obmotani papirom za pečenje. Posle ih služite uz kus-kus.
Sjajna italijanska salata koja može da se služi kao ceo obrok, sprema se sa plavim patlidžanom, tikvicama, krutonima od ćabate, maslinama i crvenim lukom.
Kari je jedno od onih brzih, zdravih i ukusnih jela. Tajlandski kari je meni omiljen. Pravi se sa kokosovim mlekom. U njega možete da stavite i piletinu.
Nisam neki ljubitelj krompira, ali ovo jelo mi je omiljeno. Pržite ga zajendo sa paštrnakom i repom, ali i ne morate. Luk mu daje vrlo poseban ukus. Služite ga uz jaja na oko i dinstani spanać.
Ukoliko ste ljubitelj peciva od lisnatog testa, a mrzi vas da ga spremate tri dana, onda je za vas brzo lisnato testo pravo rešenje. Veoma podseća na pravo lisnato testo, pravi se od istih sastojaka, lista se, topi u ustima i nedoljivo miriše na puter. Vrlo se jednostavno sprema, ima malo posla oko razvijanja testa, ali traži mnogo manje strpljenja od pripreme pravog lisnatog testa. Ovo testo možete da koristite za pripremu raznih stvari, ali meni su kiflice prvi izbor. Posebno ako su punjene mojim omiljenim brzim džemom od borovnica. Inače, kiflice možete da punite bilo kojim džemom, pa i čokoladom.
Stvari koje možete da spremate sa ovim testom, kojeg još zovu rough puff ili blitz puff pastry, je poduži:
Ako pak volite kuhinjske izazove onda ovde pogledajte recept za kroasane od lisnatog peciva.
Kiflice sa brzim lisnatim testom
Pošto nije lako rečima opisati ceo proces rada, najbolje je da prostudirate slike na kraju recepta, ili pogledajte moj novi video.
sastojci:
250g prosejanog brašna
1/2 kašičice soli
2 kašike šećera u prahu
200g putera, tek izvađenog iz frižidera, iseckanog na manje kocke
60ml ledeno hladne vode
umućeno jaje za premaz
šećer u prahu za služenje
priprema:
Prosejanom brašnom dodajte so i šećer u prahu, i sve dobro promešajte. Hladan puter isecite na kocke i rukama utrljajte u brašno, kao kad pravite skonse, ali gledajte da ostanu veći komadi putera, da smesa ne bude sipkava, jer ćete tako dobiti slojevito pecivo.
Zatim postepeno dodajte ledenu hladnu vodu dok mešate smesu. Kad ste dobili koliko toliko ujednačenu smesu prebacite je na radnu površinu, oblikujte u pravougaonik, obložite plastičnom folijom i držite u frižideru 30 minuta da se ohladi.
Zatim ohlađeno testo stavite na radnu površinu koju ste posuli brašnom i razvijajte testo uz pomoć oklagije. Testo će izgledati prošarano puterom, kao mramor. Ukoliko naiđete na lepljivi komad putera, samo ga pospite sa malo brašna i nastavite sa razvlačenjem. Kad dobijete pravougaonik dimenzija 15 puta 45 cm, preklopite ga kao pismo na tri dela, pri tome kuhinjskom četkom odstranite višak brašna sa testa. To bi bilo prvo savijanje testa.
Zatim rotirajte testo za 90 stepeni i počnite ponovo da ga razvijate, po široj strani. Ponovite sve isto još tri puta, kad ste dobili pravougaonik sa željenim dimenzijama, presavijte ga na tri dela, opet rotirajte za 90 stepeni pa onda razvijajte i tim redom.
Kad ste testo četiri puta presavili, obložite ga plastičnom folijom i stavite u frižider na 20 minuta.
Zatim razvijte testo još jednom, zatim ga isecite na 8 trouglova uz pomoć noža ili alatke za sečenje pice.
Punite testo džemom ili čokoladom.
Poređajte testo po plitkom plehu kojeg ste obložili papirom za pečenje.
Na kraju premažite testo umućenim jajetom i stavite pleh u zamrzivač ili frižider na 10-15 minuta pre nego što će otići u rernu.
Za to vreme zagrejte rernu na 200C (400). Pecite kiflice u zagrejanoj rerni, na srednjoj rešteki, oko 25 minuta. Kada korica postane tamno zlatna znači da su kiflice gotove.
Pre služenja ih pospitea šećerom u prahu i uživajte u njima najbolje uz kafu.
Nekada je dovoljno vrlo malo, samo testo sa maslinovim uljem, masline i ruzmarin pa da napravite nešto vrlo ukusno, što će vam ulepšati dan, i čemu ćete često vraćati. Ovi štapići su nastali tako što sam išla u goste, pa da ne idem praznih ruku spremila sam ih mojim prijateljicama koje su postile. Iako sam radila sa ograničenim sastojcima, bila sam vrlo zadovoljna rezultatom.
Veliki sam ljubitelj štapića, grisina, breadsticks, iliti izduženih hlepčića, kako bih ih ja nazvala. Meni se štapići dopadaju kada su spolja hrskavi, a unutra ipak malo mekani. E, takvi su ovi! Imate već na blogu uvrnute štapiće sa raznim posipima, kao i fokaču sa maslinama i ruzmarinom, ovo je nešto između. Ako volite kombinaciju maslina sa začinskim biljem pogledajte i ove grčke zemičke.
ne bi bilo loše da znate:
možete belom brašnu da dodate integralno, ili recimo ražano bražno, to će testu dati kompleksniji ukus
dužina štapića zavisi od toga koliko vam je pleh veliki tj. rerna
kalamata masline su najbolji izbor kada su crne masline u pitanju
umesto ruzmarina možete da koristite timijan (majčinu dušicu)
ovi štapići su super hrana za žurke i razna okupljanja, nije loše da ih služite i kao predjelo, najbolje uz neki sos na bazi jogurta ili kisele pavlake.
I na kraju proveli smo prijatno popodne nas tri prijateljice, petoro dece i dva kučeta, uživajući napolju u sunčanom danu i buđenju proleća. I ovi štapići sa maslinama i ruzmarinom su pridodali raspoloženju.
Posni štapići sa maslinama i ruzmarinom
sastojci:
500g brašna
1 1/2 kašičice soli
320 ml tople vode
2 1/4 kašičice suvog kvasca
1 kašičica šećera
80-100ml maslinovog ulja ( uvek ekstra devičansko)
80g crnih maslina bez koštica, najbolje kalamata, iseckanih, i oceđenih
1/2 kašike iseckanog ruzmarina
priprema:
U jednoj posudi pomešajte toplu vodu, šećer i suvi kvasac. Sačekajte da kvasac nabubri.
U drugoj većoj posudi pomešajte brašno i so. Tome dodajte smesu sa kvascem kojoj ste dodali maslinovo ulje. Mesite testo ručno ili uz pomoć miksera dok ne dobijete ujednačeno testo, oko 15 minuta. Na kraju umešajte iseckane masline i ruzmarin. Nauljite testo, stavite u posudu, pokrijte i sačekjate oko 1 sat da testo nadođe.
Izvadite testo i stavite ga na radnu površinu. Podelite ga na dve polovine. Svaku polovinu razvucite oklagijom u oblik pravougaonika. Dimenzije zavise od veličine vašeg pleha, ali neka bude 45 x 30 cm. Nožem, ili najbolje alatkom za sečenje pice, isecite testo na tanke trake oko 10-15cm dugačke. Svaku traku uvrnite i stavite na plitki pleh koji ste obložili papirom za pečenje. Ostavite malo prostora između testa jer će tokom pečenja da nadođe.
Zagrejte rernu na 200C (400F).
Pre nego što ode u rernu stavite testo na zagrejani šporet da ponovo nadođe oko 15 minuta.
Pecite štapiće na srednjoj pregradi oko 12-15 minuta, to zavisi od veličine štapića, a i od rada rerne. Zato je najbolje da budete pored rerne i proveravate kako se štapići peku.
Dok se jedni peku oblikujte drugu turu štapića, sačekajte da i oni malo nadođu a zatim ih pecite.
Ovaj sos je jedna od najkorisnijih stvari kada je kuvanje u pitanju. Bezbroj puta sam ga spremala, pogotovo kada mi je trebao brzi i ukusan ručak. Probala sam razne načine, eksperimentisala, i na kraju došla do ovog recepta koji mi se najviše dopada.
Da, to je italijanski sos, koga zovu marinara, drugačiji od našeg koji se sprema sa brašnom. Možete da ga koristiti u svim italijanskim jelima koja traže sos od paradajza.
Iako se ovaj sos provlači u mnogim mojim recepata, pošto volim da sistematizujem stvari, imala sam potrebu da mu posvetim ceo post sa puno detalja. Osim toga, skoro su mi bile prijateljice na večeri, i dok smo jele ćufte u sosu, poveo se razgovor o paradajz sosu, koji je najbolji, pa sam im na kraju obećala da ću ovaj osnovi recept da stavim na blog.
Vrste paradajz sosa
Iako se jednostavno sprema, ono što je zanimljivo je to što uvek možete da mu dodate neki novi sastojak i učinite ga još lepšim. Zato postoje razne varijante ovog sosa:
Ovaj sos je zimska varijanta, jer se sprema za paradajzom iz konzerve, leti ovaj sos možete da spremate od svežeg paradajza, što je naravno duži proces. Iskreno, najukusniji sos je onaj koji spremam od čeri paradajza iz moje bašte, to je neuporedivo. Kažu da je nabolja vrsta paradajza za sos San Marzano, koji uspeva na jugu Italije. Nije teško naći konzervu sa tim paradajzom, ali je značajno skuplja od ostalih. Ipak mogu da se nađu jeftiniji proizvodi sličnog kvaliteta. To je inače paradajz koji dosta podseća na Roma paradajz, iliti šljivar, samo što je izduženiji. Pored toga što je omanji i izdužen, ima dosta mesa, malo semenki, sjajan ukus, kao takav idealan je za pakovanje u konzervi.
Što se tiče paradajza iz konzerve on je već skuvan, tako da nema potrebe da ga dugo kuvate. Prodaje se najčešće kao samleven (crushed), iseckan (diced) ili sa celim oljuštenim plodovima u soku (kod nas se to zove paradajz pelat). Ranije sam preferirala prvi, sada više poslednji.
Naravno da možete da koristite i domaći kuvani paradajz.
Ostali sastojci
Pored paradajza u ovaj sos ide maslinovo ulje, beli i crni luk, so i biber. Leti je obavezan sastojak i bosiljak.
Samo da znate da oko vam ostane kora od parmezana slobodno je kuvajte u ovom sosu, to će mu dati poseban ukus.
Tekstura sosa
Zbog dece sam u jednom trenutku počela da blendam ovaj sos, i navukla sam se na tu glatku teksturu. Ako imate ručni blender, ništa lakše da ga tako spremite. Tako se inače prodaju gotovi sosevi u prodavnicama.
Gustinu takođe možete da odredite prema tome koliko ćete vode u sos da stavite.
Umesto da ovaj sos kupujete u prodavnici, možete sami da ga napravite, tako je mnogo zdravije.
Sos od paradajza (Marinara)
sastojci:
1 1/2 kašika maslinovog ulja
1 srednji luk, iseckan
3 čena belog luka, sitno iseckana
4-5 inćuna, opciono (meni se inćuni mnogo dopadaju u sosu)
U šerpi zagrejte maslinovo ulje na srednje jakoj vatri, tome dodajte iseckani crni luk. Smanjite temperaturu i dinstajte luk dok ne počne da braoni, uz mešanje. Tome dodajte inćune, tucanu papriku i beli luk. Kuvajte sve još oko minut. Dodajte paradajz iz kozerve. Ukoliko je pelat, možete prethodno da paradajz izgnječite rukama, ili kasnije u šerpi viljuškom ili onom alatkom za pire krompir. Dodajte jednu šolju vode, ili manje ako želite da vam sos bude gušći. Pojačajte temperaturu i kuvajte sos dok ne počne da vri, a zatim ponovo smanjite vatru. Neka se sos krčka oko 20 minuta, i duže, uz povremeno mešanje. U međuvremenu dodajte so i biber prema ukusu.
Ukoliko želite da dobijete ujednačen sos izblendajte ga ručnim blenderom.
Na kraju dodajte belo vino, što je opciono, to će mu dati fini ukus.
Ako ste ikad probali ovo pecivo znate i sami koliko je neodoljivo. Od svakog zalogaja, koji se topi u ustima, zamuti se razum, i dok se pitate šta vas je to snašlo, organizam traži još. Uopšte ne preterujem. Pravo je čudo da nešto napravljeno samo od brašna, putera i šećera može da bude tako ukusno.
Ja sam bila lenja pa sam palmiers pravila od gotovog lisnatog testa, koje mi je stajalo u zamrzivaču još od početka korone, ali ispade na kraju da je bilo odlično. Ako poželite da ga sami pravite, onda pogledajte ovde kako to da učinite. Ukoliko se strpite još par dana, možete da vidite na blogu recept za brzo lisnato pecivo, koje nije isto, ali dosta podseća. Ima nečeg tako privlačnog u pravljenju lisnatog testa, mene ume potpuno da okupira to razvlačenje i presavijanje testa. Ukus da ne pominjem.
Ideju da napravim ovo pecivo dobila sam prelistavajući neki francuski kuvar. Samo da znate da palmiers zovu još i slonovo uvo, i da su nastali početkom XX veka u Alžiru. U kuvaru su bili sa pekanima i vanilom, dakle mogu da se kombinuju sa raznim sastojcima, pa i slanim, ali sam na kraju odlučila da u njih stavim samo cimet, i nisam pogrešila. Znala sam da se cimet i karamel odlično slažu, ali ne toliko dobro kao u ovom pecivu. Sutradan smo planirali da idemo na skijanje, pa sam pomislila da nije loše da ih ponesemo na put.
Ujutru smo rano ustali i kolima se zaputili ka planini sa skijalištem, koja se nalazi u Pensilvaniji, na samom izlazu iz Merilenda. Poznajem put, jer smo više puta išli tamo, i jedva čekam deo puta koji je ruralan, sa farmama i kravama. Iako je zima i sve je golo, pejzaži i dalje lepo izgledaju. Da sama vozim verovatno bih svaki čas stajala i fotografisala okoliš. Na jednoj farmi gaje samo bikove, baš krupne, i kada im se iznese seno, oni naprave veliki krug oko hranilice, to izgleda toliko fascinantno da mora da se zabeleži fotografijom.
Kuće su takođe lepe. Ima jedna vrlo elegantna, sa tremom i stubovima, stoji usamljena na jednom brežuljku okružena sa par golih krošnji drveta. Sve se vidi jer ovde ljudi ne koriste ograde.
Kad imamo malo dužu vožnju volim da ponesem moje stare kulinarske časopise, dok ih prelistavama tražim neke zanimljive ideje za blog. Pošto su svi moji časopisi poređani na polici prema mesecima, odabrala sam nekoliko izdatih u martu. Prelistavam Saveur i baš razmišljam kako je super časopis, i čudim se zašto više nisam pretplaćena na njega. Pogledam godinu – 2013. Ah, da, nekada je to bio dobar časopis, ali više nije. Kao i sve uostalom.
Grickam palmiers, i pijem čaj koji smo poneli sa sobom, pomalo gledam časopis, pomalo gledam kroz prozor. Tako izgledaju moji najprijatniji trenuci.
Planina koja nas je dočekala više je kao neko brdo, ali to je najbolje što može da se nađe u regiji koja oskudeva uzvišenjima. Dosta ljudi dolazi ovamo na skijanje iz Vašingtona, pa i iz Virdžinije. Staze nisu loše, ima ih dosta i lepo su organizovene, od najlakše do najteže. Ja sam naučila da skijam prošle godine, i mogu vam reći da mi se skijanje veoma dopada. Nikada me pre nisu interesovali zimski sportovi, osim klizanja. Nisam još u potpunosti ovladala tehnikom paralelnog skijanja, ali nisam loša. Volim duge i vijugave staze, ne toliko izrazito strme. Moja deca i muž “vise” na težim stazama, i nekad sam malo nervozna zbog toga.
Dok se vozimo liftom i uspinjemo ka nebu, moja ćerka peva Somewhere over the rainbow, vežba za ulogu u školskom mjuziklu Čarobnjak iz Oza. Pesma mi je baš ušla u glavu tako da je sve vreme pevam dok skijam, i dok oko mene padaju ljudi na skijama i snoubordovima, ja ne dozvoljavam da mi išta poremeti ritam.
Obično odemo na skijanje za vikend, prespavamo u hotelu u obližnjem gradu, ali ovog puta moramo da se vratimo kući, moj sin ima uveče fudbalski meč koji igra za svoju školu. Po dolasku kući na brzinu pravim Naćos, omiljeno nam brzo jelo, i već krećemo ka hali za mali fudbal.
U hali srećemo dosta roditelja i dece iz naše škole, tako se inače ljudi ovde socializuju. Lora, jedna od mojih omiljenih mama, nam pokazuje gde da sednemo na tribinama, tu su naši, ne morate da nosite maske. Odmah se štrecnem na pominjanje maski, imam izvesnu nelagodu jer moja ćerka odbija da skine masku u školi, a ukinuli su obavezu nošenja. Ja sam se tome baš radovala. Sin, koji ide u sedmi razred, je ne nosi, kao ni većina njegovih drugara iz odeljenja, ali izgleda da je mlađoj deci to postao deo identiteta.
Još na početku se moglo videti da će meč biti jednostran i ne baš tako zanimljiv, naš tim je bio mnogo bolji. Ubrzo su bolji igrači shvatili da se od njih očekuje da nameštaju loptu onim slabijima nebili ovi dali go, bila je to idealna prilika. I tako je meč postao zanimljiviji jer su svi čekali kada će jedan debeljuškasti dečko, sa očiglednim manjkom talenta, da se upiše u listu strelaca. Iako je svaki put bio tik pored gola dok je primao loptu, što je praćeno neviđenom vriskom mama, uspeo bi svaki put da promaši.
A što ovdašnje mame umeju da bodre i daju instrukcije fudbalerima ne biste verovali. Zabolelo me je desno uvo od vriske. Ja sam samo tapšala, iskreno, ne znam ni šta bi im dobacila. Još luđe je na mečevima koje moj sin igra za njegov drugi tim, gde je sve na ozbiljnijem i ambicioznijem nivou.
Ne mogu da se fokusiram na meč, umorna sam i spava mi se, zamišljam palmiers koji me čekaju kod kuće. Onda pravim planove šta ću sutradan da posadim u bašti. Dok pravim listu semenja koje ću da kupim, čuje se veliki žagor, i ja mu se pridružujem, dižem ruke u vazduh – konačno, konačno je dečko uspeo da da go! Posle par trenutka shvatam da je to bio neki drugi dečak, nisam dobro videla.
I završi se utakmica. Na izlazu ćaskam sa roditeljima, i mame hvale rad nogu mog sina, on je inače kao neka fudbalska zvezda, što i nije neki poseban uspeh kad ideš u tako malu školu, i ja sležem ramenima, ne znam šta da im odgovorim, ne mogu da hvalim svoje dete, i utom se prisetim i pokažem im prstom na ovaj duhoviti poster nekog kretivnog radnika sportske hale.
Dok smo se vraćali kući, muž i ja smo već zamišljali kako ćemo da pojedemo par palmiers koji su ostali, već smo mogli da ih osetimo onako hrskave kako nam se tope u ustima, kad zatekosmo prazan tanjir, ćerka ih je dokrajčila.
Francusko pecivo od lisnatog testa – Slonovo uvo (Palmiers)
Pažnja – dok se palmiers peku u rerni morate sve vreme da ih proveravate, mogu brzo da izgore, dužina pečenja zavisi od rerne kao i pozicije na plehu.
sastojci za oko 22 komada:
1 pakovanje zamrznutog testa (400g), 23x38cm
100-120g šećera
1/2 kašičice cimeta
Priprema:
Odmrznite lisnato testo.
Pomešajte šećer sa cimetom.
Radnu površinu pospite šećerom pa preko toga stavite testo, takođe ga obilato pospite šećerom. I oklagijom pređite preko testa dok ne pokupi šećer, slobodno ga malo razvucite.
Zatim testo presavijte na sledeći način (vidi dole slike), najpre presavijte krajeve kraćih strana, zatim ponovo presavijte testo tako da se polovine skoro spoje, i na kraju i njih presavijte, jednu preko druge, da bi dobili izduženu rolnu. Nju uvijte u foliju i ostavite 15 minuta u frižider da se stvrdne. Zatim je isecite oštrim nožem na komade debljine oko 1 cm. Svaki komad ponovo uvaljajte u šećer sa cimetom i poređajte ga na pleh, baš kao na slici, sa rastojanjem. Stavite pleh u zamrzivač na 15 minuta.
Zagrejte rernu na 220C (430F).
Pecite pecivo na srednjoj rešetki prvo na jednoj strani, 8-10 minuta, ili duže, dok ne dobije zlatnu boju, kao na slici. Spatulom prevrnite palmiers na drugu stranu i pecite još oko 5 minuta dok i donja strane ne postane zlatna. Pratite pecivo dok se peče, jer može lako da izgori. Kad dobije boju kao na slikama znači da je gotovo.
Kad su palmiers ispečeni, izvadite ih iz rerne, ostavite u plehu par minuta, a zatim služite.
Obožavam da pravim sendviče! Takođe im se veoma obradujem kada ih moj muž spremi. Oni izgledaju kao jednostavna, svakodnevna hrana, ali ja tvrdim da su oni mnogo više od toga. Pored toga što možete da ih napravite da budu neverovatno ukusni, savršene teksture i sočnosti, sendviči mogu da budu izraz ljubavi i pažnje. Kad ti neko napravi sendvič za mene to ima veću težinu od izraza – volim te.
Avokado je savršena namirnica za pravljenje sendviča, masan je, neutralnog je ukusa pa može da se kombinuje sa raznim sastojcima, u neku ruku to vam dođe kao zamena za puter. Takođe, veoma je zdrav, posebno ako želite da smršate. Više o avokadu saznajte ovde, kao i kako još možete da ga spremate.
Ja najčešće spremam ove sendviče za doručak, mada mogu da se služe i za ručak, uz recimo čorbu od paradajza. To je tipičan američki ručak, koji se služi oko podneva.
Ne znam da li i drugi rade isto, ali ja često uveče odem u krevet radujući se sutrašnjem doručku, kao što su ovi sendviči:)
Kvalitetni sendviči podrazumevaju dobar hleb, ovaj na slici je od kiselog testa. Najbolje je da od njega napravite tost, u tom slučaju istrljajte kriške hleba belim lukom, pospite ih maslinovim uljem i pecite u rerni ili tosteru.
Pošto sam napravila i video kako se prave ovi sendviči, preporučujem da ga pogledate, pre svega da bi videli tri načina na koji možete da sečete avokado i vadite meso.
Svi ovi sendviči mogu da budu dosta skupi po restoranima i kafeima, ali možete da uživate u njima po mnogo nižoj ceni praveći ih sami.
Klasičan sendvič sa avokadom (Avocado toast)
Ovako je sve počelo, od jednostavnog tosta sa avokadom. Tucana ljuta paprika je obavezan sastojak, čak je i ja, koja ne tolerišem previše ljuto, obavezno koristim.
Sastojci za klasičan avokado tost:
tost
avokado
sok od limuna
so
tucana ljuta paprika
maslinovo ulje
Gvakamole sendvič
Gvakamole je moj omiljen prilog (salsa), jedem ga uz tortilja čips, ali super je i na sendviču.
Sastojci za gvakamole sendvič:
tost
beli luk
avokado
sok od limete
so i biber
kumin
halapinjo paprika
lišće korijandera
Kapreze sendvič sa avokadom
Kapreze je moj omiljeni sendvič, često ga jedem tako što u tosteru otopim mocarelu na hlebu, pa onda dodam paradajz, bosiljak, so i biber, i maslinovo ulje. Tome svemu možete dodati i avokado.
Ili, napravite ovaj sendvič bez topljenja mocarele.
Sastojci za kapreze sendvič:
tost
sok od limuna
so
avokado
čeri ili običan paradajz
mocarela
so i biber
maslinovo ulje
Sendvič sa avokadom i pršutom
Ovom sendviču je baš teško odoleti, ne morate nužno da koristite pršutu, ali je bitno da izaberete kvalitetan komad mesa.
Sastojci za avokado sendvič sa pršutom:
tost
avokado
sok od limuna
so
pršuta ili bilo koji kvalitetan suhomesnati proizvod
rukola
so i biber
maslinovo ulje
Srpski sendvič sa avokadom
Za mene je bilo veliko otkrovenje kada sam kombinovala avokado sa ajvarom, iako su oboje masni, lepo se slažu. Tu su i hrskava slanina, sir i mladi luk – pravi srpski sendvič:)
Sastojci za srpski sendvič sa avokadom:
tost
avokado
sok od limuna
so
ispečena hrskava slanina
beli sir ili feta
mladi luk
ajvar
Sendvič sa avokadom i jajetom
Ovo je vrlo čest senvič koji ćete naći po kafeima. Ja sam opsednuta rovitim jajima, moj muž ih po pravilu sprema (jaje se kuva 5 minuta pošto u lončetu voda počne da vri), vi možete da ih skuvate prema vašem ukusu.
Hrana po ovdašnjim kineskim restoranima je po pravilu očajna, tako da je nikad ne naručujem, ali nađe se tu po neki pristojni restoran, kao recimo lanac azijskih restorana, PF Chang’s, koji nije uopšte loš, a i moja deca mnogo vole da jedu tamo. Toliko im se sviđa tamnošnja hrana da me teraju da im kupim njihovu zamrznutu hranu koja se prodaje po supermarketima. Orange chicken, ili piletina sa pomorandžom, je njihov apsolutni favorit. Meni je iskreno previše slatko jelo, pa sam iz tog razloga rešila da ga sama pravim. I našla sam dosta dobar recept zahvaljujući kojem se dobija piletina istog ukusa i izgleda kao pomenuto jelo.
Inače, jelo je vrlo interesantno, ukusno je i osvežavajuće, i vrlo se brzo sprema.
Imate na blogu još par recepata koji su inspirisani PF Chang’s restoranom:
umesto da pohujete piletinu možete samo da je propržite u malo ulja, tako ćete dobiti bržu i zdraviju varijantu
mislim da je u sva tri poslednja recepta sa bloga izrendana pomorandžina kora prisutna na listi sastojaka, opet moram da napomenem da u tom slučaju koristite organsku pomorandžu
originalno piletini i sosu se dodajte tanko iseckana šargarepa i soja u zrnu (edamame), što sam smetnula sa uma, ali nije loše da znate
3 kašike pirinčanog sirćeta, ili sirćeta od belog vina
2 krupna čena belog luka, izrendana
1 komad (3cm) svežeg đumbira, izrendanog
120ml vode
2 kašike smeđeg šećera
1 kašika gustina
2 kašike vode
Ulje za prženje
za služenje: mladi luk, ljuta tucana paprika, pirinač, brokoli
priprema:
U jednoj činiji pomešate sastojke za sos: sok i izrendanu koricu pomorandže, sirće, soja sos, belik luk, đumbir, smeđi šećer i vodu.
Najpre isecite piletinu na manje komade, veličine oko 3-4cm, i natapkajte je papirnatim ubrusom, zatim je posolite sa 1/2 kašičice soli.
U manjoj činiji umutite jaja. U drugoj posudi pomešajte brašno, gustin i so.
Najpre ubacite komade piletine u umućena jaja jednom rukom, a drugom rukom ih uvaljajte u brašno, a zatim ih odložite na tanjir.
Zagrejte 3-4 prsta ulja u šerpi na srednje jakoj temperaturi i u tome pržite pohovanu piletinu iz 3 puta. Pošto je piletina ispržena sa obe strane, posle 4-5 minuta, prebacite je na papirnati ubrus da se ulje ocedi.
U voku ili šerpi zagrejte sos koji ste prethodno napravili, i kad počne da ključa u to dodajte pomešanu smesu od 1 kašike gustina i 2 kašike vode. Kada smesa počne da postaje gusta, isključite vatru, i tome dodajte pohovanu piletinu. Dobro sve pomešajte da se piletina natopi sosom.
Služite jelo odmah uz skuvani pirinač i brokoli. Pospite ga iseckanim mladim lukom i tucanom ljutom paprikom.
Predivan kolač, sočan i osvežavajuć, sa divnim kiselo-slatkim ukusom, i prijatnim hrskavim posipom. Šta više da poželite u ove hladne februarske dane koje provodimo u iščekivanju proleća.
Inače, bursnice/višnje se fantastično slažu sa pomorandžom. Sećam se, kad je moj sin bio mali, stalno sam mu kupovala, u to vreme veoma popularne po pekarama, Cranbarry-orange muffins, pošto ih je obožavao. Imam čak i recept za njihovo pravljenje.
U neku ruku ovaj kolač dosta podseća na domaći voćni kolač sa višanjama, jedino što ima gušće testo, pa bolje drži voće, a i ima zanimljiv posip, što mu daje interesantniju teksturu.
nije loše da znate:
što se tiče voća, koristite sveže ili odmrznute višnje ili brusnice. Ako živite u Severnoj Americi, onda su vam brusnice mnogo dostupnije. Podjednako su kisele kao i višnje, i što je najbolje nemaju koštice.
gledajte da izrendate koricu organske pomorandže.
u posip ne moraju da idu orasi, ali meni se oni veoma dopadaju
Obložite pravougaoni pleh, dimenzija 32x23x5cm, papirom za pečenje.
Najpre napravite posip, pomešajte kašikom sve sastojke i prstima ili viljuškom utrljajte puter. Trebalo bi da dobijete sipkavu smesu.
U jednoj posudi pomešajte brašno, so, prašak za pecivo i sodu bikarbonu. U drugoj većoj posudi mikserom pomešajte šećer i omekšao puter, mešajte sve dok ne dobijete ujednačenu kremastu smesu. Tome dodajte 1 kašiku izrendane korice pomorandže, pa jaja, jedno po jedno. Zatim dodajte sok od pomorandže i ekstrakt vanile, pola smese sa brašnom, pa kiselu pavlaku/ grčki jogurt, i preostalu smesu sa brašnom. Na kraju umešajte višnje ili brusnice. Dobićete gustu smesu koju ćete rasporediti po plehu. Preko testa ravnomerno rasporeditee posip i pecite kolač oko 50 minuta.
Pošto se kolač ispekao, ohladite ga, isecite na kocke i služite.
